Velika diplomatska pobeda Srbije u UN-BLIC, 09.10.2008. - 08:27
Zemlje članice Ujedinjenih nacija juče su na Generalnoj skupštini podržale zahtev Srbije da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Za predlog Srbije glasalo je 77 zemlje, protiv je bilo šest, a 74 članice su bile uzdržane.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je sinoć da bi savetodavno mišljenje koje Međunarodni sud pravde u Hagu bude izneo o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, moralo ponovo da otvori vrata za nastavak pregovora Prištine i Beograda o statusu južne srpske pokrajine. Na konferenciji za novinare u sedištu Saveta bezbednosti UN u Njujorku, pošto je Generalna skupština UN usvojila nacrt rezolucije Srbije u kojoj se traži mišljenje međunarodnog suda, Jeremić je rekao da je uveren da će sud u Hagu zaključiti da je jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo.
Jeremić je rekao da je neophodno „ponovo pokrenuti pregovore o statusu Kosova”, prenela je italijanska agencija ANSA iz Njujorka. „Na Bliskom istoku postoji dobra volja da se nastave pregovori. Ne vidim zašto to ne bi moglo da se učini i u slučaju Beograda i Prištine”, rekao je Jeremić. On je, takođe, odbacio sugestije da je zahtev Beograda politički motivisan, rekavši da će mišljenja Medunarodnog suda u Hagu smanjiti tenzije i sprečiti da Kosovo postane presedan za secesionizam širom sveta.
Britanski ambasador pri UN Džon Sojers izjavio je da je srpski zahtev „politički motivisan“.
- Ako rezolucija bude izneta na glasanje, mi ćemo se uzdržati - rekao je Sojers.
Predstavnik Albanije rekao je da svaka zemlja ima pravo da traži mišljenje Međunarodnog suda pravde i zahtev Srbije je ocenio kao pokušaj usporavanja priznavanja kosovske nezavisnosti.
Predstavnik SAD Rozmari di Karlo navela je da će ova zemlja glasati protiv predloga Srbije. Ona je navela da je priznanje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom i zaključila da SAD čvrsto veruju u evropsku budućnost Srbije i Kosova.
Međunarodni sud pravde zatražiće od svih članica UN da, ukoliko žele, upute svoju argumentaciju u pisanoj formi. Sličan zahtev može da bude upućen i prištinskim vlastima, iako Kosovo nije članica UN. Sud će zatim organizovati raspravu gde će zainteresovane strane dodatno obrazložiti svoje stavove pa će Sud potom doneti odluku. Treba uzeti u obzir slučaj kada je od Suda zatraženo „savetodavno mišljenje“ o pravnim posledicama odluke izraelskih vlasti da podignu zid razgraničenja na okupiranoj palestinskoj teritoriji, kada je savetodavno mišljenje saopšteno u roku od osam meseci, a naši stručnjaci prognoziraju da bi mogao da traje najduže deset meseci.
Međunarodni sud pravde proceniće da li će o nacrtu rezolucije Srbije odlučivati u hitnom ili u redovnom postupku, što znači da bi ona na dnevnom redu suda mogla da se nađe za šest meseci, odnosno za dve godine, izjavio je sinoć profesor Međunarodnog prava Tibor Varadi. „Pošto Generalna skupština nije zatražila od suda da se izjasni po hitnom postupku o srpskoj rezoluciji, o tome će odlučiti sud”, precizirao je Varadi.
Rezolucija pred sudom za šest meseci ili za dve godine
Međunarodni sud pravde proceniće da li će o nacrtu rezolucije Srbije odlučivati u hitnom ili u redovnom postupku, što znači da bi ona na dnevnom redu suda mogla da se nađe za šest meseci, odnosno za dve godine, izjavio je Tanjugu profesor Međunarodnog prava Tibor Varadi.
"Pošto Generalna skupština nije zatražila od suda da se izjasni po hitnom postupku o srpskoj rezoluciji, o tome će odlučiti sud", precizirao je profesor.
Kako su glasale članice UN
Protiv usvajanja srpske rezolucije, pored Sjedinjenih Američkih Država bile su Albanija i ostrvske državice Nauru, Palau, Maršalska Ostrva i Mikronezija.
Za usvajanje ove rezolucije, pored Srbije, glasali su Alžir, Angola, Antigva i Barbados, Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Brazil, Brunei, Crna Gora, Čile, Demokratska republika Kongo, Džibuti, Dominikana, Dominikanska Republika, Egipat, Eritreja, Fidži, Filipini, Grčka, Gvatemala, Gvineja, Gvajana, Gvineja, Honduras, Island, Indija, Indonezija i Iran.
Podršku inicijativi Srbije pružili su i Jamajka, Južna Afrika, Kambodža, Kazahstan, Kenija, Kina, Kirgistan, Kostarika, Kuba, Kipar, Lesoto, Lihtenštajn, Madagaskar, Mauricijus, Meksiko, Mjanmar, Namibija, Nikaragva, Niger, Nigerija, Norveška, Panama, Papua Nova Gvineija, Paragvaj, Republika Kongo, Rumunija, Rusija, Salvador, Sen Vinsen i Grenadini, Severna Koreja, Singapur, Slovačka, Solomonska ostrva, Sudan, Surinam, Svaziland, Sirija, Španija, Šri Lanka, Timor, Tanzanija, Urugvaj, Uzbekistan, Vijetnam, Zambija i Zimbabve.
Uzdržani prilikom glasanja bili su Avganistan, Andora, Austrija, Bahami, Bahrein, Bangladeš, Barbados, Belgija, Belize, Benin, Butan, Bugarska, Burkina Faso, Cceška Republika, Danska, Estonija, Francuska, Finska, Gana, Grenada, Haiti, Hrvatska, Holandija, Irska, Izrael, Italija, Japan, Jemen, Jermenija, Jordan, Južna Koreja, Kamerun, Kanada, Katar i Kolumbija.
Uzdržani su bili i Letonija, Liban, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Malezija, Malta, Monako, Mongolija, Maroko, Nepal, Nemačka, Novi Zeland, Oman, Pakistan, Peru, Poljska, Portugal, Moldavija, Sent Luša, Samoa, San Marino, Sijera Leone, Slovenija, Švedska, Švajcarska, Tajland, Togo, Uganda, Ukrajina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Velika Britanija i Vanuatu.
Glasanju nisu prisustvovali Bosna i Hercegovina, Burundi, Centralnoafrička Republika, Čad, Obala Slonovače, Ekvador, Etiopija, Gabon, Gambija, Gvineja Bisao, Irak, Kape Verde, Kiribati, Komoros, Kuvajt, Laos, Libija, Malavi, Maldivi, Mali, Mauritanija, Mozambik, Ruanda, Sen Kits i Nevis, Sao Tome i Principe, Saudijska Arabija, Senegal, Sejšeli, Somalija, Tadžikistan, Tonga, Tunis, Turska, Turkmenistan, Tuvalu i Venecuela.
Liberija nije glasala kada je bilo vreme za glasanje, a kasnije je izjavila da je protiv.
Prijem 
Portal 
Galerija 
Traži 
Registruj se 
Pristupi 
