Patrijarh srpski Pavle

Patrijarh srpski Pavle je poglavar Srpske pravoslavne crkve. Njegovo puno ime i titula glasi Njegova svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački, Patrijarh srpski G.G. Pavle. Rođen je 11. septembra 1914. godine kao Gojko Stojčević u selu Kućanci, srez Donji Miholjac (tada u Austrougarskoj, a sada u Hrvatskoj) u zemljoradničkoj porodici. Gimnaziju je završio u Beogradu, šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu.

Rano je ostao bez roditelja - otac je otišao da radi u SAD, tamo je dobio tuberkulozu i "vratio se kući da umre" kad je dečaku bilo tri godine, a isto se ubrzo dogodilo i s majkom. Odgajila ga je tetka. Shvativši da je dete "vrlo slabačko", poštedela ga je seoskih poslova i tako mu omogućila da se školuje: iako je mali Gojko bio sklon "predmetima gde ne mora da memoriše, kao što su matematika i fizika", iako je iz veronauke imao dvojku, uticaj rodbine je prevagnuo i njegov konačan izbor bio je bogoslovija. Posle završene niže gimnazije u Tuzli (1925-1929) i bogoslovije u Sarajevu (1930-1936) došao je u Beograd gde je upisao Bogoslovski fakultet. Tu je vanredno završio i preostale razrede gimnazije da bi mogao da upiše uporedo i Medicinski fakultet. Na Medicinskom fakultetu je stigao do druge godine studija, a Bogoslovski je završio i tu ga zatiče Drugi svetski rat. Da bi se izdržavao radio je na beogradskim građevinama, što mu nije odgovaralo zbog slabog zdravlja. Na poziv svog školskog druga Jeliseja Popovića odlazi u ovčarsko-kablarske manastire gde je proveo ostatak rata i gde počinje svoj monaški život.

Prvo je bio u manastiru Svete Trojice u Ovčaru a potom veroučitelj deci izbeglica u Banji Koviljači. Tada se teško razboleo "na plućima" i lekari su verovali da je tuberkuloza predviđajući mu još tri meseca života. Izvesno vreme proveo je u manastiru Vujan gde se izlečio i u znak zahvalnosti izrezbario i poklonio manastiru jedan drveni krst. Zamonašen je u manastiru Blagoveštenju 1946. godine, kada je unapređen u čin jerođakona. Od 1949. do 1955. bio je sabrat manastira Rače. Školsku godinu 1950/51. proveo je kao učitelj zamenik u prizrenskoj Bogosloviji sv. Kirila i Metodija. U čin jeromonaha unapređen je 1954, protosinđel je postao 1954, a arhimandrit 1957. Od 1955. do 1957. godine bio je na postdiplomskim studijama na Bogoslovskom fakuletu u Atini. Izabran je za episkopa raško-prizrenskog 29. maja 1957. godine, a posvećen je 21. septembra 1957. godine, u beogradskoj Sabornoj crkvi. Čin posvećenja obavio je patrijarh srpski Vikentije. Za episkopa raško-prizrenskog ustoličen je 13. oktobra 1957. godine, u prizrenskoj Sabornoj crkvi.

U Eparhiji raško-prizrenskoj gradio je nove crkve, obnavljao stare i porušene, posvećivao i monašio nove sveštenike i monahe. Starao se o Prizrenskoj bogosloviji, gde je povremeno držao i predavanja iz crkvenog pevanja i crkvenoslovenskog jezika. Često je putovao, obilazio i služio u svim mestima svoje Eparhije. Sa kosovskim egzodusom, prizrenska Bogoslovija Svetog Kirila i Metodija je privremeno premeštena u Niš, a sedište Raško-prizrenske eparhije iz Peći u manastir Gračanicu.

Kao episkop raško-prizrenski svedočio je u Ujedinjenim nacijama pred mnogobrojnim državnicima, o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

3. decembra 1990. izabran je za patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Izbor, međutim nije prošao lako. Pre svega, obavljen je za života prethodnog patrijarha Germana i to bez njegove saglasnosti. Osim toga, njegovo ime se našlo na listi kandidata tek u devetom krugu glasanja. Sve do tog kruga, dovoljan broj glasova za ulazak na listu dobila su svega dva kandidata (episkopi Sava i Stefan), a tek u devetom "cenzus" je prešao i episkop raško-prizrenski Pavle. Posle toga po tzv. apostolkom načinu biranja, koverte sa imenima trojice kandidata stavljene su na Jevanđelje, arhimandrit Antonije ih je promešao i potom "izvukao" koverat sa imenom patrijarha, najstariji prisutni velikodostojnik mitropolit Vladislav otvorio je koverat i pročitao ime. Novi 44. patrijarh SPC tada je rekao:
Vikicitati „Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je On i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena. Mi nemamo nikakav program patrijaršijske delatnosti, naš program je Jevanđelje Hristovo.“
({{{2}}})
Patrijarh Pavle osvećuje pravoslavnu crkvu u Ljubljani 2005.

Bavi se i naučnim radom. Objavio je monografiju o manastiru Deviču, Devič, manastir Svetog Joanikija Devičkog (1989, drugo izdanje 1997.). U Glasniku Srpske pravoslavne crkve, od 1972. godine objavljuje studije iz Liturgike u obliku pitanja i odgovora, od kojih je nastalo trotomno delo Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, I, II, III (1998). Priređuje dopunjeno izdanje Srbljaka, koje je Sinod Srpske pravoslavne crkve izdao 1986. godine. Takođe, priređuje Hristijanskije prazniki od M. Skabalanoviča. Autor je i izdanja Trebnika, Molitvenika, Dopolniteljnog trebnika, Velikog tipika i drugih bogoslužbenih knjiga u izdanju Sinoda. Pitanja i odgovori čtecu pred preoizvodstvom objavljuje 1988. godine, a Molitve i molbe 1990. Zaslugom patrijarha Pavla umnožen je u 300 primeraka Oktoih iz štamparije Đurđa Crnojevića.

Patrijarh Pavle je dugo godina je bio predsednik komisije Svetog arhijerejskog sinoda za prevod Svetog pisma Novog zaveta, čiji je prvi prevod, koji je zvanično odobren od Crkve, objavljen 1984, a ispravljeno izdanje ovog prevoda 1990. godine. Isto tako, bio je predsednik Liturgičke komisije pri Svetom arhijerejskom sinodu, koja je pripremila i štampala Služebnik na srpskom jeziku.

Za vreme od kada je srpski patrijarh obnovljeno je i osnovano više eparhija. Obnovljena je Bogoslovija na Cetinju 1992. godine. Otvorena je 1994. godine Duhovna akademija Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju (Foča) i Bogoslovija u Kragujevcu 1997. godine, kao odsek Bogoslovije Svetog Save u Beogradu. Osnovana je i informativna služba Srpske pravoslavne crkve Pravoslavlje Pres.

Pokrenuo je 1993. godine u Beogradu Akademiju za umetnosti i konzervaciju, sa nekoliko odseka (ikonopis, freskopis, konzervacija), sledećih godina nastava veronauke je vraćena u škole (2002), kao i Bogoslovski fakultet u okvire Beogradskog univerziteta iz koga su ga komunističke vlasti izbacile 1952. godine.

Imajući u vidu zasluge patrijarha srpskog Pavla na naučnom bogoslovskom polju, Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, dodelio mu je 1988. godine zvanje počasnog doktora bogoslovlja. Srpski patrijarh postao je 1990. godine, kada je na tom mestu nasledio patrijarha Germana. On je 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve.

Zanimljivosti

Patrijarh Pavle nije ranije uzimao učešće u glasanju, odnosno nije izlazio na izbore (lokalne, predsedničke i parlamentarne), ali je povodom referenduma o novom ustavu Republike Srbije televizijskim obraćanjem građane pozvao da (glasanjem) ispune svoju „najsvetiju dužnost“ i sâm izašao da glasa.

Tekst preuzet sa Wikipedije
-----------------------------------------------------------------------------------------------
A sad moje pitanje:
Zna li ko u kakvom je zdravstvenom stanju sad nas Patrijarh, bas je dugo u bolnici, koliko mi je poznato, je li jos uvijek tamo ili ne?
I napisite jos sto znate o Patrijarhu.

Citat :

SrbijaNet | 18 februar 2009

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije posetio je danas patrijarha Pavla na Vojno-medicinskoj akademiji i pričestio ga, saopštila je Informativna služba Srpske pravoslavne crkve.

U saopštenju se navodi da je mitropolit posetio patrijarha Pavla posle liturgije u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog i odneo mu Svete darove potrebne za pričest.

Patrijarh Pavle, čije je zdravstveno stanje stabilno, redovno se pričešćuje i prima posete.

Konzilijum lekara specijalista VMA koji brine o patrijarhu Pavlu svakodnevno izveštava Sinod o zdravstvenom stanju poglavara SPC.

Patrijarh Pavle je primljen na VMA 13. novembra 2007. godine, zbog upalnih procesa koji su sanirani.

Noviju vijest o nashem Patrijarhu ne nadjoh, ali nadam se da mu je bolje !

Juche sam cho ovu vijest :

Patrijarh Pavle obeležio Lazarevu subotu
Subota, 11. april 2009. 13:34


Njegova svetost patrijarh srpski Pavle prisustvovao je danas prvoj liturgiji u noootvorenom paraklisu Vojno medicinske akademije (VMA), koji je posvećen Svetom Luki Vojnojaseničkom i Krinskom.

Liturgija je služena na praznik Svetog Lazara Četvorodnevnog i slavu patrijarha koji je na lečenju na VMA.

Patrijarh Pavle pojavio se u drugom delu liturgije u toku besede mitopolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.

Mitropolit je, predvodeći prazničnu službu, otvorio prvi paraklis za pravoslavne vernike koji se leče u najvećoj vojnoj bolnici u Srbiji.

Molitveno prisustvo patrijarha Pavla, koji je u paraklis stigao u pratnji lekara, bilo je namenjeno onima koji se trenutno leče na VMA.

Slavski kolač patrijarha Pavla presekao je mitropolit Amfilohije.

Liturgiju su sasluživali sveštenici beogradskih hramova među kojima i arhijerejski namesnik Beograda Vladimir Vukašinović i duhovnik paraklisa jerej Nebojša Popović.

Prazničnoj službi prisustvovao je vladika zvorničko tuzlanski Vasilije, načelnik VMA general pukovnik Miodrag Jeftić, ministar vera Bogoljub Šijaković i drugi predstavnici Vjske Srbije i države.

Molitvi u paraklisu svetog Luke prisustvovali su i mnogobrojni vernici, među kojima i oni koji se leče na VMA.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) slavi Lazarevu subotu ili Vrbicu, pripremajući se, u poslednjoj sedmici posta, za najveći praznik - Uskrs.

Taj dan se slavi kao Lazareva subota jer se smatra da je tog dana Isus vaskrsao Lazara iz groba.

Vrbica je uvek subotom, dan uoči praznika Cveti koji je nedelju dana pred Uskrs.

Na Lazarevu subotu običaj je da se nose grančice vrbe i time simbolično predstavlja svečani Hristov ulazak u Jerusalim, kada su ga dočekali poštovaoci i sledbenici.

(agencije/MONDO)

Престолонаследник Александар посетио Патријарха Павла на ВМА
12. септембар 2009 - 11:35

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II Карађорђевић посетио је данас Његову Светост Патријарха српског Г. Павла на Војно-медицинској академији у Београду.

У кратком и срдачном разговору Престолонаследник Александар је Патријарху српском пожелео свако добро од Господа Спаситеља и духовни мир