Dubnica .

da se ne sumnjivo radi o istoj vjeri, nasoj vjeri pokazuju i ovi relativno noviji spomenici u groblju, koji su takodje jako stari,jer na sebi nemaju nikakve natpise. Na njima vidimo,uz krstove izobrazene spirale kao na mramorovima, a na ovom drugom vidimo pored , cini se, zenske pletenice takodje i polumjesec. radi se o zadnjoj strani krsta.

Поглед на Бркића гробље у Дубници.

Ovo je jedan od mramora na groblju Paulin ili kako ga još zovu Pustopolje. Na sebi ima izobraženo ljudsko lice. Ovo je još jedan u nizu direktnih dokaza, da se radi o hrišćanskom grobu i to prije svega pravoslavnom. Naime, u islamu je strogo zabranjeno prikazivanje ljudskog lica u bilo kom obliku. Iz ovoga učenja vuku korjene najnoviji pokušaji predstavljanja tzv. bogumila kao predaka današnjeg muslimanskog stanovništva u BiH,kroz tezu da je zbog sličnosti sa bogumilskim učenjima, stanovništvo srednjevjekovne Bosne sa radošću prelazilo na Islam. Poznato je da su katari (bogumili) prezirali ikone,kao što ih prezire i islam. Na spomeniku vidimo ljudsko lice u najvjerovatnije vinovoj lozi, što je sušta suprotnost bogumilstvu i islamu.

gljeb ::

Ovaj stub smo sasvim slucajno primjetili i jedva smo do njega dosli, jer je zarastao u gustu sikaru. Mozda ga je upravo to i spasilo od rusenja,jer su mnogi nasi krstovi u istom groblju poruseni za vrijeme, a i posle ovog poslednjeg rata.
Za one kojima se cini da na prethodnim fotografijama stele sa vinovom lozom i cokotima nije krst, vec neki ukras, evo najboljeg demantija sa istog groblja. Ako obratimo paznju vidjecemo da se radi o istom krstu na oba spomenika, s tim sto je ovdje krst velikih dimenzija, pa dominira odmah na prvi pogled,ali su njegove strane i oblik identicni kao na onom gore spomenutom.
Za ovaj stub je specificno sto sa strane ima polumjesec,bez zvijezde, a pozadi je neki krug,kao polulopta. Dok sa cetvrte strane nismo nista primjetili. Krst je okrenut ka istoku. Poznato je da ovi drugi simboli nisu vezani za islam, koji se pojavio u kasnijem periodu na ovim prostorima. Radi se o, najvjerovatnije, nebeskim tijelima, suncu i mjesecu. Sunce ima veoma veliki znacaj u hriscanstvu, jer je Bog svjetlost i predstavlja se kroz sunce, koje ima slicne osobine koje mogu d se uporede sa Sv.Trojicom kao npr. Sunce ima svoju masu - izvoriste, svoju svjetlost kojom nas obasjava i svoju toplotu kojom nas grije, na izgled tri razlicite stvari, djeluju kao jedno,na razlicite nacine, a u sustini i jesu jedno. Mjesec je zato znak noci i tame, to jest nema svoju istinsku svjetlost,vec je pozajmljuje od sunca. Hriscani su dakle sinovi Svjetlosti. Zato je nas kalendar solarni, tj. prati suncevo kretanje,a dok je muslimanski kalendar lunarni,tj. prati kretanje mjeseca, sto neodoljivo vodi na asocijaciju poklanjanja tami i mraku. Da su slicna,ako ne identicna uvjerenja kod nasih predaka govori upravo ovaj spomenik: znaci, krst je okrenut prema istoku (rijec istok znaci izvor = Zivota) odakle se sunce radja, sa juzne strane nema nista jer je cist dan, a na zapadu sunce zalazi. Zaista ta polulopta na spomeniku je dosta nisko postavljena. Sa sjeverne strane je uklesan mjesec, a znamo da tamo sunca nema, vec vlada mrak i tama.

Gljebe,fotografije su ti odlicne.Hvala ti i za ove podatke.

Хвала и теби Звездице на лијепим ријечима! Биће ускоро тога још!

gljeb ::

Хвала и теби Звездице на лијепим ријечима! Биће ускоро тога још!

Molim lepo.

Ne odustaj od pretrage Majevickih terena.Svi vi cinite veliki doprinos za celokupnu zajednicu,za ljude koji zaista zele da upoznaju proslost i sve sto ju je sacinjavalo,a to je neprocenljiva vrednost.Mozda ti se cini da to niko ne gleda,ne cita i svako ko tako misli u velikoj je zabludi.

Znam da je potraga za Steccima veoma fizicki naporna,a nije zanemarljiv ni taj finansijski trenutak,jer ipak treba odvojiti i novac da bi se sve te lokacije obisle,sto nimalo nije naivno.U svojoj neobuzdanoj zelji da naslikam,ili bar nacrtam neki predeo sa Steccima i ja mu dodjem kao neki Lovac na Stecke poput vas,ali virtuelni.

Pozdrav iz Srbije.    

Eh,kako se slatko ismijah dok sam citao ovaj tekst...Koliko je samo smijesno i krajnje maliciozno kako ovaj bas "obrazovani" autor strogo izbjegava da pomene imena klesara, a sto je jos vaznije za citav ovaj tekst, i pisara, vec stalno forsira to Kablovic, kablilo... Ali nema Milutina i Nikole...))) Da to Nikola nije zapisao,jos pa cirilicom, nikad se za Godus ne bi znalo, pa sve da ga je Milutin isklesao triput veceg.A Mileta! On je naravno, agresor! On okupira dobre Bosnjane i Bosnu,dosljak, tamo neki Vlah iz Srbije, a za Turke kaze: dolaskom turske uprave! Kako to milo zvuci...) Pitam se samo da li ti je prababa mislila da je u pitanju mila uprava dok su je vodili nekom lojavom agi...Dabiziva Draskovica da ne pominjem! Toliko ga dobri Bosnjaci vole da su mu grob prekopali, a spomenik sto ga isklesa "Kablovic" dobro prebili kao i citavo Brkica groblje.

Mare ::

orlovac ::

zabrdjac ::

gdje nadje ovo u nekoj paprati

Ko traži taj i nađe ...
Ovo je fotografisano u Dubnici u pravoslavnom groblju , koje je udaljeno od crkve nekih 300 m . Tačnije iza sadašnje "Polo" benzinske pumpe u kalesijskom Prnjavoru ...
I trebalo bi da dokazuje kontinuitet življenja hrišćana na ovom prostoru barem 700 godina .

Prnjavor je rec koja je oznacava manastirski posed, zemlju... Koliko je crkva zvanicno stara?

gljeb ::

Eh,kako se slatko ismijah dok sam citao ovaj tekst...Koliko je samo smijesno i krajnje maliciozno kako ovaj bas "obrazovani" autor strogo izbjegava da pomene imena klesara, a sto je jos vaznije za citav ovaj tekst, i pisara, vec stalno forsira to Kablovic, kablilo... Ali nema Milutina i Nikole...))) Da to Nikola nije zapisao,jos pa cirilicom, nikad se za Godus ne bi znalo, pa sve da ga je Milutin isklesao triput veceg.A Mileta! On je naravno, agresor! On okupira dobre Bosnjane i Bosnu,dosljak, tamo neki Vlah iz Srbije, a za Turke kaze: dolaskom turske uprave! Kako to milo zvuci...) Pitam se samo da li ti je prababa mislila da je u pitanju mila uprava dok su je vodili nekom lojavom agi...Dabiziva Draskovica da ne pominjem! Toliko ga dobri Bosnjaci vole da su mu grob prekopali, a spomenik sto ga isklesa "Kablovic" dobro prebili kao i citavo Brkica groblje.

 

хехе не знају ни они шта пишу. Час је Влах, час ,,домородац,, хех ех Ма Србенда Милета, а син Шабан... А није ни чудо то што прешуткују цијели текст са споменик Дабжива Драшковића:
,,АСЕ ЛЕЖH ДАБЖHВb
ДРАШКОВHb НА СВОЕH
ЗЕМЛH NА ПЛЕМЕNHТОH.
КАДА ХТЕХb ПОБHТH
ТАДА H УМРЕХb. УСЕЧЕ
НА МЕ КАМH МHЛУТHNb
КАБЛОВHЋb У ГОДУШH
А ПHСА NHКОЛА
ДРАГОЛЕВHЋ...,,

Морам поновити текст

https://www.facebook.com/eparhijazvornickotuzlanska ::

"Малобројни извори сачувани са почетка XVI вијека свједоче и о процесу исламизације, о замаху тог процеса и његовој дубини. Видимо да су корјени ковертита на ислам слабашни и генерацијски сагледиви. Тако, зворнички кадија јавља сарајевском „да су наљедници Ахмеда сина Луфтије, а унука Маркова (sic!), који је умро у Сарајеву, управо Ајша и Халима кћери Хусеинове, а унуке Маркове“. У турско-осамнском рукопису који датује из 1585. године специјално се говори о исламизацији Босне и Херцеговине, а нарочито је занимљив одјељак о Меших-паши који је „у договору са угледним старцима уредио да из сваког села бар неко прими муслиманско име те да им се због тога опрости џизја. Тако су многи једноставно своја имена превели на турски: Живко је постао Јахја, Вук Курт, а Гвозден Тимур. Тиме је и џизја укинута, а на баштине је одредио један дукат“. Хришћанско становништво било је још увијек много бројније у односу на новонастале муслимане почетком XVI вијека. О томе нам свједоче први детаљни пописи за зворнички санџак. У сребреничкој нахији је било 59 муслиманских и 174 хришћанских кућа, у Горњој Тузли 149 муслиманских, а хришћанских 549 кућа, у До(л)њој Тузли 147 муслиманских и 873 хришћанских кућа . Затим у нахији Зворник 45 муслиманских, а хришћанских 144 кућа, у Спречи 15 муслиманских, а хришћанских 22, у нахији Сребреник 35 муслиманских, а 40 хришћанских, у нахији Сапна 68 муслиманских, а хришћанских 111, у нахији Теочак (Телчак) 33 муслиманских, а хришћанских 106, у нахији Смолућа 35 муслиманских, а хришћанских 68. Ово је довољно да се стекне увид у демографску пропорцију на равни конфесионалних односа."

Zmaj Ognjeni Vuk ::

Mare ::

orlovac ::

zabrdjac ::

gdje nadje ovo u nekoj paprati

Ko traži taj i nađe ...
Ovo je fotografisano u Dubnici u pravoslavnom groblju , koje je udaljeno od crkve nekih 300 m . Tačnije iza sadašnje "Polo" benzinske pumpe u kalesijskom Prnjavoru ...
I trebalo bi da dokazuje kontinuitet življenja hrišćana na ovom prostoru barem 700 godina .

Prnjavor je rec koja je oznacava manastirski posed, zemlju... Koliko je crkva zvanicno stara?

U Prnjavoru su zivjele pravoslavne porodice koje su vremenom istjrerane u brda.
Zeljice spominje Risto Jeremic u svojoj knjize 1920 uz napomenu da su oni starinci koji su iz Prnjavora protjerani zoko 1690 kada se u Prnjavor doseljavaju izbjeglice iz Budima(poslje njegovog pada).
Cetkovici ili Gentule se u knjizi Milenka Filipovica nazivaju rodom iz Prnjavora. Po njemu su oni premjesteni iz Prnjavora u Dubnicu od turaka. 1950 su jos uvijek imali zemlju u Prnjavoru.
Prnjavor jeste rijec za manastirski posjed, zato ih i ima posvuda.
Ranije su stariji ljudi govorili da idu u Prnjavor a ne u Kalesiju.

Stanovnistvo u Dubnici:

Prvi popis stanovništva u Bosni i Hercegovini je izvršen 1879. godine od strane austro-ugarskih vlasti.
Dubnica: 73 domacinstva 469 stanovnika. Svi stanovnici su srbi pravoslavne vjeroispovijesti.



Popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 1879

grčki pravoslavci* 496.485 42.88 %
muslimani 448.613 38.73 %
rimokatolici 209.391 18.08 %
židovi 3.426 0.29 %
ostali 249 0.02 %

* srpski pravoslavci su se do 1905 popisivali kao grcki pravoslavci

Izvor:
Bosnien-Herzegowina in der österreichisch-ungarischen Epoche (1878-1918)

Popis stanovnistva 1910:

Dubnica:
141 domacinstvo(14 napustenih),  ukupno 709 stanovnika srpske pravoslavne vjeroispovijesti



Popis stanovništva u Bosni i Hercegovini iz 1910. godine.
Po popisu stanovništva na površini od 51.200 km² 1910. godine u BiH živjelo je 1.898.044 stanovnika.

Broj stanovnika: 1.898.044
Broj stanovnika ženskog spola: 903.192 ( -91.662)
Broj stanovnika muškog spola: 994.854
Broj žena u odnosu prema broju muškaraca 908 : 1000
broj domaćinstava: 310.339
veličina prosječnog domaćinstva: 6.1 članova/domaćinstvu
gustoća naseljenosti: 37.1 stanovnika /km²
prosječna starost žena: - godina
prosječna starost muškaraca: - godine

Ovde nas konacno nazivaju pravim imenom.

Srpski pravoslavci 825.418 43.49 %
Muslimani 612.137 32.25 %
Rimokatolici 434.061 22.87 %
Židovi 11.868 0.62 %
Ostali 14.560 0.77 %

Izvor
Federalni zavod za statistiku: Stanovništvo BiH po popisima

 Хвала Милоше ! Треба да се види што више оваквих докумената, а не да се крију по архивама и скупљају прашину.

Popis stanovništva u Bosni i Hercegovini iz 1885. godine.
Po popisu stanovništva na površini od 51.246 km² 1885. godine u BiH živjelo je 1.336.091 stanovnika.

Dubnica: Opstina Prnjavor 89 kuca sa 92 domacinstva
Ukupno 537 stanovnika: 292 muskarca i 245 zene.
Svi su navedeni kao muhamedanci sto je ocita greska jer se radi o srpskim pravoslavcima.







Bosna i Hercegovina

Broj stanovnika: 1.336.091
Broj stanovnika ženskog spola: 631.066 ( -73.959)
Broj stanovnika muškog spola: 705.025
Broj žena u odnosu prema broju muškaraca 895 : 1000
broj domaćinstava: 226.699
veličina prosječnog domaćinstva: 5.9 članova/domaćinstvu
gustoća naseljenosti: 26.1 stanovnika /km²
prosječna starost žena: - godina
prosječna starost muškaraca: - godine

Grčki pravoslavci  571.250 42.76 %
Muslimani  492.710 36.88 %
Rimokatolici 265.788 19.89 %
Židovi 5.805 0.43 %
Ostali 538 0.04 %

Izvor:
Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine: Demografija, Tematski bilten 02/2007, Sarajevo 2007

gljeb ::

Evo danas sam odvojio vremena pa sam otisao do dubnickih grobalja da potrazim ta mramorja o kojima se ovdje pisalo,a poticu iz ovog kraja. Sav sam se poderao i izgrebao,ali je vrijedilo!

Pronasli smo spomenik Dabiziva Draskovica, i to jedva, kada smo vec gotovo bili odustali. On se nalazi u Brkica groblju u Dubnici, u katastrofalnom je stanju, kao i svo groblje, prevrnut,, sa napuklim postoljem na vise mjesta, sa slojem zemlje na sebi. Izgleda da su se prve rijeci natpisa izgubile, ali, ipak, natpis jos uvijek stoji. Sam mramor je u jednoj maloj prirodnoj udolini,ali je kako rekoh, prevrnut, ocigledno je neko trazio blago ispod njega, jer se nalazi u groblju,tako da o oranju ne moze biti rijeci. Dobro se uopste sacuvao,znajuci da Srba gotovo i da nema u tom selu, a jos je i sva okolina krcata Vehabijama.

U onoj knjizi Tome Dragicevica gdje se spominje natpis sa spomenika Dabizivovog pise da postoji jos jedan natpis na nekom stubu,ali ga nisam pronasao. ima par tih stubova,ali izgleda da je tekst izgubljen.

,,Учећи,,   њемачки, налетјех и на други споменик ,,Бркића гробља,, са натписом:
  

Приликом уређења православног гробља у Дубници, тачније на Бркића гробљу, примјећено је да недостаје овај лијепо украшени средњовјековни споменик који је описан у многим археолошким часописима . Ако неко зна нешто о овоме догађају, молимо Вас да нам јавите на e-mail Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. Хвала !

РЕПУБЛИКА СРПСКА | 18/01/2014 | 20:41

Украден споменик стар шест вијекова

Из православног гробља у селу Дубница код Калесије нестао је средњевјековни споменик стар око 6 вијекова, који има велику историјску вриједност.

Крађу је прије седам дана полицији пријавио локални свештеник, али резултата још нема.

Малобројним Србима повратницима није јасно ко је и зашто однио споменик који свједочи о вишевјековном постојању хришћанства на овом простору.

Плаше се да иста судбина чека и други споменик, који је преврнут , а гробница прекопана.

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=104614

И ,,федерални,, медији пишу:

http://www.nkp.ba/dubnica-kod-kalesije-ukraden-srednjevjekovni-spomenik

Međureligijsko vijeće osudilo skrnavljenje pravoslavnog groblja u Dubnici
Avdo Ćurtović | 23. Januar 2014.

Međureligijsko vijeće (MRV) u BiH zaprimilo je prijavu o napadu na pravoslavno groblje u selu Dubnica kod Kalesije u kojoj se navodi da je nedavno s ovog pravoslavnog groblja nestao srednjevijekovni spomenik star oko šest vijekova i koji ima veliku istorijsku vrijednost.

- U sklopu našeg projekta “Monitoring napada na vjerske objekte i druga mjesta od značaja za vjerske zajednice i crkve u BiH” planiramo zajedničku osudu ovog vandalskog čina. Pozivamo medije da medijski proprate zajedničku osudu napada u petak, 24. januara. u 14.00 sati ispred pravoslavne crkve u selu Dubnica, opština Kalesija (na putu Tuzla –Kalesija). Tom prilikom ćemo pozvati predstavnike vjerskih zajednica, crkava i predstavnika općine Kalesija. Vjerujemo da ćemo zajedničkim naporima predstavnika crkava i vjerskih zajednica kao i predstavnika nadležnih organa vlasti da obezbijedimo bolju zaštitu svim vjerskim objektima širom BiH – kaže se u saopćenju MRV-a BiH.

http://www.kalesija.info/medureligijsko-vijece-osudilo-skrnavljenje-pravoslavnog-groblja-u-dubnici/

Mogu zamisliti kako je poturicama tesko.

http://www.spcosmaci.com/index.php?option=com_content&view=article&id=102

Zaista im je teško da shvate da među njima ima i onih kojima smetaju hrišćanski spomenici .
Na kalesijskom kraju se vijekovima unazad njeguju dobri međukomšijski odnosi , toliko dobri da su se Srbi prosto od miline istopili , nekud raselili i pod zemlju pokopali , da ih skoro i nema više na toj opštini ispunjenoj ljudima koji vole i nada sve poštuju komšijsku vjeru , njihove običaje i kulturu .
Nekad hrišćanski simbol vinove loze , grožđa i krsta su prihvatili kao svoj simbol jer Srbima kojih nema već odavno na tim krajevima nije potreban .
Jeste da oni koji su taj spomenik ukrali nisu Hrišćani , ali to je njihov simbol koji govori o tome da je neki njihov predak koji je tu živio skrenuo sa starog puta vjere i po malo i taj krst izobličio i dodao svoj vinograd na nadgrobni spomenik umjesto epitafa na nišan . Vjerovatno je taj pokojnik bio jedan od vjernika one bosanske crkve koja su savremenici Stefana Nemanje poklali i masakrirali (čitaj počinili genocid) ili neki preživjeli nakon tog masakra koji je svojoj djeci rekao primajte djeco moja islam pobiše Srbi sve što se ne krsti sa tri prsta samo ponekad dođite na ovo Begiča groblje subotom ili na Zadušnice da mi svijeću upalite.

Kad sam malo prije pomenuo ovaj slučaj da Bošnjaci eto prihvataju evharistijske simbole kao svoje ispričaću vam i za još jedan slučaj kao dokaz da naše komšije uzimaju i naše običaje .
Na području sela Goduš zabilježen je slučaj koji se u medijima ne pominje (ne znam zašto) , da je 42 ljudi oboljelo od Trihinele . Jedna rahmetli baka nije ni znala koliko može biti opasna konzumacija svinjetine i zašto je toliko Islam zabranjuje .
Vjerovatno ne postoji opasnost po svinjce malobrojnih povratka u federaciju pošto je u pitanju bilo meso divlje svinje , ali svakako je pohvalno to što , eto pobježe mi misao ....

Добро велиш Маре   Е јесу Милутин и Никола повезали вијековима Годуш за Дубницу !

Ћути, болан, зар не знаш да су то све богумили?? Вјероватно им се случајно омакло да спомен Дабиживу Драшковићу отпочну са знаком крста! Мора да нису знали шта крст значи...

gljeb ::

Ћути, болан, зар не знаш да су то све богумили?? Вјероватно им се случајно омакло да спомен Дабиживу Драшковићу отпочну са знаком крста! Мора да нису знали шта крст значи...

А и то им је вјероватно нешто писано тзв ,,босанчицом,, ???   

Данас у емисији ,,Православље,,

GZMS 1891. - 3. knjiga

Преузето са портала Порекло http://www.poreklo.rs/2014/04/07/gentule-cetkovici-genetska-prica/

ПИШЕ: Синиша Јерковић, главни уредник Српског ДНК пројекта

Дио 1

Овим текстом покушаћемо да, уз помоћ генетике, одгонетнемо поријекло српске породице Ћетковић Гентула из Зворничке Спрече, без жеље да дамо коначне судове, већ напротив, да отворимо нова питања.

Укратко о положају и историји Зворничке Спрече

Зворничка Спреча је крај око горњег тока ријеке Спрече, окружен планинама Мајевицом, Бороговом и Снаговом, а на западној страни отворен равницом низ ток ријеке Спрече према Тузли. Описани простор се, у великој мјери, подудара са територијом предратне општине Калесија, а градић Калесија је његов административни центар. Када је Миленко Филиповић 30-тих година прошлог вијека описивао Зворничку Спречу, записао је да је тај крај већински насељен Србима, са муслиманском мањином, а да католика Хрвата уопште није било. До почетка последњег рата број муслиманског становништво је растао у односу на српско, иако су Срби у својим селима имали већину. Након последњег рата, многа српска села у Зворничкој Спречи су остала готово пуста и порушена, а такав је случај и са селом Дубницом у којој су живјели Ћетковић-Гентуле.

Овај крај се, још од раног средњег вијека, налазио или у саставу, или у интересној сфери, српске средњовјековне државе. Тако је у 13. вијеку био у држави Драгутина Немањића, , затим у Деспотовини Лазаревића и Бранковића, а у међувремену бивао је и у власти босанских владара и мађарског краља.

Већина данашњег српског и муслиманског становништва Зворничке Спрече су потомци релативно скорашњих досељеника.

Ћетковићи Гентуле – породично предање

Миленко Филиповић је у свом раду „Зворничка Спреча“ из 1938. описујући становништво села Дубнице написао: „Гентуле или Ћетковићи су раније били у Прњавору, па их одатле муслимани преместили у брдо“.

То је уједно једина информација коју нам Филиповић саопштава о овом роду. Иако штура, и ова информација, ако се пажљивије размотри, открива неколико интересантних података. Сама чињеница да су Гентуле раније живјеле у Прњавору и да су потиснуте од стране муслимана, доводи нас до питања: када се то десило и од стране којих муслимана и којим поводом су се Гентуле иселиле из Прњавора? Прњавор је грчка ријеч и у православној Цркви је назив за црквено, најчешће манастирско имање. Тако имамо у Босни и у Србији више Прњавора тј. црквених имања. Узимајући у обзир близину манастира Папраће, сасвим је вјероватно да је и овај, спречански Прњавор, био имање тог манастира. Манастир Папраћа, најстарији српски манастир у сјевероисточној Босни је тешко страдао у аустријско-турском рату 1717-1723. када остаје порушен и пуст за дуго вријеме, а српско становништво тог краја ће се махом иселити у прекосавске крајеве. Вјероватно су се у том периоду почели масовније досељавати муслимани избјегли из Мађарске или „Унђуровине“, како су је звали, па је некадашње српско село Прњавор временом постајало већински муслиманско.

Око 1780. једна друга, природна катастрофа, погодила је област Спрече, као и остале сусједне крајеве. Била је то епидемија куге, једна од најстрашнијих дотад, која је практично збрисала цјелокупно становништво краја. О пустоши која је настала послије куге, говоре многа народна предања. Главнина српског насељавања из Херцеговине и Црне Горе наступила је послије куге. Нема сумње да су и муслиманске власти покушавале да населе пусте крајеве, давајући повољније услове приликом насељавања, привлачећи досељенике, који су добијену земљу најчешће сами крчили и претварали у плодно земљиште.

Изгледа да се су се и најстарије српске породице у Спречи населиле тек након ове епидемије, око 1790 , тако да је тешко рећи да ли је опстао који род који је је досељен прије куге. То би могли бити Срби Зоље у Калесији, за које се додуше каже, да су такође досељеници из Херцеговине. Ћетковићи-Гентуле, обзиром да су у почетку били насељени у Прњавору, који је смјештен уз ријеку Спречу и уз путну комуникацију Зворник-Тузла, вјероватно су се налазили у првом таласу српских досељеника, оних који су се досељавали крајем 18.вијека. На још увијек претежно пустом земљишту није ни било потребе да се насељавају по брдима и далеко од путева.

Међутим, нису се само Срби досељавали у том периоду. У 19. вијеку, након Првог и Другог Српског Устанка и стварања Кнежевине Србије многи муслимани из градова Србије (Шапца, Ужица, Ваљева) потражили су уточиште у Босни. Био је то други талас муслиманских насељеника у Спречи, послије оних који су дошли из Угарске крајем 17. вијека. Један дио ових мухаџира смјестио се и у села Зворничке Спрече, између осталих и у спречанском Прњавору. Као породице поријеклом из Србије спомињу се у Прњавору Газибеговићи из Мачве и Хуремовићи из Ужица. Вјероватно је долазак ових србијанских муслимана био тренутак када се многе српске породице које су живјеле у долини ријеке и крај путева нису осјећале више сигурним и кад су се почеле пресељавати по околним брдима и даље од комуникација. Судећи по податку који нам саопштава Филиповић, Гентуле Ћетковићи су биле међу њима.

Постоји и предање самих Ћетковића да им је старо презиме Јауковић и да су се доселили крајем 18. вијека из села Дробњака.Овај податак нам је веома важан за одгонетање поријекла Ћетковића, поготово што се , како ћемо даље видјети, у потпуности поклапа са резултатима до којих је довело генетско тестирање једног од Ћетковића.


Православна црква у Дубници, Зворничка Спреча

Прије генетске анализе, вратићемо се на саму појаву двојног презимена код Ћетковића тачније њиховог спомињања као Ћетковић Гентула. Ако су, судећи по предању, Ћетковићи доселили као Јауковићи, то би значило да су и оба ова презимена добили у новој постојбини, Зворничкој Спречи. То није ништа необично, јер су готово сви Срби досељени у Зворничку Спречу промијенили презимена, најчешће по родоначелнику који их је довео у нови крај. Тако од херцеговачке породице Шаренац имамо у Спречи Поповиће, Протиће, Ђорђиће, Митровиће. Није искључено да је и Ћетковиће у Зворничку Спречу довео неки Ћетко Јауковић из Дробњака од којег је настало само презиме Ћетковић.

Преузето са портала Порекло http://www.poreklo.rs/2014/04/07/gentule-cetkovici-genetska-prica/

ПИШЕ: Синиша Јерковић, главни уредник Српског ДНК пројекта

Овим текстом покушаћемо да, уз помоћ генетике, одгонетнемо поријекло српске породице Ћетковић Гентула из Зворничке Спрече, без жеље да дамо коначне судове, већ напротив, да отворимо нова питања.

Дио 2

Веома је интересантно и друго презиме – Гентула.

Да је варијанта презимена Гентула старија од варијанте Ћетковић говори нам и надгробни споменик Илије Гентулића у Дубници. Подручје Мајевице веома је богато старим надгробним споменицама у камену, у народу познатим као мраморови. Један такав мрамор је и мрамор на гробу Илије Гентулића, који је судећи по натпису умро у 96. години, а живио је у 19. вијеку. С обзиром да се у натпису на мрамору појављује и слово Ј које је усвојено након Вукове реформе, једино што можемо донекле одредити јесте да је Илија преминуо у другој половини 19. вијека.

Мрамор Илије Гентулића

Облик Гентулић појављује се у још једном извору из друге половине 19. вијека. Наиме, у Гласнику Земаљског музеја у Сарајеву, априла 1891. објављен је чланак Старобосански натписи у Калесији у којем се описује проналазак неколико натписа на мраморовима у Дубници. Том приликом аутори текста спомињу Вида Гентулића гдје кажу:

„…У близини до 26 корака била је громила, коју је 1884. раскопао старац , Вид Гентулић, тражећи у њој благо. Нашао је у њој врло лијепу земљану посуду, па мислећи да је у њој сахрањено благо, разбио ју је све на комаде. По његовом казивању није у тој посуди ништа било…“

У српском језику нема коријена „гент“ који би могао објаснити значење ове ријечи. Петар Скок у свом Етимологијском Рјечнику, додуше, спомиње глагол „генути“ у значењу „ударити“ и позива се при томе на Вука Караџића, али не даје детаљније објашњење коријена ријечи.

Постоји и тумачење глагола генути као „генути, -нем ‘помакнути, покренути’, <се ‘(по)макнути се, кренути’“. Да ли би се у том случају породица која се пуно сели (креће, помиче) могла прозвати надимком Гентула? Нажалост не постоји такав облик у српском језику који би потврдио овакву претпоставку, али она остаје као могућност.

У Спречи сусједном Подрињу, у Солотуши крај Бајине Баште, постоји породица Гентић досељена још у првој половини 18. вијека из Куча, која слави Никољдан. Огранака ове породице има још и у ваљевском крају, у селу Гола Глава. Спомиње се такође и хајдук, Дамњан Гента, којег је због хајдуковања убио прота Дивљан из ваљевске Буковице. Не вјерујемо да су Ћетковићи по мушкој линији повезани са овом породицом Гентића-Генти, али нека веза је ипак могућа. Интересантно је да у Ердељановићевој студији о Кучима заиста налазимо у Затријепчу на братство Гег’т (баш је тако записано у студији) и није искључено да су преци Гентића у Подрињу и Ваљеву поријеклом од овог кучког братства. Гентићи славе и карактеристичну, кучку славу- Никољдан што иде у прилог поријеклу Гентића из Куча.

Уколико је надимак или презиме Гентула код Ћетковића у вези са породицом Гентић из Подриња, постоји неколико могућности о томе каква би то веза могла да буде. С обзиром да је хајдук Гента био активан у 19. вијеку и вјероватно био познат у ширем региону Подриња, западне Србије и источне Босне, могуће је да су Ћетковићи назив Гентула добили надимачки, тако што је неки њихов предак имао нечег хајдучког у понашању, па би ово Гентула требало схватити „као онај личи на хајдука Генту“. Друга опција би била да су по некој, можда женској линији, Ћетковићи били повезани са подрињским Гентама или Гентићима, па су добили надимак Гентуле. И свака друга могућност је отворена.


Срби Херцеговци око огњишта

С обзиром на географску блискост појаве презимена Гента, Гентић и Гентула у подрињском крају ни ова горња разматрања не би требало у потпуности одбацити.

Ипак, јасно предање Ћетковића које помиње Дробњак као мјесто поријекла, као и резултати генетске анализе на y-хромозому, показаће нам да даље поријекло спречанских Ћетковића треба тражити ипак на другом мјесту.

Преузето са портала Порекло http://www.poreklo.rs/2014/04/07/gentule-cetkovici-genetska-prica/

ПИШЕ: Синиша Јерковић, главни уредник Српског ДНК пројекта

Овим текстом покушаћемо да, уз помоћ генетике, одгонетнемо поријекло српске породице Ћетковић Гентула из Зворничке Спрече, без жеље да дамо коначне судове, већ напротив, да отворимо нова питања.

Дио 3

Дробњачки Јауковићи

Јауковићи су дробњачко братство, дио су шире групе Мандића, а преко њих и Новљана. О Новљанима ћемо нешто више рећи у дијелу текста о генетици. Мандићи су једно од најугледнијих дробњачких братстава и све до 1685. године ово братство давало је кнезове, војводе и капетане Дробњаку који су практично управљали читавим племеном. Остало је предање о дробњачком војводи Милешу Мандићу који је крајем 14. вијека помогао кнезу Лазару да савлада Николу Алтомановића и у знак захвалности, он и његови потомци добили су земљу и били ослобођени од пореза. С обзиром да се територија Дробњака налази у средишту територије које су насељавали средњовјековни сточари , биће да је Милеш био поглавар катуна и да је заједно са својим катунарима, између осталог, пружао и војне услуге феудалцима. Само спомињање кнеза Лазара у овом предању можда говори о томе да су у подјели Алтомановићевих земаља између кнеза Лазара и краља Твртка, Дробњаци припали територији коју је контролисао кнез Лазар, а који су касније били укључени у Српску Деспотовину, иако су се налазили на самом граничном положају према посједима Косача у Хуму. По Милеши Мандићу су се његови потомци прозвали Милешевићи, мада је сачувано и старо братственичко име – Мандића. У том породичном, капетанском низу помињу се још капетани Милош Милешевић из Придворице, коме је 1542. султан потврдио повластице, као и Симеон Мандић који је са пашом Кукавицом учествовао у паљењу Чева. Позната је и прича о кнезу Дракулу Мандићу који је имао шест синова и једну кћер Милицу и коме је у госте дошао пљеваљски паша, затраживши му кћер за себе, а за своју пратњу остале дробњачке дјевојке. Синови Дракулови се преруше у жене и побију и пашу и његову пратњу, потом са оцем Дракулом побјегну у Боку и јужну Херцеговину, гдје се разгранају у многе породице: Андријашевиће, Лазовиће, Илиће, Гојковиће, Бојковиће. То се десило око 1615. године. Остао је само у планини Дракулов најмлађи син Јоксим који је јаукао кад је видио да су му отац и браћа отишли па су га прозвали Јауком, а његове потомке Јауковићима. Без обзира на овај догађај са кнезом Дракулом, капетани из братства Мандића и даље су остали власт у Дробњаку. Тако се спомиње и капетан Иван Милешевић Мандић који је од султана 1671. године добио потврду пријашњих повластица и дозволу да у Придворици, братственичком сједишту подигне цркву св. Аранђела. Вјероватно су тада сви Мандићи који су остали у Дробњаку почели да славе Аранђеловдан, а стару дробњачку славу св. Ђурђа узели за приславу. Помиње се 1685. капетан Јован Мандић (можда се ради о овом истом Ивану који је подигао цркву). Лубурић каже да је то био синовац Јоксима Јаука, претка Јауковића. Овај Јован Мандић завадио се са извјесним Лаовићем из Затарја, кога је касније и убио и бјежећи од крви, око 1685, одселио у Рисан. Од овог Јована Мандића потичу рисански Дробњаковићи. Како год, у самом Дробњаку остале су породице поријеклом од Мандића и то потомци Јоксима Јаука-Јауковићи, затим Јакшићи и од њих: Шаулићи, Дурковићи и Даниловићи, затим Вуковићи-Параушићи и Лаловићи-Делићи.


Подручје Придворице у Дробњаку, средиште Јауковића

Од свих ових презимена, за нашу причу о Ћетковић Гентулама најважнији су Јауковићи, јер, по предању, Ћетковићи од њих потичу. Као што смо раније рекли, сви Јауковићи би требали да потичу од конкретне особе – Јоксима Мандића прозваног Јаука, сина кнеза Дракуле Мандића. Лубурић сматра да се поменути Јоксим родио негдје око 1600.године, а да је био жив и око 1685. када се спомиње као стриц Јована Мандића, дробњачког кнеза. Данас се сматра да сви Јауковићи у Дробњаку потичу од два брата – Павла и Саве Јауковића, који су рођени око 1740., а који су потомци Јоксима Јаука. Од ових дробњачких Јауковића је и Јоксим Јауковић из 19. вијека који је покушао да убије Смаил-агу Ченгића и није успио. Стража га је ухватила и убила на путу за Колашин гдје су га спроводили.


Родослов Мандића-Јауковића у Дробњаку

Зна се да су се из породице Јауковић иселиле двије групе породица и то, потомци Боја Јауковића, у Пиву гдје су се прозвали Бојатима, око 1750. године и Леовци у Пљевљима, Ужицу, Београду. И за Леовце и за Бојате се каже да су побјегли од крвне освете. Леовци су име добили по крају гдје су се најприје настанили након одласка из Дробњака, а то је било Леово брдо у данашњем пљеваљском крају. Тај предак Леоваца непознатог имена имао је четворицу синова: од Стевана су Стевановићи у Челебићима код Фоче, други син Илија се одселио некуд у Босну, а двојици се не знају имена и они су преци Леоваца у Пљевљима и у Србији. Лубурић наводи да су Леовци у Леовом Брду због страха од освете промијениули дотадашњу славу Аранђеловдан у Јеремијевдан. За нашу причу је интересантан овај Илија који је отишао у Босну, не знамо куда. Да ли би он могао бити предак Ћетковића у Зворничкој Спречи? Лубурић саопштава да се бијег претка Леоваца из Дробњака догодио око 1760. године, уз задржавање у пљеваљском крају сасвим је реално да се поменути Илија могао око 1790. доселити у Зворничку Спречу.

Ту се опет враћамо на већ споменути, пронађени мрамор, надгробни споменик Илији Гентулићу из друге половине 19. вијека, који је , чини се, један од најстаријих споменика на дубничком гробљу. На споменику се јасно разазнаје да је Илија умро у 96. години, што би значило да би он веома лако могао да буде Илија из предања Леоваца који је отишао у Босну крајем 18. вијека. Немамо начина да потврдимо ову тезу, али он дјелује веома вјероватна.

Ћетковићи Гентуле су оставили трага у историји Калесије и ширег спречанског краја. Тако су познати трговци Калесије били Јово и Стратимир Ћетковић. Такође Јово Ћетковић је држао и хан у Калесији. Познат је и Тошо Ћетковић, народни посланик у Краљевини Југославији, биран 1938. године у Скупштину. Сва тројица-Јово, Стратимир и Тошо, 1941. године припремали су устанак у спречанском крају. Дан раније били су откривени, ухапшени и спроведени у концентрациони логор Јасеновац гдје су страдали.

Преузето са портала Порекло http://www.poreklo.rs/2014/04/07/gentule-cetkovici-genetska-prica/

ПИШЕ: Синиша Јерковић, главни уредник Српског ДНК пројекта

Дио 4

Овим текстом покушаћемо да, уз помоћ генетике, одгонетнемо поријекло српске породице Ћетковић Гентула из Зворничке Спрече, без жеље да дамо коначне судове, већ напротив, да отворимо нова питања.

Генетски резултати Ћетковић Гентула

Међутим, најјаснији доказ да је поријекло Ћетковића Гентула из Дробњака пружили су резултати тестирања још неких дробњачких новљанских братстава, Вемића и Касалица, прије свега, али и Врућака са Гласинца и Кртинића и Бараћа из Лике. Сва набројана презимена имају веома близак хаплотип и припадају истој хаплогрупи I1-P109 што значи да по мушкој линији воде поријекло од једног претка. Такође одликују се једном специчношћу на маркеру DYS481, што их веома јасно дефинише као блиско повезану групу.

Рећи ћемо нешто и о Новљанима. По дробњачкој традицији, Новљани су оснивачи племена Дробњака. Сва најстарија и главна братства племена Дробњака припадају Новљанима, а има и тумачења да су Новљани заправо старије име за сами Дробњак. Предање каже да су Новљани у једном периоду дошли из Травника у Босни, населили се на подручју данашњих Бањана, а потом прешли на територију данашњег Дробњака гдје су формирали племе Дробњака. Временски оквири када се то могло десити су доста широки и нису усаглашени. Сва горе тестирана братства из Дробњака припадају овом оригиналном дробњачком племену.

Тако је тестирани Вемић из дробњачког братства Милошевића, који као и Мандићи од којих је Ћетковић Гентула припадају Новљанима, најстаријем и основном братству Дробњака, оснивачима племена.

Касалице имају неколико верзија о свом поријеклу, по генетским резултатима су веома блиски Гентулама, а биће да су од Новљанског братства Ђурђића из Комарнице како пише Светозар Томић.

Врућци су презиме добили по гласиначком селу Врутцима, знају да су дошли из Црне Горе, у 18. вијеку, старог презимена се не сјећају, али са обзиром да је Гласинац највише насељаван управо Дробњацима, ови Врућци су по свој прилици нека исламизована, дробњачка, новљанска породица.

Овој групи припадају и двије личке породице: Кртинићи и Бараћи. У самом Дробњаку међу Новљанима постоји и данас презиме Барац у групи Новљана Косовчића. Да ли су лички Бараћи огранак дробњачких Бараца? Генетски резултати потврђују да та веза постоји, али немамо писани траг да је то заиста тако.

Као што видимо већина тестираних припадника хаплогрупе I1-P109 са вриједношћу DYS 481=0 припадају племену Новљана, оснивачима Дробњака и то различитим гранама. Када је Кен Нордтведт, један од водећих свјетских генетичких генеолога, анализирао ову грану хаплогрупе I1-P109 израчунао је да је заједнички предак ове групе живио прије неких 800 година. То веома добро коинцидира са норманском инвазијом на Балкан са југа Италије у 11. и 12.вијеку. Да би ова норманска прича могла да буде веома вјероватна потврђује постојање још једног припадника DYS 481=0 и то на Сицилији (презиме Рицити из околине Катаније), која је више вијекова била главна норманска база у Медитерану.


Хаплотипови дробњачког кластера I1 P109 DYS481=0

Иначе сама I1-P109 највише фреквенције достиже у скандинавским земљама, а унутар хаплогрупе I1 веже се за миграције Викинга, Варјага и Нормана. Готово свугдје гдје је било колонија Нормана има и хаплогрупе I1-P109- у Скандинавији, Нормандији, Британији, Италији, Балкану, Русији. Нормани су у 11. вијеку формирали своје краљевство у јужној Италији и Сицилији. Одатле су неколико пута покушали да нађу упориште и на Балкану, а успјевали су да задрже и одређене градове на албанској обали, попут Драча и Валоне. Главни непријатељи Нормана били су Византинци које су Нормани истиснули из Јужне Италије и ратови између ове двије стране вођени су кроз читав 11. и 12. вијек. У јеку борби Нормана и Византинца око Драча, српски краљ Зете Михајло, направио је савезништво са Норманима и оженио свог сина насљедника Бодина Јаквинтом, ћерком норманског војсковође из Барија. Нема сумње да су одређени Нормани могли бити насељени у 11. и 12. вијеку и у српским земљама.

Закључак

Видјели смо да Ћетковићи-Гентуле имају породично предање да су од породице Јауковић која се доселила из Дробњака. У прилог томе иде и иста крсна слава Јауковића и Ћетковић Гентула-Аранђеловдан. Иначе, међу новљанским братствима у Дробњаку једино братство Мандића, којима припадају и Јауковићи, слави Аранђеловдан.

Породично предање породице Ћетковић Гентула такође се поклапа са резултатима добијеним генетским тестирањем на Y-хромозому и недвосмислено показује сродност по мушкој линији са неколико других тестираних појединаца из Дробњака који такође припадају широј групи Новљана. Чини се да овим резултатима тестираних Вемића, Касалица и Ћетковића-Јауковића из Дробњака добијамо генетски профил овог племена. Остаје отворено питање даљег поријекла ове групе родова, а све упућује на европски сјевер и на норманске сеобе. Нека будућа генетска истраживања племена Дробњака можда ће потврдити, а можда оповргнути ову претпоставку.

Из сачуваних података знамо да је Зворничка Спреча насељавана управо из ширег региона Херцеговине којем и Дробњак припада. Из свега изложеног можемо са великом сигурношћу закључити да су Ћетковићи-Гентуле заиста поријеклом Јауковићи из Дробњака. Остају отворена питања о конкретним особама у родослову ове породице, а одговор на та питања могу дати нека нова истраживања и генетска тестирања.

Литература:

1. Миленко Филиповић „Прилози етнолошком познавању сјевероисточне Босне-Зворничка Спреча“ АНУБИХ Том XVI, књига 12. Сарајево 1969.

2. Миленко Филиповић „Мајевица“ АНУБИХ Том XXIV, књига 19. Сарајево 1969.

3. Миленко Филиповић „Гласинац“ САНУ СЕЗ Насеља и порекло становништва књига 32. Београд 1950.

4. Ристо Јеремић „О пореклу становништва тузланске области“,Гласник географског друштва

5. Андрија Лубурић „Дробњаци, племе у Херцеговини“ Београд 1930.

6. Светозар Томић „Дробњак, Пива и Бањани“ Српска Краљевска академија, књига IV, Београд 1902.

7. Јован Ердељановић „Кучи“ СЕЗ књига 8. Насеља српских земаља, књига 4, Београд 1907.

8. Петар Скок „Етимологијски рјечникхрватскога или српскога језика“ ЈАЗУ, Загреб 1971.

9. Српски ДНК Пројекат, сајт Порекло.рс

http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/naslovna/

10. Гласник Земаљског музеја БИХ, Сарајево, 01.04.1891.

Mr. Majevica ::

Фотографије уступио наш вриједни члан gljeb
Хвала му !

Citat :

Ovo je par fotografija sa dubnickog groblja u naselju Prnjavor...


1901 grob svestenika Nikole Mitrovica


groblje u Dubnici, neobican krst




krst na stecku

Pozdrav !
Ja sam prapraunuka sveštenika Nikole Mitrovića, i praunuka svestenika PetraMitrovića. Da li bi ste mi mogli poslati ovu fotografiju njegovog groba ?
Hvala puno
Mila

Добро нам дошла Мила! Нарочито нам је драго када нам се јаве потомци личности које смо "дотакли" у текстовима форума. Можеш ли нам мало више написати о твојим претцим? Што се тиче фотографије можеш је преузети десним кликом миша на фотографију и Save image. Поздрав

Mr. Majevica ::

Добро нам дошла Мила! Нарочито нам је драго када нам се јаве потомци личности које смо "дотакли" у текстовима форума. Можеш ли нам мало више написати о твојим претцим? Што се тиче фотографије можеш је преузети десним кликом миша на фотографију и Save image. Поздрав

Hvala Vam na dobrodošlici. Hoću pisati....nadala sam se da autorove fotografije možda ima celu , jer je ova malo isečena sa strane.
Pozdrav

Mila11 ::

Mr. Majevica ::

Добро нам дошла Мила! Нарочито нам је драго када нам се јаве потомци личности које смо "дотакли" у текстовима форума. Можеш ли нам мало више написати о твојим претцим? Што се тиче фотографије можеш је преузети десним кликом миша на фотографију и Save image. Поздрав

Hvala Vam na dobrodošlici. Hoću pisati....nadala sam se da autorove fotografije možda ima celu , jer je ova malo isečena sa strane.
Pozdrav

Поздрав Мила и добродошла

Ево цела слика у високој резолуцији.

Милош

Двије панорама слике дубничког гробља јуна 2014 године.

http://www.dermandar.com/p/ezXPWw/

http://www.dermandar.com/p/bMzXZP/

Милош

Рудина, Дубница јуни 2014

http://www.dermandar.com/p/ehYOai/dubnica-rudina-2014

Милош

Свака част, Милоше! Ово је фантастично!

Popravljeni spomenici na dubnickom groblju:

MilosG ::

Mila11 ::

Mr. Majevica ::

Добро нам дошла Мила! Нарочито нам је драго када нам се јаве потомци личности које смо "дотакли" у текстовима форума. Можеш ли нам мало више написати о твојим претцим? Што се тиче фотографије можеш је преузети десним кликом миша на фотографију и Save image. Поздрав

Hvala Vam na dobrodošlici. Hoću pisati....nadala sam se da autorove fotografije možda ima celu , jer je ova malo isečena sa strane.
Pozdrav

Поздрав Мила и добродошла

Ево цела слика у високој резолуцији.

Милош

Mnogo Vam hvala još jednom !
Moja tetka Mira Mitrovic je napisala knjigu "Pomenik" i ja ću ponešto iz toga postovati

Др. Ристо Јеремић (1869-1952) љекар у Тузли био је покретач и помагач многих националних и културних акција у Босни и Херцеговини прије првог свјетског рата. Инспирисан покушајем Матице српске из Новог Сада да сазна узроке "Зашто народ наш пропада?" и пронађе љек
др. Јеремић је 1909 године иницирао анкету о "рђавим" обичајима код православних Срба у зворничко-тузланској епархији.
Позивајући се на наредбу да сваки изложи добре и рђаве обичаје код својих парохијана издате у октобру 1910 године од Епархијског црквеног суда зворничко-тузланске епархије Парохијски свештеници су суду упутили 44 индивидуална и 1 колективни реферат.
Свештеници су добили распис са питањима на која би требало да одговоре а која су се односила на обичаје, наручито "рђаве" из разних прилика у народном животу.
Тако долазимо и до свештеника Петра Митровића који се на форумским страницама спомиње неколико пута. Петар Митровић је уписан као парохијски свештеник у Дувници. Интересантно је да је и моја бака понекад говорила Дувница, не баш често али се дешавало.
Ево неколико "рђавих" особина дубничких парохијана које је забиљежио њихов свештеник.

Крштење
У одјељку о крштењима Петар Митровић је за Дубничане рекао да им није по вољи да свештеник одмах после сахране са погреба долази на крштење. П. М.

Одгајање дјетета
Премда мајка доји дијете, опет му за поста не да крављега млијека говорећи: нећу га мрсити.П. М.

Просидбе, свадбе и вјенчања
О просидби узму родитељи или старатељи најмање 60 круна за дјевојку на највише 300 круна.
О свадби по три дана пирују(пилаве) и ту од 100 до 300 круна потроше.
Млатка мора се одмах посље вјенчања преклањати и то најмање 6 мјесеци.П. М.

Болест
У болести неће јести мрсних јела за вријеме поста премда му доктор пропише и заповједи па да ће умрјети, осим ако је у болници.П. М.

Смрт и погреб
При погребу понесу ракије и хљеба на гробље па чим мртвога загрну у земљу, одмах започну пити. Кад дођу са погреба, онда једна женска
изнесе пред кућу бокал воде(или ибрик) па сваки мора руке умити и по једну жишку преко себе пребацити. Ово је чварање остало још откако је у Босни куга била па се је онда говорило када се ватра пребацује:"Једна ме ватра прескочи, друге се не бојим".
После тога у кући одакле је мртвац био, засједу пити и јести, па кад се добро напију ракије онда једни запјевају а други се потуку. На сваку жалост забораве.П. М.

Даће, задушнице
Сваком умрлом преко седам година дају по три даће.Сазову све комшије па ту најпрва узму кољива(панаије) па одмах једу, пију па онакви пијани се побију.Ако се случајно не би побили а они пјевајући иду кући као са каквога вашара. Три дане(јечека) стају га 30-50 форинти (50-100 круна).
О задушницама иду на гробље па понесу доста јела и пића па чим окаде гробље одмах сједу јести и пити. Чим их ракија добро прихвати почну пјевати па и играти, посљњ тога се потуку.Тако су у Баљковици о Задушницама године 1907 играли и пјевали на гробљу па се онда потукли и многе крстове(споменике) покршили.П. М.

Слава
Крсна имена по три дана славе а има их у мојој парохији па по пет дана славе. У Калесији парохији мојој имаде преко 60 кућа а Часне вериге само три домаћина славе и то се све село сточи њима тројици на пиће па их за три дана тако сруше да они немају шта јести. Зато су ова тројица најсиромашнији у селу Калесији.П. М.

Завети
Уторником у Дувници неће да раде пољскога рада због туче(града) него иду Турцима на рад за паре па што су Турци већином френкњиви, то се мало помало и Срби могу наћи заражени том болешћу.П. М.

Сеоске и пољске молитве
На молитве већином иду да пију: тамо доносе јело и пиће. Већина их се напије па и не приступи молитви. Многи се пободу и ножићима.П. М.

Оргинални реферат налази се у САНУ у Београду.

MilosG ::

Др. Ристо Јеремић (1869-1952) љекар у Тузли био је покретач и помагач многих националних и културних акција у Босни и Херцеговини прије првог свјетског рата. Инспирисан покушајем Матице српске из Новог Сада да сазна узроке "Зашто народ наш пропада?" и пронађе љек
др. Јеремић је 1909 године иницирао анкету о "рђавим" обичајима код православних Срба у зворничко-тузланској епархији.
Позивајући се на наредбу да сваки изложи добре и рђаве обичаје код својих парохијана  издате у октобру 1910 године од Епархијског црквеног суда зворничко-тузланске епархије Парохијски свештеници су суду упутили 44 индивидуална и 1 колективни реферат.
Свештеници су добили распис са питањима на која би требало да одговоре а која су се односила на обичаје, наручито "рђаве" из разних прилика у народном животу.
Тако долазимо и до свештеника Петра Митровића који се на форумским страницама спомиње неколико пута. Петар Митровић је уписан као парохијски свештеник у Дувници. Интересантно је да је и моја бака понекад говорила Дувница, не баш често али се дешавало.
Ево неколико "рђавих" особина дубничких парохијана које је забиљежио њихов свештеник.

Крштење
У одјељку о крштењима Петар Митровић је за Дубничане рекао да им није по вољи да свештеник одмах после сахране са погреба долази на крштење. П. М.

Одгајање дјетета
Премда мајка доји дијете, опет му за поста не да крављега млијека говорећи: нећу га мрсити.П. М.

Просидбе, свадбе и вјенчања
О просидби узму родитељи или старатељи најмање 60 круна за дјевојку на највише 300 круна.
О свадби по три дана пирују(пилаве) и ту од 100 до 300 круна потроше.
Млатка мора се одмах посље вјенчања преклањати и то најмање 6 мјесеци.П. М.

Болест
У болести неће јести мрсних јела за вријеме поста премда му доктор пропише и заповједи па да ће умрјети, осим ако је у болници.П. М.

Смрт и погреб
При погребу понесу ракије и хљеба на гробље па чим мртвога загрну у земљу, одмах започну пити. Кад дођу са погреба, онда једна женска
изнесе пред кућу бокал воде(или ибрик) па сваки мора руке умити и по једну жишку преко себе пребацити. Ово је чварање остало још откако је у Босни куга била па се је онда говорило када се ватра пребацује:"Једна ме ватра прескочи, друге се не бојим".
После тога у кући одакле је мртвац био, засједу пити и јести, па кад се добро напију ракије онда једни запјевају а други се потуку. На сваку жалост забораве.П. М.

Даће, задушнице
Сваком умрлом преко седам година дају по три даће.Сазову све комшије па ту најпрва узму кољива(панаије) па одмах једу, пију па онакви пијани се побију.Ако се случајно не би побили а они пјевајући иду кући као са каквога вашара. Три дане(јечека) стају га 30-50 форинти (50-100 круна).
О задушницама иду на гробље па понесу доста јела и пића па чим окаде гробље одмах сједу јести и пити. Чим их ракија добро прихвати почну пјевати па и играти, посљњ тога се потуку.Тако су у Баљковици о Задушницама године 1907 играли и пјевали на гробљу па се онда потукли и многе крстове(споменике) покршили.П. М.

Слава
Крсна имена по три дана славе а има их у мојој парохији па по пет дана славе. У Калесији парохији мојој имаде преко 60 кућа а Часне вериге само три домаћина славе и то се све село сточи њима тројици на пиће па их за три дана тако сруше да они немају шта јести. Зато су ова тројица најсиромашнији у селу Калесији.П. М.

Завети
Уторником у Дувници неће да раде пољскога рада због туче(града) него иду Турцима на рад за паре па што су Турци већином френкњиви, то се мало помало и Срби могу наћи заражени том болешћу.П. М.

Сеоске и пољске молитве
На молитве већином иду да пију: тамо доносе јело и пиће. Већина их се напије па и не приступи молитви. Многи се пободу и ножићима.П. М.

Оргинални реферат налази се у САНУ у Београду.

Hvala Vam na zanimljivim informacijama,
izgleda da se u suštini nismo mnogo promenili.
Moja tetka,unuka sveštenika Petra Mitrovića i autor knjiga "Pomenik" i "Stradanja srpskih sveštenika u istočnoj Bosni 1912-1945" upokojila se na Lučin dan u 93 god. 
To je i jedan od razloga mog odsustvovanja.
O pradedi o. Petru Mitroviću znam ono što mi je moja baka Dragica, supruga o.Dušana Mitrovića pričala.

 Izgleda da je bio dosta nekonvencionalna ličnost. Vrlo strog a u isto vreme neobičan. Pričala mi je npr. da je lečio mentalne bolesnike. Baka kaže da su ih dovodili vezane lancima i posle noći u crkvi provedene s njim da su izlazili mirni i normalni. A u vezi njegovog hapšenja , prilikom odvodjenja u logor Arad, zbog saradnje sa Principom, pričala mi je da su zarobljenici ispevali "Na svima lanci i šarafi a pop Pera u kanapi..." Navodno je kad je pradeda došao na red da ga vežu ponestalo lanaca, pa su njega  vezali konopcem....

Лијепих ствари се може овдје видјети. Ипак, овдје се конкретно ради о пукој случајности да је ријеч о човјеку са истим именом и презименом, па још уз то такође и свештенику! Међутим у питању је свештеник из Сочковца код Добоја, у озренском крају. Осмачки свештеник истог имена и презимена умро је раније, чини ми се око 1871.године.

Ивињавам се Моја грешка. Али баш исто име Захарија и исто презиме Поповић