Позив свим српским радикалима

РАДИКАЛИ СЕ ПРИКЉУЧУЈУ ЖЕНАМА У ЦРНОМ!
8. јул 2015.
Након позива Иницијативе младих за људска права свим грађанима Републике Србије да се 11. јула испред Народне скупштине придруже акцији „Седам хиљада“ коју су подржале Жене у црном, Фонд за хуманитарно право, Јуком, Хелсиншки одбор за људска права и друге невладине организације, Српска радикална странка је одлучила да прихвати тај позив и позива све своје чланове и симпатизере да се масовно прикључе овој акцији.
Како би се што боље уклопили, Српска радикална странка позива своје присталице да буду обучени у црно и да на скуп понесу што више традиционалних, црних, четничких застава са натписом „С вером у Бога, слобода или смрт!“.
Српски радикали посебно наглашавају да не организују никакав контраскуп и упозоравају полицију да не сме на било који начин да их омета у намери да се прикључе најављеним демонстрацијама.


www.srpskaradikalnastranka.org.rs

Juce mi jedna "zena u crnom" iskocila pred kameru.

Те жене у црном једине у свијету носе црнину а да никог нису изгубиле.

Policija zabranila sve sjutrašnje skupove ispred Skupštine Srbije

Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranio je sve skupove zakazane za sutra u Beogradu, potvrdio je ministar Nebojša Stefanović. Novina Dušan Mašić organizovao je akciju "7000 za Srebrenicu", čiji je cilj bio da se sjutra ispred Skupštine Srbije okupi i legne sedam hiljada ljudi u znak pijeteta prema žrtvama geniocida u Srebrenici. Akciji se odazvalo 10 nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava, ali su dolazak najavile i ekstremno desne i pročetničke organizacije i političke grupe: Dveri, DSS i Srpska radikalna stranka.

Mr. Majevica ::

Policija zabranila sve sjutrašnje skupove ispred Skupštine Srbije

Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranio je sve skupove zakazane za sutra u Beogradu, potvrdio je ministar Nebojša Stefanović. Novina Dušan Mašić organizovao je akciju "7000 za Srebrenicu",

Чудо што није 8 000 . Вјероватно је био необавјештен.

Сигурно се јавили они сребреничани са привременог рада у иностранству?

Слажем се Мистер.

Ево нешто интересантно, тиче се и жентурина у црном, а које никог нису изгубиле.

Ко финансира невладине организације ?

" Може ли траг новца којим се финансира неколицина овдашњих невладиних организација да објасни њихов статус у српској јавности и друштву, без обзира на оно што те невладине организације учине тој јавности и том друштву?

У центру Београда, у Кнеза Милоша улици број 4, ниче споменик људским правима и демократији у Србији. Или је то споменик непроглашене окупације Србије? У сваком случају је то споменик бахатом и нетранспарентном располагању новцем и имовином грађанки и грађана Београда и Србије. Како су „Новости“ приметиле, реч је о пословном простору површине 512 квадратних метара у срцу Београда, који је на неодређено време и без икакве накнаде Град Београд уступио на коришћење „Кући људских права и демократије“, организацији у којој је окупљено пет невладиних организација (Грађанске иницијативе, Београдски центар за људска права, Комитет правника за људска права, Хелсиншки одбор за људска права, Центар за практичну политику).

Нетранспарентност сагледавамо у питању процедуре по којој им је уступљен овај простор (решењем бившег градоначелника Драгана Ђиласа, без икакве јавне расправе или претходног демократског процеса одлучивања) сагледавамо је у питању разлога због којих је изабрано баш ових пет организација цивилног друштва, а не неке друге (Фонд за хуманитарно право, на пример, или Центар за очување наслеђа Косова и Метохије, или Асоцијација Рома, или „Звончица“ – удружење родитеља деце оболеле од малигних болести, или Цемтек – Центар за музику, театар и кинематографију, или Центар за бесплатну стерилизацију и превентивну бригу о псима и мачкама мешанцима, или…) то јест, да ли је и другим организацијама цивилног друштва Град понудио тај или неки други бесплатни простор, ту је онда и питање зашто би невладине организације биле привилеговане бесплатним пословним простором, за разлику од занатлија, кафеџија, трговаца… који закуп пословног простора плаћају дебело…

Док се бахатост састоји у томе што се, уступањем пословног простора у Кнеза Милоша 4, Град одрекао прихода од, наводе „Новости“, „најмање 100.000 евра годишње“ који би свакако користили много већем броју грађанки и грађана Београда да су употребљени за, рецимо, обнову још неког дечјег обданишта, или школске фискултурне сале, или су могли да буду искоришћени за лечење неке болесне деце којој је помоћ неопходна…

Сребреничка подвала
Но Кнеза Милоша 4 је само материјална последица оне упитаности да ли та „Кућа људских права и демократије“, и све што она симболизује, представља споменик демократизацији или пак непроглашеној окупацији Србије? Ову је упитаност додатно појачао низ од неколико недавних догађаја без директне међусобне везе.

Најпре је једна од срећних добитница простора у Кнеза Милоша 4, прва дама Хелсиншког одбора у Србији, Соња Бисерко, пред Међународним судом правде у Хагу сведочила против Србије у спору који је пред овим судом повела Хрватска због наводног геноцида; иако је и сама Бисерко изјавила да је свесна да се „мој пристанак да сведочим у том процесу третира као издаја“, њено је сведочење против сопствене земље (добро, земље у којој живи) изазвало тек занемарљиву реакцију јавности.

Потом су „Жене у црном“, а био је међу њима и понеки мушкарац, тик после обележавања 15-годишњице почетка НАТО агресије – 26. марта – на Тргу Републике организовале „мировну акцију ¸Памтимо злочине на Косову‘“, „а поводом 15 година од злочина почињених над албанским становништвом на Косову“; реакција јавности свела се углавном на Фејсбук коментар бившег телевизијског водитеља, који је због тога одмах приведен и провео је неколико дана у притвору, упоредо са њим је приведен и вођа покрета „Наши“ због објављивања на Интернету „списка 30 највећих србомрзаца и издајника међу јавним личностима“ чији је циљ „указивање јавности на све оне који у друштвено-културном простору Србије некажњено шире говор мржње према српском народу и чине тешка кривична дела дискриминације и ширења верске, националне и етничке мржње и нетрпељивости, а никада до сада нису изведени пред лице правде“,а уз све то су надлежни државни органи обавестили јавност да би и лајковање оваквих садржаја на интернету могло да се протумачи као кривично дело…

И најзад, 9. априла, Министарство одбране Србије отказује промоцију књиге „Сребреничка подвала“, заказану месец дана раније за 10. април у Дому Војске Србије; до отказивања долази пошто је Фонд за хуманитарно право – на чијем је челуНаташу Кандић заменила Сандра Орловић – тог 9. априла издао саопштење у којем „захтева од Министра одбране Небојше Родића и Начелника Генералштаба Љубише Диковића да онемогуће одржавање овог скупа у просторијама државних институција“…

Па се, после ових случајева а они су тек део случаја у којем живимо и не знамо му лека, поставља оправдано питање узрока недодирљивости споменутих, и осталих њима сличних и блиских невладиних организација. Јесмо ли толико огуглали на оно што и сама Соња Бисерко доводи у везу са издајом? Да ли је ћутање јавности, поводом перформанса жена које су уцвељене само због злочина које су починили Срби, знак да је јавност схватила да је сваки злочин страшан само ако су га Срби починили? Или се то ћутање може схватити и као достојанствено игнорисање непристојне провокације?

Што би и Соњу Бисерко, и жену у црном,Сташу Зајовић, и Наташу Кандић и Сандру Орловић…, претворило у ходајуће негације свега што о Србима тврде јер им Срби из дана у дан, толеришући чак и оне који их најстрашније вређају оптужбама да су геноцидни злочинци, масовни силоватељи и затуцани ксенофоби, доказују своју културу толерантности и домаћинске широкогрудости; ако је тако, само нека тако и остане.

Drugosrbijanci il_Hilari1
Траг новца
Али не исцрпљује се објашњење нашег случаја само овим могућностима; како објаснити, на пример, ону очигледну узрочно-последичну везу између захтева ФХП-а и одговора Министарства одбране поводом књиге о Сребреници, или пак давање на бесплатно коришћење државне, народне имовине особи која ту исту државу и народ денунцира због (наводног) геноцида?

Новинари истраживачи у Сједињеним Америчким Државама и осталом развијеном западном свету имају једно златно правило: прати ток новца. Испратимо ли ток новца којим се финансирају ове заступнице људских права и ексклузивне српске одговорности за злочине, долазимо до поприлично једноставног објашњења њихове моћи и недодирљивости пред којима салутирају и министар одбране и начелник Генералштаба онога што је преостало од српске војске. Свима су им, наиме, финансијери углавном исти, и углавном проистекли из безбедносно-политичких структура Сједињених Америчких Држава, што нас иначе баш чуди.

Фонд браће Рокфелер, на пример, поред осталих у Србији, финансира и Фонд за хуманитарно право, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Жене у црном, Центар за евроатлантске студије… ФХП је, тако, 5. јуна 2013. добио 17.000 долара, 18. октобра 2011. 180.000 долара, 18. јуна 2009. 75.000 долара, Центар за евроатлантске студије Јелене Милић 2. августа 2012. 45.000 долара и још 30.000 11. априла 2011, Хелсиншки комитет Соње Бисерко 75.000 долара 13. фебруара 2008, „Женама у црном“ је кроз Реконструкција женски фонд, чије су оснивачице, плаћено 30.000 долара 19. јула 2010, и пре тога 80.000 долара 9. марта 2006, а на листи плаћеника Фонда браће Рокфелер су и Независно удружење новинара Војводине, Иницијатива младих за људска права, Центар за регионализам, Београдски фонд за политичку изузетност…

Иако није потребно посебно доказивати везу Рокфелера са вашингтонским естаблишментом, па и оним безбедносним, напоменимо да се међу руководиоцима овог фонда налази и Николас Бернс, некадашњи амерички амбасадор у НАТО, званичник Националног савета за безбедност задужен за Русију, Украјину и Евроазију, трећерангирани у Стејт департменту између 2005. и 2008…

Институт за мир Сједињених Држава (Унитед Статес Институте оф Пеаце – УСИП) федерална институција коју је основао амерички Конгрес 1984. са циљем да „служи народу и влади (САД)“ и у чијем борду директора седе и амерички државни секретар и секретар за одбрану, финансирао је Хелсиншки одбор за људска права Соње Бисерко са 34.550 долара у фискалној години 2006. и 45.000 долара 2004, Фонд за хуманитарно право исте фискалне године са 40.000 долара, а финансирали су и Цесид, Б92…

Указали смо раније на везу УСАИД-а са америчким безбедносним структурама; укратко, УСАИД делује, стоји у његовим оснивачким актима, „на основу спољнополитичких смерница председника САД, државног секретара и Националног савета за безбедност“ у којем пак седе и директор ЦИА, и директор Националне обавештајне заједнице, и амерички секретар за одбрану, и начелник Генералштаба америчке војске… Осим што директно даје паре Фонду за хуманитарно право који заузврат даје инструкције српском министру одбране и начелнику Генералштаба који заузврат те инструкције испуњавају, УСАИД заједно са „Чарлс Стјуарт Мот“фондацијом (и немачким Маршал фондом, такође из САД) учествује у формирању Балканског фонда за демократију (Иван Вејвода је био његов извршни директор) који финансира и Хелсиншки одбор за људска права и Центар за евроатлантске студије, док се споменути партнер УСАИД-а, „Чарлс Стјуарт Мот“ фондација, појављује као финансијер и Фонда за хуманитарно право и Жена у црном (50.000 долара, Годишњи извештај фондације за 2011. годину).

„Жене у црном“ финансира и амбасада САД у Београду (пројекат: 2013/2014. Родна перспектива људске безбедности, у партнерству са Аутономним женским центром и АСТРА) а иста амбасада истовремено финансира и Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелене Милић – на пример, пројекат „Одговори на локалне, регионалне и глобалне безбедносне претње“ – и то у сарадњи са Балканским фондом за демократију, који пак заједно са НАТО одељењем за јавну дипломатију финансира ЦЕАС-ов пројекат „НАТО, Србија и Западни Балкан – Конференција о новом НАТО стратешком концепту“…

Дошла су времена кад је бесрамна издаја постала некажњена и добро плаћена.

А ево нешто и о главном финансијеру горе наведених


Атина – „Вест није потврђена нити оповргнута… Многи би у свету да је истинита, а препоручује се прaћење и других субјеката, римског папе, енглеске краљице (као и сатанолатреста и оних који су изазвали невине људске жртве) и екумениста“, сличним коментарима обилују грчки медији, а у светлу своје најновије економске ситуације.
Дејвид Рокфелер рођен 1915. у тадашњој највећој приватној резиденцији у Њујорку
Дејвид Рокфелер рођен 1915. у тадашњој највећој приватној резиденцији у Њујорку
Последње информације указују да је Дејвид Рокфелер умро 24. јуна. Дејвид је рођен 12. јуна 1915. године у Њујорку. Био један од шефова Илумината, док је у многим институцијама имао управну функцију – мислимо на институције као што су Билдебершки клуб, Трилатерална комисија, Савет за спољне односе, али и многе од нафтних компанија – Шеврон – хемијско-фармацеутске, пољопривредно-прехрамбене, банкарство, итд.
Овде је ред да подсетимо и на то, да је садашње седиште Уједињених нација у Њујорку изграђено на земљишту које је донирао Дејвид Рокфелер, за ког се тврди да је наводно недавно добио шесту трансплантацију срца. Рокфелерово богатство се процењује на 340 милијарди долара.
„Лешинари (банкарски) већ су на заједничком ручку! Светски ционизам у шоку (на „оном свету“): 24. јуна, умро Дејвид Рокфелер, а 25. јуна пао „у кому“ Јаков Родшилд“, коментари су последњих дана и сати.
Јаков Родшилд рођен је 29. априла 1936. године, у Великој Британији
Јаков Ротшилд рођен је 29. априла 1936. године, у Великој Британији
Дејвид Рокфелер је хазарски Јеврејин и тренутно најстарији живући предводник свог хазарског племена Рокфелер, односно племена које влада или мисли да влада овим светом.
Мислим да није неопходно да подсетимо, да има господарску моћ над свим банкарским институцијама западне империје.
Фамилији Ротшилд потпуну контролу британске економије која је постала финансијски центар света по том питању.
Ротшилди су имали потпуну контролу свих централних банака западних земаља (европских и америчких) и многих на истоку (Аустралија, Јапан, Јужна Кореја, итд). Ове две породице у последњих две стотине година имале су екстремно негативни утицај у свету, посебно у Северној Америци и Европи.
Тако да се тренутни финансијски систем заснива на њима и ниједна банка западних земаља није изузета!
Прича се да је Рокфелер, с времена на време своју старачку крв замењивао здравом дечјом крви, деце „креиране“, посебно за то.
То је и разлог што је Рокфелер породица систематски финансира евгенику, односно „убијање“ човечанства. Они су породица која је јавно признала да је финансирала пројекте за контролу популације путем масовног вакцинисања, а које је садржавало токсичне додатке који узрокују неплодност и стерилитет код жена и мушкараца те спонтане побачаје код жена.
Ово вам може измамити скептични осмех, али до сада све су гласине биле истините, па чак и више од тога…
Информације о сатанским ритуалима свих краљевских европских породица са људским жртвама у европским двораца или катедралама потврђене су, и у Канади ово се у будуће има сматрати за криминално и кривично дело (Британска краљица Елизабета – Римски папа – Сорош, криви за злочине, као што је трговина људима и убиство деце)
Овај извештај је јако битан јер је реч о породици Рокфелер која генерацијама проводи евгенику човечанства, а чија фондација и дан данас финансира готово сваку нову вакцину која излази на тржиште. Ова породица заједно са Ротшилдом и англоелитом и научним шарлатанима изградила је током година целу парадигму социјалне политике са циљем смањивања броја живих људи на планети, али са генетским призвуцима. Они финансирају убијање људе и у земљама трећег света, институте за контролу ума али и све организације које брину о ширењу зла и греха у друштву. Они су суфинансијер свих ратова прошлости и данашњице и њихово богатство расте сразмерно убијеним људима. Они су основали мноштво тајних организација за управљање планетом и земљанима које имају за обично робље, а које (робље) не зна препознати истину чак ни онда када им се то јавно објави. Дејвид Рокфелер, манијак који је умислио да је већи од Бога, а то уверење даје му његово масонско божанство под називом Вал, које му као вођа масонских организација предаје свој живот, на прву би рекли како се ничега не боји. Но чини се да се Рокфелер више од свега бојао се смрти јер је већ мртав али га његово богатство одржавало у животу све до сада.
Рокфелер је 6 пута спречио своју смрт туђим, младим срцем од којег, како је рекао, сваки пут наново осећа младост а што је заиста монструозно ако имамо у виду да хиљаде људи, деце умире под његовом палицом, а исто толико их не може добити прилику за нови живот трансплантацијом јер за то немају новца. Ићи на трансплантацију срца са 99 година је заиста болесно поготово ако си већ 5 пута пре тога узео туђе срце како би могао живети а то је само доказ да се Рокфелер боји смрти – јако. Зашто се боји? Боји ли се вечности која га чека? Зар 100 година живота није било довољно? Па он је одавно мртав а на животу су га одржавала само туђа срца, што је доказ његове дијаболичности. Јер ко зна ко је изгубио живот да би Рокфелер могао живети и убијати, по шести пут!
Дакле, ова информација потврђује да наши тлачитељи почињу брзо да напуштају нашу планету упркос многим новинским чланцима који су писали о њиховим подземним бункерима који ће им омогућити да преживе након глобалне промене. Али узалуд… они неће моћи преживети .
Шуманове вибрације-резонанце перманентно се повећавају на планетарном нивоу и сада већ износе око 12Hz. Због високе вибрационе енергије која је усмерена ка земљи из центра галаксије, вибрације су све брже и више. Овај процес ће драматично интензивирати после одређених „чињеница“ (које се буду одиграле). Они који су се нашли у ситуацијама себичности, одвајања-раздора, страха и злобе, њихово физичко тело неће примати ове резонансне таласе, нити ће на који начин бити корисни за човечанство, чак штавише, биће изложени њима и по њих ће бити негативног утицаја.
Надамо се да ће поље вибрационих таласа после Рокфелера и Ротшилда, бити координирано и усмерено на све оне који желе контролисати целу земљину куглу, а њено човечантсво претворити у робове, као и на Бил Клинтона, Мадлен Олбрајт и остале који су учествовали у бомбардовању једног старог и поносног народа и његове земље – Срба и Србије.

Светлост ће увек сијати, зато што је Бог Светлост!