Поздрав,
Има ли овдје народа који добро познаје осмачки крај?
Хоћу да се јавим на конкурс који је ових дана расписала општина Осмаци за грб и заставу.
Интересује ме има ли каквих занимљивих прича из историје Осмака, или каква биљка или животиња карактеристична за ову општину, или нешто по чему су Осмаци баш препознатљиви?
Шта вам прво пада на памет кад вас неко упута да кажете нешто о Осмацима?
Хвала!

Osmačka kula ! Osatatci su joj bili vidljivi sve do II SR . Stećak sa zanimljivim ukrasima iz Šehera , nalazi se pored puta , vrlo lako ga je pronaći . Spreča , Crkvine , Planine ..

Кажу да су се Осмаци првобитно звали Осмак и да су добили име по кукурузу осмаку који је хранио народ у теска времена глади.

Mare ::Osmačka kula ! Osatatci su joj bili vidljivi sve do II SR .

Изгледа да је то ова:

Само кад би негдје била каква стара фотографија.

Mare ::Stećak sa zanimljivim ukrasima iz Šehera , nalazi se pored puta , vrlo lako ga je pronaći .

Какви су украси на овом стећку у Шехеру? Отишао бих на лице мјеста, да сам мало ближе. Из Бањалуке сам.

Mare ::Spreča , Crkvine , Planine ..

Шта су Црквине? Има ли нешто по чему је Спреча другачија у односу на друге ријеке? Исто тако и планине. По чему су карактеристичне?

gljeb ::Кажу да су се Осмаци првобитно звали Осмак и да су добили име по кукурузу осмаку који је хранио народ у теска времена глади.

Ово је занимљива информација. Ја сам пронашао да је осмак некад била нека врста мјере за жито и вино, као што је и фртаљ била мјера - као четвртина неке јединичне мјере, па је осмак било пола фртаља.
Наводно су се и неки земљишни посједи послије подјеле називали осмацима. Вјероватно они који су били осмина оног првобитног посједа.
Постоји књига о једној од најбројнијих породица у Осмацима: Поповићи на метоху манастира Папраћа.
Нисам је читао, јер је нисам успио наћи, али ме је њен наслов навео на помисао да је одређена територија Осмака у давна времена можда била у власништву манастира Папраћа. Зна ли неко нешто о овоме?

gljeb ::Кажу да су се Осмаци првобитно звали Осмак и да су добили име по кукурузу осмаку који је хранио народ у теска времена глади.

Osmaci su nekad nosili ime Vacetina . To ime je upotrebljivano skoro do početka XX vijeka . Kako je nastalo i jedno i drugo zaista ne znam , samo znam da se na starim topografskim kartama može susresti ime Vacetina na mjestu Osmaka.

Вацетина је шире подручје које обухвата дио данашњих Осмака, Ракино Брдо ( Црквине) све до Бишине. Изгледа да је постојало истоимено племе Вацетина по ком овај крај носи име, а које је живјело ту у предхришћанско вријеме. Томе свједоче и зидине неке старе градине који се до данас назиру. Иначе овај крај је веома богат старинама,које су слабо истражене. Осим заиста огромног броја стећака, постоји неколико градина,од којих су неке из праисторијског доба,а неке среднјевјековне, постоји и велики број Црквина, односно темеља порушених цркава које су вјероватно из времена прије Турака, јер су се налазиле на истакнутим брежуљцима. Данас је на једном таквом мјесту обновљена Црква, а то је Ракино брдо.
Први помен Осмака је из 1717. за вријеме Аустријско - турског рата, и тада се село звало Осмак. таква прича о кукурузу осмаку је и данас присутна у народу. За другу верзију нисам чуо.

Зворничка Спреча - мало литературе за читање !  

Општина Осмаци представља једну од најмлађих општина у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Општина Осмаци са садашњим аминистративним капацитетима настала је 1992. године од дијела предратне општине Калесија.

Осмаци као насељено мјесто први пут се спомињу почетком ХVIII вјека, тачније 1717. године као мјесто на ком су у оквиру Бечког рата вођене битке између аустријске и турске војске.

По првом аустријском попису од 1879. године, мјесто Осмаци се први пут спомиње као Осмак у оквиру општине Осмак, котар Власеница.

По наредном попису од 01.05.1885. године општини Осмак припадала су насељена мјеста Осмак, Какањ, Мраморак, Подборогово (дио насеља).

Током 1953. године на подручју Осмака било је сједиште Народног одбора општине Осмаци, а 1955. године долази до преласка у састав општине Мемићи, да би од 1958 -1992. године била у саставу општине Калесија.