Украјина. Православци или Римокатолици?

Ових дана је поприлично актуелна тема Украјине и њеног избора између Русије и ЕУ. Пошто сам у више наврата у дужим временским интервалима био у Украјини, сматрам да је потребно отворити једну овакву тему, тим прије што се ради о нама јако блиском народу. Често су ми постављали питање: па зар Украјинци нису римокатолици?? Просто је невјероватно да у 21.вијеку не знамо ништа о својим словенским народима, да су нам постали ближи Нијемци и њихови сателити. Овај народ је нама веома сличан, при том јако велики, са око 48 милиона становника, од чега је око 80% православних. Мислим да нам је задатак да разбијамо медијски мрак и оно што нам пласирају западни медији! Истина мора да се чује далеко.

Украјинци су источнословенски народ, који претежно живи у Украјини, где чини око 78% становништва. Украјинци су већим делом православне, а мањим делом гркокатоличке вероисповести. Говоре украјински језик, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.

Украјинаца укупно има око 45.500.000, од тога у Украјини 37.541.700, Русији 2.942.961, Канади 1.209.805, САД 961.113 и Казахстану 333.200.

По резултатима пописа из 2002. у Србији живи 5.354 Украјинаца, углавном у Војводини. У БиХ је 1991. живело 3.929 Украјинаца, углавном у околини Приједора, Прњавора и Лакташа.

Украјинци су добили име по земљи (Украјина) која је први пута забиљежена у Кијевској хроници 1187. Отуда настаје народ украинскји (украјински народ) и Украинтси (Украјинци). У 18. и 19. веку царистичка номенклатура Украјинцима означава само становнике Слобидске Украјине, провинције чије је средиште био град Харков. Харков постаје средиште 1765., едиктом Катарине II, руске краљице. Године 1835. ова провинција постаје Харковска провинција. У 19. веку Пољска овим називом означава становнике Кијевске губерније. Овај назив у Галицији и Буковини за њих се неће употребљавати све до прве четвртине 20. века, у Транскарпатији до 1930-тих, а у Прешовској регији до касних 1940-тих. У 20. веку Малоросијани или Малороси (=Мали Руси) поче ће да се сматра дерогаторним називима. Најстарији записани називи за Украјинце су Русини, што ће се у латинском претворити у Russi, Rutheni и Ruteni. Почетком 16. века московски документи Украјинце називају Черкаси, алудирајући, чини се, на чињеницу да живе око града Черкаси где се налазило много козачких насеља. Називи Русини и Рутени сачували су се као имена за Западне Украјинце.

Порекло и попис старих племена

Водећу улогу у формирању украјинског народа имало је племе познато као Пољани, словенски народ, један од најјачих из групе Источних Словена насељених у 10. и 11. веку на обалама средњег тока Дњепра у самом украјинском средишту. Ал-Масуди у 10. веку спомиње њиховог вођу, краља Мадзака. Друга значајна племена су била Древљани, Сиверјани, Уличи, Тиверци, Дуљеби постојала су три разна племена Бужана, Волињани, Бужани. Тамошњи Бели Хрвати, такође су вероватно делом учествовали у стварању каснијих Украјинаца. У раном 9. веку источно-словенска племена морала су да плаћају порез Хазарима. Док су осталим Словенима наплаћивали порез у крзну, Хазари су од Пољана захтевали по 'мач' (читај ратника) на свако домаћинство.

Појава Словена

Доласком 1. миленијума п. н. е. водећу улогу на подручју етничке Украјине имају Словени. Појавили су се разни народи који се служе властитим језицима, њих данас знамо као Ските, Балте, Германе и Керлате. Све ове набројене групе учествују у етногенези Украјинаца. Територија Слпвена се шири. У писаним изворима спомињу се стари Анти и Склави. Ови пак говоре сродним језицима, живе сличним животима и имају сличне обичаје и веровања. Подијелили су се на небројена племена с властитим поглавицама и војном силом. Анти ће ускоро нестати из историје а њихово име замениће словенско. У 7. и 8. веку у Украјини се развило источнословенско друштво, оно више није матријархално, главну улогу преузео је мушкарац. Најактивније је у подручјима куда теку воде средњега тока Дњепра. У тим крајевима пронађени су трагови веома живе људске делатности. Овде су се људи бавили узгојем стоке, фармерским пословима и трговином. Развио се Кијев. Од 6. до 9. века уједињују се племена Источних Словена и дају зачетак раној феудалној држави. Чернихиц и Переиаслав уз Кијев главна су средишта.
Кијевска Русија

Улазимо у 9. век, политичке прилике су живе, а и опасне. Догађају су ружне ствари у Украјини. У настанку је прва старословенска држава, Кијев, називана и Стара Русија или Кијевска Русија, која ће ускоро прерасти у једну од највећих земаља Средњовековне Европе. Новгородски принц Олег убио је принчеве Асколда и Дира у борби за кијевски трон. Украјина ће имати важну улогу баријере између европске цивилизације и степских номада Истока.

Вишеетничка Стара Русија има царски облик управе. Прокламацијом Кијева политичким средиштем Старе Русије, принц Олег има проблема с консолидацијом оближњих племенских кнежевина око Кијева. Крајем 10. века ипак су сва источнословенска и несловенска племена под његовом доминацијом. Кијевска Русија шири се од Белог до Црног мора, и од Карпата до Волге. Центрифугалне тенденције постају неизбежне. Принчеве наоружане снаге играју главну улогу у Кијевској Русији до раног 11. века. Ислужени војници постају принчеви саветници у најважнијим државним пословима и заузимају све административне и дворске положаје. Појавом Јарослава Мудрог (1019.-1054.) војска се одваја од административних и законодавних делатности, овим пословима сада ће се позабавити бољари, племенска аристократија по рођењу.

Истовремено и кијевске принцезе 9. и 10. века играју важну улогу у историји настанка Украјине. Имају својих заслуга у учвршћивању економске и политичке снаге државе. Принцеза Олга (око 946.), паганизам замењује хришћанством. Оно ипак неће постати службено све до 988., односно принца Володимира Свјатославича. Дипломатски односи Старе руске државе са суседним државама, посебно Византијом и германским царством појачава се током 10. века, након пада државе Хазара. Успут речено, јеврејско-хазарско царство су 1239. уништили Монголи.

900.-тих година држава се ангажовала у ратовима, посебно за време принца Свјтослава (964.-972.).

Стварање руске националне државе посебно се спроводи у време Свјатославовог сина, принца Володимира (978—1015). Држава јача економски и политички заједно с његовим ауторитетом. Организирано је судство. Процес формирања Старе руске државе завршава почетком 11. века са Јарославом Мудрим. У његово време Кијевска Русија доживљава највећи успон. Након Володимирове смрти завладали су грађански ратови али их је Јарослав сузбио, а и заштитио државу од упада номада. За његове владавине градови постају важни у економском и културном животу. Оживљавају и везе између разних регија и то доводи до повећања трговине и већег развоја агрикултурне и занатства. Донесен је и први законик, "Руска правда". Несрећом, принчеви наследници уплели су се у многе заваде, што је довело до неминовног цепања јединства руске државе.

Заваде покушава да смири Владимир Мономах (1113-1125). Краће време под његовим вођством ојачаће ауторитет кијевског принца на главне кнежевине, а интернална и екстернална позиција државе се стабилизовати. То ипак неће дуго потрајати, 1130. долази до дезинтеграције. Кроз неколико година нова, снажна држава распашће се на неколико независних кнежевина чији вође неће успети да зауставе војне конфликте до средине 13. века. Ауторитет кијевског принца као шефа државе постаће формалан. Кијев ће још остати главни град али ће принчева моћ прећи под заједничку управу најутицајнијих кнежева. Централизована монархија постат ће федерална. Даља дезинтеграција неће само обележити социоекономске и политичке прилике него увести и неке иновације. Кијевске хронике још 1187. исковале су термин ‘Украјина’ да би означиле јужно подручје руске државе у којој се налазе провинције Кијев, Переиаслав и Чернихив. Након неког времена јављају се и Халич, Волинија и Подилија. Упркос неколико покушаја да се уједине кнежевине одвојене границама које се јављају у 12. и 13. веку, Кијевска Русија слаби економски и политички. Јављају се монголско-татарске хорде које ће приетити више од два века.

Халич и Волинија

Дезинтеграцијом Старе руске државе у 12. веку сепарацијом настаје и нова држава Халич-Волинија. Она настаје 1199. под владом принца Романа, потомка Володимир Мономакха. Овај човек први је у историји назван као 'Велики војвода' и 'аутократом целе Русије'.

Држава је изложена константним непријатељствима бољара потпомаганим Мађарима и Пољацима. Након смрти Роман Мстyславyча, бољари се противе насљеђу његових синова Данyла и Васyлка и на страни су Мађара. Тако 1214. године, Калман, млади мађарски принц жени пољску принцезу и проглашава се за краљ кнежевине Халича-Волиније. Од тога времена почиње дуги рат Данyла Халичког и његовог брата Васyлка (Васyлко) да поврате очев трон. Овај рат постаје познат као ослободилачки рат, чији је циљ поновна успостава независности и територијалног јединства Халич-Волиније.

Главни Данyлов задатак постаје да учврсти државне институције кнежевине и потпору, коју би му бољари требали вратити. Данyло чини велику ствар за своју земљу штитећи границе кнежевине од монголско-татарске опасности за Русију. Успут он настоји оженити свог сина за кћерку Беле IV. Данyло је мудар и учвршчује границе пре навале степских хорди. Од 1254. до 1255. Данyло је однео низ победа и оатерао Монголе даље од граница Украјине.

Данyлова популарност је порасла у очима света. Одједном је постало часно бити удружен са једном таквом земљом. Године 1253. крунисао га је Папа Иноћентије IX у Дорохичину. Овим чином призната је кнежевина Халич-Волинија. Територијално она се у 13. веку шири. Кнежевини су припале Лиублин и делови Транскарпатије. Све изгледа лепо, но неће дуго потрајати. Халич-Волинију исцреће непрекидне борбе с унутрашњим и спољним непријатељем. Она ће пасти у руке непријатеља. Крајем 14. века све оно што је брижни Данyло кућио поделиће Пољска, Литванија, Мађарска и Молдавија.
Под Великом Литванијом

Тридесетих година 14. века велики литвански војвода Лиубард освојио је Волинију. Услиједиће рат. Литванско-Пољски рат од 1351—1352. Украјину поделише Литванци и Пољаци. Подилија, Кијев, Сивер и Переиаслав дођоше под литванску круну, остало уграбише Пољаци. Литвом у то доба владаше Велики војвода Олгерд (Лиубардов наследник). Домицилно становништво противи се литванској експанзији по украјинској земљи. Вероватно како не би изазвали веће неприлике, Литванија се не меша у социо-политичке институције, ни постојећи економски систем, што тада владаше Украјином. Штовише, ови пак асимилирају украјинску културу а и под религиозним су утицајем. Доласком 15. века, тачно 1452. долази до сепарације кијевске метрополије, она постаје додатна покретачка сила развитку центрифугалних тенденција у украјинским земљама.

Владе Литваније и Пољске присиљене су да се бране од германских витезова и канова Златне Хорде, оне стварају међународну унију коју озакоњују династијским браковима. Литванија неће бити никад већа, она истовремено предузима мере политичке централизације. Домаћа аристократија ипак очекује привилегије а и украјински језик је службени у Литванији. Ипак ће с временом литвански католички елемент завладати овом великом државом што ће довести до низа устанака у касном 15. и раном 16. веку.
Козаци

Козаци, изгледа, у писаним се изворима спомињу први пута у касном 15. веку. Они ће одиграти историјску улогу за судбину Украјине. Козаци су били слободни људи који су чували земљу и границе од напада Турака и Татара. Средином 16. века Козаци стварају војно-политичку организацију: запорошки сич (Запорозька Січ). Ова војна организација имала је војно-административни систем темељен на начелима козачке демократије. Запорошци су имали институције војног већа и запорошку регименту и своје законе утврђене у Кијевској, Брацлавској и Волинској провинцији. Најпознатији вође беху им Тарас Фјодорович, Павло Бут, Јакив Остраинyн и Дмитро Хуниа. У Пољској године 1633., под утицајем револуције, долази до легализације православне цркве (чији је митрополит Петро Мохyла), но године 1638. варшавски суд укида козачке привилегије. Те привилегије које су они уживали било је и властито законодавство (легислација) и избор (именовање официра). Поразом козачких устанака током 16. и раном 17. ст. њихово се стање јако погоршало. Њихове вође као и гиљада устаника и сељака је побијено, а њихова земља редистрибуирана. 'Златни мир' који завладаше Пољском у раном 17. веку добили су само великаши и племићи који нису прошли ратну лекцију. Украјинци ће до средине 17. стољећа морати прикупити снаге да се ухвате у коштац са богатом Речпосполита (односи се на Пољску од 1505. па надаље када је шлачта (племство) изабрало сејм (види Пољаци).
Рат у 17. веку

Ослободилачки рат средином 17. века постаје значајан догађај и означиће темељне промене будућим догађајима у украјинској историји. Њен најважнији значај резултираће стварањем независне украјинске државе.

Рат почиње 1648. хетманом Запорожаца избором ће постати Богдан Хмељницки (1595-1657). Новости о догађајима у Запорожју брзо ће се проширити Украјином. Формираће се национала војска. Козаци тријумфално нападају у пролеће и лето 1648. хетман Богдан односи победе над пољском војском. Туче Пољаке у биткама на Корсуну и Жовтy Водy, Пилиавтси, Лавову и Замостију. Победом над пољском војском придружује му се и пољско сељаштво.

Пољска није још у потпуности побеђена. Од 6. до 11. месеца 1648. процес формирања државе комплетиран је тек у средишњим, источним и јужним подручјима.

Од 1649. до 1652. Украјина је политички активна. Ствара се војно-политички савез с Кримским канатом, преговара се с Москвом и Варшавом, утемељују дипломатски односи с Моладавијом и Трансилванијом. Геополитичка ситуација Хмељницком је неповољна и квари му планове. Ни Пољска није скрштених руку, украјински проблем настоји да реши ратом. 1651. пољска војска полази у офанзиву и битка се деси код Берестечка у Волинији. Краљ Јан Други Касимир Васа, имао је 150.000 војника а Украјинци 100.000 и Кримске Татаре (води их Ислам-Гиреи Трећи) на својој страни. Но Татари га издадоше. Заробе га па пусте. Његове снаге опколише Пољаци и он мора потписати уговор у Билој Тсеркви.

Уговором и Биле Тсеркве увелико се ограничише права Украјине што изазове вал незадовољства Украјинаца. Хмељницки мобилизира војску и у петом месецу 1652. у сјајној бици потуче Пољаке. Готово цела Украјина је ослобођена али потпуна победа још није постигнута. Године 1653., у лето, ствара се антиукрајинска коалиција у коју се укључују Пољска, Молдавија, Валахија и Трансилванија. Све ће ово на крају завршити тако што ће раних педесетих 17. века запорошка војска бити подложна руском цару. Гетман Богдан Хмељницки умро је 27. јула 1657.

Украјинска држава у касном 17. веку

Запорошки хетман Хмељницки није умро у слободној Украјини али је створио огромне потенцијале за стварање њене независности. Ови се потенцијали ипак још неће искористити због много домаћих проблема и политике царизма. Земља ће се наћи у вртлогу грађанског рата и политичких криза још много година. Нови хетман (атаман) је И. Вихоски (?-1664.), но овај ће брзо почети губити потпору великог дела Козака. Запорожје и велике регименте са леве обале Украјине занемарују га и постају му опозиција. Видевши лошу ситуацију у Украјини многе стране државе пожурише не би ли се њоме и окористиле.

Током грађанског рата, који почиње у Украјини у пролеће 1658., њен вођа (први у њеној историји) потражи подршку страних сила, не да би државу довео до независности, него против домаће опозиције. Позива татарске хорде у у помоћ против козачких хетмана М. Пушара и У. Барабаша. Одлучује се поновно ујединити са Пољском. Шеснаестога у деветом месецу 1658. у Хадзиачу потписују уговор (угода хадзиацка) атаман (=хетман) Иван Виховски са пољско-литванским комонвелтом. Овиме је атаман учинио преседан. Украјина остаде подељена. Лева обала остаде оријентисана према Москви а десна Варшави.

Изабран је нови хетман Јуриј (ца. 1641.-1685.), син је Богдана Хмељницког. Овај пак потписује уговор у Чуднивску, практички тако признавши валидност претходног. Овај га потез кошта абдикације коју 1663. мора поднести. На левој обали Козаци имају подршку Татара, ту је исте године изабран нови атаман И. Бријухобетски (?-1668). Комплетна украјинска територија тако је подељена између две државе и на два хетманата. Лева обала и Кијев гравитира Москви, десна Пољској.

Украјинско уједињење постаје проблематично. Упркос дубоким социо-политичким контрадикцијама између две државне елите оријентисане различитим страним силама, и непрестаном мешању ових у домаћи живот Украјинаца, обе њене регије биле су у границама једног државног организма.

Нада у уједињење Источне и Западне обале јавља се током владања атамана (гетмана) П. Дорошенка (Дорошенко Петро Дорофійович 1627.-1698.) од 1665. до 1676., пуковника из Прилука и унук Михајла Дорошенка. Овај се прикључује Богдану Хмељницком у устанку против пољске доминације. Дорошенко потпомогнут Кримским Татарима 1665. овлада Десном обалом. Дорошенко искористи прилику и предложи себе Русима за атамана целе Украјине, као савезнице московске Русије, али независне од Пољске. Он однесе још победу над извесним Иваном Бријуховетским. Жели још више да ојача и склапа савез са моћном турском силом предвођеном Султаном Мехмедом. То му је грешка. Пред врата му долази Јан Собјески, а војска му дезертирала и прешла промосковским Козацима. Дорошенко је умро 1698. и многи га још држе националним херојем. Украјина, као гетманат бијаше мултикласна социјална организација чији се пук бавио пољопривредом и слободу бранио оружјем. Њихова оријентисаност Москви довела је до поступног лимитирања и касније у касном 17. веку саме ликвидације њиховог војно-политичког система.
Украјина у 18. веку (Западна обала)

Током 18. века бурно је на Западној обали, свашта се збива. Године 1771. пољска владавина у западној Украјини пропада. Резултат тога је да је готово цели Халич, и западне делове Волиније и Подилије заузела Аустрија. Ове земље ујединиће се заједно с деловима пољских провинција у Краљевство Халича и Лодомерије. Остале територије стећи ће Аустрија након трећег пада Пољске 1795. Сјеверну Буковину Аустрија ће такође заузети. Године 1774., бечке трупе заузет ће целу земљу 1775. У касном 18. веку аустријски цар Јосип и царица Марија Терезија оствариће бројне реформе у земљи. Значајно је да ће ограничити моћ земљовласника над сељацима. Организира се школство, а у Лавову ће се 1784. утемељити универзитет.

Источна обала

Док на Западној обали Украјинци долазе под утицај аустријске културе, и на Левој обали има компликација. Руси и Швеђани ратују за Балтичку обалу. Војска је скупа, врши се економски притисак на Украјинце. Године 1687. за атамана је изабран Иван Мазепа 1644.-1709. Он ризично коцка, своје козаке (4,000) удружује у десетом месецу 1708. с војском Карла. Споразум је ускоро склопљен између Украјине и Шведске по којем ће Украјина бити потпуно независна од свих страних сила. Несрећом, већина украјинске јавности није упућена у атаманове интенције и противи се његовом плану устанка против Петра. Неслога је довела да су царске трупе почеле прогањати козаке. Делом су ови козаци уништени, а неки позатварани. Атаман Иван је проглашен издајицом а име му је анатемизирано. Царском одлуком новим атаманом проглашен је И. Скоропадски (1646—1722)

Након пораза шведске војске код Полтаве у шестом месецу 1709. и капитулацијом Карла и његових савезника, царска офанзива против аутономије гетманата извршена је много брже. Запорошки сич је уништен. Хиљаде козака беже у Турску у потрази за заштитом. Петар Први успешно уништава све трагове украјинског државног система и њен економски потенцијал. Током елекције И. Скоропадски (1708.), Петар Први одбија да потпише традиционални уговор између Украјине и Русије. Нови атаман, практично нема никаквих права доношења самосталних одлука. Сљедећи корак уништења украјинске аутономије је стварање (Прве) Мале Русије 1722.

Касније нешто покушава учинити нови гетман Д. Апостол (1654—1734), оснује тек 'нови сич', гетманове активности остадоше под паском цара, односно његове политике. К. Розумовски (1728—1803) изабран је за новог гетмана 1750., он ће бити последњи. Он ипак реорганизује козачку војску, припрема неке реформе, одржава састанке козачких часника и настоји се реши стране политике. Но ствара се и Друга Мала Русија 1764., потпуно је ликвидирана аутономија Леве обале гетманата. Напади цариста 1770.-тих и 1780.-тих финале су уништења украјинске аутономије и ликвидације козачке војске. На месту Слободне Украјине настаће Харковско поткраљевство. Манифестом 1775. проглашена је ликвидација запорошког сича. 1780.-тих. територија је подељена на регије које воде гувернери-генерали. Крајем века Украјина не губи само политичку, него и економску независност, што је последица економске политике руске монархије.
Украјина у 19. веку

Источна Украјина окупирана је од руског царства, укључујући Леву обалу, јужну регију. У свих девет провинција на које је источна Украјина подељена у 19. веку, влада руски царизам и русификација. Последица је да је број Украјинаца на том подручју до краја века смањен 80%.

У првој деценији 19. века украјински национални културни покрет повезан је са политичким јединством. Многи Украјинци постају чланови руске масонске организације, која прокламира стварање 'мудрог друштва' људи са једнаким правима. Стварају се тајна друштва, оријентисана против Руске монархије. Популација Леве обале потпомаже ослободилачком покрету пољске властеле од 1830./31. Етнички Украјинци, заједно са Пољацима, устали су за слободу Пољске у устанку од 1863.-1864.

Активности Братства Св. Ћирила и Методија, нелегална политичка организација украјинске националне интелигенције, створена у Кијеву 1846., ради на консолидацији националног ослободилачког покрета. Чувени Тарас Шевченко шири националне ослободилачке идеје у својим песмама. Циљ је Братства постигнуће Украјинске независности и стварање равноправних чланица конфедерације независних словенских земаља, са Кијевом као политичким средиштем. Практичне активности концентрисане су на едукацији и тражењу пута повећања економског развоја Украјине. Руски царисти дивље се обрачунавају са члановима Братства.

Ново доба ослободилачког покрета Украјинаца повазано је активностима руских 'народњака'. Њихове окружнице и организације делују у Кијеву, Одесси, Чернихиву и другим градовима. Идеје слободе и једнакости шире се од народњака и међу сељаштво. Након 1885. народњаци губе водећу улогу у ослободилачком покрету. Јављају се социјалдемократска интелигенција која се позива на радништво. Марксистички утицаји осећају се 1880.-тих и 1890.-тих година. Јављају се политичке украјинске странке Револуционарна Украјинска Странка, Украјинска Социо-демократска Радничка Странка и Друштво напредних Украјинаца, које утемељише 1908. Мухајло Хрусеквскиј, С. Јевремов и Е. Чухаленко. Ово друштво у ствари је међу-страначки политички блок.

Етнографија

Локалне групе

Украјинци се гранају (З. Кузела) на Сјеверне, Северозападне и Западне.

Западни Украјинци познати су и као Рутени или понекад Русини. Ови су насељени на Карпатима, то су од запада према истоку Лемки, Бојки и Хуцули. Североисточно од Хуцула, у Галицији и Буковини, па до Дњестра на северу живе Покучани, Хуцулима су и сродни.

Северозападни Украјинци настањени су у подручју близу пољске границе а имају и енклава у тој сусједној држави. Код Северозападних Украјинаца налазимо неколико различитих етничких скупина међу којима су једни познати као Долињани. Долињани се од осталих скупина разликују по свом говору као и неким разликама у ношњи.

Постоје разлике и у неким обичајима, као певању 'пролетних песама'. Долињани су слабо изучена етничка подгрупа. Остале значајне етничке групе су и Батиукy и Вересиукy. Групе Опољана и Подиљана насељене су у Подилији. Међу овима Подиљани настањују источну Подилију између Дњестра и Боха. Имају властите посебне обичаје и фолклор. Позната група Волињана данас више није хомогена, постоје два сродна типа, јужни од северозападне Галиције до Лутска и северни који се шири до Полисије. Волонија је сачувала многе старе пјесме (химне) зимских фестивала, званих колиадлy, и новогодишњих песама.

Северни Украјинци настањени су у северној Украјини јужно од Јаселде и Припјата на обе обале Десне и левој обали Дњепра. Овде су некада живели стари Деревљани и Сиверјани. Северни су Украјинци сачували стару украјинску народну културу, тек најзападнији међу њима у подручју Челма и Подласја нису успели да се одупру снажном притиску Пољака и сачувају свој етнички тип. Подлесјани из Подлесја дефинитивно припадају сјеверном украјинском типу с културним и етничким карактеристикама и говоре северним дијалектом. Сачували су много од своје старине, од старе шумске културе и старих обичаја из средњовековног периода. Њихови обичаји аналогни су онима од Бојка и Хуцула са Карпата. Подлесје има и богату оралну традицију и сачуван велик број колиадкy са старим темама и много ритуалних пјесама. Подлесјани нису у потпуности хомогени, нарочито на истоку. Често се називају именима Полишчуки и Пинчуки (Полисхцхукс, Пинцхукс) Цело Подлесје дијели се на Подлесје, Пинск, Волинију и Чернихив.

Живот и обичаји

Музика и игра -Украјински ритуал пролећних игара и песама

Познати украјински обичај су хахилкy, који се данас приређују на ускрсним недељама а састоје се од песама, игара и драмских сцена који ће по веровању намамити пролеће и отерати зиму. Ови обреди у паганска времена одвијала су се у светим луговима, данас око цркава или око гробља. Песма и игре фунерални су култ и персонифицикују погреб за мраз и зиму. Они такође изазивају раст биља и покушавају осигурати обилну жетву кроз магијску глазбу, речи и покрете тела. У неким древним хахилкy играма, игтачи се крећу у круг имитирајући ротацију сунца, док други разним гестама показују сталност човековог постојања на земљи.

Кухиња


Класична етничка кухиња Украјинаца састоји се од јела познатих у њиховом језику као ковбаса, вареники, голубци, капуста и боршч. За време Ускрса у ускрсну корпицу стављају се бојена јаја 'пyсанки'.

Украјинци су од давних времена заокупљени агрикултуром и одани својој земљи и њеним плодовима. Украјина, зову је 'житницом Европе' крух сматра најсветијом храном, јер он садржава жито које их одржава на животу. Стара традиција нуђења круха и соли госту датира уназад много векова. Гостима се код Украјинаца нуди округли хлеб и со на везеном пешкиру уз традиционални домаћинов „Витајемо!" (=добродошли) .

Овдје се може позвати и на старе Грке, који су пре 2000 година нудили гостима хлеб и со. Није то случајно. Пре око 2500 година, стара Украјина, тада Скитија, била је житница Грчке. Грчко тло било је погодно за вино и маслину, али не и за жито. У та стара времена Грчке колоније Тyрас, и рецимо Пантицапаеум (данашњи Керч) и Олбиа беху насељене дуж црноморске обале Украјине. Ова традиција симболизује везу Украјине с коренима грчке културе. Хлеб и пшеница одувек су важан елемент у украјинском животу, у култури и фолклору. Разни национални хлебови играју значајну улогу у обичајима и традицији украјинске културе. Божићни, ускршњи, свадбени и фунерални хлебови заузимају средишње место.
Популација

Број Украјинаца је негдје око 46 милона. Говоре источнословенским језиком, украјинским. Украјинце који говоре руски називају Русоукрајинцима.

Број Украјинаца (преко 100,000) по земљама у којима живе (УН, 2005):

Украјина-37 541 693

Русија- 2 942 961

Канада- 1 071 060

Пољска- 40 000

Белорусија-248 000

САД- 890 000

Румунија-61,350

Кијево - Печерска Лавра. Духовни центар Украјине. Пандам наше царске Лавре манастира Хиландара.

О томе колико је значајан овај манастир за Духовност руско - украјинског народа довољно свједоче ови подаци о броју светитеља чије мошти почивају у Печерама (пећинама) по којима манастир носи име. Свако ко је био у манастиру Острог имао је прилику да види пећину и мошти Св. оца Василија, а да видимо о каквим пећинама и моштима се овдје ради:

Кијевско-Печерска лавра (укр. Києво-Печерська лавра) је један од најзначајнијих споменика Православне вере за Русе и Украјинце. Манастир је саграђен за време Кијевске Русије на месту где је 1015. био манастир у лаври (пећини). Манастир се налази на јужним падинама Кијева у Украјини и данас је Лавра на листи УНЕСКО и једна од седам чуда Украјине.

Према руској хроници из 11. века Повест минулих лета манастир је основао 1051. свети Антоније Печерски, кијевски Рус, родом из Љубеча, који је живео за време владара Јарослава Мудрог. Саоснивач је био и његов ученик Теодосије Печерски из Курска. Манастир је подигао на месту печерске лавре коју је направио аскета Иларион Кијевски, из села Берестова, који тамо борави до 1051., након чега постаје кијевски митрополит. Печерска лавра је била напуштена до доласка Антонија Печерског из Свете горе који се вратио у Кијевску Русију као мисионар.

Пећина има поглед на Дњепар. Кијевски кнез Изјаслав I је цео рејон пећине подарио монасима светог Антонија Печерског.


1051. - Монах Антоније се враћа са Свете горе, убрзо добија 12 ученика и почиње да продубљује пећине
1057. Антоније се осами у својој пештери а монасима претпостави игумана Варлаама. Од дрва се гради први надземни храм.
1062. братија се сели из пештера у први древни надземни храм. Долазак нових ученика.
1072.-73. Никон пише прву хронику Руске историје (Повест минулих лета).
1073. долазак мајстора (вајара) из Цариграда. Умире свети Антоније Печерски.
1073.-1078. градња првог надземног храма од камена-Саборни храм Успења Пресвете Богородице (данас се тај део назива Горља Лавра). Пештере се користе за сахрану монаха.
1083/4 долазак иконописаца из Цариграда.
1089. освештење Успењског храма
1096. пљачкање и разарање од стране половачког кана Борјака
1059.-1114. делатност печерског иконописца Алипија, који се сматра зачетником посебнох стила. Фреске и иконе у Успењском и Михајловском саборном храму.
1106.-1108. подизање манастирских светих врата (капија).
1113.-1115. Кијевски кнез Владимир Мономах на Берестову подиже цркву Спаса - породићну гробницу Мономаха.
крај 12. века подизање зидина око манастира
1240. хорде кана Батуја разарају и пустоше манастир
1362. Лавру и Кијев заузме Пољско-литванска заједница, почиње период силног наметања католиштва. Избегли монаси устанављају манастире у Руској кнежевини (Москва, Вологда, Твер)
1362. кан Егидеј пљачка и спаљује Лавру
1470. кијевски кнез Симеон обнавља манастир
1482. рушење и пљачкање од стране кана Менгли-Гиреја
1522. повеља пољског краља Жигмунда о обнови манастирске заједнице
крај 16. века Латински јеретици покушају преузети манастир
1616.-1617. манастирска штампарија издаје прву књигу - Часослов
1654. Руси ослобађају манастир након 3 вековне владавине Пољско-литванске заједнице

ветитељи

Многи чланови ове монашке обитељи су посвећени и канонизовани од стране Руске православне цркве:
Х век

Свети мученик Теодор Варјаг, Кијевски († 983)
Свети мученик Јован Варјаг, Кијевски († 983), син Теодора Варјага, мошти му у Ближњим пештерама
Светитељ Михаил, први митрополит Кијевски и све Русије († 992), мошти му од 1103. почивају у Печерском манастиру

ХI век

Свети равноапостолни благоверни велики кнез руски Владимир, у крштењу Василије († 1015)
Свети благоверни кнез Борис Ростовски, страстотрпац руски, у крштењу Роман († 1015)
Свети благоверни кнез Глеб Муромски, страстотрпац руски, у крштењу Давид († 1015)
Свети мученик Георгије Слуга, који пострада са светим Борисом († 1015)
Свети преподобномученик Мојсеј Угрин, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († око 1031-1043)
Свети благоверни кнез Владимир Јарославић Новгородски († 1052), син светог благоверног кнеза Јарослава Мудрог
Светитељ Иларион, митрополит Кијевски и све Русије († око 1053. или 1066. као печерски схимник)
Свети благоверни велики кнез Јарослав Мудри, Кијевски, у крштењу Георгије († 1054)
Преподобни Судислав, кнез Псковски, затворник Кијевски, у крштењу Георгије († 1063)
Преподобни Варлаам, игуман Кијево-Печерски (1055-1062) и Светодимитријевски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1065)
Преподобни Иларион схимник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен († 1066)
Преподобни Јеремија Прозорљиви, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († око 1070)
Преподобни Дамјан презвитер, исцелитељ, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1071)
Светитељ Леонтије свештеномученик, епископ Ростовски († 1073)
Преподобни Антоније Кијево-Печерски, првоначелник монашког живота у Русији, у Ближњим пештерама сахрањен († 1073)
Преподобни Теодосије Кијево-Печерски, начелник општежића, у Даљњим пештерама сахрањен († 1074)
Свети благоверни велики кнез Свјатослав Кијевски († 1076)
Свети благоверни велики кнез Изјаслав Кијевски, у крштењу Димитрије († 1078)
Преподобни Матеј Прозорљиви, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († око 1085)
Преподобни Јован Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († пре 1088)
Преподобни Никон, игуман Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1088)
Светитељ Николај, епископ Тмуторокански († после 1088)
Светитељ Јован II, пророк, митрополит Кијевски и све Русије († 1089)
Светитељ Лука, епископ Бјелгородски († после 1089)
Светитељ Исаија, епископ Ростовски († 1090)
Преподобни Исакије Затворник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († око 1090)
Преподобни Јован, игуман Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1092)
Свети преподобномученик Григорије Чудотворац, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1093)
Светитељ Стефан, игуман Кијево-Печерски (1074-1077), доцније епископ Владимира Волинског († 1094)
Светитељ Марин, епископ Јурјевски († 1095)
Преподобни Агапит, Лекар бесплатни, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († око 1095)
Светитељ Герман, епископ Новгородски († 1096)
Свети преподобномученик Евстратије Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1097)
Свети преподобномученик Теодор Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1098)
Свети преподобномученик Василије Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1098)
Светитељ Јефрем, епископ Перејаславски, у Ближњим пештерама сахрањен († око 1098)
Преподобни Захарија Кијево-Печерски († после 1098), син Јована Кијево-Печерского, у Ближњим пештерама сахрањен
Преподобних дванаест Грка, градитеља Велике цркве Кијево-Печерске обитељи у част Успења Пресвете Богородице, у Ближњим пештерама сахрањени (XI в.)
Преподобни Марко Гробар, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XI-XII в.)
Преподобни Теофил Сузоточиви, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XI-XII в.)
Преподобни Јован Богоугодник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XI-XII в.)
Преподобни Теофил други, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XI-XII в.)
Преподобни Теодосије други, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XI-XII в.)
Преподобни Јован други, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XI-XII в.)

XII век

Преподобни Прохор Лободник, чудотворац, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1107)
Светитељ Никита, епископ Новгородски († 1108)
Преподобни Пимен Многоболесни, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1110)
Преподобни Алипије иконописац, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1114)
Светитељ Мина, епископ Полоцки († 1116)
Преподобни Григорије иконописац, Кијево-Печерски, у Ближњим Пештерама сахрањен (XII в.)
Преподобни Никон Сухи, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (нач. XII в.)
Преподобни Нестор Летописац, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († око 1114)
Преподобни Пимен Испосник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († после 1114)
Свети свештеномученик Кукша, просветитель Вјатића, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († после 1114)
Свети преподобномученик Никон, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († после 1114)
Преподобни Исаија Чудотворац, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1115)
Светитељ Мина, епископ Полоцки († 1116)
Светитељ Теоктист, епископ Черњиговски († 1123)
Свети благоверни кнез Давид Черњиговски († 1123)
Свети благоверни велики кнез Владимир Мономах, Кијевски, у крштењу Василије († 1125)
Преподобни Тимотеј, игуман Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен († 1131)
Преподобни Пимен Испосник, игуман Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен († 1141)
Преподобни Спиридон просфорник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († око 1141)
Преподобни Никодим просфорник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († око 1141)
Преподобни Николај Свјатоша, кнез Черњиговски, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1143)
Свети благоверни велики кнез Игор Черњиговски и Кијевски, страстотрпац († 1147)
Преподобни Онисифор исповедник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1148)
Светитељ Симон, епископ Суздаљски, у Ближњим пештерама сахрањен (прва пол. XII в.)
Преподобни Авраамије, игуман Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен († до 1156)
Светитељ Нифонт, епископ Новгородски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1156)
Преподобни Доситеј I, игуман Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен († 1156)
Светитељ Константин, митрополит Кијевски и све Русије († 1159)
Преподобни Јован Многострадални, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1160)
Преподобни Еразмо Црноризац, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († око 1160)
Преподобни Акиндин I, игуман Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен († 1164)
Свети благоверни кнез Изјаслав Владимирски и Кијевски († 1165)
Свети благоверни велики кнез Ростислав Кијевски († 1167)
Преподобна Евфросинија игуманија, Полоцка, у Даљњим пештерама сахрањена († 1173)
Свети благоверни велики кнез Андреј Богољубски, страстотрпац († 1174)
Преподобни Атанасије Затворник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († око 1176)
Преподобни Поликарп архимандрит, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1182)
Преподобни Илија Муромац (Соботок), Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († око 1188)
Преподобни Арета Затворник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († најкасније1190)
Преподобни Тит јеромонах, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1190)
Светитељ Лаврентије, епископ Туровски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1194)
Преподобни Лаврентије Затворник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XII в.)
Преподобни Силвестар Чудотворац, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XII в.)
Преподобни Нектарије Послушни, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XII в.)
Преподобни Јован Испосник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XII в.)
Преподобни Макарије Испосник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XII в.)
Преподобни Теофан Испосник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XII в.)
Преподобни Анатолије Затворник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XII в.)
Свети преподобномученик Анастасије ђакон, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XII в.)
Преподобни Авраамије Затворник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XII-XIII в.)
Преподобни Онуфрије Ћутљиви, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XII-XIII в.)
Преподобни Еладије Затворник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XII-XIII в.)
Преподобни Онисим Затворник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XII-XIII в.)

XIII век

Преподобни Доситеј II, игуман Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен († око 1218)
Светитељ Симон, епископ Суздаљско-Владимирски († 1226)
Светитељ Антоније, архиепископ Новгородски († 1231)
Преподобни Акинидин II, игуман Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен († 1232)
Свети благоверни велики кнез Георгије Владимирски, мученик († 1238)
Светитељ Меркурије, епископ Смоленски, у Ближњим пештерама сахрањен († 1239)
Преподобни Памво јеромонах, Затворник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен († 1241)
Свети свештеномученик Лукијан, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен († 1243)
Светитељ Серапион, епископ Владимирски († 1275)
Преподобни Сава Богоугодник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Авраамије Трудољубиви, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Лука Иконом, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Сергије Послушни, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Сисоје Затворник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Теофил Затворник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Алексије Затворник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобних тридесет отаца Кијево-Печерских, чије мироточиве главе почивају у Ближњим пештерама
Преподобни Јефрем презвитер, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Евстатије златар, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Јероним Затворник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Меладије старац, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Пергије старац, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Павле Чудеснопослушни, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Мелетије јереј, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Серапион јереј, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Филарет јереј, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Азарија Испосник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен
Преподобни Васијан Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен
Преподобни Давид Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен
Преподобни Јелисеј Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен
Преподобни Инокентије Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен
Преподобни Исихије Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен
Преподобни Јоаким Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен
Преподобни Никифор Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен
Преподобни Нифонт Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен
Преподобни Сергије други, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен
Преподобни Силуан други, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен
Преподобни Силвестар други, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен
Преподобни Сисоје канонарх, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен
Преподобни Стефан Испосник, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен
Преподобни Тимотеј инок, Кијево-Печерски, у Ближњим пештерама сахрањен
Преподобни Сисоје схимник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Пафнутије Затворник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Атанасије Затворник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Софроније Затворник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Анатолије Затворник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Пиор Затворник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Исидор Затворник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Лаврентије други Затворник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Касијан Затворник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Теодор Ћутљиви, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Амон Затворник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Мардарије Затворник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Панкратије Затворник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Евлогије старац, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII в.)
Преподобни Павле Послушни, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII-XIV в.)
Преподобни Мојсеј Чудотворац, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII-XIV в.)
Преподобни Мартирије ђакон, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII-XIV в.)
Преподобни Мартирије Затворник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII-XIV в.)
Преподобни Григорије други Чудотворац, затворник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII-XIV в.)
Преподобни Макарије ђакон, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII-XIV в.)
Преподобни Захарија испосник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII-XIV в.)
Преподобни Силуан схимник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII-XIV в.)
Преподобни Агатон Чудотворац, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII-XIV в.)
Преподобни Лонгин вратар, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIII-XIV в.)

XIV век

Преподобни Арсеније Трудољубиви, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIV в.)
Преподобни Зинон Испосник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIV в.)
Преподобни Ипатије Исцелитељ, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIV в.)
Преподобни Јосиф Многоболесни, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIV в.)
Преподобни Нестор Неписмени, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIV в.)
Преподобни Руф Затворник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIV в.)
Преподобни Венијамин Затворник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIV в.)
Преподобни Евтимије схимник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIV в.)
Преподобни Тит Војник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIV в.)
Преподобни Ахила ђакон, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIV в.)
Преподобни Пајсије Богоугодник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIV в.)
Преподобни Меркурије Испосник, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIV в.)
Преподобни Геронтије канонарх, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIV в.)
Преподобни Леонтије канонарх, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIV в.)
Преподобни Анастасије други, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен
Преподобни Варсонуфије Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен
Преподобни Генадије Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен
Преподобни Герасим Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен
Преподобни Даниил старац, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен
Преподобни Димитрије Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIV в.)
Преподобни Петар Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XIV в.)
Светитељ Дионисије, архиепископ Суздаљски († 1385)

XV век

Преподобни Стефан, игуман Махришки († 1406)
Светитељ Арсеније, епископ Тверски († 1409)
Преподобни Игнатије архимандрит, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен († 1435)
Светитељ Теофил, архиепископ Новгородски, у Даљњим пештерама сахрањен († 1482)
Преподобни Теодор, кнез Острошки, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен († око 1483)
Преподобни Козма, игуман Јахромски († 1492)
Преподобни Дионисије Шћепа, јеромонах, Кијево-Печерски, у Даљњим пештерама сахрањен (XV в.)

XVI век

Преподобна Јулијанија дева, Ољшанска, у Ближњим пештерама сахрањена († око 1550)
Светитељ Макарије Чудесни, митрополит Московски и све Русије († 1563)

XVII век

Светитељ Петар Могила, митрополит Кијевски († 1647)
Свети свештеномученик Атанасије Брестовски († 1648)
Свети праведни Јован младенец, мученик, Угљички, у Ближњим пештерама сахрањен († 1663)
Свети свештеномученик Макарије Овручки, († 1678)
Светитељ Теодосије, архиепископ Черњиговски († 1696)

XVIII век

Светитељ Димитрије, митрополит Ростовски († 1709)
Светитељ Јован, митрополит Тобољски († 1715)
Светитељ Инокентије, епископ Иркутски († 1731)
Светитељ Павле, митрополит Тобољски и свега Сибира, у Даљњим пештерама сахрањен († 1770)
Преподобни Доситеј, расофорни монах († 1776)
Преподобни Пајсије, расофорни монах, Христа ради јуродиви († 1793)

XIX век

Преподобни Теофил, јеросхимонах, Христа ради јуродиви († 1853)
Преподобни Партеније, јеросхимонах († 1855)
Светитељ Филарет, митрополит Кијевски, у схими Теодосије, у Даљњим пештерама сахрањен († 1857)

XX век

Преподобни Јона, схиархимандрит Кијево-Јонински († 1902)
Преподобни Алексије, јеромонах († 1917)
Владимир свештеномученик, митрополит Кијевски († 1918)
Преподобни исповедник Кукша, схиигуман († 1964)

Икона Сабор Кијево-печерских светих

Келија Св. Антонија Печерског, једног од оснивача Лавре

Још слика.

Слика говори хиљаду ријечи!  

Да бацимо поглед по граду Кијеву!  


Ово је споменик оснивачима Кијева: Киј, Шћек и Хорив и сеста им Лебид (Лабуд-отуда ови лабудови на споменику).


Споменик Родина Мат - Мајка Отаџбина, из совјетских времена. Кип Слободе је за њега мала маца. У подножју споменика је војни музеј. Налази се близу Кијево-печерске Лавре и исте је висине као манастирски звоник. Кажу да су га комунисти направили већим, али да споменик није могао да стоји, већ се нагињао, све док му нису скратили мач, на исту раван са крстом на звонику.

Михајловски сабор



Олимпијски стадион, Зову га олимпијски јер се користио за фудбалске утакмице за вријеме Олимпијаде у Москви 1980. На њему је одиграно финале европског првенства 2012.

Галич (Украјина)
Галич (тврђава) Србија
Галич (Русија)

Галиција

Ruski kraljevi Galicije - darodavci manastira Svetog Dimitrija na Savi

Ima neka tajna veza...