Napad na kolonu JNA u Dobrovoljachkoj ulici

Number of posts : 14652 Peпyтaциja : 25 Registration date : 28.01.2008

Početak :
2. maja 1992. godine, u 12 časova, izvršen je napad na Dom JNA u Sarajevu od strane Zelenih beretki. Tom prilikom je bilo opkoljeno deset pripadnika JNA koji su u tim trenucima pružali otpor. Napad u kojem je učestvovalo oko 200 pripadnika muslimanskih snaga i Zelenih beretki predvodili su Juka Prazina i Emin Švrakić.

Na strani vojske general Milutin Kukanjac upućuje pukovnika Šuputa sa 40 ljudi sa naredbom da odblokiraju opkoljene vojnike. Međutim, upadaju u zasedu i biva ubijeno šest pripadnika vojske i uništen jedan transporter. Ostali ostaju opkoljeni i, kasnije, zajedno sa ljudima u domu zarobljeni.

Prema rečima jednog od učesnika ovih događaja Marinka Milidraga napravljena je i druga greška. Iz nepoznatih razloga general Kukanjac šalje u pomoć samo 30 pripadnika diverzantske grupe da deblokira opkoljene vojnike. Na čelu te grupe bio je major Marko Labudović. Kada se grupa vojnika nalazila kod tramvajske stanice Skenderija bivaju napadnuti. U napadu je smrtno ranjen major Labudović i ubijena su četiri pripadnika diverzantske grupe. Ostatak vojnika uspeva da se prebaci do vojne bolnice.

Istoga dana, oko 13 časova, izvršen je napad na vozilo koje je transportovalo hranu za komandu Druge vojne oblasti. U vozilu su bili kapetan Petrović i vozač. Kapetan je poginuo na licu mesta, a vozač, teško ranjen, uspeva da stigne do komande gde je izdahnuo. U 17 časova ubijen je vojnik Pelemiš i komanda je opkoljena. Napad prestaje oko 20 časova.

Dobrovoljačka ulica :
Dana 3. maja oko osam časova odlučeno je da general Kukanjac napusti komandu, međutim, vojska i oficiri ne dozvoljavaju. Posle odustajanja od te odluke vratilo se poverenje vojske i oficira. Oko 13 časova u razgovoru između kanadskog generala Mekenzija (prvi komandant UNPROFORA u BiH) i generala Kukanjca dogovorena je razmena, tada uhapšenog Alije Izetbegovića, za izvlačenje vojske i oficira iz komande ka Lukavici. Razmena je dogovorena za 15 časova. Međutim, u komandu dolazi lično Alija Izetbegović sa ćerkom i pratnjom u kojoj su bili Zlatko Lagumdžija, Jusuf Pušina i još neki iz Izetbegovićevog vrha. Kako kaže Marinko Milidrag uz lažni blagoslov i lažna obećanja Alije Izetbegovića da će konvoj biti bezbedan vojska je napustila kasarnu. Pokret je počeo u 18 časova.

Na čelu kolone, koja je brojila oko 40 vozila sa oko 300 ljudi, bili su general Mekenzi, general Kukanjac i Jusuf Pušina. Dolaskom kolone u Dobrovoljačku ulicu u blizini Miljacke otvorena je vatra na kolonu. "Pucali su na nas sa svih strana. Sa krovova, prozora", kaže Milidrag. Vatra je otvorena iz streljačkog naoružanja, a korištene su i tromblonske mine. Pucano je i na obeleženo sanitetsko vozilo u kojem je poginuo primarijus dr. pukovnik Radulović. Ubijen je i pukovnik Mihajlović, oficir bezbednosti, koji je u penziju otišao dan ranije. Oficire su izvlačili iz vozila i hladnokrvno ubijali.

U napadima koji su se odigrali 2. i 3. maja bilo je 42 poginula, 71 ranjenix i 215 zarobljenih pripadnika JNA.

text preuzet sa : http://sr.wikipedia.org

Number of posts : 14652 Peпyтaциja : 25 Registration date : 28.01.2008

3. MAJ 1992. – NAPAD NA KOLONU VOZILA JNA U DOBROVOLJAČKOJ ULICI U SARAJEVU
AKTUELNO - Sreda, Maj 03, 2006 23:50

3. maja 1992. godine muslimanske snage napale su u Sarajevu kolonu vozila JNA koja se povlačila prema kasarni u Lukavici. Ubijeno je i ranjeno više oficira, vojnika i civila.

2. maj - početak

Dana 2. maja 1992. godine, u 12 časova, izvršen je napad na Dom JNA u Sarajevu od strane Zelenih beretki. Tom prilikom je bilo opkoljeno deset pripadnika JNA koji su u tim trenucima pružali otpor. Napad u kojem je učestvovalo oko 200 pripadnika muslimanskih snaga i Zelenih beretki predvodili su Juka Prazina i Emin Švrakić.

Na strani vojske general Kukanjac upućuje pukovnika Šuputa sa 40 ljudi sa naredbom da odblokiraju opkoljene vojnike. Međutim, upadaju u zasedu i biva ubijeno šest pripadnika vojske i uništen jedan transporter. Ostali ostaju opkoljeni i, kasnije, zajedno sa ljudima u domu zarobljeni.

Prema rečima jednog od učesnika ovih događaja Marinka Milidraga napravljena je i druga greška. Iz nepoznatih razloga general Kukanjac šalje u pomoć samo 30 pripadnika diverzantske grupe da deblokira opkoljene vojnike. Na čelu te grupe bio je major Marko Labudović. Kada se grupa vojnika nalazila kod tramvajske stanice Skenderija bivaju napadnuti. U napadu je smrtno ranjen major Labudović i ubijena su četiri pripadnika diverzantske grupe. Ostatak vojnika uspeva da se prebaci do vojne bolnice.

Istoga dana, oko 13 časova, izvršen je napad na vozilo koje je transportovalo hranu za komandu Druge vojne oblasti. U vozilu su bili kapetan Petrović i vozač. Kapetan je poginuo na licu mesta a vozač, tešo ranjen, uspeva da stigne do komande gde je, na žalost, izdahnuo. U 17 časova ubijen je vojnik Pelemiš i komanda je opkoljena. Napad prestaje oko 20 časova.

3. maj – Dobrovoljačka ulica

Dana 3. maja oko osam časova odlučeno je da general Kukanjac napusti komandu, međutim, vojska i oficiri ne dozvoljavaju. Posle odustajanja od te odluke vratilo se poverenje vojske i oficira. Oko 13 časova u razgovoru između kanadskog generala Mekenzija [prvi komandant UNPROFORA u BiH] i generala Kukanjca dogovorena je razmena, tada uhapšenog Alije Izetbegovića, za izvlačenje vojske i oficira iz komande ka Lukavici. Razmena je dogovorena za 15 časova. Međutim, u komandu dolazi lično Alija Izetbegović sa ćerkom i pratnjom u kojoj su bili Zlatko Lagumdžija, Jusuf Pušina i još neki iz Izetbegovićevog vrha. Kako kaže Marinko Milidrag uz lažni blagoslov i lažna obećanja Alije Izetbegovića da će konvoj biti bezbedan vojska je napustila kasarnu. Pokret je počeo u 18 časova.

Na čelu kolone, koja je brojila oko 40 vozila sa oko 300 ljudi, bili su general Mekenzi, general Kukanjac i Jusuf Pušina. Dolaskom kolone u Dobrovoljačku ulicu u blizini Miljacke otvorena je vatra na kolonu. “Pucali su na nas sa svih strana. Sa krovova, prozora”, kaže Milidrag. Vatra je otvorena iz streljačkog naoružanja a korištene su i tromblonske mine. Pucano je i na obeleženo sanitetsko vozilo u kojem je poginuo primarijus dr. pukovnik Radulović. Ubijen je i pukovnik Mihajlović, oficir bezbednosti , koji je u penziju otišao dan ranije. Oficire su izvlačili iz vozila i hladnokrvno ubijali.

U napadima koji su se odigrali 2. i 3. maja bilo je 28 poginulih, 40 ranjenih i 250 zarobljenih ljudi.
--------------------------------------------

Kanadski general Luis Mekenzi, prvi general UNPROFOR-a u BiH u svojoj knjizi 'Mirovnjak: Put do Sarajeva', izdatoj u septembru 1993. godine, pisao je o svom bosanskom iskustvu.

U određenom vremenu napustili smo kancelariju generala Kukanjca i pošli preme konvoju, koji je bio formiran van kruga kasarne, odmah uz glavni ulaz. Na pola puta radio-vezom su me pozvali iz mog štaba i saopštili da im dr Ganić saopštava da je dogovor pao u vodu. 'Do vraga, o čemu to govorite', povikao sam u mikrofon. 'Tu mi je predsednik Bosne i komandant njegovih jedinica TO i oni su mi garantovali bezbednost konvoja. Ništa bolje ne mogu učiniti. Sačekajte da se ponovno konsultujem sa njima.' Otišao sam do predsednika i pitao ga: 'Kome da verujem - vama ili Ganiću, gospodine predsedniče?'. 'Generale Mekenzi, imate moju reč i reč našeg vojnog komandanta', odgovorio mi je.
Radio-vezom sam saopštio štabu: 'Polazimo. Recite to Ganiću....'
Tomas mi je doviknuo da su vojnici TO pucali kroz puškarnice borbenih vozila-transportera JNA na začelju kolone, da su svi u tim vozilima mrtvi i da su takođe ugroženi i švedski vojnici. Bez oklevanja sam mu naredio da Šveđani napuste konvoj i vrate se u zgradu PTT-a. Nikakvog razloga nije bilo da žrtvujem naše ljude. Vojska TO bila je premoćna u odnosu sto prema jedan
Izetbegović im je objasnio da je dao obećanje da će konvoj imati slobodan prolaz. Posle nekoliko minuta razgovora sa svojim predsednikom, vođe TO su se vratile u svoje jedinice duž našega konvoja. Ali šteta je već bila učinjena. Oko 200 vojnika JNA je nestalo. Najpre sam mislio da su pobegli u one delove grada koje kontrolišu Srbi, tek kasnije sam otkrio da su ih vojnici TO zarobili i odveli sa sobom. Sve oružje i svu opremu su zaplenili, šest oficira JNA hladnokrvno su pobili. Deset vojnika UN sprečilo je masovno prolivanje krvi, što je bila slaba uteha.
Nikada zasigurno nisam mogao utvrditi ko je izdao naređenje, sumnjao sam da je to potpredsednik Ganić, mnogo nepopustljiviji nego što želi da se pokaže u javnosti i da je on naredio napad.

----------------------------------------------

Bivši sudija nekadašnjeg Vojnog suda u Beogradu Đorđe Trifunović

U koloni je bilo možda i više od hiljadu ljudi, najveći broj oficira, podoficira i izvestan broj regruta - priča Đorđe Trifunović. - Protezala se oko kilometar i po, od Komande Armije u Bistriku do Skenderije. Međutim, čim je formirana kolona JNA, pripadnici oružanih snaga Alije Izetbegovića izašli su iz kuća, zaklona, došli s obala Miljacke i samo ušetali u nju.

U Dobrovoljačkoj ulici, koja je veoma uzana, prvi deo kolone, s komandantom generalom Milutinom Kukanjcem, krenuo je prema Lukavici, a kad je Alija Izetbegović, koji je bio na oko polovini kolone JNA, prešao prema Skenderiji, neke naoružane grupe počele su da se penju na vozila JNA, izvlače vojnike da ih biju, tako da su presekli kolonu i zarobile drugu polovinu oko 600 vojnika, koji uopšte nisu pucali, niti su imali takvu naredbu.

Zarobljenim vojnicima JNA je naređeno da legnu licem prema zemlji, a onda je pucano samo u one koji su imali šarenu uniformu. Mislim da je, prema prikupljenim podacima, u Dobrovoljačkoj ubijeno 12, a ranjeno više od 20 vojnika Oko Dobrovoljačke ubijen je izvestan broj vojnika koji su učestvovali u snabdevanju namirnicama, grupa vojnika je izgorela na tramvajskim šinama na Skenderiji kad su im pustili struju, neki su poginuli kod pošte, a neki u napadu na Dom vojske u centru Sarajeva, kad su muslimanske snage „zoljama“ srušile čitav jedan zid. Bilo je dosta maltretiranja i ponižavanja zarobljenih vojnika JNA. Čak su bili primorani da se svuku, pa su ih gole sproveli preko Mosta Gavrila Principa i odveli u neke dvorane gde su bili smešteni.
-----------------------------------------

Profesor Medicinskog fakulteta u Sarajevu, svedoči:

'...Kada je bio napad na kolonu u Dobrovoljačkoj ulici ja sam vodio dežurnu ekipu na Traumatološkoj klinici. Dovezli su dosta teško ranjenih pripadnika JNA.

Pripadnici ’ Zelenih beretki’ zaustavili su vojna vozila, otvarali vrata i pucali u oficire i vojnike. Tako je ubijen pukovnik dr Radulović, načelnik saniteta vojne oblasti. Oni koji su uspeli da iskoče iz vozila, ubijani su na ulici jer su napadači bili postavljeni sa obe strane ulice.

Posle operacije ti ranjenici su premešteni na drugo odelenje Urološke klinike. Pripadnici muslimanske Patriotske lige ulazili su u sva bolnička odelenja bez znanja lekara i odvodili pojedine ranjenike prema svom nahođenju, ne vodeći pri tome računa o njihovom zdravstvenom stanju.

Odvedeni su na posebno odelenje na Urološkoj klinici. Njih više nisam video, a tamo na Urološkoj klinici nikakav kontakt sa njima nismo mogli da ostvarimo i o njihovoj sudbini ništa ne znam.
--------------------------------------------

Iz istorijsko-dokumentarnog romana Momira Krsmanovića 'I Bog je zaplakao nad Bosnom'

...Ejub Ganić i Jovan Divjak predložiše generalu Kukanjcu da oslobode Aliju u zamenu za bezbedno izvlačenje Jugoslovenske vojske iz Sarajeva.
Ne naslutivši lukavstvo i zaveru međunarodne zajednice i Alijine islamske stranke, general Kukanjac pristade na predložene uslove.
Zabrujaše kamioni Jugoslovenske vojske i kolona krenu Dobrovoljačkom ulicom, s pravcem prolaza iz sarajevske vojne oblasti, preko Miljacke na Grbavicu, da bi izašli u Lukavicu, u komandu sarajevske armijske oblasti, gde bi Alija Izetbegović bio zadržan dok vojska ne izađe iz Sarajeva.
U sredini kolone vozila, u prvom oklopnom transporteru, nalazio se Alija Izetbegović s komandantom međunarodnih snaga u Sarajevu.
Drugi transporter, u kome se nalazio general Kukanjac sa svojim oficirima, pratio je Aliju. Na raskrsnici u Dobrovoljačkoj ulici transporter u kome se nalazio Alija Izetbegović naglo skrenu levo i pod punim gasom napusti planiranu maršutu.
Videvši da je prevaren, general Kukanjac produži preko raskrsnice s vojnom kolonom. I tek što je polovina kolone prošla blokadu koju su držale Alijine 'Zelene beretke' u Dobrovoljačkoj ulici, Ejub Ganić i Jovan Divjak narediše Alahovoj vojsci da otvori vatru na kamione Jugoslovenske vojske.
Kugle rešetaju kabine i paraju šatorska krila, uz samrtne jauke prevarene vojske. Odjeknuše eksplozije bombi i ručnih granata.

text preuzet sa : http://www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?IDNews=149048