Ја сам правио троколицу дрвену...
Нашо предњу виљушку од неког старог бицикла...
Онда узмем рецимо једну даску, пробушим рупу напријед и намонтирам ту виљушку, ал сам је скратио...
Онда позади сам направио, осовину и точкове од ћутука, рецимо узмем па изрежем кругове и пробушим их...
Набијем на осовину и тако исто напред ставим точак дрвени и горе гувернал од бицикла... ја кад то запургија низ башчу, сунце ти драго...
Напред сам направио и једну пречку ђе сам држо ноге...
Е онда са временом сам сватио да треба и кочница...
Подера све опанке кочећи...
И онда сам гледо рецимо како је то ријешено код дрвених кола, тако да сам на исти принцип и ја направио...
Узмем једну палију, закачим је испод и провучем шпагу до напред...
Тако сам уместо да винтам, кочио са том шпагом, повучем је и она палија стишће задње точкове...
Е онда сам дошо на идеју да би се могла направит и ножна кочница...
И значи пробушио сам озгор даску и протурио комад жељеза а на дну сам свезо ту штрањгу...
И како би троколица ишла ја би помало гуро ту жељезну шипку напред ногом а испод би затезала ту штрањгу, која је била свезана за палију која је притом притискала задње точкове... то је тако трајало неко време и онда би се та палија почела трошит, тако да су ми точкови знали се заблокират кад уђу у онај зарез ђе је истрошено...
Е онда сам ставио "АБС"
На ту палију која је притискала задње точкове сам заково ђонове од старих опанака...
То је било милина, сам пипнеш кочницу, одма стаје
Касније се све то са временом усавршавало...
Ја сад кад причам својој дјеци, они се задубе, слушају, па на крају ме питају ал нако озбиљно...
Тата а јесил игро око ватре као они у Африци