Batajnica - Srusio se MIG 29

Pilot MIG-a umro u bolnici, poginuo i vojnik!
Utorak, 7. jul 2009. 14:53


U udesu aviona u blizini vojnog aerodroma Batajnica danas su poginuli pilot Rade Ranđelović i vojnik Milan Ulemek. Pilot je, posle katapultiranja, preminuo na VMA od posledica povreda.

Ulemek je stradao na zemlji, a pri padu aviona još jedan vojnik je lakše povređen, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije.

Nesreća se dogodila tokom redovnog letačkog zadatka jutros u 9.10, kada se avion MiG-29 Vazduhoplovstva i Protivvazdužne odbrane Vojske Srbije srušio u blizini aerodroma Batajnica, navodi se u saopštenju ministarstva.

Pilot Ranđelović je imao 47 godina, a vojnik Ulemek 24. Povređeni vojnik Bojislav Dragoljević ima 21 godinu.

Zamenik komandata Vazduhoplovstva i PVO Nebojša Đukanović rekao je da još nije poznat uzrok nesreće i da očekuje da će rezultati istrage biti poznati do kraja meseca.

Đukanović je rekao da je pilot Ranđelović uvežbavao manevarske sposobnosti aviona koje je trebalo da prikaže na predstojećem aeromitingu a nesreća se desila pri kraju manevra.

"Kritični moment se desio kada je avion trebalo da sleti. Ranđelović se katapultirao na izuzetno maloj visini", rekao je Đukanović govoreći o udesu aviona MIG 29.

On je naveo i da je vojnik Ulemek bio na požarstvu u parku tehničkih sredstava kada je avion pao na to mesto.

Đukanović je naveo i da se vojnik Dragojlović povredio dok je gasio požar uzrokovan padom aviona.

Đukanović je rekao da će preostala četiri aviona tipa MIG 29 VS biti prizemljena dok se ne utvrde uzroci ove nesreće.

Avion koji se srušio bio je remontovan prošle godine 25. maja u Vojnom zavodu Moma Stanojlović. Od remonta je imao 145 letova a posle današnje nesreće je potpuno uništen.

Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je telegram saučešća porodicama pilota Radeta Ranđelovića i vojnika Milana Ulemeka. "Primite izraze najdubljeg saučesća povodom pogibije naših vojnika, koji su izgubili živote obavljajući časno svoju dužnost", navodi se u telegramu.

Tadić je izdao naređenje Generalštabu Vojske Srbije da sprovede hitnu i opsežnu istragu povodom pada aviona. Predsednik Tadić je zatražio da se utvrde uzroci nesreće, kao i eventualna odgovornost.

Vojska Srbije ima pet MIG-ova 29, dok su ostali izgubljeni na zemlji ili u vazdušnim borbama sa NATO 1999. godine. Remont prvog završen je u Rusiji 2008. godine.

Avioni su bili prizemljeni zbog isteka resursa 2004. godine, kada je zaštita vazdušnog prostora poverena avionima nešto starije generacije MIG 21.

Kako su prenele agencije, na avione u Rusiji ugrađeni su remontovani sistemi, agregati i sklopovi, i nova oprema kojom je avion modernizovan, u skladu sa Međunarodnim standardima za vazdušnu plovidbu.




Današnja nesreća jedanaesti je udes letelica Vojske Srbije od 1999. godine.

U prethodnih deset nesreća aviona i helikoptera od 1999. godine, poginula su trojica pilota, a više ih je lakše i teže povređeno.

U prethodnim udesima ukupno su izgubljena tri aviona Utva 75 (V-53), tri helikoptera Gazela (H-42), dva Supergaleba (N-62), jedan Orao (J-22) i jedan transportni avion An-26 (T-70).

Prvi udes nakon NATO bombardovanja dogodio se 14. avgusta 1999. godine kada je avion An-26 prinudno sleteo na civilni aerodrom u Surčinu bez izvučenog stajnog trapa. Posada aviona je ostala nepovređena ali je avion zbog oštećenja rashodovan i korišćen za rezervne delove.

Najveća katastrofa u prethodnih devet godina dogodila se 20. marta 2000. godine kada su na aerodromu Kovin, u udesu školskog aviona Utva-75, poginuli kapetan prve klase Stevica Žarkov i poručnik Dejan Radovanović.

Iste godine, krajem oktobra, u okolini aerodroma u Golubovcima kod Podgorice, izgubljen je jedan avion Supergaleb G-4, ali su se dvojica pilota spasili iskakanjem.

Tokom 2001. godine nije bilo udesa vojnih letelica, ali je crna serija nastavljena već 2002. godine, kada je u okolini Niša izgubljen helikopter Gazela, čija su dva člana posade uspeli da prežive.

U okolini aerodroma Lađevci kod Kraljeva 11. oktobra 2003. godine oštećena je još jedan Utva-75 prilikom prinudnog sletanja a dva člana posade su povređena.

Pretposlednjeg dana decembra iste godine u centru Kragujevca pala je Gazela koja je trebalo da učestvuje u programu obeležavanju Nove godine za oko 500 dece iz vrtića i škola u tom gradu.

Samo velikom srećom izbegnuta je tragedija a dva člana posade, snimatelj, čovek kostimiran u Deda mraza i jedno dete koji su se nalazili u helikopteru prošli su sa lakšim i težim povredama.

U 2004. i 2005. godini izgubljen je jedan avion Utva-75 i helikopter Gazela, čije su posade preživele, dok u 2006. i 2007. godini nije bilo gubitaka.

Prošle godine Vojska Srbije izgubila je dva aviona i jednog pilota.

Prvo je 21. maja u okolini vojvođanskog sela Baranda major Tomas Janik iskočio iz aviona Orao za vreme trenažnog leta, a 24. septembra na aerodromu Batajnica poginuo je potpukovnik Ištvan Kanas prilikom pripreme za učešće na aeromitingu u avionu G-4.

(MONDO/agencije)

eee nesrece

neka im je laka crna zemlja

U vojsci sam bio ocevidac pada aviona G4.Tada je pilot ostao ziv,mada sa slomljenim rebrima. Tri mjeseca je bio na bolovanju.
To je bilo na aerodromu Golubovci, kod sadasnje Podgorice. Ja sam na avionima vrsio predpoletene,medjuletne i posleletne preglede i punio gorivo.
Poginuli u ovoj nesreci nek pocivaju u miru

Tojicu zavidim ti ! Uvijek sam se trudio da shto blize budem avionima, al' neostavreni san...
Postoji forum vezan za avijaciju u bivshoj SFRJ. tj. svi oni koji su imali tada neke veze sa vojnim letjelicama dopisuju se na http://www.avijacijabezgranica.com/forum/ Takodje su ,,obradjeni,, svi udesi RV i PVO....

Foto sa ABG

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/72389/Sru%C5%A1io+se+vojni+avion+kod+Batajnice,+poginuli+pilot+i+vojnik.html

Laka im crna zemlja i nek počivaju u miru.

Mr. Majevica ::

Tojicu zavidim ti ! Uvijek sam se trudio da shto blize budem avionima, al' neostavreni san...
Postoji forum vezan za avijaciju u bivshoj SFRJ. tj. svi oni koji su imali tada neke veze sa vojnim letjelicama dopisuju se na http://www.avijacijabezgranica.com/forum/ Takodje su ,,obradjeni,, svi udesi RV i PVO....

Nikad ne reci nikad. Možda ti se ostvari nešto ovako.
https://www.youtube.com/watch?v=pE6CqBcH29M

Mr. Majevica ::

Tojicu zavidim ti ! Uvijek sam se trudio da shto blize budem avionima, al' neostavreni san...
Postoji forum vezan za avijaciju u bivshoj SFRJ. tj. svi oni koji su imali tada neke veze sa vojnim letjelicama dopisuju se na http://www.avijacijabezgranica.com/forum/ Takodje su ,,obradjeni,, svi udesi RV i PVO....

Hvala za link. Ima dosta informacija.
Iznenadilo me kad sam procitao da je dosta aviona stradalo u NATO bombardovanju i to u Tuzi. Tamo sam bio nekoliko puta za vrijeme uzbune.Mislio sam da su avioni sigurni u tom podzemnom skrovistu. Ulaz u skloniste je tako napravljen da se uopste nevidi niodakle,napravljen je sa nekoliko krivina,a iznad su ogromne stijene.Vrata su 10 centimetara debela i to puno zeljezo.Unutru su u sredini tunel za avione,a sa strana su kancelarije,spavaonice,vc , kupatila itd. Unutru se moze lijepo zivjeti,bez da se izlazi vani. To je tako ukopano u kamenu,da sam ja mislio,da se samo sa atomskom bombom moze unistiti.

Ovdje imam dvije slike

Ova je u trenutku odmora,malo smo se zezali. Ja sam ovaj na rukama


Nekad smo morali i strazariti Jednom sam zaspao na strazi,negdje pred zoru,pa kad je dosla smjena,sakrili su mi pusku,a nisu me budili

Svaka chast Tojicu na fotografijama Prichale se za mnoge vojne aerodrome da ,,avioni izlijecu iz brda....,, to mi je samo josh vishe podgrijavalo mashtu...
Nego na prvoj fotki, ovaj prvi avion G4 s desne strane nema broja, jel' mozda prekriven, cijeli vrh ceradom ili je neshto drugo u pitanju ???

A evo Tojicu i malo da se podsjetish vojnichkih dana :

Citat :

Podzemni objekt aerodroma Golubovci-Šipčanik u Crnoj Gori 1992.godine. 1999.godine za vrijeme NATO bombardiranja SR Jugoslavije ovdje je izgorjela akrobatska grupa "Leteće Zvezde" sa 7 aviona G-4 S...

Koliko ja znam,samo je aerodrom u Bihacu imao tu mogucnost,da avioni polijecu ispod zemlje,to jest imao je podzemnu pistu.
U Tuzi se nije moglo tako polijetati zbog krivina na ulazu i izlazu. Te krivine su namjerno tako napravljene zbog odbrane.
Raketa nebi mogla tako krivudati i doci do vrata.
Kad je uzbuna,a bude oko 4-5 sati ujutru,mi smo avione kacili na tegljace(mala vozila za vucu aviona) ili jednostavno za traktore i oni su ih uvozili pod zemlju.
Tamo budemo do 10 ili 11 sati, izvrsimo predpoletni pregled i kad dobijemo odobrenje ponovo kacimo avione za te tegljace i oni ih izvuku vani.
Nije se smjelo ni startovati unutru,zbog izduvnog mlaza. Tek vani dodje agregat za struju,prikopcamo na avion, pilot startuje motor, vozi do piste i polijece.
Postojale su dvije vrste cerada za pokrivanje. Jedna samo za kabinu i druga za skoro citav avion.Zbog toga se nevidi broj.
U nasoj eskadrili je bilo 16 aviona G4,a u drugoj su bili jastrebovi. Bila je jos i eskadrila gazela.
Cesto su dolazili avioni iz drugih kasarni.Dolazila je eskadrila orlova iz Bihaca ili eskadrila Mig 21 iz Zagreba.
Jednom prilikom su dosla i dva Mig 29 iz Batajnice.Tad je bilo uzivanje gledati ih kad polijecu ili slijecu i kad prave razne akrobacije.
Letece zvijezde su dolazile iz Zadra.
Mi smo isli jednom u Skoplje sa svojom eskadrilom. Bili smo 7 dana na vjezbi.Naravno,putovali smo sa transportnim avionom i unutra je bila oprema,koja nam je potrebna za preglede.

Hvala na odgovoru Tojicu, veoma zanimljivo (meni ) za Bihac, tj. aerodrom Zeljava znam chak ima chitav jedan sajt sa forumom posvecen njemu http://zeljava-lybi.com/ jer je stvarno ,,chudo bivshe sfrj,, A ti si bio '88. ili kasnije u vojsci ?

Bio sam decembarska klasa 87,tako da sam skoro citavu 88 proveo u Podgorici/Titogradu.

Znachi vidio si ,,frishke,, 29ke ... Nego ti meni reci, jes li ishao na ,,Kokarichku goru,,..tamo je bio neki poligon JNA.

Nisam,nisam ni cuo za tu goru

Ma nishta vazno, bio sam '88. na radnoj akciji u (tada) Titogradu, pa smo poshumljavali tu goru.. Na jednom brdu mi akcijashi, a na drugom vojska puca, iz rb na neki stari tenk..drugi dan opet padobranci iskachu..dosh'o ja kuci a torba puna chaura i kashika od bombi..k'o da sam iz vojske dosh'o he ehe e
Al' u jutro oko 5.3o postrojavanje, tek osvanulo, a iznad vidish i chujesh 21ice grme i presijavaju se na suncu..divota ih je bilo gledati.....

jel zna neko da kaze sta bi sa tim aerodromima u tuzli i u bihacu? znam da su "rupu" minirali ali ne znam sta je bilo dalje sa njom. to sam saznao od jednog momka iz novosadskog korpusa...znas oni dzamijasi

sto se tice aerodroma u TZ tu je bila nato baza i oni su ga koristili...
Sad su se oni povukli a tu su trenutno smjstene Oruzane snage BiH...

Za Zabrdjca u vezi Bihaca pogledaj ovdje : http://zeljava-lybi.com/

Zašto padaju srpski avioni
igor salinger

sa: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=874912



Državne i vojne vlasti dužne su javnosti bar tri odgovora. Prvo: kako je moguće da u pripremama za aeromiting poginu dva pilota za godinu dana. Drugo: kako je moguće da se smatra da je dvadeset sati naleta godišnje dovoljno za složene figure na MIG-29. I treće: kako je moguće da su svi avioni koji su pali navodno remontovani

Između 9.05 i 9.15, 7. jula – "u rejonu Aerodroma Batajnica prilikom izvršavanja redovnog letačkog zadatka došlo je do udesa aviona MiG-29 Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (ViPVO) Vojske Srbije", saopšteno je iz Ministarstva odbrane. Na licu mesta poginuo je vojnik na odsluženju vojnog roka Milan Ulemek (rođen 1985), dok se pilot aviona, potpukovnik Rade Ranđelović (rođ. 1962) katapultirao neposredno pred udar neupravljive letelice u tlo – tačnije park tehničih sredstava u kome je vojnik Ulemek obavljao požarstvo – no, nažalost, prekasno da bi mu se u potpunosti otvorio padobran i preminuo je na VMA od zadobijenih povreda. Još jedan vojnik, Vojislav Dragović, povređen je dok je gasio požar izazvan padom aviona. Redovan zadatak na koji se odnosi citirani deo saopštenja Ministarstva odbrane bio je uvežbavanje prikazivanja manevarskih sposobnosti MiG-29 pred aeromiting koji je planiran za 11. juli iznad Ušća, odnosno ispred Kalemegdanske tvrđave.

TRAGEDIJA NA BATAJNICI 2009:

Rade RanđelovićCRNI BILANS:

Katastrofa – u vojnoj terminologiji katastrofom se smatra svaki udes u kome ima ljudskih žrtava – u kojoj je Vojska Srbije izgubila dva ljudska života, četdesetsedmogodišnjeg potpukovnika pilota, načelnika štaba 204. avijacijske baze i dvadesetčetvorogodišnjeg mladića iz Nove Pazove na odsluženju vojnog roka "pod oružjem" (jer po modernim standardima vojska može da se služi i u civilnoj odeći bez izlaganja opasnostima poput pada aviona na glavu i ostalih rizika), i smanjila za četvrtinu inventar svojih najmodernijih borbenih aviona. Ukoliko se borbenim može smatrati vazduhoplov koji de facto ima mogućnost borbene upotrebe samo na papiru, jer od povratka na nebo srpske "dvadeset devetke" nisu viđene, naoružane osim s ugrađenim topom – prema neslužbenim informacijama još se čeka na remont, odnosno isporuku raketa vazduh-vazduh R-27 i R-73. Od ukupno šesnaest lovaca MiG-29 – 14 jednoseda "9-12" i dva dvoseda UB – koje je SFRJ nabavila iz SSSR krajem osamdesetih, sukob sa višestruko brojčano i tehnološki nadmoćnijim neprijateljem 1999. preživelo je samo pet aviona. Četiri su posle višegodišnjih najava, odlaganja i jednog poništenog tendera, konačno remontova (peti tek treba biti) i vraćena u letno stanje tokom prošle godine, sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana. Avion koji se srušio u utorak, L-18 (vojna oznaka za MiG-29) evidencijski br. 18105, remontovan je prošlog proleća i prvi put je viđen u vazduhu pred vežbu "Diplomac 2008" na Pasuljanskim livadama. Ono što, pored gubitka ljudskih života i tehnike dodatno zabrinjava i otvara pitanja koja se mogu adresirati kako vojnicima (u ovom slučaju vazduhoplovcima) i, naravno, političarima koje oni, po prirodi stvari slušaju, jeste i činjenica da je u relativno kratkom roku – nepunih 14 meseci – ovo treći udes aviona Vojske Srbije, drugi prilikom uvežbavanja za prikazivanje (ma koliko "redovnog" u saopštenju MO-a, ipak izuzetno zahtevnog i složenog). Ukupan crni bilans: dva pilota i jedan vojnik smrtno stradali, jedan pilot teže, jedan vojnik lakše povređen i tri vazduhoplova uništena. Indikativno je i da su sva tri aviona koja su izgubljena u katastrofama i udesima bila nedavno remontovana.

Dvadeset prvog maja – neko bi rekao ironično na Dan RViPVO u SFRJ – prošle godine u blizini vojvođanskog sela Baranda, iz neupravljivog aviona J-22 Orao (ev. br. 25114, baziran na Aerodromu Lađevci) pilot se spasio katapultiranjem, zadobivši prelom noge prilikom prizemljenja. Komisija je utvrdila da je došlo do otkaza uređaja za poboljšanje stabilnosti i upravljivosti (UPSU) i da se u toj situaciji pilot nije snašao zbog "nedovoljnog broja sati leta".

TRAGEDIJA NA BATAJNICI 2008:

Ištvan Kanas

Pre nepunih deset meseci, 24. septembra prošle godine, pod skoro identičnim okolnostima poginuo je takođe nad batajničkim aerodromom potpukovnik Ištvan Kanas dok je uvežbavao nastup za aeromiting koji je trebao biti održan pod Kalemegdanom prethodnog vikenda, ali je pomeren zbog vremenskih prilika što je ostavilo još jednu – ispostavilo se fatalnu – sedmicu za uvežbavanje. Kanas, jedan od najobučenijih pilota VS-a, avionom Super galeb G-4 tokom uvežbavanja izvodio je složenu figuru (kovit) na visini za koju se na tragičan način ispostavilo da nije dovoljna. Aeromiting je odložen za oktobar i posvećen je sećanju na poginulog pilota. Ove godine je Beograd er šou (Beograd Air Show) bio zakazan za 11. juli, između ostalog i kako bi se uklopio u festivalsku atmosferu Univerzijade ali je zbog pogibije pilota Ranđelovića odložen.

AVIONI PALI POSLE REMONTA:

Super galeb G4...

SATI NALETA: Prema onome što se moglo čuti od zamenika komandanta ViPVO, brigadnog generala Nebojše Đukanovića, komandanta 204. avijacijske baze brigadnog generala Mirka Vranića, pomoćnika komandanta za operacije pukovnika Sreta Malinovića i pomoćnika komandanta združene operativne komade pukovnika Ranka Živaka, do udesa je došlo na samog kraju planiranog programa prikazivanja: kada je posle brišućeg (velikom brzinom na maloj visini) leta avion u tzv. forsiranom zaokretu trebalo da promeni pravac kretanja i uđe u pravac za sletanje, on je postao neupravljiv i pilot se neposredno pred pad letelice uspeo katapultirati, ali očigledno na nedovoljnoj visini i u nepovoljnom položaju da bi "sedište uspešno odradilo ceo proces" i tako mu spaslo život. Inače sedište K-36, kojim je opremljen MiG-29, poznato je kao veoma pouzdano i spaslo je živote velikom broju pilota koji su se uz pomoć njega katapultirali iz oštećenog ili neispravnog aviona. Prema rečima brigadnog generala Đukanovića, avion je pao u park tehničkih sredstava (parking prostor za vozila i druga mobilna sredstva) u kome je vojnik Ulemek, na odsluženju vojnog roka u 177. artiljerijsko raketnom divizionu PVO-a, vršio dužnost požastva, a koji se nalazi na oko kilometar od planirane linije leta aviona MiG-29. Za potpukovnika Ranđelovića rečeno je da je jedan od najiskusnijih pilota MiG-29 sa ukupno oko 900 časova naleta, od čega oko 300 na ovome tipu. Ove godine imao je oko 20 časova naleta, što je po zameniku komandanta "sasvim dovoljno" za prikazivanje aviona. Obasuti baražom novinarskih pitanja vezanih za rizik ove vrste javnog prikazivanja vazduhoplova, pa i za organizovanje aeromitinga na Batajnici 13. septembra, čelni ljudi ViPVO-a su rekli kako je i to deo posla i kako se od te prakse neće odustati, ali će razmotriti da vazduhoplovi VS-a učestvuju samo na manifestacijama u svojoj, odnosno vojnoj organizaciji.

...i orao


Dragan Ilić, jedan od iskusnijih pilota na MiG-29 (leteo na tipu od uvođenja u upotrebu 1987, u martu 1999. je pogođen, ali je uspeo da prizemni avion u Niš), kaže za "Vreme" da je prikazivanje aviona poseban zadatak i da se namenski priprema za svaki nastup, kao i da je u pitanju letenje na ekstremnim visinama (nisko, prim. aut.), pri ekstremnim brzinama i opterećenjima, uglavnom na granicama mogućnosti kako vazduhoplova tako i čoveka. Ilić smatra da je jedan od problema srpskog vazduhoplovstva, pored hronične besparice kao glavnog uzroka većine problema, kontinuitet obuke: "Dečaci koji su ostali, tužno je da oni imaju po oko 350 sati naleta za 15 godina letenja i sada, kada su u tim godinama u komandnoj strukturi, treba da rade sve za šta je trebalo da budu obučeni." Ilić smatra da je jedini izlaz iz nimalo ružičastog stanja u srpskoj avijaciji po pitanju trenaže pilota "letenje i samo letenje" i da se uvežbanost pilota ne može prometi preko noći, već su za to potrebne godine ako ne i decenije. "Pa tek kada dostignemo neki nivo obuke da avione prikazujemo po aero-mitinzima", kaže Ilić.

"Letenje je veština – kombinacija intelektualnog napora i manuelne spretnosti. Da bi mogao kvalitetno da letiš, moraš stalno ponavljati ono što si već naučio, ako praviš duže pauze, gubiš veštinu pa moraš praktično ponovo da je stičeš", kaže za "Vreme" Ljubiša Pavlović, nekadašnji nastavnik letenja iz 172. avijacijske brigade RViPVO-a u Podgorici, koji je karijeru nastavio u civilstvu. "To je najbolnija tačka – broj sati naleta, odnosno kontinuitet obuke. NATO standardi su: combat ready (spremnost za učestvovanje u borbi) –120 godišnje i mission ready (spremnost za učestvovanje u misijama) – 180 godišnje." Vazduhoplovstva država na Balkanu su još ispod tog proseka, izuzimajući Sloveniju koja ima isključivo helikoptere i elisno-mlazne avione. Pripadnici lovačke avijacije Hrvatskog ratnog zrakoplovstva tvrde da na svojim avionima MiG-21 bisD i UMD uspeju godišnje naleteti od 80 do 100 sati. U srpskom ViPVO-u nalet se rapidno popravlja nekoliko godina unazad uz ogradu da je pridev "rapidno" više zahvaljujući katastrofalno niskoj polaznoj tački nego sadašnjem stanju. Nekadašnji instruktor smatra da se iz zatečenog stanja može izaći jedino "oštrom selekcijom preostalih ljudi, od najvišeg do najnižeg nivoa, nastavkom školovanja malog broja novih pilota, sređivanjem logistike i materijalne baze, popravljanjem statusa pilota – materijalnog i socijalnog, prelaskom na 100 odsto profesionalni sastav, očuvanjem i razvojem opitnih, istraživačkih i proizvodnih i remontnih kapaciteta, kao i oformljavanjem tima stručnjaka koji bi provodio takvu reformu. Pavlović smatra da je potrebno i "osavremenjavanje regulative (pravilo letenja, metodska uputstva...), a posebno u onom delu koji se odnosi na prikazivanje letnih mogućnosti vazduhoplova uključujući i eventualno prihvatanje i implementaciju NATO STANAG 3533."

Svako prikazivanje manevarskih kvaliteta vazduhoplova i osposobljenosti pilota u samoj svojoj definiciji ima naprezanje i mašine i ljudskog organizma do samih granica izdržljivosti i kao takvo je veliko iskušenje ne samo za avion i pilota već ceo sistem koji stoji iza – od tehničke podrške, preko kvaliteta obuke do komandnih struktura. Većina vazduhoplovstava za takve demonstracije ima namenski uvežban tim od jednog ili više pilota i osoblja za njihovu podršku, bilo da je u pitanju prikaz jednog aviona (tzv. solo displej, solo display) ili akrobatske grupe poput nekadašnjih "Letećih zvezda" nekadašnjeg RViPVO-a bivših država sa imenom SFRJ i SR Jugoslavije. U Vojsci Srbije na demonstrativnim letovima vazduhoplova najčešće lete opitni piloti Sektora za letna ispitivanja Tehničko opitnog centra (TOC/SLI), koji se smatraju najuvežbanijima, dok su MiG 29 od povratka u naoružanje prošle godine, prikazivali uglavnom najiskusniji piloti na ovom tipu aviona, zamenik komandanta brigadni general Đukanović, zamenik komandanta ViPVO-a i tragično nastradali potpukovnik Ranđelović, koji je zadnji javni nastup na MiG-29 imao 31. maja u Novom Sadu.

Ironija u tragediji je da su dva pilota, oficira Vojske Srbije, i jedan vojnik, izgubila živote uvežbavajući za nastup na mestu na kome je poginuo januara daleke 1911. jedan od pionira vazduhoplovstva južnoslovenskih naroda, Slovenac Edvard Rusijan.

Kao što je gore već navedeno, sva tri vazduhoplova koja su izgubljena od kad Vojska Srbije postoji pod tim nazivom i od kada se istini za volju počelo intenzivnije leteti, bila su u tehničkom stanju koje odudara od dobrog dela inventara – barem onog na brojnom stanju – srpskog vazduhoplovstva, odnosno remontovana nedavno pre udesa. Ipak, do udesa je došlo, u jednom slučaju i do otkaza jednog od sistema (Orao).