PREPUSTIMO GOSPODU DA ON SUDI

PREPUSTIMO GOSPODU DA ON SUDI
(preneto sa: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=6006&strana=15

Hristos se rodi, predrage moje dame, najlepše delo Gospodnje !

Kao i mnogo puta do sada želim i ovog najradostnijeg jutra u hrišćanstvu da se pridružim vama kako bi mi dušu pomilovala vaša lepota, miomirisavost i meni dražesna vaša (ne)predvidivost. Mnogo puta do sada, drage moje miomirisne hrizanteme, druženje sa vama mi je izmamljivalo gotovo isti osećaj kao kada sa protivnikom boljim od sebe igraš šah - (po)vučeš potez sa kojim želiš da iznenadiš takmaca, a za samo nekoliko treptaja oka posle toga razrogačiš oči gotovo ne verujući u ono što čuješ:

"MAT !" (Kralj je mrtav !"

Da je i život u stvari samo partija šaha uskoro ću vas uveriti, no već sada vas želim razuveriti da ovo moje poređenje osećaja nije ono što me iznenađuje, jer bilo kako bilo za mene je bila i ostala najdraža mudrost ona i ovakva:

"BLAŽEN MUŽ MEĐ` ŽENAMA !"

Drage moje, ovaj i ovakav današnji uvod u svoju ovodanu ispovest namerno izabrah iz razloga da bih vam (po)vratio ono što ženu čini još lepšom, slađom i poželjnijom - OSMEH. Naviknuo sam vas, priznajem da uživam da vas mazim svojim ispovestima, da za ovakve i slične hrišćanske blagdane koristim priliku da se vratim svom pastoralnom načinu izražavanja. Hteh vam ovom prilikom polučiti svoj osvrt na muke pravednog Jova, prisetite se kako je taj bogonosac podnosio mnoga iskušenja ne pitajući ZAŠTO iz razloga

ŠTO JE VEROVAO DA SAMO GOSPOD ZNA ZAŠTO JE TO TAKO I ZAŠTO JE TO DOBRO !

ali neću to da činim zato što je drugo vreme i drugačije breme kojega nosimo na leđima. Znam da je premnogo mnogostradalnika u svetoj zemlji Srbiji sličnih pravednom Jovu, te je i to razlog što želim baš na ovaj način da vam dokazujem

DA NE TREBA SRLjATI PRI ISTERIVANjU PRAVDE.

PREPUSTIMO GOSPODU DA ON SUDI I PRESUDI KAO JEDINI I NAJPRAVEDNIJI SUDIJA!

Miomirisave moje hrizanteme, dokazaću vam na dva veoma poučna i istinita primera da zakoni ljudski veoma često nisu pravedni i da pogađaju više od nepravde koja te u duši kopka i želi da izviri na svetlost dana. Mnogo puta je isteravanje pravde sliči onoj narodnoj:

"Isterivao plašljivog zeca iz grma, a isterao razjarenog krvoločnog vuka "

Vrlo često Gospod nas upravo od toga želi i da zaštiti, no ako ne osećamo u srcu to što nam poručuje obično se sve završi na:

"Sam pao, sam sem ubio !"

Da se upravo i u životu tako događa baš svakome ko srlja

"Grlom u jagode "

kao što rekoh dokazaću na ove dve životne istine koje svakoga od nas moraju bar nešto da nauče.

U vreme knjaza Miloša živeo je jedan veoma bogat, ugledan i utecajan trgovac. Nije bio nimalo omiljen kod gladnog naroda, jer svi oni koji bi od njega pozajmljivali bivali bi opelješeni i još siromašniji. Nameračio se Cigo da "zezne" baš tog zloćudog zelenaša. Pozajmi Cigo od njega veću svotu novaca rekavši da će istu sa dogovorenim kamatama da vrati za SVETOG NIKADA. Taj trgovac bi priglup i poverova Cigi da taj "svetac" postoji i da će Cigo održati svoju reč, no posle nekoliko godina "parničenja" sa Cigom kod knjaza bi gotovo ubeđen da nikada neće da dobije ono što je Cigi pozajmio. Posle mnogo prepirki, gotovo svakodnevno su se trgovac i Cigo tako ponašali kod knjaza, sasvim slučajno jednoga dana kod knjaza banu tek diplomirani pravnik koji je imao nameru da dobije koncesiju za obavljanje prve advokature u Srbiji. Onako uzgred knjaz Miloš je saslušao molbu pravnika za advokaturom i odrešito zaciktao:

"To Srbiji nije potrebno, jer sam ja jedini tužilac, sudija i advokat ! Niko drugi osim mene Srbima i Srbiji nije potreban !"

(ovaj vokabular me mnogo podseća na našeg "ljubljenog predsednika", bošnjo iz Prdenca kod Saraj`va, kojega od "siline ljubavi" prema njemu zazvasmo BOBI TAĆI PEDEROVIĆ )

- bunca nepismeni knjaz Miloš kao što danas buncaju žuti zlotvori Borisa Tadića, no kada je mlađani pravnik izlazio iz njegovih mračnih odaja knjaza prepirka trgovca i Cige gotovo primora da ga zaustavi rečima:

"Kada već kažeš da je u Srbiji potreban advokat onda mi kaži kada je SVETI NIKADA !? "

"Svetli knjaže," medi diplomirani pravnik - "kod nas Srba postoji jedan dan koji je posvećen 20000 stradalnih mučenika i među njima je i SVETI NIKADA !"

"Nije tačno !" poče da se buni Cigo.

"Kad nije onda nam ti nabroj imena svih tih stradalnika da bi nam dokazao da si u pravu !" odgovori odvokat bez trunke zbunjenosti.

Knjazu Milošu posle toga ne ostade ništa drugo već da da koncesiju za rad odvetniku i da Cigi naredi do kada mora da vrati novac trgovcu.

Drugi primer je svakako još poučniji, ali, bogme, i mnogo bolniji.

Na godišnji odmor vraćao se jedan dobrostojeći gastarbajter iz Švabije. Do penzije mu je preostalo još pet-šest godina i topeći se od miline vozikajući svoju novu novcatu "mečku" poče da razmišlja o tome pevušeći i radujući se što će napokon moći da bude svakodnevno u kontaktu sa onima koji su mu najrođeniji i koje voli najviše na svetu. Dva-tri kilomtra od Laktaša na putu prema Banja Luci u zadnji momenat soči damicu sa "stomakom do zuba" i na njen visoko podignuti palac se zaustavi. Odmah po ulasku u auto damica sa "stomakom do zuba", gastarbajteru iz Švabije se predstavila kao Rada, je osetila trudove i zamolila ga da požuri do porodilišta u Banja Luci. Uspelo joj je pre nego li su dospeli u porodilište da mu ispriča da ju je beba sasvim iznenadila, da nema ni jednog dinara kod sebe i da joj zbog toga ostvi koju "kintu". Taj naš gastarbajter iz Švabije bi neki dobroćudan čovo, te se odmah lati za zadnji džep, trgnu poveći novčanik i gurnu joj pozamašnu svotu švapskih novčanica. Kada je bila već na vratima porodilišta samozazvana Rada

(ne znam da li je bila iz Novoga Sada, kad čujem, javiću)

umilnim glasom, migajući okcem i pućeći mamljive usnice zamoli gastarbajtera iz Švabije da joj ostavi svoju adresu i da će čim izađe iz porodilišta da vrati novac i da mu se zahvali. Naš dobroćudni gastarbajter iz Švabije se prvobitno nećkao, tvrdio pazar, no na Radino insistiranje ipak se odluči da na papirče tutne svoju adresu i to "ćage" joj "turi" u vrele ručice...

Posle gotovo godinu dana gastarbajter iz Švabije dobi pouziv od suda iz Banja Luke da se javi zaradi utvrđivanja očinstva i ispunjavanja roditeljskih obaveza. Normalno je da je gastarbajter iz Švabije odmah angažovao advokata naloživši mu da insistira na tome da se "spermogram" odvija na najpošteniji način, jer je bio presiguran da sa dotičnom "damom" nije baš ništa imao. Posle "očitavanja spermograma" advokat odmah otrča kod tog nasamarenog gastarbajtera iz Švabije i već sa varata njegovog solidno ušuškanog doma u Švabiji ne gledajući ko se sve tu i zašto nalazi tetralno zaurla:

"Donosim ti radosnu vest - iz ovog papira je vidljivo da ti nekada nisi bio u stanju da imaš decu !"

"Kako to ?" zajeca gastarbajter iz Švabije obliven suzama "pravde" - "pa ovo su moja djeca - imam ih troje ! "

"Ne !" - doviknu mu "verna ljuba" - "nisu to tvoja deca već poštara Sime !"

Šta bi sa gastarbajterom iz Švabije, drage moje, pretužno je i napisati. Bilo kako bilo pokušajte i iz ovoga izvući ono što na početku ovodane ispovesti duše Srbinove napisah:

DA NE TREBA SRLjATI PRI ISTERIVANjU PRAVDE.

PREPUSTIMO GOSPODU DA ON SUDI, PRESUĐUJE, NAGRAĐUJE I KAŽNjAVA KAO JEDINI I NAJPRAVEDNIJI SUDIJA, JER JE PRAVDA LjUDSKA I ZAKONI ZEMALjSKI PONEKAD NAJVEĆA NEPRAVDA!

Krstan Đ Kovjenić