...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....
,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.
MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....
,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.
MAJEBИЧKИ ФOPYM
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.
Number of posts : 14652 Peпyтaциja : 25 Registration date : 28.01.2008
Naslov: Re: Pravoslavne Crkve na Majevici Sre 6 Jun - 12:58
Потраш (још једном)
Mr. Majevica
Number of posts : 14652 Peпyтaциja : 25 Registration date : 28.01.2008
Naslov: Re: Pravoslavne Crkve na Majevici Ned 19 Maj - 6:59
Храм Св. Димитрија - Мачковац
mrav
Number of posts : 2150 Peпyтaциja : 1 Registration date : 30.11.2009
Naslov: Re: Pravoslavne Crkve na Majevici Pon 16 Dec - 22:36
Crkva u Miladicima? Ima li neko vise informacija?
mrav
Number of posts : 2150 Peпyтaциja : 1 Registration date : 30.11.2009
Naslov: Re: Pravoslavne Crkve na Majevici Sre 8 Jan - 22:49
Mr. Majevica
Number of posts : 14652 Peпyтaциja : 25 Registration date : 28.01.2008
Naslov: Re: Pravoslavne Crkve na Majevici Čet 9 Jan - 19:37
Mr. Majevica
Number of posts : 14652 Peпyтaциja : 25 Registration date : 28.01.2008
Naslov: Re: Pravoslavne Crkve na Majevici Pet 10 Jan - 20:54
Из књиге : Иконе Босне и Херцеговине (16-19. вијек) - Светлана Ракић
Citat :
Икона Богородица са Христом и Јованом Крститељем (сл. VIII), из исте цркве у Сарајеву, такође је примјер рада неуког локалног сликара 18. вијека, који је покушао направити икону какву је видио међу бројним критским иконама доношеним у Босну још од 16. вијека. У свему опонашајући, а у границама својих скромних могућности, неки критски узор, рађен у западној варијанти са Богородицом раствореног мафориона покривеног крупним орнаментима и велом око главе умјесто грчке капе, анонимни иконописац сарајевске иконе показао је величину јаза између онога што се дешавало у још увијек живим центрима поствизантијског сликарства и усамљеног и изолованог православља у Босни.
Бројни примјери оваквих радова неуких домаћих сликара налазе се и на иконостасима босанско-херцеговачких цркава још од 17. вијека. Такав рад показује, на примјер, иконостасна цјелина манастира Завала у Поповом Пољу и фрагменти иконостаса цркве у Мачковцу, сада у Музеју Епархијског двора у Тузли (сл. 50-51),
Citat :
Манастир Завала са црквом Богородичиног Ваведења у Поповом Пољу (сл. XIII), који је својом сјеверном половином увучен под велику стијену, јединствено је архитектонско рјешење српског манастира у Босни и Херцеговини. Потиче из пред турског времена, а данашња црква је обновљена у 16. вијеку. Осликана је добро очуваним фрескама хиландарског монаха Георгија Митрофановића 1619. године.[70] У цркви су сачувани дијелови оригиналног иконостаса из 17. вијека, рад непознатог, скромног сликара из народа, који је радио и иконостас цркве у Мачковцу, чији се фрагменти налазе у Музеју епархијског двора у Тузли. Од завалског иконостаса сачуване су двери, Деизис са апостолима (сл. 45-48) на темплону и велико Распеће на врху.
Радећи двери мајстор се у цјелини инспирисао схватањем и обрадом орнамената на текстилу.[71] Цијела површина врата покривена је текстилним орнаментом, крстом у медаљону. Правоугаони простори за иконе Благовијести и медаљони са пророцима скоро се губе у великој површини стално понављаног орнамента. Архитравна плоча подијељена је стубићима лучно спојеним бобичастим вијенцем са стилизованим љиљаном и цвјетним украсом између лукова. На њој је плоча са крилатим змајевима дугог репа, доље украшена вријежом из које излази цвјетна розета са љиљаном у средини, а љиљан и крупни грозд на крајевима. Распеће је доста оштећено, изузев што су ликови Богородице и Јована боље очувани. Богато је украшено наставцима стилизованих шишарки.
Сачувани фрагменти темплона цркве у Мачковцу (сл. 50-51), рад истог мајстора, готово су идентични. Мада је обрада рустична и непрецизна, непознати завалски мајстор ипак је успио створити цјелину која је некада, у свом пуном сјају, морала дјеловати складно и декоративно.
Ове иконе се чувају у Епархијском дому у Тузли:
Два пустињака са сценама из живота (Антоније Велики и Павле Латрски), Епархијски двор, Тузла, темпера на дасци, 34,8 х 46 цм, критски мајстор, 16. вијек
Богородица "Њежна", Епархијски двор, Тузла, темпера на дасци, 51, 4 х 39, 8 цм, критски мајстор, друга половина 16. вијека.
Пиета, Епархијски двор, Тузла, темпера на дасци, 28, 7 х 22,8 цм, Емануил Ламбардос, почетак 17. вијека.
Гроб Св. Спиридона, Епархијски двор,Тузла, темпера на дасци, 56, 5 х 45 цм, италокритски сликар, 18 вијек.
Богородица Смоленска, Епархијски двор, Тузла, темпера на дасци, 39, 7 х 31, 5 цм, руски мајстор, 18 вијек
gljeb
Number of posts : 726 Peпyтaциja : 12 Registration date : 10.03.2013
Naslov: Re: Pravoslavne Crkve na Majevici Pet 10 Jan - 21:15
vidio sam
mrav
Number of posts : 2150 Peпyтaциja : 1 Registration date : 30.11.2009
Naslov: Re: Pravoslavne Crkve na Majevici Sub 14 Jun - 20:39
mrav ::
Crkva u Miladicima? Ima li neko vise informacija?
Evo nadjoh na fejsbuku.
Gradi se...
Mr. Majevica
Number of posts : 14652 Peпyтaциja : 25 Registration date : 28.01.2008
Naslov: Re: Pravoslavne Crkve na Majevici Sub 8 Nov - 23:38
Number of posts : 14652 Peпyтaциja : 25 Registration date : 28.01.2008
Naslov: Re: Pravoslavne Crkve na Majevici Sre 19 Avg - 23:30
Mr. Majevica
Number of posts : 14652 Peпyтaциja : 25 Registration date : 28.01.2008
Naslov: Re: Pravoslavne Crkve na Majevici Uto 16 Feb - 21:06
Данашњи обновљени, стари, православни храм у Мачковцу поменуо је у свом дјелу руски историчар и славјанофилски идеолог А. Ф. Гиљфердинг. Своје путешествије је почео у мају 1857.
Босния, Герцеговина и Старая Сербия - Александр Федорович Гильфердинг
lija
Number of posts : 4287 Peпyтaциja : 2 Registration date : 31.01.2008
Naslov: Re: Pravoslavne Crkve na Majevici Ned 18 Sep - 21:13