Лакташи-Црква из 13. вијека

Лакташи: Наука открила православну цркву из 13. вијека
У Шушњарима је пронађен је један од најстаријих картографских приказа терена, заједно са иницијалима Исуса Христа, који су писани грчким писмом. То директно упућује да је ова црква вјероватно поштовала Источни обред.



На локалитету Зидине у селу Шушњари, општина Лакташи, археолози Завичајног музеја Градишка Милан Ђурђевић и Бојан Вујиновић пронашли су 2010. године средњовјековну цркву са некрополом. Како би добили прецизније датовање, археолози су 2011. године вршили истраживања гробова у унутрашњости цркве узимајући кости за C14 анализу.

Том приликом истражена су три гроба. Двојни гроб у олтару, те гроб мушке индивидуе у средишту наоса и двојни гроб сјеверно од улаза. Сви скелети су орјентисани у правцу исток-запад са главом на западу и ногама на истоку, те рукама прекрштеним у предјелу карлице, што представља хришћански начин сахрањивања. Изузетак је чинио гроб сјеверно од улаза, орјентисан сјевер-југ, и тако постављен услијед недостатка простора.



На радиокарбонску анализу у Велику Британију, на Универзитет у Глазгову послата су три узорка, и то двојног гроба из олтара и кости мушке индивидуе из гроба сјеверно од улаза.

Двојни гроб у олтару престављао је гробницу мушкарца и жене. Код женског скелета пронађена је наушница од сребра са три јагоде, од којих једна јагода недостаје. Наушница је рађена у техници филиграна са двије дјелимично ажуриране шупље јагоде. Постоји могућност да су кости женске индивидуе пренешене са неке друге локације и овдје секундарно сахрањене, јер је скелет потпуно разбацан и не оставља утисак да је првобитно сахрањен у олтару.
Анализа костију у Британији потврдила старост

- На основу радиокарбонске анализе коштаних узорака, женска индвивидуа сахрањена је 1262. године, што нам говори да је и наушница највјероватније из тог периода. Мушка индивидуа на основу радиокарбонског узорка костију сахрањена је 1276. године. Треба водити рачуна да ове године нису апсолутни показатељи и да оне могу имати грешку до плус/минус 30година, рекао је Вујиновић.

Вујиновић додаје да је и мушка индивидуа из двојног гроба сјеверно од улаза у цркву сахрањена највјеоватније око 1270. године, али и за њу вриједе правила да постоји могућност грешке до 30 година.



Ови подаци несумњиво говоре да је средњовјековна црква са некрополом пронађена на локалитету Зидине у селу Шушњари, са сигурношћу постојала у периоду 13. вијека.

Међутим, знајући да је животни вијек у овом периоду био око педесетак година, постоји могућност да је ова црква била саграђена већ крајем 12. вијека, и егзистирала све до доласка Турака, односно до прве половине 16. вијека.
Јело се просо

Занимљиво је да је током ове анализе установљено да су пронађене индвивидуе користиле просо у својој исхрани у великим количинама.

- Просо је врста житарице која користила у исхрани током средњовјековног периода и на нашим просторима. Од ње се правила кашаста смјеса, а често се помиње да је у исхрани замењивала месо. Просо је била веома корисна житарица, јер се могла чувати у складиштима чак до двадесет година – објашњава Вујиновић.

Шта је Ц14 анализа?

Ово је метода утврђивања старости огранских узорака помоћу радиоактивног угљеника Ц14 (C14 - изведено од carbon/угљеник), примјењује се од средине 20. вијека, како у археологији, тако и у другим наукама.

Научник В.Ф. Либи открио је постанак Ц14 атома у атмосфери и примијенио их на одређивање старости узорака. За ово откриће је добио и Нобелову награду за хемију.



Метода је заснована на распадању радиоактивних атома Ц14 уграђених метаболизмом у животињско и биљно ткиво, заједно са два природна стабилна угљеникова изотопа Ц12 и Ц13. Језгро Ц14 је нестабилно и распада се према експоненцијалном закону радиоактивног распада, са временом полураспада од 5.730 година. Живи организам прехраном стално надокнађује распале Ц14 атоме, што послије смрти престаје, па се количина временом смањује.

Мјерењем преостале активности у узорку органског поријекла може се одредити вријеме које је протекло од смрти, односно може се утврдити старост узорка.

Преузето са: http://frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=41315

Grobovi otkrivaju tajne crkve

Blaženka Lejić - 17.07.2011 09:50

Na lokalitetu Zidine, u selu Šušnjari, nedaleko od Banjaluke, gdje je tokom prošle i pretprošle godine pronađena crkva i nekropola iz perioda od 10. do 12. vijeka, ekipa arheologa Zavičajnog muzeja Gradiška tokom juna i jula nastavila je istraživanje, iskopavajući grobove u unutrašnjosti crkve.

Arheolozi Milan Đurđević i Bojan Vujinović ove godine radove su usmjerili na iskopavanje skeleta, kako bi uzeli uzorke kostiju koji će im, na osnovu C14 analize, sa dosta većom sigurnošću ukazati na period nastanka crkve.

Jedan od najzanimljivijh grobova koji su pronašli nalazi se uz sjeverni zid oltara, a radi se o dvojnom, najvjerovatnije ktitorskom grobu sa muškom i ženskom individuom.

Muška individua je položena na leđa u ispruženom stavu sa glavom na zapadu i nogama ka istoku i rukama prekrštenim u predjelu karlice, što jasno ukazuje na hrišćanski način sahranjivanja.

"Najzanimljiviji nalaz pronađen je u predjelu glave ženskog skeleta pomenutog groba, a radi se o minđuši sa tri šuplje jagode, od kojih jedna nedostaje. Minđuša je rađena od srebra, u tehnici filigrana sa tri šuplje, djelimično ažurirane jagode, koje se u Bosni pojavljuju od 11. vijeka. Takve minđuše uglavnom datuju iz perioda od devetog do 11. vijeka, a protežu se sve do 14. vijeka, u zavisnosti od materijala i načina izrade", kaže Vujinović.

Ističe da je ženski skelet razbacan i najvjerovatnije prenesen iz neke druge grobnice te sekundarno sahranjen u ovu grobnicu zajedno sa muškarcem.

Uz zapadni zid naosa, sa lijeve strane ulaza u crkvu, pronađena je još jedna dvojna grobnica, na kojoj se nalazila djelimično devastirana krstionica sa predstavom ženske individue, koja je, kako arheolozi pretpostavljaju, najvjerovatnije stajala na nekom drugom mjestu u unutrašnjosti crkve ili je donesena sa neke druge lokacije. Ispod nje se nalazila druga nadgrobna ploča omeđena kamenom.

"Tokom istraživanja ustanovljeno je da se radi o grobu koji je zidan lomljenim kamenom i krečom, ali mjestimično se pojavljivala i cigla. U unutrašnjosti grobnice pronađeno je više fragmenata keramike, koja je smještena u depo Zavičajnog muzeja Gradiška i čeka dalju obradu. Treba naglasiti da je ovaj skelet orijentisan sjever - jug, najvjerovatnije zbog nedostatka prostora, dok su svi ostali grobovi u unutrašnjosti crkve orijentisani istok - zapad", priča Vujinović.

Objašnjava da je jedan od skeleta bio položen na leđa sa prekrštenim rukama u predjelu karlice, što je ukazivalo na hrišćanski način sahranjivanja, dok je drugi skelet bio potpuno razbacan i najvjerovatnije je prebačen u tu grobnicu sa neke druge lokacije.

U sredini naosa crkve izvršeno je i iskopavanje skeleta muške individue, koja je orijentisana istok - zapad, sa glavom okrenutom ka zapadu i nogama ka istoku, te rukama prekrštenim u predjelu karilice.

Vujinović ističe da je zanimljivo to što je ovaj skelet bio omeđen lomljenim kamenom, ali pokretni materijal, osim nekoliko fragmenata keramike, nije pronađen.

"Potrebno je naglasiti da smo uzeli uzorke kostiju sa svih pet skeleta koji su iskopani tokom ovih istraživanja. Oni će biti poslati na C14 analizu, nakon čega ćemo sa dosta većom sigurnošću znati vrijeme njihovog sahranjivanja, a ujedno i datovanje same crkve. Kosti su nakon iskopavanja prenesene u depo Zavičajnog muzeja Gradiška, gdje će biti obavljena osteološka analiza", dodaje arheolog.

Podsjeća da je još prošle godine na ovom lokalitetu pronađen jedan od najinteresantnijih pokretnih nalaza sa ovih prostora - ploča rađena od krečnjačke sedre na kojoj je šematski prikazana crkve i okolina oko pomenutog lokaliteta.

Na ploči su skicirani crkva i njena okolina u periodu njenog nastanka, što najvjerovatnije predstavlja jedan od najstarijih kartografskih prikaza ovakve vrste na ovom prostoru.

"Na kamenu se jasno uočava rijeka Vrbas, pored koje se nalazi put, a iznad puta se nalazi utvrđenje u kojem se vide otvori za palisade i predstava crkve. Dubljim urezom ucrtana su slova IC, koja predstavljaju inicijale Isusa, kao i vizantijski krst, koji se nalazi desno od inicijala. Postoji mogućnost da predstava vizantijskog krsta, koja se nalazi sa desne strane pomenutih inicijala, predstavlja inicijale Hrista - XC", kaže Vujinović.

Napominje da slovo C, koje se nalazi desno od slova X, ima tek konture pomenutog simbola, pa se ne može sa sigurnošću tvrditi pomenuta teorija, zbog čega to pitanje ostaje otvoreno.

Dodaje da se na osnovu crteža vidi da je sa druge strane rijeke šuma, a tu su i šematizovani prikazi polja ili utvrđenja.

Na kamenu je, sa njegove desne ili uže strane, prikazan i detalj lova - jelen za kojim trči pas, potom luk i strijela sa šematizovanim prikazom polja te predstava žene.

Kako je utvrđenje sa palisadama odgovaralo lokalitetu Gradina, koje se nalazi nedaleko od ovog lokaliteta, prošle godine arheolozi su uradili probna istraživanja na lokalitetu Gradina i napravili paralele sa pronađenom crkvom na lokalitetu Zidine.

"Na gornjem platou Gradine pronađen je obod vizantijske kuhinjske keramike, na kojoj se nalazi urezan vizantijski krst i najvjerovatnije datira iz perioda od 10. do 12. vijeka, kada se dešava obnova Istočnog rimskog carstva na ovim prostorima. Ovaj nalaz predstavlja poveznicu sa crkvom i svjedoči o životu i uticaju Vizantije na lokalitetu Zidine u pomenutom periodu", priča Vujinović.

Osim pokretnog arheološkog materijala, koji upućuje na srednji vijek i obnovu Istočnog rimskog carstva na ovim prostorima, na donjem platou pronađena je keramika koja pripada periodu od kasnog bronzanog do ranog željeznog doba.

Arheolog napominje da se na tom lokalitetu nalazi utvrđenje, koje na osnovu mišljenja stručnjaka potiče iz rimskog perioda, a najvjerovatnije je služilo za nadgledanje puta i graničnih oblasti.

Ovim krajevima, sa desne strane Vrbasa, prolazila je jedna od trasa rimskog puta iz smjera današnjeg Srpca, pravcem Kriškovci - Milosavci - Šušnjari - Blaško, u pravcu Delibašinog Sela i dalje prema Banjaluci.

Osim Gradine u Šušnjarima, rimski tragovi su evidentirani i u okolini ovoga lokaliteta, i to na Gradini u Bakincima, Bukovici, kod Laktaša, i u Hrvaćanima, kod Trna.
Filigranska tehnika

Filigranska tehnika kojom je rađena minđuša nađena u jednoj od grobnica jedna je od najljepših tehnika obrade metala. Već vijekovima ovom tehnikom izrađuju se ukrasni predmeti. Filigranski predmeti nastaju od vrlo tankih niti plemenite kovine koju umjetnik prvo obrađuje nevjerovatnom preciznošću. Dalje se izrađuje osnovni okvir - najčešće cvijet ili neki geometrijski oblik - pa se umijećem spajanja, ispreplitanja te dodavanjem sitnih kuglica, stvara željeni ukras, katkad tako krhkog izgleda da podsjeća na čipku. Naziv ove tehnike dolazi od latinskih riječi filum - nit i granum - zrno. Da bi neki ukrasni predmet ili nakit bio urađen u ovoj tehnici, upotrebljava se srebrna, zlatna ili rjeđe bakarna žica za komponovanje motiva. Poznati su primjerci ovakvog nakita pronađeni na Hisarliku (Troji) koji potiču iz 2500. godine prije nove ere, kao i u Mikeni 1500. godine prije nove ere. Prelijepi primjerci nakita izrađeni filigranskom tehnikom otkriveni su u etrurskim grobnicama iz 6. vijeka prije nove ere.
C14 analiza

Ovo je metoda utvrđivanja starosti ogranskih uzoraka pomoću radioaktivnog ugljenika C14, primjenjuje se od sredine 20. vijeka, kako u arheologiji, tako i u drugim naukama. Naučnik V.F. Libi otkrio je postanak C14 atoma u atmosferi i primijenio ih na određivanje starosti uzoraka. Za ovo otkriće je dobio i Nobelovu nagradu za hemiju.

Metoda je zasnovana na raspadanju radioaktivnih atoma C14 ugrađenih metabolizmom u životinjsko i biljno tkivo, zajedno sa dva prirodna stabilna ugljenikova izotopa C12 i C13. Jezgro C14 je nestabilno i raspada se prema eksponencijalnom zakonu radioaktivnog raspada, sa vremenom poluraspada od 5.730 godina. Živi organizam prehranom stalno nadoknađuje raspale C14 atome, što poslije smrti prestaje, pa se količina vremenom smanjuje. Mjerenjem preostale aktivnosti u uzorku organskog porijekla može se odrediti vrijeme koje je proteklo od smrti, odnosno može se utvrditi starost uzorka.





http://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/nauka/Grobovi-otkrivaju-tajne-crkve-Foto-97953.html