Stihoklepacka radionica

Nadam se da ce u ovoj radionici uskoro biti guzva, a stihova za izvoza!

Bice Lijo jashta
meni upravo radi mashta

tolikova stihova imam ,sila
da mi je glava za njih mala bila

sad mi je lakshe, da se rasteretim malo
ti otvori ovu temu, a meni na pamet nije palo..

E kad si tako stihoklepac vjest
i meni jedan dobar cekic pozajmi
pa da ti drustvo u klepanju stihova pravim!

(odmah si mi dala ideju..)

Ovim chekicem shto stihove lupam
Po nakovnju od silnijeh rijechi
Ja na ovu temu, forumsku, stupam
Od udarca pjesnichkih nek’ sve zvechi…

Kazes da zveci!
E, ne smije da zveci
Pa ti se do mile volje ljuti
Ili da molis kleci!

Zar ti uopste ne znas
Da pod strehom Radionice
Predivni golub spava?!

Kako bi tebi bilo
Da te od necije buke i zveke
I u snu boli glava?!

E jest nash’o, gdje ce i da guche !
Gdje moj chekic stihovima tuche !
I bash da svoje gnijezdo svije
Ispod nakovnja gdje mu mjesto nije….

Kriv mu nisam ,josh drugih golubova ima
Kojim stihovi moji u glavu ne tuku
Nek ide tamo ,nek bude sa njima
Na dimnjaku, na tavanu i na oluku….

Ja ne dam naseg goluba
a, ti
naravno, stihove klepaj
ali gumeni cekic uzmi
ili kad golub spava
i ti se malo odmori
sokic il' kaficu popi
s drustvom prozbori
mozda ti oko okrzne
cari neke prirodne ljepote
mozda ti u predahu tom
ko' vjetrom nosen rasut
maslackov bijeli cvijet
sami dolete stihovi.

Pa ne moze to tako
Gumenim chekicem mekim
Stihovi se ne kuju lako
To treba nechim teshkim

Slova je lako iskrivit’
Al’ stih je naparvit muka
Treba ga napravit pa mu se divit’
To je visoka nauka…

A , ni meni golubchici ovi
Nisu smetali proshlih dana
Kad su ,,pilici,, njihovi
Cvrkutali s mog tavana….

Tako nek’ se i oni strpe
Shto rime i pjesme ,,shtemam,,
Nece dugo oni da trpe
Ja se zavrshiti, spremam….

Kad jutros ispred stihoklepacke radionice prodjoh
gdje Mr. Majevica stihove "stema"
pogledah tamo
kad ono
imam sta i da vidim
on stihove odavno ne kuje
nego k'o pospan macak
pred radionicom sjedi i drijema.

Ih ! Kad bi ti znala shta to mene muchi,
Ziv se jedem, a odgovor ne znam,
Shta to vidjeh iza grma da chuchi,
Izgeda neshto, k'o mala neman ?

Pa sam se, onda zabrinuo pravo
I za Maretrove kamene stecke
Na sve strane letim, a nije to zdravo
Zato sad razmishljam i lezim nalecke?

Valjda ce sinut' kakva ideja
za koju, novu pjesmicu ,,epsku,,
Nisam ja bah takva ,,dileja,,
A eto zaboravih i svoju, ,,kupusaru,, svesku !

Majevica je poceo da zaboravlja,
sta se tu moze,
starost ljudi ne bira,
vec ga je uhvatilo dremanje i spavanje,
al' to ne ide uz stihoklepanje.
Zato smo mi tu, ja, lija i Mare,
da nam i nasi mozgovi ne ostare,
iako sam ja skroz mlad, ostaricu i ja kad tad.

Samo Majevica se meni smije,
kad mu rece ja,
da se oko njega starost vije,
jos vise, oce covjek da me bije,
sto sam mu reko istinu dvije.

Brzo se pomirismo jer razloga za svadju nema,
od starijeg i mladjeg nema boljeg tandema,
stari i mladi treba da grade temelje nove,
da mozemo uopste razmisljati,
da ostvarimo nase snove...

Chitajuci ove, prve dvije strofe,
Shto Radnichke ruke stvorishe u cugu
Vjeruj te mi, moglo je doci i do katastrofe
Jer u meni one stvorishe tugu !

Pregrmio sam i vijekove grozne
Starina jesam al’ to nije razlog
Shto mi veselje chini ove godine pozne
Shto me ne pale pjesme Radnika ,,malog,,

I ako mu znadem chukundjeda dobro
On mene ,,stara,, u’vati u shemu
Da ne prochitah zadnju strofu, bostan bi obr’o
Ni Lija, ni Mare, pomoc ne bi mogli njemu !

Kroz ove shake, propushtao sam mnoge !
Madjare, age, habsburgovce i fashiste silne !
Sve shto dodje po Majevici da tare noge
Ja to linjam, ja to bijem od miline !

Al’ ne ljuti se ti prijatelju na me !
Nije ovo nishta, ja i ,,gore,, sklepat znadem
Generacije Majevice stare i nove,
Ja i Radnik pravi tandem !

Ko zeli suprostaviti se tom tandemu,
morace da zaboravi na starost i tu temu,
mi ne bojimo se nikog,
jer ovde stihoklepuje se na smjenu.

Ja se u stihoklepanju cesto mucim,
ali to meni prepreka nije,
posto imam veliku zelju da ucim,
zato pazljivo citam i slusam,
pa stihoklepati pokusam.

Samo nesto mi mareta i lije nema,
iako znaju da sa nama je prava sema,
oni su tek stihoklepaci,
al' ko zna, mozda su ostali na raci.

Al' nije to to, nisu oni na raci,
liju sigurno pokusava nekog fazana naci,
dok uz trazenje za nas stihoklepaci,
a mare cesto ovde prodje,
jer zna, da ga mi stihoklepaci cekamo da dodje.

Mozhda , da znam bolje
neshto i ja bi pisao ,
Ali vishe nemam volje,
da uhvatim pravu misao.

Da bolje pisati umem ,
ovdje bi bio chest gost
Valjda me lija razume ,
da mi je vazhan svaki post.

..preduhtrio si me ,al' sam htjeo ovo napisati :



Radnik !
Muke tvoje uzaludne nisu
Stihovi ti pljushe k’o kisha iz neba
Rijechi tvoje, ko same da se pishu
Ti si pjesnik ! Bice od tebe ‘ljeba !

U parvu si i za Mareta i Liju !
Odavno i njih u ovoj radionici nema !
Izgleda da neshto od nas kriju ?
Il’ im je ponestalo za stihove tema ?

Sta je ovo, drustvo?
Zasto se ovdje digla tolika graja
kao da ste ukrali mocni plamen
od slavnoga zmaja
Mada,
ovo mi se vrlo dopada
da ovdje nije pusto i mirno
kao da je Sahara
usred naseg majevickog raja!

Kako i ne bila ovolika graja ?
Kad i Radnik poche, stihove da sklepa.
Svaki stih mu je, brate do ja..a
A pjesmica mu ova, stvarno lijepa !

Malo nam poche korov, radionicu da kvari !
Ni motika ni pesticidi, efikasni nisu !
Unishtit' ga mogu, samo stihoklepachki dari
Kada forumashi ovdje stihove svoje pishu...

Pisali bi stihove ovdje mnogi
ali neki imaju posla preca druga
neki se izgleda stide
a neki u sebe nisu sigurni.

Pogle npr. naseg druga Mareta
kakav prelijep umjetnicki dar ima
ali on toga izgleda nije svjestan
i zato se drugim poslom zanima.

A, zatim zamislite Kyma
kad bi u pogon stavio
olovke silne svoje
ovdje bi nicale pjesme
sve bolja od bolje.

Voljela vidjeti ja bih
tajanstveni stih
kakav bi mogao napisati Prvi
ko zna kakvi njemu
stihovi teku u krvi.

Baraba, to znam
tekstove pise za muziku
preciznije-barabinsko pjevanje
a inace, zna oslikati uspomene
pravi je majstor za pripovijetke.

Bilo bi pravo lijepo
da i Slavuj kad zato je rodjen
stih neki lijep sklepa
a ne samo sto drugi napisu
na ko zna kojim granama
da povazdan pjeva.

Sigurno stihove unikatne pise
u romantici vodenicke pjesme
Labud sa majevickog jezera
ali da ih procitamo
izgleda, nazalost, da ne da.

Nista mnogo drugaciji nije
ni Limun zuti moj
u srcu mu stihova
prelijepih pjeva roj
a on ih od nas krije.

Jankovljevu bas idu od ruke
knjizevnosti nauke
i znam da bi mogao
zbirku stihova da skroji
bez po male muke.

Wolfenstein sto stihove
tek junacke kuje
a mozda i lijepo recituje
mislim da ce njima nas pocastiti
cim za ovu hvalu cuje.

DrStrangelove i no_name
sigurno da bar ponekad
koji stih napisu
to se lako prepozna
kada vjetar pirne
na stihove mirisu.

Kako duhovite mocne stihove
jer i narav mu je takva
Baja zna da smisli
kad bi procitali
od smijeha bi svisli.

Srbo je, takodje, sasvim neprevazidjen
ekstra humor i ideje nosi
ali zamjerit' mu nije
sto ga kad-kad zbuni
crven cvjetic u Mirinoj kosi.

D4, Gaga,, Pribojac i Mrav
nase vrle stihoklepacke nade
nestrpljivo cekamo danima
da nas svojom pojavom
a i umijecem lijepo iznenade.

Ako nekog zaboravih
mozda ce da mi zamjeri
ali neka mi oprosti
kasni je ili pak rani cas
petrovdanske veceri.

Ah, da, Radnik i Dr. Majevica
velemajstori stihoklepaonice ove
bez njih bi bilo tmurno i pusto
kao i mnogo manje vrijedno
ovo stihoklepacko "bojno" polje.

P.S. Zamisljam sad kako bi bilo lijeo
kad se ujutro probudim
da ovdje nadjem od svih
bar po jedan lijep stih.

Е лиијо, лијо,
како лијепо стихоклепаоницу пазиш,
само ми се чини да превише тражиш
јер форумаша за стихоклепанје има,
ко да немогу прићи, ко зна,
можда од кафанског дима.

Вјерујте на ријеч, ово кафана није, нит' ће бити,
човек може само стихова да се насити
може само нову инспирацију наћи
да му буде дан мало краћи.

Незнам ко се стиди и сигуран није,
шта се незна пита се лије,
видите да стисне стихове у чвор
и оде на шумски одмор (фазани).

Чуејм коров се у радионици крије
како то, кад му ту мјесто није,
али видите шта се деси кад нема
мене, Мајевице и лије...

Не знам јел' јој овдје мјесто, али морам је негдје написати док је нисам заборавио и док ми није инспирација ,,одмаглила,, !

Пјесма о Стуи

Над маленим селом мојим
Кружи прича од давнина
Кад је чујем ја се бојим
Шта то стиже са планина !

Каже прича, да у гори
Где је црно, свјетлост јака
Кријући се свакој зори
Крије Стуа наопака !

Нико не зна шта је она
Да л' је звјерка или човјек
Ил' је с других васиона
Оста тајна нама до вијек !

У по ноћи, када чујеш
Јауке и вриску неку
Није сан, ти не снујеш
Стуа, држи ти за штеку !

Не отварај њојзи врата
Нек' гори фењер или свијећа
Ако те језа почне да хвата
Помоћ' ти може само срећа !

бу Мр. Мајевица

Сањам ову радионицу
некад бијеше раје
ко кад идеш у кладионицу
али такво доба је дошло
да се никоме не клепа
али мени стихова није нестало
јер тад настала би велика штета.


Лијо изледа негдје смо погријешили
док нових стихоклепача нема
али смо досад сваки проблем ријешили
најављујем олуја се спрема
ова радионица спасити се мора
ипак је то наш понос
сихоклепанље српскога извора.

Pa samo smo tebe chekali Sale
Da nam koju pametnu i ti sharnesh
A za kockarnicu shanse su male
jer u njima mozesh lako da padnesh !

Nek' si novim stihovima svojim
Dao ponovo dushu ovoj temi
Pjesmama, ona bez vode se poji
Stavio si tachku ovoj dilemi !

Ponovo krece sa radom
Stihoklepachka radionica stara
Sale poche, punom parom
Da pjesnichka djela stvara !

O, jeste se raspisali
a i meni malo fali
da protegnem ruku
do cistog papira
i dohvatim hemijsku
pardon, tastaturu
da po njoj zasviram.
Ali inspiracija je moja
uhvatila maglu
i pobjegla nekud
na sasvim drugu stranu
pa je moram juriti
i na put joj stati
pa je motkom natjerati
il' bolje zamoliti
da se ovdje vrati.

Морао сам је овдје написати, да не отварам нову тему !

,,Пјесма превареног бирача (гласача) ! ,,

Опрости ми што нећу гласати за те
Што ти више никад вјеровати нећу
Што си себи и својим подигао плате
А народ ти јадан претура по смећу !

Опрости ми што цијепам твоје плакате
Са лицем твојим без образа оба
Свако ,,лоше,, ме подсјећа на те
У нама ти видиш само свога роба !

Опрости што фломастером црним
По твојој глави рогове шарам
Фино ти пристају, а ја трним
Док постере твоје ноктима парам !

Опрости ми, што од цркавице моје
Од задњег комада, мог' 'љеба црног
Пуниш дубоке, без дна, џепове своје
Прескочићу тебе на листи првог !

Опрости, ал' сваку нам лажеш
Што обећа ти, дал' уради и шта ?
Сад пред изборе очи нам мажеш
Од твојих обећања остаде нам НИШТА !

Опрости, што са подземљем си близак
А нама неку честитост глумиш
Руке су ти прљаве, морал низак
Ти би се усудио свима да судиш !

Опрости, што те не воли нико !
Ни твоја жена, синови, кћери !
Ни онај што је твоје пароле вик'о
Не воле те чак ни најгоре звијери !

Опрости, што ДОСТА је више !
Народ је твојих, много трпио зала
Послије избора, ко зна шта ти се пише !
Твоја тиранија је ускоро пала !

Збогом !

Druze, Mr. Majevica, ne zovem ja tebe dzaba ni kustos ni Dr. Majevica! Sta reci, pjesma je fenomenalna , a uz to ozbiljna. Ovo kazem, zato sto si me vec ranije odusevio pjesmama koje imaju saljiv karakter ili su sasvim ironicne, a ova je sasvim bolno realna.

U aprilu

Kako smo bili srecni
jedne noci pred kraj aprila
hladne, a pune zvijezda
hodajuci kilometrima
pod kisobranom ljubavi
bez ikakvog cilja.

Drhtali smo tada
k'o tresnje na vjetru
zbog dodira ruku
i njeznih pogleda
kao dvoje izgubljenih
kad se pred oluju sretnu.

Svakog četvrtka viđam jednog
Majevičkog seljačinu,
što voli otimačinu,
jedući budžetsku splačinu,
tovi svoju stomačinu,
otpuštajući opasačinu
sprovodi svoju sprdačinu,
svako zna tog JUNAČINU !!!

Јел' то онај висок ,,даса,, ?
Што нам у Лопаре скоро дође,
Што је у Србији тражио спаса,
И тамо чекао рат да прође ?

Ако, тај је, немам ријечи !
Знам тог добро и како хода
Том је новац много пречи
Нег' у Лопаре да дође вода !

Сад, он постаде патриота већа
од нас, преживјелих српских војника
и од оних за којима пали се свијећа
од Отаџбинског рата, покојника !

Срам да га буде !

I sram i stid ga bilo
i kad mu unuče sjedne u krilo,
nikako mu zadovoljstvo bilo.
Snašla ga svaka bjeda kad ga
unuče zovne "Djeda".
I dobio svaku muku kad ga unuka
uzme za ruku.
Do vijeka izgledao tužno
što je radio ružno,
krao od sirotinje nužno
i mirisao kužno, uz poštovanje dužno.

O PUNDRAVCI Loparska gamadi
zbog vas niko ništa ne radi,
fabrika je svaka pusta
ostala su samo gladna usta.
Vaše pune džepove redovno istresa
vršalica zvana ZONESA.
Vas što skidate sa svega kajmak
čeka Majevički hrastov parmak,
Dajte nam posao !!!
Dajte nam vodu !!!
Niko se ne rađa
SVI će da odu.
Povucite se sami
pustite narodu na volju,
nemojte više krasti
budućnost nam bolju.

На такве не треба трошити ријечи !
И њиховим објестима крај ће да дође
Бар на Небу то има ко да спријечи
Тешко да ће ико од њих ка Рају да пође !

Питање је часа, кад ће народ да рукне
Да растјера јазавце у јазбине своје
Кад из канија, мач правде сукне
За милост ће они почети да поје !

Одбројавање је почело !

Ускоро ће и моја рима
Овде да се шепури и дрма,
Ал` не мигу сада
Разлог - цура млада !

Крстан Ђ Ковјенић

Дрш' се цуре, пусти риме
све је данас оковано ледом
не помажу ни најјаче климе
А теби топлије на Небу седмом !

U ritmu muzike za ples
nježan poljubac, pa kres.
Kad je u pitanju cura mlada
može uvjek,zašto ne sada.

А ако човјек има година доста ?
А у'вати се у коло с ђевојком младом,
Што врти се као кишна глиста,
Да није намагарчен, отрован надом ?

Puno godina nije dosti
kad su u pitanju mlade kosti,
može se i tupim ubosti.

Да л' је тупо или није,
мислио сам на нешто друго
на срце старо што му бије
да не би, мало ,,пресауг'о,, !

Dobro je što je Prijatelja
spopala dama mlada,
jer neće da strada
od ljubavnih jada.
Nek zaboravi malo
svoju ličnu sudbu
i progoniteljsku udbu.

Onda Bato, navali svom žestinom
na Ružino zlato.
Pretvori svoj san u javu
zavuci joj dublje glavu,
Nek osjeti junačinu pravu.
Ako se ta sponzoruša stara
tako vatrena kara.
zovi nas upomoć
i mi nemamo para,
al, imamo Majevičkog dara.

Oprosti nam Napaćeni Brate
što naši jezici ovako mlate,
ludorije stihoklepačke
i ove riječi prostačke.
Jer nas oni jedino služe
kad se s mladom druže,
naša noga treća
je ko mlohava vreća,
svakolikog smeća,
da bi bila čvršća i veća
treba joj VEP sreća.

Stalno me gledaš kao da me pitaš
"kaži mi da li me voliš?"
odgovaram ti "da"
pitaš me "koliko?" - "toliko"
a ti opet "koliko?"

Dok svijet ne nestane
dok ne budem izgubio svjetlost
dok na nebu više ne budu letjele ptice
dok ovaj prokleti svijet ne nestane
dođi, zagrli me..

Uporno mi to govoriš "hajde kaži mi, kaži mi,molim te kaži"
kaži mi da li me želiš, odgovaram ti "da"
"kaži mi koliko" - "toliko"
a ti opet "koliko"

Ne govori i ne plači, strahove i prijetnje
daleko, daleko od tebe ja sam otjerao
ništa ne govori, sada mi samo poljupce
daj, dok ovom svijetu ne dođe kraj..

Dok svijet ne nestane
dok ne budem izgubio svjetlost
dok se ne zacijele otvorene rane
dok svijet ne nestane
dođi i samo me čvrsto zagrli.

кафа


о изгледу, пореклу и употреби

Кафа ( Coffes ) је дрво или шибље из
фамилије Rubiacae, лишћа раширеног
у трочлане пршљенове, са белим цветовима смештеним под пазухо листова.
Плодови кафе су налик на зелене трешње.
Када сазру, постају црвени. У меснатом делу се налазе два семена,чија је
површина са једне стране подељена
браздом. То зовемозрном кафе.
Има четрдесет врста дрвета кафе, која расту упалеотропским областима. Већином
у Африци. Главни корени су им у Етиопији.
Сем у Африци, гаје се и у Јужној Америци, највише у Бразилу. Када људи дрво кафе
не би подрезивали, оно би израсло
у висину до 15 метара. Од свих врста плодова кафе најприсутније су три:
Cоffea URABICA, са постојбином у Етиопији, Cоffea LIBERICA, пореклом из Либерије
иCoffea STENOPHULA, из Сјера Леоне. Одвајање семена, односно зрна кафе,
од меснатог дела плода, обавља се сушењем или квашењем. Семе у себи има
Кофеина, масти и шећера, тако да се
примењује и у медицини. Семе се меље, затим пржи,а онда се од њега справља
напитак који ми зовемо - црна кафа


1
Од рода сам листопадног шибља.
Надвисила ја бих и жирафе
да тих десет, петнаест метара
не чине тегобним брање кафе

2.
Зато ме пажљиво поткресују.
На ниско дуге доводе гране
како би, лагодно берући ме,
човек себи улепшао дане

3.
Обучена у црвено чекам.
Са трешњом румену боју делим
Испрва бледо-зелено растем.
Кад сазрим, напросто поцрвеним

4.
Беле цветове под мишком кријем.
У палеотропским областима
растем, бујам и зрелија бивам,
захваљујући околностима

5.
У том делу света нас је много.
Четрдесет облика те сорте
Африка цела је поље цветно.
У Етиопији смо на: Изволте

6.
Три су важне врсте међу нама,
које главна окрепљују чула:
кафа URABICA, LIBERICA
и кафа названа STENOPHULA

7.
Скинете ли тешку и црвену
ту одећу са мене до пола
видећете, најлепша сам онда
кад заблистам апсолутно гола

8.
Док ме белом свету приказују
( било сушењем или квашењем )
остали квалитети се јаве
употребом самом и рашћењем

9.
С обзиром на то да сам богата
кофеином, шећером, мастима
од мене, осим напитак што сам,
и медицина користи има
10
Пре испијања мељу ме прво,
а онда ме умерено прже
После тога, спаковану добро,
у лепим ме посудама држе

11.
Па и таква, по мери служена,
смирујем убрзо свако биће
Баш добро идем уз цигарету,
пријатан разговор и уз пиће

12.
Слушала сам сонете и оде.
Уз мене су цитирали Лорку
Преко дана, увече и ноћу,
пили ме слатку, јаку и горку

13.
Музиканти разни ме пробали.
Други ме уздизали до неба
Некима сам јутром добродошла.
За неке сам насушна потреба

14.
Сати се у моме друштву лако,
уз разговор лепореки троше
Ако неком не иде најбоље,
уз мене му неће бити лоше

15.
Уз мене вам ништа тешко није.
Ја сам особа од поверења
У мене можете да саспете
и најмрачнија расположења

16.
Са мном може све да се подели.
Уз мене се и воли и пати.
На рамену моме се не стиде
да заплачу сироти и богати

17.
Многи ме окрећу наопачке,
из талога густог да сазнају
шта им је до краја записано.
Колико ће на свету да трају
18.
Па и док трају, како да нађу
путеве којима ће да ходе
и стазу која са собом не носи
изненађења и непогоде

19
Има их који, кад им је фрка,
посегну за мном, да им не смркне
Неретко, ја сам та важна спона
која чини брука да не пукне

2о.
На вољу стојим свакоме створу
обилато, гутљајима блиским
Узимана са мером, не штетим.
Напротив, могу да користим







леди Ка

У њеном друштву, које је бројно
ни сркање није непристојно.
Шта више, то је препоручљиво
пожељно, згодно, чак и учтиво.
Њу нуде, славе препоручују.
У медицину је укључују.
За једне, да се обуздавају
други на послу да не спавају.
Уз њу се лепше прича и пије.
и никад са њом досадно није.
Пију је неретко и босови
да би им боље ишли послови.
Најзад, све бива лепше и боље
кад се наглавце окрену шоље.
Тада нам светлу будућност граде.
Пуни смо вере и пуни наде.