MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.
MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.
MAJEBИЧKИ ФOPYM
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  GalerijaGalerija  TražiTraži  Latest imagesLatest images  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  

 

 Стећци у Црној Гори

Ići dole 
2 posters
AutorPoruka
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Стећци у Црној Гори Empty
PočaljiNaslov: Стећци у Црној Гори   Стећци у Црној Гори EmptySub 26 Okt - 6:49

Piše: Svetlana Mandić
Objavljeno: 22.04.2013 u 20:23


Nikšić: Kopao grob, otkopao stećak

Stećci su srednjovjekovni nadgrobni spomenici u obliku velikih kamenova, ponekad sa uklesanim slikovnim ukrasima

Стећци у Црној Гори 242549

Ilija Đilas iz sela Zagrad iz nikšićke Župe, kopajući na lokalitetu Đilasko groblje, da napravi porodičnu grobnicu, iskopao je stećak.

“Kopajući zemljište na dubini od metar i po naišao sam na tvrdi materijal i nakon nekoliko pokušaja da taj materijal iskopam otkrio sam da je u pitanju kamena ploča koja sprečava dalje iskopavanje. Nakon uklanjanja zemljišta i otkrivanja površine polovine ploče shvatio sam da je u pitanju stećak jer takvi primjerci već postoje u Zagradu, kao i na još nekoliko lokaliteta u Župi. Pozvao sam ostale radnike i stećak smo izvadili na površinu”, kazao je Đilas.

On je stećak očistio od zemlje i stavio ga na sredini groblja, kako bi mogao da nastavi, na mjestu predviđenom za to, da pravi porodičnu grobnicu

Ivan Đurović, predsjednik NVO “Zagrad Montenegro”, kazao je da je Župa, pored prirodnih ljepota i brojnih resursa, prepoznata i kao značajno kulturno-istorijsko nasljeđe, a da je novootkriveni stećak samo još jedan dokaz takvoj tvrdnji.

“Stećak je ukrašen na gotovo identičan način kao i tzv. Nišina ploča, stećak koji se nalazi nadomak lokaliteta gdje je Ilija Đilas pronašao ovaj stećak. Ovo je samo još jedan dokaz da je Zagrad u istorijskom i kulturološkom smislu veoma bitan, a naša organizacija se trudi, da u skladu sa mogućnostima, valorizuje postojeće resurse”, kazao je Đurović.

Za lokalitet Đilasko groblje, na kome se nalazi nadgrobna ploča ukrašena dekorativnim motivima geometrijskog oblika, vezana je i legenda. Ta ploča je, prema legendi, donesena sa susjednog lokaliteta Dublje i predstavlja nadgrobnu ploču Jevrosime, supruge bana Ilijana koji se u Zagrad doselio iz Grblja. Jevrosima je bila Nišina majka, od koga potiče pleme Nikšići, a čiji nadgrobni spomenik, se nalazi na groblju Dublje.

Citat :
“Stećak je ukrašen na gotovo identičan način kao i tzv. Nišina ploča, stećak koji se nalazi nadomak lokaliteta gdje je Ilija Đilas pronašao ovaj stećak"
Pored sela Zagrad u nikšićkoj Župi stećaka ima i u Mioljem Polju i u Carinama. U Mioljem Polju stećci, njih oko sto komada, nalaze se u blizini temelja porušene crkve, dok se u zaseoku Carine, na starom groblju, nalaze kameni nadgrobnici. Na tom lokalitetu se nalazio i spomenik Jovice Neimara iz 1627. godine koji se sada nalazi u Zavičajnom muzeju u Nikšiću. Na oko kilometar i po od te lokacije nalazi se nadgrobnik u obliku prizme za koji postoji vjerovanje da je mramor bana Ugrena, po predanju osnivača grada Onogošta.

Stećci su srednjovjekovni nadgrobni spomenici u obliku velikih kamenova, ponekad sa uklesanim slikovnim ukrasima ili natpisima koji su nastajali od 11. do 15. vijeka. Nalaze se najvećim dijelom na prostorima Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Hrvatske i do sada je pronađeno više od 66.000 stećaka, od čega preko 50.000 na području BiH.

U Crnoj Gori je pronađeno blizu 6.000 stećaka. Nažalost, veliki broj njih je propao a u nikšićkoj opštini njihov broj se smanjuje iz godinu u godinu. U prilog tome govori činjenica da je početkom 60-ih godina prošlog vijeka samo na velikoj nekropoli stećaka, koja se nalazi pored crkve Sv. Petra i Pavla, Dimitrije Sergejevski pobrojao 396 nadgrobnika. Tri decenije kasnije Šefik Bešlagić je ustanovio da ih ima svega 125, dok su početkom devedesetih godina stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture popisali svega pedesetak.

Преузето са: http://www.vijesti.me/vijesti/niksic-kopao-grob-otkopao-stecak-clanak-124708
Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Стећци у Црној Гори Empty
PočaljiNaslov: Re: Стећци у Црној Гори   Стећци у Црној Гори EmptySub 26 Okt - 7:00

Стећци у Црној Гори Devastacija_stecaka_u_Crnoj_Gori

Nekada je u centru Nikšića bilo 395 stećaka, a danas ima oko 30 dislociranih i oštećenih

..

Imajući u vidu dosadašnji stepen istraženosti i zaštite stećaka, kao i istorijski značaj ovih srednjevjekovnih nadgrobnih obilježja, ministri kulture Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije potpisali su 2009. godine Pismo namjere o uspostavljanju saradnje na realizaciji zajedničkog projekta "Nominacija stećaka za upis na Listu svjetske baštine UNESCO".

Na tentativnoj listi Crne Gore od 21. aprila 2012. godine nalaze se tri nekropole stećaka: Grčko groblje i Bare Žugića u kontakt zoni Nacionalnog parka Durmitor i Grčko groblje u Zagrađu u opštini Plužine.

Do sada je zvanično registrovano 50-ak nekropola sa oko 3500 grobnih obilježja o kojima je riječ, ali ova brojka se ni u kom slučaju ne može smatrati konačnom. Samo dvije nekropole su do sada imale status kulturnog dobra - u Šipačnom kod Nikšića i u Prigradini kod Velimlja. Međutim, dosadašnja neefikasnost u sprovođenju mjera administrativno-pravne zaštite, kao i nedostatak adekvatnih i svrsishodnih mehanizama fizičke zaštite, učinilo je da nekropola u Šipačnom pretrpi devastaciju na više načina: probijanjem putnih trasa iz dva pravca, neadekvatnim postupanjem lokalnog stanovništva, djelovanjem prirodnih faktora... Veliki broj stećaka je uništen ili je na ivici uništenja. Sličnu sudbinu imali su i drugi lokaliteti u svim opštinama gdje su zabilježeni. Isto važi i za nekropole stećaka koje su nominovane.

Фотографије на: http://www.mnmuseum.org/Stecci.htm
Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Стећци у Црној Гори Empty
PočaljiNaslov: Re: Стећци у Црној Гори   Стећци у Црној Гори EmptySub 26 Okt - 7:05

Има и овога :

Piše: Goran Malidžan
Objavljeno: 28.09.2012 u 09:50


"vandalizam"
Narodni muzej CG odnio stećke i iz pljevaljskih sela: Dizalicom u seosko groblje

"Došli su sa ogromnom dizalicom i kamionom, i u noći uzeli spomenike. Tražimo, svi Cvijovići, Gačevići i Ćirovići, da se stećci vrate na mjesto sa koga su uzeti"

Стећци у Црној Гори 173421

Sekretarijat za društvene djelatnosti Opštine Pljevlja prijavio je policiji nestanak stećaka na više lokacija u pljevaljskoj opštini, a isto su uradili i mještani sela iz kojih su ti vrijedni spomenici kulturnog nasljeđa odnijeti.

Iako se ne radi o klasičnoj pljački, s obzirom na to da je stećke Narodni muzej Crne Gore dislocirao na Cetinje, gdje će biti trajno izloženi u dvorištu Biljarde, mještani pljevaljskih sela smatraju da se radi o „vandalizmu, s obzirom na to da je bez ičije dozvole i najave sve urađeno”.

„Ko je imao hrabrosti da sa ogromnom dizalicom uđe u seosko groblje? Uzeli su spomenike iz našeg groblja, koji su možda i najvredniji. Došli su sa ogromnom dizalicom i kamionom, i u noći uzeli spomenike. Tražimo, svi Cvijovići, Gačevići i Ćirovići, da se stećci vrate na mjesto sa koga su uzeti“, kazao je mještanin Vojo Gačević.

Narodni muzej nosi stećke iz nikšićkih sela: Kršite amanet naših predaka >>>

Iz pljevaljske opštine odnijeto je pet stećaka - po dva iz Mataruga i Marine šume, a jedan iz Potkrajaca.

Šef kabineta predsjednika Opštine Rajko Palibrk kazao je da niko nije obavijestio lokalnu upravu o odnošenju stećaka, kao ni Zavičajni muzej, koji se brine o kulturnom nasljeđu pljevaljskog kraja.



On je kazao da će Opština učiniti sve da se razjasni situacija i da se zaštite kulturno-istorijski spomenici Pljevalja. Oba groblja, kako je pojasnio, u vlasništvu su Opštine i niko, bez konsultacija Opštine ili Zavičajnog muzeja, nije smio otuđiti stećke.

Citat :
„Kulturno blago, bilo gdje da se nalazi, je vlasništvo države, ničije drugo. Ako država procijeni da je nešto od interesa za njeno kulturno blago, ima pravo da uradi ovo što je uradila, a ja sam sve ovo organizovao na osnovu ovlašćenja Ministarstva kulture, odnosno države Crne Gore"
Direktor Narodnog muzeja Pavle Pejović, kazao je da je namjera te institucije da zaštiti i konzervira stećke uzete iz pljevaljskog kraja. On je istakao da nije bilo potrebe da kontaktira lokalnu upravu, jer su kulturna dobra u nadležnosti države.

„Kulturno blago, bilo gdje da se nalazi, je vlasništvo države, ničije drugo. Ako država procijeni da je nešto od interesa za njeno kulturno blago, ima pravo da uradi ovo što je uradila, a ja sam sve ovo organizovao na osnovu ovlašćenja Ministarstva kulture, odnosno države Crne Gore. Ne radi se ni o kakvoj devastaciji, krađi ili lošoj namjeri, već o tome da je država procijenila da u okviru muzeja treba sačuvati jedan broj tih kulturno-istorijskih spomenika, koji su jako bitni za jedno razdoblje, za jednu civilizaciju koja je prošla kroz ove naše prostore prije sedam, osam vjekova“, kazao je Pejović.

On je rekao da je “stećak uzet sa područja Pljevalja jedan od najzačajnijih eksponata koji se nalazi na našim prostorima i da je bio u zapuštenom stanju”. Pejović je kazao da su u istom stanju i ostali stećci na području Pljevalja.

„Pogledajte samo u kakvom su stanju stele na lokalitetu Municipijum S. To je od Boga grijeh. Napravili su baraku u koju ne može da uđe viljuškar“, rekao je Pejović.

SNP: Otimačina i nepoštovanje zakona

Odnošenje stećaka juče je osudio i pljevaljski SNP, koji u saoštenju za javnost navodi da “ovakvo organizovano i planirano skrnavljenje grobnih mjesta i spomenika nijesu činili ni osvajači koji su dolazili na ove prostore, ali da to čine najistaknutiji predstavnici aktuelne DPS-SDP vlasti u Crnoj Gori”.

Стећци у Црној Гори 173422
Nestanak prijavljen policiji: Poharano groblje u Vrulji, Foto: Goran Malidžan

U toj partiji smatraju da je izgovor da se radi o zaštiti kulturnih dobara samo traženje opravdanja za otimačinu i nepoštovanje zakona koji nalaže da se kulturna dobra moraju štititi, upravo tamo gdje se nalaze. “Ako je Ministarstvo kulture htjelo da zaštiti stećke sa Dubrave i iz Marine šume, zašto to nije uradilo ovdje? I ovaj slučaj otvorene pljačke kulturno-istorijskog nasljeđa pljevaljskog kraja na drastičan način potvrđuje stav odlazećih vlastodržaca prema Pljevljima i Pljevljacima. Ono što je vrijedno i što može koristiti treba preseliti u Podgoricu ili Cetinje, a ostatak neka ostane Pljevljima i ogromnoj većini građana ove Opštine.

I u ovom slučaju to je urađeno uz pomoć onih koji takvu politiku prema Pljevljima sprovode već decenijama”, piše u saopštenju. SNP je pozvao građane da, “bez obzira na političku, nacionalnu, vjersku ili bilo kakvu drugu pripadnost, dignemo glas protiv najnovijeg pokušaja zatiranja našeg zajedničkog kulturno-istorijskog nasljeđa”.

„Pozivamo lokalnu izvršnu i zakonodavnu vlast, ustanove kulture i nevladine organizacije koje se bave kulturom, da zajedno učinimo sve da u najkraćem roku stećci iz Ljutića i Marine šume budu vraćeni na mjesto sa kojeg su uzeti. Nadležne državne organe pozivamo da preduzmu zakonske mjere protiv počinilaca ovog vandalizma“, piše u saopštenju OO SNP u Pljevljima.

Otvaranje lapidarijuma u dvorištu Biljarde

Crna Gora će danas dobiti svoj prvi lapidarijum Arheološkog muzeja koji će funkcionisati u sklopu Narodnog muzeja Crne Gore na Cetinju. Lapidarijum je mjesto gdje su izloženi kameni spomenici i arheološki fragmenti poput kamenih epigrafa, statua, sarkofaga, grobnica... Često se takve kolekcije nalaze u dvorištu arheoloških i istorijskih muzeja, pod otvorenim nebom.

Tako će biti i sa Crnom Gorom, jer će stećci biti smješteni u sjevernom dvorištu Biljarde, gdje će danas, na Dan evropske kulturne baštine, biti otvoren lapidarijum u kome će, za početak, biti izloženo oko 15 eksponata sa različitih lokaliteta u Crnoj Gori. Pomoćnica ministra za kulturnu baštinu Lidija Ljesar istakla je da proces istraživanja stećaka traje u kontinuitetu već četvrtu godinu, te da je tokom istraživanja utvrđeno da se stećci u Crnoj Gori nalaze u jako lošem stanju i da uticajem različitih faktora, kao što je zub vremena, nesavjesno ponašanje i nebriga pojedinaca, opština i države iz godine u godinu nestaju.

“Stručne ekipe su obišle određena područja Crne Gore i za one za koje se cijenilo da mogu da se uvrste u reprezentativne primjerke, a izloženi su nebrizi, odlučeno je da se prenesu u Narodni muzej”, kazala je Ljesar.

Ona je rekla da je takvo postupanje Ministarstva kulture i Narodnog muzeja sprovedeno u skladu sa Zakonom o zaštiti kulturnih dobara, te obavezom države da štiti kulturna dobra, ali i obavezom da prepoznaje kulturnu vrijednost kod onih dobara koja još ne uživaju zakonsku zaštitu i još nijesu proglašena kulturnim dobrom.

Ljesar je rekla da su se potrudili koliko god su bili u mogućnosti da u proces uključe mjesne zajednice, ali da im se dešavalo da, dok su bili na terenu, nijesu bili u prilici da imaju kontakt osobu kao predstavnika mjesne zajednice.

“Uvjerena sam da će seljani i mještani mjesta odakle smo dislocirali stećke shvatiti da je to što ću nazvati ’administrativnom greškom’, odnosno to što možda nijesmo bili dovoljno uporni da stupimo u kontakt sa predstavnicima mjesnih zajednica nije nešto što zaslužuje epitet da smo negdje bahato došli i uzeli nešto što je nečije”, kazala je Ljesar.

Direktor Narodnog muzeja Pavle Pejović je rekao da se u Pivi nalazi ogromna nekropola i da je najveći dio stećaka tamo devastiran.

Преузето са: http://www.vijesti.me/vijesti/narodni-muzej-cg-odnio-stecke-pljevaljskih-sela-dizalicom-seosko-groblje-clanak-93609
Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Стећци у Црној Гори Empty
PočaljiNaslov: Re: Стећци у Црној Гори   Стећци у Црној Гори EmptySub 26 Okt - 7:08

Жабљак

Стећци у Црној Гори Bare-Zugica-stecci3

Стећци у Црној Гори Bare-Zugica-detail1

Стећци у Црној Гори Novakovici-stecci

Стећци у Црној Гори Novakovici-stecci2i

Стећци у Црној Гори Novakovici-detail

Фотографије са: http://montenegro-for.me/tag/zabljak/
Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
gljeb

gljeb


Number of posts : 726
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

Стећци у Црној Гори Empty
PočaljiNaslov: Re: Стећци у Црној Гори   Стећци у Црној Гори EmptyPet 26 Sep - 23:34

Епископ Јоаникије осудио измијештање стећака са вјековних локација у Бањанима
19. Октобар 2012 - 8:05
Стећци у Црној Гори Episkopjoanikijeosudioizmjestanjestecaka20125
Стећци у Црној Гори Episkopjoanikijeosudioizmjestanjestecaka20126
Стећци у Црној Гори Episkopjoanikijeosudioizmjestanjestecaka20124
Стећци у Црној Гори Episkopjoanikijeosudioizmjestanjestecaka20123

У четвртак 4. октобра у селу Почековићи у Бањанима код Никшића одржан је састанак мјештана и представника државних институција на којем је било ријечи о могућностима враћања стећака, који су, за потребе формирања лапидаријума на Цетињу, недавно однијети са тог локалитета.

Састанку је, поред житеља Почековића, њиховог правног заступника, као и директора ЈУ “Народни музеј Црне Горе“, под чијим руководством се спроводи овај пројекат, и помоћника министра културе из области културне баштине, присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. Он је осудио поступак одношења дијела стећака из Кленка и Почековића, што је урађено без сагласности и претходног разговора са житељима поменутих мјеста, а будући и сам поријеклом из Бањана, тачније из Приградине гдје се у порти цркве Светог Архангела Михаила такође налази репрезентативна скупина сличних надгробних споменика, који плијене својом величином и љепотом израде, Преосвећени владика Јоаникије је, обраћајући се представницима надлежних институција, казао:

“Овдје је направљен велики гријех. Најприје сте стећке однијели на хајдучки начин, па тек сад желите да разговарате. Знате ли да су овдје повријеђена осјећања људи? Мало је рећи да је направљена девастација, учињен је велики гријех. Народ овдје зна своју историју, има своје памћење и дубоке коријене и са њим је немогуће манипулисати. Бањани су вјековима били препознативи по овом обиљежју“, истакао је Његово Преосвештенство.

У разговору са мјештанима учествовао је и професор Павле Пејовић, директор ЈУ “Народни музеј Црне Горе“. Он је казао да стећци у Црној Гори немају никакву правну заштиту и у власништву су државе, а не нечије приватно власништво. Пројекат измијештања једног броја стећака на Цетиње Пејовић је образложио потребом да се они, на неки начин, обезбиједе и заштите од даље девастације.

“Стећци које смо допремили на Цетиње биће обрађени, конзервирани и заштићени и имаће третман културног добра Црне Горе. Из тог разлога је и потписана одлука о преношењу стећака са ових некропола, која је усвојена на сједници Владе Црне Горе од 17. маја ове године “, рекао је Пејовић.

Житељи Почековића и Кленка, али и Враћеновића, Ријечана, Броћанца и Велимља у којима постоје сачувани стари средоњовјековни надгробни споменици, а који је планом овог пројекта такође требало измјестити, револтирани су и неће одустати од захтјева да стећци буду враћени на локалитете на којима су вјековима постојали.

“Гробље је овдје постојало вјековима. Пролазиле су овим крајем бројне војске, али никоме није на памет пало да дира гробове, небитно да ли су оронули или не, јер под тим плочама почивају нечије кости“, казао је Велиша Лалићевић, један од житеља овог краја са чијег имања су стећци однесени, а да га, како каже, нико није питао за дозволу.

Током разговора са мјештанима, помоћник министра културе за област културне баштине Лидија Љесар је потврдила да нико из надлежних установа није конктактирао житеље и власнике имања сматрајући да су парцеле на којима се налазе стећци „свачије и ничије, баш као и стећци“ који су пренијети на Цетиње.

“Брига према њима није била на таквом нивоу да смо могли закључити да иза те бриге стоји власник коме тај стећак значи, па је то био разлог што смо их измјестили. Нијесмо дислоцирали надгробне споменике, већ само стећке, што значи да нијесмо оскврнавили ничији гроб. Уколико се догоди да смо приликом дислоцирања направили штету било ком власнику, спремни смо да то надокнадимо“, поручила је Љесар, чија изјава да стећци могу бити враћени једино уколико се докаже да су на мјестима са којих су однијети била гробна мјеста, а што ће бити доказано на основу остатака костију и комплетне презентације и истраживања, изазвала је нарочити протест и љутњу присутних житеља.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка
Nazad na vrh Ići dole
gljeb

gljeb


Number of posts : 726
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

Стећци у Црној Гори Empty
PočaljiNaslov: Re: Стећци у Црној Гори   Стећци у Црној Гори EmptyPon 14 Okt - 17:15



Стећци у Пиви

Prolaznik 2 likes this post

Nazad na vrh Ići dole
gljeb

gljeb


Number of posts : 726
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

Стећци у Црној Гори Empty
PočaljiNaslov: Re: Стећци у Црној Гори   Стећци у Црној Гори EmptyPon 14 Okt - 17:20



Старији снимак РТЦГ
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content





Стећци у Црној Гори Empty
PočaljiNaslov: Re: Стећци у Црној Гори   Стећци у Црној Гори Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
Стећци у Црној Гори
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Археологија-
Skoči na: