Mиcтepиoзнa cтeнa пoднo Tape вeкoвимa чeкa дa je нeкo пpoтyмaчи

Захваљујући нашем не уморном Гљебу погледајте и прочитајте ову веома занимљиву причу:

Мало позната јавности, Писана стена у селу Жлијеб, на обронцима Таре, помиње се у археолошким записима још у 19. веку. Опсежнија истраживања никада нису организована, па још није разјашњено ком периоду припада. Народ тог краја Писану стену везује за настанак реке Врело, на другој страни планине, у Перућцу. Врело важи за најкраћу српску реку, дугу само 365 метара, због чега је зову и Година.

Настаје у подножју Таре, водопадом се стропоштава у Дрину, на њој су биле и воденице – а и прву хидроцентрала у Перућцу, стругаре и рибњаци.



Та речица има и своју легенду, која почиње са друге стране Таре, у селу Жлијеб, испод једне стене на којој вековима стоје уписани симболи и знаци, које још нико није прочитао.

Ту, крај Вишеграда, под једним од висова Таре, још живи предање о реци Перућац.

„По предању, Перућац је извирао ту. Под натписом. И проклета Јерина је то затворила. Сјернатом, вуном и шта ја знам. Кад је овде затворена вода, избацила је тамо, сад где се зове Перућац у Бајиној Башти. И кад узмеш ову дијагоналу, тачно, јесте тако“, објашњава Мехмед Софтић из села Жлијеб код Вишеграда.

А када је извор затрпан, на стену су уписани симболи, и то бојом која одолева вековима. Чак су, кажу, и немачки истраживачи узели узорак, не би ли открили њен састав.

„И то стоји увек, нико то не дира, снегови су падали, кише, све, али оно стоји“, додаје Ремзија Софтић.

„Одувек, отакако ми знамо овде, и родили се, наши родитељи и прадедови... То стоји ту. Само смо чули, ко би знао прочитати, знао би и Перућац отворити. Поново да крене вода.“

Радоје Тасић, новинар из Вишеграда, каже: „Причало се да је неки археолог Краљевине Југославије, пред сам Други светски рат дошао овде и истраживао, али га је рат омео у његовим плановима да одгонетне тајну Писане стене“.

Слични су симболи и у кањону Бруснице на Тари, истоветни су и топоними, ту су и некрополе, а све буди машту и чека одговоре.

„Постоји ту још скривених микролокалитета са порукама из прошлости, које стручњаци тек треба да нам протумаче“, рекао је Бориша Чолић, из Националног парка „Тара“.

Већ сврстана у највредније и најбогатије екосистеме Европе, Тара је и чудесна ризница културно-историјског наслеђа. На Тари су сачуване не само панчићева оморика – „живи фосил“ светске флоре већ и поруке њених древних становника.

Преузето са: http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/zanimljivosti/2655201/misteriozna-stena-podno-tare-vekovima-ceka-da-je-neko-protumaci.html

Можда неко протумачи ?




















Још једном, хвала Гљеб на овој мистериозној причи !

Хвала и теби, Мистер, што се трудиш да оствариш оно што ја понекад примјетим! Ипак, највише хвала РТС-у који се потрудио да забиљежи и објави ову причу. На њиховом сајту постоје и коментари појединаца који сматрају да су то Келтски симболи или евентуално култ Трачанског коњаника. Лично сматрам да је то било или мјесто окупљања неког древног народа или можда чак и гробница неког њиховог вође. Испод стијене се види гомила камења које је ту изгледа навучено. Бојим се само да ово не доведе на овај локалитет нежељене госте у виду пљачкаша.

http://www.nationalgeographic.rs/reportaze/galerije/6519-misterija-pisane-stijene.html

Misterija Pisane stijene

AUTOR: Marina Tasić

U blizini grada čuvenog po mostu Mehmed-paše Sokolovića nalazi se stena isrctana rukom praistorijskog umetnika.