Tobut

ТРИЈЕШНИЦА

Трагајући за једном ,,могућом,, локацијом стећака из литературе, која се показала не тачном заврших ја у Тријешници. Па да џабе не одох усликах неколико фотки да видите ђе ме пут нанесе...

ТРИЈЕШНИЦА

ТРИЈЕШНИЦА

Љетње гуме ниског профила, пут (блато), рупа до рупе, сјелина на пар мијеста...кратак опис....

prelijepa priroda, nije bilo uzalud;)

Eh da je taj put as....

Eh da na ovom pašnjaku ima malih čobančića i čobanki da se igraju čale i klisa...

Јучерашње

Скретање за Тријешницу

Поглед на Хајдуково брдо из Тобута

Stara verzija!

Nova verzija

Pantelija ::

Nova verzija

Vidim da taj domaćin radi domaćinski i to me mnogo raduje. Put je već sredio. Uskoro bi trebala i ograda od ceste da ugleda svjetlost dana. Još kad bi i tu udžericu malo dotjerao bila bi to prava bajka.

Nemoj da brineš biće urađeno. Kad se spoje ulaganja iz Švedske i volja i znanje sa malo ljubavi, sve se može.

Sa http://www.majevica.de/26.html
Filipović navodi, prema F. Račkom, jedan dokument iz srenjeg vijeka, iz doba prije poslednjeg mađarskog osvajanja Majevice: „To je povelja koju je u oktobru 1458. g. u Žepču izdao kralj St. Tomaš, u svojstvu bosanskog kralja i gospodara srpske države (despotovine) logofeldu St. Ratkoviću, koji je bio veliki logofeld na despotskom dvoru. Ratković je imao i mnoga imanja u raznim kraljevinama. Kralj mu je dao i neka sela u Majevici i njenoj podgorini: `u vlasti teočačkoj selo Lukova i selo Prekopac dolni i Prekopac srenji i selo Kunceli i drugi Kunceli i Podlužje i Pelave i Tobut dolni, što su držali Veskovići`“.

Stefan Ratkovic koji nosi titulu logotet, po poreklu Grk najverovatnije je svoju karijeru zapoceo u Smederevu na dvoru despota Djuradja Brankovica. Logoteti su u Srbiji i Bosni srednjeg veka bili na celu dvorske kancelarije, izdavali su povelje, bili zaduzeni za pisanje(istih), sto znaci da su morali bili pravnicki obrazovani. Prema Dusanovom zakoniku, logotet je imao prava da pored cara i patrijarha, upravlja odredjenim poslovima srpske crkve(clan 25.). Ovu povelju, kralj Stefan Tomas je mogao izdati posle 21. marta 1459., kada je njegov sin, Stefan Tomasevic primio nacelstvo srpsko i titulu despota Srbije od strane ugarskog kralja Matije Korvina(Hunjadija). Ukoliko je povelja izdata oktobra 1458., Stefan Tomas je tada od Srbije drzao samo Srebrenicu i jos desetak gradova oko nje a samim tim i vazno rudno podrucje.
Sto se tice Tobuta dolnog, verovatno je to bilo podgradje sa trgom Tobuta gornjeg, kao i u vecini slucajeva. Veskovici verovatno nose ime po rodonacelniku Vesku, hipokoristiku od Veselko, Veseljko a podatak, ''Tobut dolni, što su držali Veskovići'' jasno govori o tome da su vec sisli sa istorijske scene ili su im posedi oduzeti.

Што се тиче овог мјеста званог ,,Прекопац долни и средњи,, постоји топоним на Мајевици који се још увјек који се назива ,,Прокопац,, између ,,Улошовине,, и Козјака....

Тобут ,,У пролазу,, ...

Malo tobutskih motiva!

Одличне фотографије Пантелија !

Кроз Тобут:

Emisija 13.10.2013 o vodenici u Tobutu
http://rtrs.tv/program/emisija.php?id=204

Povelja kralja Stefana Tomasa iz 1458., velikom logofeldu Stefanu Ratkovicu.

Selo Tobut, opstina Lopare, R.Srpska, 1969g


Bijelici (10.k Djurdjevdan), starinom su iz Hercegovine. Od ovog roda je bio Toma Hajduk. Mnogi od Bijelica su se iselili u Tutnjevac i Zabrdje-opstina Ugljevik.

Jekici (5.k Djurdjevdan), doseljenici u prvoj polovini 19. veka iz Gacka u Hercegovini. Dosao im predak Jovo Panj.

Pekici (11.k Petrovdan), poreklom iz Hercegovine, (neki kazu iz Crne Gore). Doselili se iz Gacka. Prvo se naselili u Pozarnici kod Tuzle, i od njih su tamosnji Pelemisi. Staro im prezime Stojanovici. Ima ih i u Sremu.

Lukici zovu se i Makvicima (3.k) od kojih su: Antici (1.k), Vasici (8.k), Jovici (1.k). Vasica ima iseljenih u Bijeljini i na Capordima, Lukica ima u Loparima i u Banatu, a Antica u Beogradu i Loparima. Doselili se sredinom 18. veka sa planine Guceva-opstina Loznica, dalja starina im je u Hercegovini.

Dzeletovici ili Dzelici od kojih su: Despotovici (4.k), Todorovici (10.k), i Maksimovici (7.k), porekom su iz Gacka u Hercegovini. Branko Dzelic rodjen 1928, nabraja ove pretke: njegov otac Tomo, deda:Spasoje, praded:Tomo, i cukunded Despot, a dosao je i neki jos dalji predak dakle u 18. veku. Ima ih jos u Bogutovom Selu i Cadjavici kod Bijeljine.

Josipovici (3.k Arhandjeo), jedan od najstarijih rodova u selu, poreklom su iz Hercegovine, (po drugima nepoznatog porekla).

Prelici (13.k) od koje su i Cvijetinovici (7.k)-(ukupno: 21.k, slave sv. Jovana), veoma star rod u selu, vode poreklo od pretka koji je dosao iz sela Labucka-opstina Lopare zeni u kucu.Za njih je Dr. R. Jeremic zabelezio jos pre prvog svetskog rata da su starosedeoci u ove krajeve.

Stjepanovici/Marici (7.k sv. Arhandjeo), su poreklom iz Hercegovine.

Sakotici (22.k sv. Lazar), doselili se iz Hercegovine, a starinom su iz Kolasina u Crnoj Gori. Preci su sa sobom doneli iz Hercegovine pusku pecanku. Ima ih jos u Malesicima kod Zvornika. U Lopare, Pirkovice, Milini Selo, Bukinje i Brcko, ima ih i u Bijeljinskom kraju u selu Suho Polje.

Boskovici (2.k Djurdjevdan), su iz Hercegovine.

Kovacevici (7.k Srdjevdan), poreklom su iz Srdjevica kod Gacka u Hercegovini. Inace svi koji slave Srdjevdan su poreklom iz Gatackog kraja. U selu Srdjevice postoji stara crkva koja sagradjana jos za vreme Nemanjica. Po tradiciji su kovaci, a bavili su se i popravljanjem pusaka. Ima ih iseljenih u Loparima, Milinom Selu i Beogradu, a kao Lazica u Tutnjevcu.

Medici/Antici (30.k sv. Jovan), zajednickog porekla su Jovici (11.k), i Jevtici (3.k)-(ukupno ih je bilo:44.k, slave sv. Jovan), poreklom su iz Like, Bila su dosla tri brata: Anto Jovo i Jevto.
Neki Jovici vele da su poreklom iz Hercegovine.

Tesici (11.k), od koje su Kerovici (3.k)-(14.k, slave sv. Jovan), poreklom iz Hercegovine. Ima ih jos u Trnjake, u Tuzli, Banovicima i dr.

Maksici (1.k), je bio hajduk Jovica, cije se potomci prezivaju po njemu (Jovicici (2.k), Prezivaju se u Hajdukovici. Zajednickog porekla su i Mitrovici (6.k). Nepise za krsnu slavu i o njihovoj starini.

Ostojici (3.k sv. Nikola), su starinom iz Hercegovine.

Acimovici (2.k Arhandjeo), i njihov ogranak Stevici (5.k), predak Acimovica se doselio iz Puskovca, okolina. Ima ih iseljenih u Tuzli, Bijeljini, Zenici i dr.

Radovanovici (5.k), su starinom iz Hercegovine, najpre su ziveli u Bogutovom Selu, pa ih je u Tobutu naselio Gligor Pajkanovic iz Vukosavca, dakle u prvoj polovini 19. veka.

Trifkovici (6.k Djurdjevdan), su poreklom iz Hercegovine.

Micici (7.k), od kojeg su: Stjepanovici i Lukici (3.k)- (10.k, slave sv. Jovana), predak je dosao iz okoline Kladnja, a inace su starinom iz Hercegovine. Micica ima iseljenih u Tuzli i Banatu.

Simanici (8.k), od koje su: Savici/Jokovici, (sv. Jovan), su starinom iz Bjelice iz Korita-u Crnoj Gori-Cetinje.

Savici (17.k sv. Nikola), od kojeg su Petrovici (6.k)- (23.k sv. Nikola), poreklom iu Hercegovine.

Stevici (3.k sv. Nikola), su poreklom iz Crne Gore.

Jokici/Radonjici (5.k sv. Jovan), starinom su iz Gacka u Hercegovini. Ima ih u Loparima i dr.

Zarici (4.k sv Nikola). Okolina tvrdi da su bili Muslimani. Kad su dosli u Tobut, tu se posrbili da se izjednace s okolinom.

Jovici/Peracevici (7.k sv. Lazar), starinom su iz Hercegovine. Ima ih u Priboju preko 40.kuca sa prezimena Grujicici, Gligorevici, Milanovici, Marici i dr. Ima ih jos u Trnjacima.

Simici (5.k sv. Jovan), starinom iz Hercegovine. Ima i u Priboju.

Tasovci (2.k sv Arhandjeo), poreklom su iz sela Tresnjaka kod Trebinja. Ima ih u Priboju 11.k.

Pajkanovici (3.k sv. Jovan), doselili se iz okoline Peci-Metohija, a dalja starina im je u Crnoj Gopri. Po narodnoj tradiciji Pajkan Carnojevic je bio brat srpskog patrijarha Arsenija Carnojevica, i da je bio seiz kod age Zafire u Metohiji kod Peci. Mnogo ih je raseljenih od ovog roda: ima ih pod razlicitim prezimena u Priboju. Brckom, Tuzlu, na Visu u Drugovu, Milinom Selu, Beogradu i dr.

Djokici (2.k sv. Jovan), poreklom iz Hercegovine, ima ih jos u Priboju.

Ilici (8.k sv. Jovan), doselio iz Lipovice-opstina Lopare kao zet u kucu Kerovica, dalja starina im je u Hercegovini.

Pavlovici (6.k sv. Nikola), dosli su iz Lipovice, gde ih jos ima i starinom su iz Hercegovine.

Familije koje su se preseljavale iz okolna sela svi su mahom poreklom iz Hercegovine, a to su:
Stanojevici (2.k sv. Arhandjeo i po zemlji Djurdjevdan), predak dosao iz Bogutovog Sela curi u kucu u Todorovice.

Tekici (2.k), dosao iz Peljava zeni u kucu.

Nikolici (4.k Djurdjic), dosao iz Mazgraje curi u kucu u Maksice.

Simici.M (1.k), dosao iz Priboja na Trjesnicu curi u kucu.

Simeunovic (1.k), dosao kao uljez iz Peljava.

Peric Milan i Drago (2.k), dosao Jakov iz zaseoka Simara u Priboju.

Djukanovic Rajko (1.k), dosao oko 1955 iz Priboja curi u kucu.

Prodanovic Savo (1.k), dosao iz Lipovica zeni u kucu.

Tomici Aleksa i Dusan (2.k), rodjaci, dosli su iz Priboja zenama u kucu.

Gavric Drago (1.k), dosao iz Priboja 1959 u Trnjake zeni u kucu u Savice.

Blagojevic.R (1.k), dosao iz Peljava u Tripkovice zeni u kucu.

Radovanovic Jovan (1.k), dosao zeni u kucu u Pekice iz Priboja.

Markovic.R (1.k), dosao iz Priboja u kucu Markovica.

Dokici (1.k), dosao iz Priboja.

Tomic.s (1.k), dosao iz Lipovice u Josipovice zeni u kucu.

Marjanovici (1.k), daosao iz Malesevca zeni u kucu.

Rikic (1.k), dosao 1967 iz Puskovca zeni u kucu.



Nepoznate starine:

Jovici i Boskovici (6.k sv. Jovan prisluzba Djurdjvdan).
Lakici (4.k sv. Nikola); Mitrovici (1.k sv. Nikola), Simici-Bundarevici (6.k), Nikolici (2.k sv. Nikola).
U Donjem Tubotu; Simikici (6.k sv. Arhandjeo) pod debelcem smatraju ih starom familijom u selu; Simci (2.k sv. Arhandjeo); Stefanovici-Londrici (3.k sv. Arhandjeo); Popovici (11.k sv. Lazar); Tanackovici (5.k); Nedic Momcilo (1.k), Simikici-Lakici (4.k); Lazici (3.k); Dragici (8.k); Mihajlovici (1.k); Lazarevici/Cekicevici (4.k sv. Lazar); Teodorovici (4.k Djurdjevdan).

http://us.yhs4.search.yahoo.com/r/_ylt=A0oG7qDkyahSUgwA9JUPxQt.;_ylu=X3oDMTBzbGM2NGExBHNlYwNzcgRwb3MDNDcEY29sbwNhYzIEdnRpZAM-/SIG=120o3qsd3/EXP=1386822244/**http%3a//www.diskusije.net/727536-post346.html

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=297959

Тешићи - примјер успјешне пољопривредне породице

На подручју Лопара је 646 регистрованих пољопривредних газдинстава и 1.500 хектара обрадивог земљишта. У крају, познатом по производњи шљиве и јабуке, највише је воћњака, али се посљедњих година све више пољопривредника бави и пластеничком производњом поврћа и сточарством. Примјер је и породица Тешић.

Видео на http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/05/13/tvclip027922.mp4

Петочлана породица Тешић из лопарског села Тобут обрађује 80 дунума земље. Сију кукуруз и јечам.

Имају фарму бикова, музних крава и оваца. Више од пет деценија баве се и воћарством, а прошле године обновили су стари воћњак од 10 дунума, засадивши 600 стабала шљиве. Перспективу виде и у пластеничкој производњи поврћа.

"Имамо пластенике, 450 квадрата, а радимо и поврће на отвореном, већином паприку рогу, парадајз, мало краставца. Радимо и друге културе", каже Раденка Тешић.

Посла у сеоском домаћинству има много. Али, сложно, све стижу, каже најстарији члан домаћинства осамдесетдвогодишњи Недељко Тешић.

"Најпотребније је правилно размишљање, када се сије и кад да се спрема. Није лако бавити се се пољопривредом, тешко је радити. Али ипак, може се зарадити", истиче Недељко Тешић.

Будући да Мајевица располаже одличним климатским условима, потенцијалима и ресурсима, пољопривреда је један од могућих стратешких праваца развоја.

"Прошле године смо дистрибуирали нашим пољопривредницима 20 пластеника, а план је да то урадимо и у овој години", рекао је Радо Савић, начелник општине Лопаре.

Пројектима у аграру, настоје спријечити све чешће одласке из ове неразвијене општине, углавном ослоњене на дијаспору, у којој живи око 5.000 Мајевичана.

Уз овај видео сретан Вам Бадњи дан: