Мали Зворник - град кнеза Часлава

U Malom Zvorniku otkrivena crkva iz šestog veka

Na lokalitetu Orlovine u Malom Zvorniku arheolozi su pronašli crkvu iz 6. veka, na iznenađenje stručnjaka, budući da su Južni Sloveni primili hrišćanstvo u kasnijem periodu


Nalazište u Malom Zvorniku

NA lokalitetu Orlovine u Malom Zvorniku arheolozi su pronašli crkvu iz 6. veka, na iznenađenje stručnjaka, budući da su Južni Sloveni primili hrišćanstvo u kasnijem periodu. Da li je svetinja izgrađena u periodu Istočnog rimskog carstva i vladavine Justinijana, tek treba da se istraži. Sa lokaliteta gde su arheolozi otkrili crkvu veličanstven je pogled na Jerinin grad, Zvornik, Divič i Drinu.


- Ovo otkriće, čija "razrada" sledi, veliki je događaj za naš grad i kraj, jer se naše pretpostavke, zasnovane na pričama koje su se prenosile "sa kolena na koleno", potvrđuju - kaže Zoran Jevtić, zamenik predsednika opštine Mali Zvornik. - Pažljivo pratimo rad arheologa, a kad oni završe posao, onda ćemo, u saradnji sa nadležnim državnim institucijama, videti kako da zaštitimo ta kapitalna otkrića.

Po Jevtićevim rečima, već postoji niz dokaza koji ukazuju da je znatno ranije u prošlosti bio razvijeniji život na desnoj, nego na levoj obali Drine.

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:456590-U-Malom-Zvorniku-otkrivena-crkva-iz-sestog-veka

Iz Orlovine izronile vizantijske tajne

U Malom Zvorniku otkriven jedan od najvećih ranovizantijskih kompleksa. Unutar tvrđave nalazila se crkva iz reda većih sakralnih objekata tog vremena


Deo građevine sa lokaliteta Orlovine

LOKALITET Orlovine, nadomak Malog Zvornika, godinama je ostajao izvan pažnje arheologa. Najnovije otkriće crkve iz 6. veka iznenadilo je stručnjake i pobudilo njihovu znatiželju da taj prostor podrobnije istraže.


Inicijativa za istraživanje potekla je od Dejana Pavića, profesora istorije iz Malog Zvornika koji je uspeo da zainteresuje opštinske vlasti da daju novac za prva istraživanja u koja se uključio beogradski Filozofski fakultet. Budući da se sa druge strane Drine nalazi velika tvrđava Zvornik, iz poznog srednjeg veka, stručnjaci su očekivali da će i na ovom lokalitetu pronaći objekte iz tog perioda. Na njihovo iznenađenje, otkrili su veliki ranovizantijski kompleks, čija gradnja odgovara vladavini cara Justinijana (527-565).

- Reč je o izuzetno velikom utvrđenom kompleksu, koji se pruža sa vrha brega i zahvata sve padine koje idu prema Drini - kaže, za "Novosti", rukovodilac istraživanja dr Dejan Radičević, docent na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta. - Naša pretpostavka je bila da ćemo naći utvrđenje koje je iz istog vremena kao i zvornička tvrđava. Međutim, našli smo tragove iz znatno starijih epoha. Pojedinačni nalazi pokazuju da je vrh brega bio nastanjen još u praistoriji. Arheološki materijal pokazuje da je čitav kompleks sagrađen u 6. veku.

U doba cara Justinijana, koji je rođen na našim prostorima, mnogo se gradilo na Balkanu. Osim Justinijane Prime, koji je nesumnjivo najveći kompleks podignut u to doba, obnovljene su mnoge stare tvrđave, a građene su i nove.

- U sklopu te graditeljske aktivnosti podignuta je i tvrđava na Drini. Dosadašnja istraživanja potvrdila su da je reč o kompleksu koji se može svrstati u red većih tvrđava tog vremena na teritoriji Srbije - objašnjava Radičević. - Sagrađena je na raskrsnici važnih puteva, a, kako je ta oblast bogata rudama, jedna od funkcija tvrđave bila je kontrola rudnika.

Po rečima našeg sagovornika, objekti koji postoje unutar tvrđave dobro su očuvani. Zasada je najznačajnija crkva, koja, po svojim dimenzijama, spada u red većih sakralnih objekata tog vremena poznatih na teritoriji Srbije.

- Crkva u Malom Zvorniku duga je dvadesetak metara, što je svrstava u red većih. Definisali smo njenu osnovu, znamo gde je bio ulaz, oltarski prostor, kako je stajala. Ipak, bez ozbiljnih sistematskih istraživanja ne možemo imati precizne podatke o izgledu, načinu zidanja, eventualnim fazama i pouzdanom datovanju.

Još se pouzdano ne zna da li kompleks ima i objekte rezidencijalnog tipa. Radičević ističe da na vrhu utvrđenja postoje objekti većih dimenzija.

- Utvrdili smo da se u sklopu kompleksa nalazi i ogroman rezervoar za vodu, prečnika 15 metara, što govori o velikom broju stanovnika i strateškom značaju tog mesta.

Među pokretnim arheološkim nalazima, otkrivena je grnčarija, kuhinjska i trpezna, gvozdene i koštane alatke, kao i drugi predmeti za svakodnevnu upotrebu.

- Pronašli smo lepe staklene posude, koje potvrđuju visok standard stanovništva. Posebno nam je bilo interesantno što su svi prozori bili zastakljeni u to vreme. Očekujemo da će nalazi biti bogatiji kad počnu iskopavanja, a očekujemo da ćemo u crkvi, sudeći po njenim dimenzijama, pronaći vredan crkveni nameštaj i mobilijar - kaže Radičević.

Nove tajne lokaliteta Orlovine izroniće tek sledećeg leta, kada će biti nastavljena istraživanja. Ako za to bude sredstava...

PRVI VEKOVI NAJMANJE POZNATI
ARHEOLOZI su tokom istraživanja otkrili da je utvrđenje nastavilo da živi i u ranom srednjem veku. - Pronašli smo grnčariju koja ne može biti mlađa od 9. ili 10. veka - kaže Radičević. - To znači da potiče iz vremena srpske srednjovekovne države, koja se razvija na tim prostorima. Period prednemanjićke Srbije je kod nas arheološki gotovo potpuno nepoznat. Praktično, najslabije poznajemo prve vekove srpskog trajanja na ovim prostorima. Odgovore na neka pitanja mogu pružiti buduća istraživanja ovog lokaliteta.

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:456945-Iz-Orlovine-izronile-vizantijske-tajne

А сад спектакл !
Захваљујући нашем Гљебу, имамо част да погледамо његове фотографије са овог археолошког локалитета !
Хвала му !

Поглед на зворничку тврђаву из Малог Зворника:

Археолошка истраживања су у току !

Гљеб преузми тастатуру !

Служимо Богу и Српском Народу!
Кажу да једна слика вриједи као хиљаду ријечи, али морам да нагласим како ове слике ни изблиза не одражавају оно што су очи наше видјеле на лицу мјеста. Као прво сам успон до локалитета је изузетно стрм, да је што наш народ каже душа у носу! Мада, истини за вољу, сам локалитет почиње у сред самог Малог Зворника, код школе и аутобуске станице, гдје још постоје дијелови очуваних бедема. Тај бедем је један од два позната који се успињу јако великом узбрдицом до самог врха поменутог узвишења. Други исти такав бедем спушта се још стрмијом страном до садашње хидроцентрале Мали Зворник. Тачно насупрот овог утврђења, са лијеве стране налази се чувена Зворничка тврђава. Стари кажу да је некада у стара времена и са једне и друге стране Дрина била оивичена бедемима, а да је преко ријеке био огроман ланац који би се ноћу подизао, како лађе не би могле да пролазе. Вјероватно је ту била стратешки важна царина.
Што се тиче слика, њих пар првих показују остатке једне од капија, која се налази негдје на пола пута ка врху горњег града. Следеће показују неки непознат објекат испод саме цркве. На осталим фотографијама види се огромна кружна цистерна за воду, као и поглед на насеље Дивич преко Дрине. Управо изнад насеља Дивич види се муслиманско гробље, које је значајно јер су управо на том простору још давно пронађени римски споменици и остаци неких њихових грађевина. Познато је да савремена историја не зна гдје се тачно налазио римски град Ad Drinum. Због тих римских остатака многи су сматрали Ад Дринум на мјесту садашњег Дивича, али сумњу на то баца изузетно мали објекат ту пронађен. Прије ће бити да је у питању нека предстража. Други мисле да је то сам Зворник, али моје лично мишљење, након онога што сам видио својим очима, да је Ад Дринум био са друге стране Дрине, на мјесту ове тврђаве. Прије ће бити да су постојала два града, као и данас, Дринум и Ад Дринум (На Дрини).
Према ријечима стручњака овај град у Малом Зворнику припада периоду Источног Римског царства (намјерно не користим Њемачки историјски фалсификаторски термин Византија - доста су нам испирали мозак) од 4. до најкасније 10.вијека, када је из непознатих разлога запустио. Сва пронађена керамика припада ромејском периоду,али је присутна и словенска из 9.вијека.
Пронађени остаци старе цркве ово потврђују.Ради се о импозантном објекту дужине од 23 метра, а претпоставља се да је још дужи и да постоји и припрата која још није откопана. Ширина је отприлике истих димензија. Али оно што је изузетно је то да се ради уствари о читавом комплексу, односно о двије цркве које су спојене у једну! Прва је нешто мало мања од главне, ту на једној од фотографија види се канал у олтару, за који се основано претпоставља да се ради о одводном каналу из Крстионице која је била изнад, али још није откопана. У већој цркви се налази тзв.горње мјесто на ком се налази епископски трон до ког се стиже степеницама! Такви тронови и данас постоје у православним црквама, али нису толико високо подигнути. Око трона су(испод њега) свештеничке клупе,такође нешто височије подигнуте. Испод њих се виде остаци фресака, а саме степенице су биле обојене у црвено. Не случајно, јер се ради о прастарој хришћанској традицији. Наиме литургије првих хришћана су служене на гробовима мученика, пострадалих за вјеру у Христа Бога. Отуда су многе наше данашње цркве обојене у црвено или имају црвене орнаменте. Такође, примјетићемо да су подови и данас јако често црвени или имају ту боју у себи. Наравно, то недвосмислено показује древност и непрекидност православних традиција на овим просторима од самих почетака до данас. Што се тиче храма, видљиво је да је имао камени иконостас, који је из непознатих разлога почупан, можда пренесен у неку другу цркву. Такође, на неколико мјеста се види разбијен под испод ког је копано. Несумњиво се ради о пљачкашима, који су се надали да ће наћи шта да украду испод пода.

Да овај одличан текст поткријепимо и мапом реона који је наш вриједни Гљеб обишао !

Odlicna karta! Tek sad se vidi koliko je to uzvisenje, kom bedemi sezu do same Drine! Ne bi se zvalo dzabe Orlovine! Uh, to je dom orlovima! Strasno je pogledati u provaliju ispod!

Гласник Земаљског музеја из 1891.

Локалитет Орловине, Мали Зворник – Основа археолошког истраживања

Седамдесетих година 20-ог века, археолог Миливоје Васиљевић обавио је прелиминарна истраживања на подручју општина Средњег Подриња. Констатовао је да се изнад градског центра Малог Зворника, на вису Орловине, налазе остаци средњевековног утврђења, на коти 302 (кота под овим бројем убележена је и на војној топографској карти из половине прошлог века). Утврђење се налази на самом вису и западним падинама. Локално становништво га је звало „Јеленин град“. Око заравњеног виса пружа се обимни зид дебљине два метра, рађен од притесаног камена, који је заливен малтером од живог креча и песка. Градско платно и једна кула су оштећени путем који се спушта од Влашких њива низ падину према обали Дрине. Испод утврђења стоје остаци подграђа. У локацији подграђа видљиви су остаци цркве. Време настанка утврђења је доба Мачванске бановине или, вероватније, Деспотовине. (Гласник ИА у Шапцу, 22, 1986.)

Михаило Динић у раду „За историју рударства у средњевековној Србији и Босни“ (1955), говорећи о рудницима у србијанском средњем Подрињу (Трешница, Црнча, Бохорина, Зајача, Крупањ), помиње трг Липник (Forum de Lipinich), који се први пут помиње 1319. године. Његов приближни положај утврђује већ прва вест о њему. Држали су га као закупци краља Милутина заједно са тргом Мачвом Дубровчани Никола, син Марина и Петар из Рибнице (…pro residuo mercati de Mecoa et de Lipinich…) О Липнику се говори и у писмима папе Клемента VI од 7. јануара 1346. године цару Душану и босанском бану Стевану Котроманићу као месту са католичком парохијом, потчињеном которском бискупу. У писму Душану, он се наводи иза Рудника а пре Мачве, Голупца и Београда. На његов положај у Подрињу упућује и то што га папа помиње и у писму босанском бану као место ultra fluvium Save et Danubii et Drine versus Rassiam. (Динић, стр. 46.)

Израз versus Rassiam значи – на граници према Србији (или, са Србијом).
Ultra fluvium… Drine… значи – са оне стране, преко реке Дрине. Помињање Саве и Дунава у овом контексту говори о недовољном географском знању аутора писма.

Динић је Липник поставио југоисточно, дакле узводно, од Трешнице, у њеној непосредној близини, пошто се тако и сада називају један брег и заселак. Међутим, у питању је рудник Липник, док је forum Lipinich био десетак километара ваздушне линије низводно, на подручју Орловина, изнад и у оквиру данашњег градског центра Малог Зворника.

Липник се у документима Дубровачкој архива више не помиње (Динић, 47.). Уместо овог назива, од почетка 15-ог века почиње да се употребљава назив Зворник (најстарији сачувани помен је 1410. године), с тим што је центар града Зворника био на десној, србијанској страни Дрине, где је конфигурација терена много блажа него на левој обали. У првој половини 15-ог века, помињу се бројни припадници дубровачког племства и грађанства у Зворнику (Десанка Ковачевић Којић, Зворник у средњем вијеку, Годишњак друштва историчара БиХ, 16, 1965.). Подразумевало се да је у питању град на босанској обали Дрине. Међутим, тада нема значајних привредних делатности на тој страни реке, док су на србијанској страни постојали бројни рудници сребра, у полукругу од 15-20 километара ваздушне линије. Ископана и истопљена руда доносила се у forum Lipinich, где се њоме трговало. Могуће је да су се у оквиру трга налазиле и топионице.

Највећи део данас прилично импозантне зворничке тврђаве на левој, босанској обали, потиче из турског периода (Доњи град) и времена аустријске окупације (Горњи град). Из средњег века је само тзв. средњи град, који је вероватно био утврђење неког локалног властелина, са донжоном неправилног четвртастог облика. У турско доба, средњевековна тврђава на десној обали Дрине, са градским насељем у оквиру зидина, напуштена је и Турци су саградили војно утврђење на далеко неприступачнијим литицама леве обале, које им је служило за одбрану у ратовима са Угарском и Аустријом од друге половине 15-ог до краја 18- ог века. За изградњу зидова и кула турског Доњег града на левој обали, вероватно је коришћен камен напуштеног Липника. Турска тврђава је била војни и административни центар, а изван зидина формирано је насеље.

Фрагменти керамике пронађени на локалитету Орловине потичу из рановизантијског периода (фрагмент глеђосане посуде, делови амфоре, део посуде извајане грнчарским колом на ножни погон). На основу тога, може се основано претпоставити да је локалитет био значајно насеље касне антике, односно рановизантијског периода. На Појтингеровој карти (Monumenta cartographica Jugoslaviae, I, 1975., стр. 43) уцртан је пут Sirmium – Gensis - Ad Drinum (A Sirmium usquae ad Drinum). Занимљиво је да овај пут није спојен са путем који је водио од Солина до Сребрнице (A Salona usquae ad Argentariam), односно да није прелазио Дрину. Ова, наизглед, нелогичност, можда управо говори о прецизности наведеног итинерера. Ad Drinum је административно припадао провинцији Доња Панонија, са средиштем у Сирмиуму, а Argentaria провинцији Далмацији, са средиштем у Салони. Наравно, не би требало сумњати да су ова два римска пута била међусобно повезана. Међутим, изгледа да се Појтингерова карта, барем у овом детаљу, строго држала административне и привредне поделе на провинције. Argentaria је била рударско средиште провинције Далмације, најдубље на копну и најдаље на Истоку, а Ad Drinum је био рударско средиште провинције Паноније, најдаље на Југу. Могуће је да се путна станица Ad Drinum налазила на локалитету Орловине, где је била крајња тачка једног локалног рударског и привредног пута који је од Сирмијума преко данашње Мачве водио до рудника у брдима данашњег србијанског средњег Подриња.

Остаци утврђења и града на локалитету Орловине налазе се на заиста импозантној површини. Са северне стране, стрмом падином, утврђење се спушта према Бучевском потоку, са јужне стране, готово вертикалном литицом према садашњем језеру, а са западне стране релативно благом падином према обали Дрине. Доњи град је троугластог облика, и у оквиру његових зидина налазило се обимно градско насеље, што је реткост за средњи век, не само у Србији. Добар део локалитета Доњег града уништен је изградњом модерног градског центра 50-их и 60-их година 20-ог века (насеље „Виле“, зграда општине, Рибарска улица, „Прогрес“). Остаци јужног и северног зида, који се као краци шестара, ширећи се, спуштају према Дрини, показују да се трећи крак зидина Доњег града, обалом реке, простирао у дужини од преко четристо метара. (Турски Доњи град, на левој босанској обали, од северне до јужне куле простире се обалом у дужини мањој од двеста метара (Интернет - Гугл – сателитски снимак)). Узвишенији део Доњег града и локалитет Горњег града Липника потпуно су очувани и на њима вероватно није било никаквих значајнијих активности у турском и каснијем периоду. Делимично је под ливадама, а највећим делом под шумом и ретким растињем. На ливадама постоје значајне разлике у вегетацији траве тако да се у различито доба године могу приметити праволинијске бразде, које су последица недостатка влаге и хумуса. На јужној ливади налазе се видљиви остаци велике грађевине за коју се може претпоставити да је црква. На подручју шуме налазе се остаци зидина, са рупама од дрвених сантрача. Јужни зид има барем једно испупчење према споља, правоугаоног облика, у ширини од 1,10 м. и у дужини од 5,20 метара. На читавом локалитету, налазе се бројне терасе, односно равне платформе на падинама, као и велике количине обореног и расутог притесаног камена. На источној падини, при врху, налази се кружна гомила камена, за коју се може претпоставити да је цистерна.

Наставак претходног текста:

Оквирне координате троугаоног Доњег града (црвене тачке):

Lat: 44.374576
Long: 19.10383

Lat: 44.368794
Long: 19.106898

Lat: 44.372429
Long: 19.117541


Оквирне координате четвороугаоног Горњег града (жуте тачке):

Lat: 44. 22 225762
Long: 19. 6 419544

Lat: 44. 22 18393
Long: 19. 6 422244

Lat: 44. 22 256692
Long: 19. 6 533298

Lat: 44. 22 212232
Long: 19. 6 537732 Дејан Павић,
проф. историје
Николе Тесле 5
15318 Мали Зворник

Мапа је са фејсбук старнице Историја Малог зворника, коју у вези ове теме требате обавезно да погледате.

Исти текст на: http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:573569-Izronio-grad-kneza-Caslava



Археолози крај остатака капије тврђаве Фото Борис Субашић


Зидине из VI века


Српске стреле из IX века


Темељи монументалне Византијске цркве

ПРОНАЂЕН ГРАД КНЕЗА ЧАСЛАВА КОД МАЛОГ ЗВОРНИКА

На падинама Орловине изнад Малог Зворника откривени су остаци градова старих 1.400 и 1.000 година. Археолошка истраживања показују да је уз литице Дрине град из византијског периода у време цара Јустинијана један од већих на подручју Србије, а зидине утврђења, неколико векова су млађе и потичу из преднемањићке Србије. Општина Мали Зворник улаже у откривање и заштиту историјског и културног наслеђа.

Између козјих стаза и шумом обрасле Орловине, један град и две тврђаве испреплетали су се кроз време од пре 14 и 10 векова. Где год се по стрмим падинама закопа изроне камени блокови. Да су зидине део неког утврђења знали су историчари и мештани од давнина, а археолошка истраживања изненадила су и саме стручњаке.

Верица Танасић, археолог из Малог Зворника, каже да је капија из времена Јустинијана, што је византијски период, то јест из шестог века, док је бедем из времена кнеза Часлава, то јест из српског периода, односно деветог века.

Одолеле су времену и византијске зидине грађене малтером, али и град кнеза Часлава скромније архитектуре. Између камених утврђења, иако покривени наносима, видљиви су заштитни ровови. Тврђава се простирала на 14 хектара, а на врху Орловине, уз бројне амфоре, делове стаклених украса и мозаике, археолози су открили остатке једне од највећих цркава из византијског доба у Србији.

„У олтарском простору се налазе свештеничка седишта и епископски престо изузетно квалитетно обрађен, монументалан као и цела црква. Црква по дужини прелази 30, по ширини 60 метара“, објаснио је Дејан Радичевић са Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду.

Откривени су и резервоари за воду, делови лучних градских капија и куле утврђења.

То је била најважнија осматрачница византијске тврђаве. Пре 1.400 година реком Дрином руда је са тог места стизала до античког Сирмијума. Археолози сматрају и да је овде била речна станица Ад Дринум, путничка раскрсница између Паноније и Далмације.

Општина је финансирала већи део досадашњих истраживања. Археолошку причу коју је иницирао професор историје из Малог Зворника Дејан Павић наставља локално удружење.

„У интересу јесте да се овај локалитет превасходно сачува, заштити и представи читавој јавности Србије, а и Европе на каквом благу лежи ова наша општина“, каже професорка историје и председница Удружења Слободанка Павић.

Извор / Фото: Internet portal RTS-a

Потрага за црквом кнеза Часлава
17:23:56 16.11.2016

На темељима тајанственог византијског и српског града изнад Малог Зворника. Открића на Орловинама бацају ново светло на историју преднемањићке Србије.

КУПАСТО брдо Орловине над Малим Зворником неочекивано је постало једно од најинтригантнијих археолошких налазишта у Србији. На њему су откривени монументални остаци двају великих градова: византијског из 5. века и српског из прве половине 10. столећа. Загонетка је како су се они звали, јер писани трагови о њима нису пронађени, иако материјални остаци указују на њихову велику важност и многољудност.

- Ово откриће има изузетан значај за спознају континуитета насељености овог простора и баца ново светло на историју преднемањићке Србије, која је веома мало позната - каже археолог Рада Глигорић из Музеја Јадра у Лозници.

У овој сезони ископавања, коју финансира само невелика општина Мали Зворник, археолози су утврдили димензије епископске цркве у горњем граду, која их је изненадила величином. Рановизантијски храм дуг 31 метар и широк 20 метара други је по величини пронађен на територији Србије.

- Једина већа до сада пронађена на територији Србије је она у Јустинијани прими, Царичином граду, код Лебана, која је практично задужбина самог цара Јустинијана, као и цео град - каже археолог доцент др Дејан Радичевић с Филозофског факултета у Београду. - Димензије храма на Орловини указују на то да је зидан као државни пројекат од врхунске важности у великом градском центру који се налазио у средишту рударске области, на путу који је водио ка приморју.

Материјални остаци указују да се византијски град простирао падином брега према Дрини од обале до врха Орловине, на простору од око 14 хектара. На најнижем од три нивоа, одељена зидинама, била је лука, у средњем делу су се налазили трговачки, занатски и стамбени центар, а у највишем, горњем граду, резиденцијални објекти и епископска црква.

- Изузетно велики олтарски простор и епископска столица несумњиво указују на то да је богослужења обављало мноштво свештеника - каже археолог Верица Танасић. - Ова епископска црква испод самог врха Орловине била је највећа, али не и једина. Сигурно је постојало још неколико храмова у осталим нивоима великог града.

Утврђено је да је епископска црква претрпела пожар после кога се срушила, али да тада нису страдали њени мермерни и камени украси.

- У малтеру смо пронашли трагове велике луксузне олтарске преграде која је, као и надвратници и други украси, пажљиво извађена и однесена вероватно у неки други храм - каже др Дејан Радичевић. - Могуће је да је црква страдала и остала напуштена у 6. или 7. веку, када је опустео византијски град, а да су украси доцније пренети у нови храм. Град је оживео на истом месту доласком Срба у раном средњем веку, и сад трагамо за том црквом из времена кнеза Часлава.

Према подацима које је оставио византијски цар Константин Порфирогенит, Часлав Клонимировић је владао "крштеном Србијом" током друге четвртине 10. века. Уз подршку Византије, он је обновио и оснажио српску државу коју су раније опустошили Бугари. На основу величине радова који су изведени на утврђивању српског града на Орловинама, научници претпостављају да је у њему живело много становника.

- Највиши ниво српског града окружен је одбрамбеним рововима дугим 60 метара на правцу север-југ и око 100 метара на правцу исток-запад - наводи др Радичевић. - Ширина јарака износи и до 10 метара, а дубина до пет метара, што значи да су морали да буду премошћени покретним мостовима. Овакви фортификациони радови указују на то колико је био важан град који је брањен. Поставља се питање да ли се на Орловинама можда налазио неки од шест великих градова "крштене Србије" о којима говори Константин Порфирогенит.



АРХЕОЛОШКИ ТУРИЗАМ

ИСКОПАВАЊА на Орловини ове године самостално финансира невелика општина Мали Зворник. Локална самоуправа није допустила да се прекину радови на локалитету националног значаја.

- Орловину видимо и као будући туристички центар, јер већ сада има посетилаца који, без икакве рекламе, желе да виде остатке велике цркве и града кнеза Часлава. Подземни град краља Александара је већ заживео као туристичка дестинација, а имамо традиционалне риболовачке манифестације. С ловцима, планинарима и бициклистима већ правимо туристичке мапе уз помоћ којих ће моћи да се обиђу ови наши лепи предели - каже Зоран Јевтић, председник општине Мали Зворник.

ВЕРНИЦИ НИЖЕГ РЕДА

АРХЕОЛОЗИ су ове године открили припрату епископске цркве која је отворила нова питања. Наиме, овај улазни део храма испред наоса, главне просторије где се одвијају богослужења, укопан је необично дубоко.

- Људи који би у њој стајали практично би гледали богослужење из жабље перспективе - објашњава Верица Танасић. - Иако данас изгледа чудно, могуће је да је ова просторија намерно тако направљена. У то време, некрштени, односно људи који су се тек припремали за крштење, нису могли да равноправно присуствују богослужењима, већ су, као кандидати, морали да стоје у припрати.

Преузето са сајта: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ