...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....
,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.
MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....
,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.
MAJEBИЧKИ ФOPYM
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.
http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/zanimljivosti/3655572/otkriveni-stecci-na-kablaru-cekaju-analizu-strucnjaka.html Откривени стећци на Каблару, чекају анализу стручњака
Архитекта Милош Радовановић на гробљу у селу Врнчанима на Каблару открио је случајно три хумке за које се претпоставља да су стећци. Та специфична средњовековна надгробна обележја уврштена су 2016. године на Унескову листу светске културне баштине, а стећци на Каблару биће предмет истраживања стручњака чачанског Народног музеја.
Милош Радовановић већ годинама помно истражује како се живело у кабларским селима. Приликом обиласка локалног гробља у селу Врнчани пре неколико месеци, овај архитекта запазио је у оближњој шуми три велика камена остатка, по свој прилици, надгробне хумке.
„Кад смо се приближили врху, на самом врху смо видели три камена споменика, у облику средњовековних стећака, од којих је један имао класичне форме саркофага или сандука. Остала два су у облику сандука, иако не знамо, док се не изврше археолошка истраживања“, рекао је Радовановић.
Милош је хумке фотографисао, а о свом открићу обавестио и Народни музеј у Чачку. Следе даља истраживања.
„Ово што видимо овде у селу Врнчани, и сама близина гробља, и изглед њихов, говори да то јесу стећци. Наравно, морамо наставити даља истраживања. Народни музеј се мора укључити са једном екипом која би чинила мултидисциплинарну групу, од археолога, преко архитекте, конзерватора“, рекла је Ивана Ћирјаковић, етнолог Народног музеја у Чачку.
Стећци су надгробни споменици настајали углавном у 12. веку и касније. Имали су специфична обележја и симболе који су већином уклесани на ћирилици. По облику и месту где се налазе, и кабларске хумке имају обележја стећака.
„Хумка која је купастог облика несумњиво говори да се овде налази један значајни археолошки локалитет. Ту је у континуитету и Караначко гробље, где су се сахрањивали представници ове фамилије“, испричала је Снежана Ашанин, етнолог Народног музеја у Чачку.
Остаје да се види и истражи шта се налази испод ових великих хумки. Отркриће Милоша Радовановића нашло се и на изложби фотографија „Стећци Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе“, која је била у поставци чачанског музеја овог пролећа.