Манастир Удрим код Завидовића

Obnavlja se manastir Udrim kod Zavidovića
Manastir nije nikada obnavljan nakon rušenja, koje se desilo prije tri vijeka. Trenutno se pribavljaju potrebne dozvole




Završena je prva faza arheološkog istraživanja manastira Udrim u Gostoviću kod Zavidovića koje obavlja Muzej iz Doboja. U ruševinama manastira pronađeni su predmeti iz srednjeg vijeka. U toku su pripreme za obnovu ovog manastira koji, prema narodnom predanju, potiče iz 14. vijeka i zadužbina je kralja Dragutina Nemanjića, a porušen je prije nekih 300 godina, u vrijeme austrijsko-turskog rata, za vrijeme pohoda Eugena Savojskog na ove prostore.

Mamuze i potkov
- Po odobrenju institucija koje su nadležne za brigu o spomenicima kulture u Bosni i Hercegovini, u toku 2019. godine je završena prva faza arheoloških iskopavanja. Prilikom tih radova, pronađeni su određeni stari predmeti koji, prema vjerovanju arheologa, potiču iz 15. ili 16. vijeka. Nađene su mamuze, klinovi i potkov za obuću. Pronađeni su tragovi objekta ispod manastira za koje arheolog tvrdi da nije bio neko domaćinstvo, već vjerovatno molitveno mjesto. Pronađeni su ostaci drvenog kolja ili šipova na kojima je bio temeljen taj objekat. Ostaci tog kolja će biti proslijeđeni na analizu utvrđivanja starosti, kazao je administrator manastira Udrim, protojerej-stavrofor Zoran Živković.

image
ZORAN ŽIVKOVIĆ: POMOGLA SU MINISTARSTVA, ALI I VJERNICI / MUHAMED TUNOVIĆ
Nada se da će na proljeće početi obnova manastira koji je naročito značajan za Srpsku pravoslavnu crkvu, u vrijeme kada proslavlja 800 godina samostalnosti, ali i sam manastir je spomenik kulture (upisan na privremenu listu nacionalnih spomenika, op. a) i kulturno je blago ovog područja.

Po preporuci arheologa i po odobrenju mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma, pokriven je objekat manastira Udrim. Prijetila je opasnost da se akumulira voda u toku zimskog perioda i naruši stabilnost samog objekta. To privremeno natkrivanje manastira je finansiralo federalno Ministarstvo kulture i sporta.

- U dosadašnjim aktivnostima pred obnovu manastira Udrim, sredstva su nam davali federalna ministarstva kulture i sporta, te prostornog uređenja i Ministarstvo civilnih poslova BiH, koje je dalo novac za izradu projektne dokumentacije (što je urađeno) i vanjsko uređenje samog objekta (što će uslijediti). Naši vjernici su takođe pomagali. Zaista smo zahvalni svima koji su pomogli. Druga faza arheoloških iskopavanja bi trebala početi krajem marta i obuhvatiti ulazni dio u manastir, istakao je Živković.

Isti stil gradnje
Manastir Vozućica i manastir Udrim smatraju se zadužbinom srpskog kralja Dragutina Nemanjića.

- Građeni su u istom stilu, otprilike u istom periodu ako je vjerovati narodnom predanju. Ako nije, onda možemo sa arhitektonske strane vidjeti da ti objekti imaju iste temeljne osnove. Iste osnove imaju i manastir Ozren, manastir Liplje, manastir Tronoša. To je sve isti stil gradnje, pojasnio je Živković.


PRONAĐENI SU METALNI PREDMETI NA LOKALITETU MANASTIRA /SRNA
Manastir Vozućica je imao sreću da je sačuvan, mada je i sam bio nekih 170 godina u ruševinama, pa je obnovljen. Velika obnova Vozućice je bila od 1856. do 1859, a osvećenje 1865. Bilo je teških trenutaka poslije, ali nije bilo totalnog razaranja. Poslije rata je bio skinut krov pa je kisnuo objekat. Obnovljen je od 2006. do 2015. a godinu kasnije, 2016, proslavljen je jubilej - 700 godina manastira Vozućice.

MIRZA DAJIĆ, 8.2.2020. Oslobođenje

ОТКОПАВАЊЕ ОЛТАРСКЕ АПСИДЕ МАНАСТИРА УДРИМ
У ГОСТОВИЋУ КОД ЗАВИДОВИЋА



У бајковитом окружењу Гостовићког крајолика, оронуо, заборављен и разорен, манастир Удрим већ три стотине година гледајући излазак сунца са Вележа, погледа дан свога васкрсења. Слушајући жубор Гостовића, бори се са брдом које га увлачи у своју утробу, очекујући потајно неимаре да уз благослов Светог Пантелејмона зацијеле његове ране. Да издигне зидине своје и да крстом Господњим са своје куполе радост свога васкрсења подијели са својим сабратом манастиром Возућицом.
Обнављајући мамастир Возућицу, годинама смо прижељкивали да исправимо генерацијску грешку наших предака, и да започнемо активности на обнови манастира Удрим. Дошавши на трон митрополита дабробосанских, Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Господин Г. Хризостом нам је пуно помогао у остварењу ове жеље. И сам се истински, са пуно љубави, укључио у стварање услова за почетак обнове манастира Удрим.



Тако је већ неколико пута посјетио манастир Удрим, а 19. маја ове године је и служио Св. Архијерејску Литургију са свештенством архијерејског намјесништва травничко – зеничког у манастиру Удрим најављујући његову обнову.
По благослову Високопреосвећеног Митрополита Господина Хризостома, администратор манастира Удрим, протојереј – ставрофор Зоран Живковић је дана 23. октобра 2018. године започео активности на откопавању олтарске апсиде манастира Удрим, која је била затрпана наносом пијеска које је са оближњег брда временом клизило низ падину и заустављало се уз вањски дио олтарске апсиде. Ови радови су изведени уз писмену сагласност Завода за заштиту споменика културе БиХ, а у присуству археолога г. Александра Јашаревића који је запослен у Музеју у Добоју. Радове је изводила фирма '' К – Пројект '' из Жепча.



У току ових радова извршено је и уклањање камена који је био послаган у манастирској порти паралелно са јужним зидом цркве. Овај камен је премјештен на западну страну порте на једну камару да га киша сапере како би био спреман за уградњу кад за то дође вријеме.



Приликом чишћења око саме манастирске цркве, пронађени су остатци двије земљане посуде, које је археолог очистио и спремио заједно са податцима о времену и мјесту проналаска истих. Поменуте посуде су пронађене у подножју темеља вањског дијела јужног зида у ћошку гдје се завршава припрата а почиње наос.
Исто тако, приликом откопавања олтарске апсиде, пронађена је једна у потпуности сачувана надпрозорска камена плоча као и један камени дио прозорског оквира ( вјероватно вертикални ) на коме постоје бушотине у којима је била уграђена прозорска кована решетка. Поред овога, пронађена су и два камена са потпуно сачуваним украсним профилацијама. Ови комади камена су засигурно припадали олтарском прозору. Њихов изглед је у потпуности исти као и украси на прозорима манастира Возућица. На пронађеним предметима нема видљивих писаних трагова.



У току откопавања олтарске апсиде пронађен је каскадни потпорни зид укупне дужине 11,20 метара. Просјечна висина зида је око 1,40 метара, односно око 2,50 метара висине обе каскаде. Удаљеност потпорног зида од источне стране – петостране апсиде износи 2,85 метара на висини прве каскаде. Терен изнад потпорног зида је веома порозан и вјероватно ће стварати проблеме и у будућности док се не изврши адекватна стабилизација и подупирање истог. Потпорни зид је остао доста ниско у односу на брдо које држи. У одређеним слојевима пјешчаног насипа, при самој земљи, видљиви су трагови црне прашине која подсјећа на мјесто на коме је нешто горело. Вањски зид олтарске апсиде је петоугаоног облика и добро је сачуван. Већина простора између олтарске апсиде и потпорног зида је испуњена крупним комадима камена који је полаган у кречни малтер.



Пронађене остатке земљаних посуда, археолог је однио у Музеј у Добоју, а комади камена који су обрађени и добро сачувани, превезени су у парохијски дом у Завидовиће, како би били сачувани до обнове манастира.
Надамо се да ћемо уз Божију помоћ наставити активности на обнови манастира Удрим, и позивамо вјерни народ да у свакој згодној прилици посјети манастир Удрим који се налази у близини Завидовића у Федерацији БиХ 13. километара узводно уз ријеку Гостовић.
Сви они који желе помоћи обнову манастира Удрим, свој прилог могу уплатити на следећи жиро рачун:

Raiffeisen banka 161 0000 205 160 055

на име ПРАВОСЛАВНА МИТРОПОЛИЈА ДАБРОБОСАНСКА МАНАСТИР УДРИМ У ГОСТОВИЋУ

КРАТАК ОСВРТ НА ИСТОРИЈУ МАНАСТИРА УДРИМ

Манастир Удрим или Гостовић је по народном предању задужбина краља Драгутина Немањића из 14. вијека. Посвећен је Св. Великомученику и исцјелитељу Пантелејмону. Манастир се налази у мјесту Гостовић, удаљен 13. километара од Завидовића узводно уз ријеку Гостовић. Манастир Удрим је вјероватно порушен у вријеме аустирјско – турског рата у великом походу Еугена Савојског на ове просторе.
Пошто је манастир страдао, самим тим је уништена и сва архивска грађа која би могла бити свједок његове стварне историје. Једини за сада доступни извори који помињу манастир Удрим су свједоци његовог постојања, али не и тачног времена градње. Многи историчари на основу година у којима налазе помен манастира Удрим, стављају ту годину као годину његовог постанка што је веома погрешно али и неодговорно креирање историје.
У опширном попису Босанског Санџака из 1604. године помиње се земин цркве Гостовић; уживају га редовници те цркве са још десет винограда и чаира, припада Маглају, изван дефтера. Видимо да је у то вријеме манастир Удрим ( Гостовић ) имао велико имање а исто тако и велики број монаха ( редовника).
Помен манастира Удрим налазимо и у поменику манастира Рача на Дрини гдје се на страни 12. помиње Гостовић а уз то и име јеромонаха Тимотеја. На овој старни Поменика стоји 7138. односно 1630. година. И у поменику манастира Свете Тројице пљеваљске из 1575/85. године помиње се име презвитера Иоанна, а у истом поменику се поред многих монаха помиње и име раба Аранита. Поред оба ова имена је написано Гостовик, што се сигурно односи на Гостовић, односно манастир Гостовић или Удрим.
Након рушења, манастир Удрим никада није обнављан. Манастир Удрим је 1970.године проглашен проглашен Спомеником Културе БиХ, а тренутно се налази на привременој листи Споменика Културе БиХ..
Имајући у виду да институције за очување културног наслеђа БиХ не посвећују никакву пажњу овом манастиру и не воде рачуна о одржавању; санацији ; конзервацији ни обнови, Његово Високопреосвештенство Митрополит дабро – босански Господин Г. Хризостом је благословио да започнемо са обновом манастира Удрим како би га сачували за будуће генерације а на Славу Божију.

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА