SRECNA BUDI, S BOGOM HODI

СРЕЋНА БУДИ, С БОГОМ ХОДИ
(пренето са: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=9389&strana=2

————————————————————————
“zaklinica”:
samo tvoje teme i samo tvoji odgovori…..
————————————————————————-

Лепе теме, ту нема дилеме,
Ја не губим драгоцено време.
Моји су Ти, драга, одговори
Смех анђела, поток што жубори !

„Мушкарчине“ зате јесу
ПУШИМ, ПИЈЕМ, БУШИМ, БИЈЕМ
Не замери моме кесу,
Том` се ругам, том` се смијем !

Ех, када би, моја мила,
Теби били мили дани
Горска вила тад би била
Која вида, а не рани !

Посрнулим руку дати,
Кад би знала, мило моје,
Тужним песму запевати
Дах љубави, драга, то је!

Није љубав чаша воде,
Мржња само мржњу роди !
Дај упамти, мили роде,
Срећна буди, с Богом ходи !

Крстан Ђ. Ковјенић

PESMA NAS JE OČUVALA – NjOJZI HVALA !
(preneto sa: http://srbija.sosforum.net/politika-f5/ovodoba-srpska-epika-t562.htm#17877

--------------------------------------------------
"generacija56"
I biti ...NIKO....a hteti biti ....NEKO
i biti tako...BLIZU...a biti...DALEKO
S namerom ...necasnom...u trenutku...TESKOM
Namirenje..."DUGOVA"...da bude sa....TRESKOM...
-------------------------------------------------

Drage moje i poštovana gospodo,

Autora ovog srcekazivanja molim da mi ne zameri što ovo izdvajam kako bih na tom primeru nešto pametno pokazao i dokazao. Nesporno je

da kroz usta pesnika Gospod progovara,

to je baš istina (pra)stara, te iz tog razloga ne bismo smeli da svojim činjenjem rđamo to sveto pravilo. Pesma, baš uvek, mora da bude srcemizgovoreni ili zapisani diktat duše i ništa manje i više od toga. Pre nekoliko godina sam održao predavanje o Sokratu izdvojivši ono što je on posebno voleo:

Volim vino zato što zanese,
Volim pesmu zato što ponese,
Čak i onda kada mi se kese,
Volim žene što podnose mene !

kako bih na najlakši, najumniji i najrazumniji način pokazao besmrtnost onih koji su svoje činjenje uvek i svagda podređivali ljubavi – sve činuli iz ljubavi, s ljubavlju i za ljubav. Kada dašak s ljubavlju prepojene duše želi da izamigolji iz srca i uputi se ka neomeđenosti nebeskog plavetnila telo mora da zatreperi i okce da se unezveri. Iz toga mora da bude svakome razumljivo

da pesma nije običan govor, već vododerina osećanja koja obara s nogu, hvala Bogu !

Neću previše da govorim o tome šta je sve poetika i kako ista nastaje ili se razvrstava u žanrove, no moram da naglasim da pesma mora da ima ritmiku, metriku i dinamiku, jer to i jeste ona začkoljica koja pesmu odvaja od svakidašnjeg govora. Dakle, drage moje i poštovana gospodo, kod pesme, ma kakva ona bila i, ma kakvu želeli da izazovemo reakciju ili iznesemo svoju dušomorku, ritmika mora da bude uvek na prvom mestu - oltar na koji se prinosi žrtva (uz)paljenica. To treperenje duše mora postojati u svakoj reči pesme. Iz tog razloga na ovom primeru želim pokazati šta to zapravo znači kako bismo srcem osetili ono što nam poeta poručuje:

Biti NIKO, a htet` biti NEKO
Biti BLIZU, al` opet DALEKO
Zločinjenje u trenutku TEŠKOM,
Dugovi se podmiruju TRESKOM !

U konkretnom slučaju uzeo sam sve one „komponente“ koje je taj poeta želeo da naglasi, ali sam ih malko uskladio sa kucketanjem srca i ne gledajući na (bez)smisao,

smisao pesme je uvek i samo jedan – da se razbukta ljubav prema nekome ili nečemu !

svega toga što uobličih svakako se da uočiti da sam tim svojim činjenjem proizveo osećaje koji su pre bili sasvim sputani. Čak i kada je poruku pesme nakada teško utvrditi kao na primer u ovoj mojoj preslatkoj pesmici:

-----------------------------------------------------

MORE, TURCI, NE GAZ` TE ORANjE !
(HIMNA BALIJSKO-USTAŠKE PEDERACIJE)

More, turci, ne gaz` te oranje,
Da ne bude opet kakvo sranje,
Jer biće vas sve manje i manje
Nestane li marvinjsko njakanje!

Refren:
Op,žica, žica, žica
Bosna puna kukavica
Maloumnih poturica
I debelih udovica.

Srpske zemlje nisu za prodaju
Srpske crkve nikom se ne daju
Posadite, poturice, cveće
Kuda-god se srpska vojska kreće

Refren:
Op, žica, žica, žica...

Niko vama zabraniti neće
Da se s mirom srpskom zemljom kreće,
Ali sveta Republika Srpska
Vama, turci, ne sme biti mrska.

Refren:
Op, žica, žica, žica...

Pogano ste vi ustaško cveće
Uvek bili i ostali smeće
Kukavice, glupani bez sreće
Bez morala, krsta, slavske sveće.


Refren:
Op, žica, žica, žica
Jebala vas Srebrenica
Buljuk glupih poturica
I debilnih udovica.

---------------------------------------------------

iz pesme mora da proizilazi nešto što svako mora da uoči:

DA SE SAMO LjUBAVLjU POBEĐUJE MRŽNjA, SAMO ZNANjEM NEZNANjE i SAMO HRABROŠĆU KUKAVIČLUK !

Krstan Đ. Kovjenić

PRVA LJUBAV

Ne postoji ništa slađe,
Ništa lepše, ništa rađe,
Nego l `kad se dvoje vole
Kad se ljube, ljube, ljube,
Sve dok usne ne zabole...

Nema, ljudi, većeg greha,
Nego l` dragu napustiti
Nema leka nit` uteha
Uvek tužan tad ćeš biti

Zato ljubi, mili rode,
K`o što nikad dosad nije
Nedaj da ti ljubav ode
I oko ti suze lije.

Sve na svetu ja bih dao
Da m` se prva ljubav vrati
Žao mi je, mnogo žao,
Što ne znah je sačuvati.

Prva ljubav kad zatinja
Dar Gospoda, ljudi, to je
Najveća je to svetinja
Daj upamti, milo moje !

Ako t` prva ljubav ode
Tuga će ti druga biti
U svakoj ćeš novoj, rode,
Prvu uvek ti tražiti.

Krstan Dj. Kovjenić


P.S.
(пренето са: https://www.facebook.com/profile.php?id=1001403289&ref=profile

---------------------------------------------------
Oseba Vesna Aleksic je dne 27. april ob 10:49 napisala:
Samo jedna sugestija, umesto prva napisala bi Prava Ljubav.
---------------------------------------------------
Мој најискренији одговор том добронамерном анђелу је:
--------------------------------------------------
Draga Vesnice, u prvobitnoj verziji i kod mene je tako bilo, no želeo sam da budem iskren do samoga sebe i javno saopštim ono što me najviše boli - izgubljena PRVA LJUBAV. Veoma iskusan sam čovek, mnogo žena sam zaista vole i, hvala Bogu, voljen bio, ali ni sa jednom NISAM TAKO SNIO KAO S PRVOM ŠTO SAM TO ČINIO... Decenijama je tražim, ali ne želim da je nađem jer se bojim obostranog razočarenja. I jedno i drugo smo prekršili ono najsvetije, ZAVET KOJI SMO JEDNO DRUGOME DALI, a izdajnici se ne mogu voleti. Znam da ću zbog toga u paklu goreti, ali nije mi žao jer sam PRAVU LJUBAV IMAO !

S` poštovanjem !

Krstan Dj. Kovjenić

--------------------------------------------------------

Још једно реаговање на ту моју песмицу...
(пренето са: https://www.facebook.com/profile.php?id=1001403289&ref=profile
-------------------------------------------------
Oseba Vesna Aleksic je dne 27. april ob 11:23 napisala:
Младић може бити заљубљен али никада не може волети као старац. Мислим да праве вредности долазе касније. Верујем у љубав ону праву вечну, разумевање без речи у поглед који каже све.
------------------------------------------------
Мој веома кратак и јасан одговор:
-----------------------------------------------
Samo zrelo voće, draga moja Vesnice, je slatko. Čovek je kao vino - što je stariji sve više voli. Staro može da bude samo telo, to je i onako samo ljuštura duše koja ima svoj vek trajanja kao i sve što je matrijalno, ali duša je danom svakim sve mlađa, sve lepša i sve bujnija. Nije ni čudu da odleprša iz oronule ljušture u Nebeske visine. To i jeste jedini razlog koji potvrđuje ono što nas je Gospod Isus Hristos (na)učio - Njegovim Vaskrsenjem smo i mi postali večni i s toga grešno je reći starac, jer toga nema kod istinskih hrišćana...
---------------------------------------------