Bog - Pitanja i misljenja

Bog

Sta je to za vas?

Ljudski um je ograničen da bi ovozemaljskim jezikom shvatio pojam Boga. On je determinisan činjenicom da sve na ovom svijetu ima svoj početak i kraj. Bog nema ni početka ni kraja što mi nemožemo niti da shvatimo niti da zamislimo. Zato su agnostici, koji traže dokaze o postojanju Boga u velikoj zabludi jer ih nikad neće naći. Kao što neće naći ni dokaze o nepostojanju Boga. Čuda i dokaze su tražili i drevni fariseji, a Bog je iznad dokaza.
Nikad neću zaboraviti kad su negdje krajem osamdesetih kod nas u stan (živili smo u Rijeci) došli Jehovini svjedoci ili subotari. Bili su zahvalni mom pokojnom ocu što ih je primio i što je popričao sa njima jer ih niko u zgradi (12 stanova) nije htio da primi. Čak ni srpska porodica iz okoline Koraja koja je živila sprat iznad nas. Pričali su svoju (po mom mišljenju jeretičku verziju) Boga, kao je on sve stvorio dok otac nije postavio potpitanje: "Ako je Bog sve stvorio, k'o je onda stvorio Boga ?". Oni su se našli zatečeni i nisu mu znali odgovorit. Tad' sam imao 17-18 godina, slušao sam šta govore, al' sam do dan- danas zapamtio navedeno pitanje kojeg sam se godinama poslije toga katkad prisjećao. Sad bi ocu, da je živ, rekao da je naš razum ograničen da bi shvatio da Bog nije stvoren, već da oduvjek postoji jer on je stvoritelj svega. Ne možemo sve podredit ljudskoj logici, jer postoji istina i iznad logike koju mi u ovozemaljskom životu nikada nećemo moći objasniti. Ono što mi možemo da shvatimo je da je Bog Otac, Sin i Sveti Duh, kako nas uči sveto Jevanđelje,a da sa nama, griješnim i materijalnim bićima može komunicirati samo kao ovaploćeni Sin, što se desilo i što će se desiti, kao što je napisano. Takođe (al' samo ovozemaljskim jezikom i srcem, ne i umom) možemo da shvatimo da je Bog nesebična ljubav.

To je moje skromno mišljenje.

Hvala na komentaru.
Po meni treba prvo definisati rijec Bog.
A, to je vec nemoguce i tako je svaka dalja diskusija o Bogu, njegovom postojanju ili ne postojanju za mene besmislena.
Mislim, ja volim diskusije i ne placamo na njih pdv, pa mozemo nastaviti dalje.
Mozda ima neko i drugacije misljenje.

Верујем у једног Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једног Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносушног са Оцем, кроз кога је све постало;
Који је ради нас људи и нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан по Писму;
И Који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светог, Господа, животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућег века. Амин.

Вјерују, во Јединаго Бога Оца, Вседержитеља, Творца Небу и Земљи, видимим же всјем и невидимим.
И во Јединаго Господа Исуса Христа, Сина Божија, Јединороднога, иже от Оца рожденаго прежде всјех вјек: Свјета от Свјета, Бога Истинита от Бога Истинита, рождена, не сотворена, Јединосушчна Отцу, Имже всја биша. Нас ради человјек, и нашего ради спасенија сшедшаго с Небес, и воплотившагосја от Духа Свјата, и Марији Дјеви и вочеловјечшасја.
Распјатаго же за ни при Понтијстјем Пилатје, и страдавша и погребена.
И воскрешаго в третиј ден, по писанијем.
И возшедшаго на Небеса, и сједјашча одеснују Оца.
И паки грјадушчаго со славоју судити живим и мертвим, Јегоже Царствију не будет конца.
И в Духа Свјатаго, Господа Животворјашчаго, Иже от Оца исходјашчаго, Иже со Оцем и Сином споклањајема и славима, глаголавшаго пророки.
Во једину свјатују соборнују и апостолскују Церков.
Исповједују једино крешчаније, во остављеније грјехов.
Чају воскресенија мертвих.
И жизни будушчаго Вјека.
Амин.

Načelno se slažem sa konstatacijama Prolaznika, samo bih dodao da agnosticizam ne podrazumijeva samo traženje dokaza o postojanju boga, nego je mnogo širi pojam. S jedne strane, tu spadaju oni koji smatraju da boga nije moguće spoznati, pa zato ne treba ni tražiti dokaze, a sa druge, tu su oni koji ne negiraju mogućnost spoznaje, ali je jednostavno nisu doživjeli. Svima je zajednička određena doza skepse, a moje lično mišljenje je da je ta skepsa na neki način i stvorila čovjeka i uzdigla ga od ostalih živih bića, tjerajući ga da se pita i pronalazi odgovore, i tako kroz čitavu istoriju. Smaram da i najveći vjernik i ateista moraju u sebi imati dozu zdravorazumskog agnosticizma.

Npr., često čujem da neko kaže: "Ja ZNAM da Bog postoji!". ZNATI podrazumijeva nešto iskustveno doživjeti ili naučno utvrditi, a ljudi koji to govore su upravo oni koji se smaraju vjernicima, dakle onima koji bi trebalo da bezrezervno vjeruju u postojanje Boga, bez potrebe da svoju vjeru potkrepe dokazima. Tako da tu dolazimo do paradoksa, koji može biti i opasan, i koji u krajnjoj instanci može dovesti do i ekstremizma, jer ekstremisti su upravo oni koji ne postavljaju sebi pitanja nego brzopleto daju konačne odgovore.
Drugi vid ekstremizma je ateizam, jer ateista takođe donosi apriorne stavove, koji su uglavnom samo maska za neku kvaziintelektualnost.

Ipak, moram se složiti sa Ničeom - Bog je mrtav. Naravno, to se ne odnosi na boga kao objektivnu stvarnost, onostrani entitet nedostupan našim čulima, nego na Boga - onakvog kako ga ljudi sebi predstavljaju i kako su ga kroz istoriju zamišljali i predstavljali. Ako bog postoji, on će objektivno postojati i kada nestanu ljudi, religije i crkve, ali Bog u religijskom smislu ima sve manje uticaja, što je Niče predvidio još u 19. vijeku.