У наредних неколко дана очекују се детаљнија археолошка истраживања овог локалитета.
Неколико налаза:
Ovo je previzualizacija teme sa Hitskin.com
Instalirati temu • Vratiti se na listu teme
Vjerovatno se prvobitno naselje, nalazilo na lokalitetu Gradina (na uzvišenju Kik), iznad današnjeg sela Mramorak. S obzirom na činjenicu da se selo Mramorak razvilo ispod uzvišenja Gradina, gdje se vjerovatno nalazilo predhistorijsko naselje, i u neposrednoj blizini velike srednjevjekovne nekropole stećaka, može se pretpostaviti da se radi o jednom od najstarijih naselja Gornje Spreče. Do formiranja naselja na mjestu današnjeg Šehera, vjerovatno manje kasabe, došlo je u prvom stoljeću osmanskog prisustva u Bosnu. U opširnom popisu Bosanskog sandžaka iz 1604. godine navedeno je mjesto Mramorak, koje se sastojalo od sela Mramorak i bazara Mramorak......Iznad zaseoka Mramorak, jugozapadno od Gradine, nalazi se nekropola od tridesetak bogato ukrašenih stećaka.
Možda je to mjesto Odačka, koje se nalazi u pomenutom popisu Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, i koje sudeći po strukturi popisanih posjednika i veličini njihovih posjeda spada u značajnija naselja u okviru nahije Birče....
Ostaci kaldrme na putu koji vodi od Zvornika, prolazi pored Borogova, Šehera, kroz Cakore, prema Mramorku i Bišini i dalje prema Kladnju i Vlasenici i danas su vidljivi na pojedinim dijelovima. Radi se o srednjevjekovnom putu koji je išao od Zvornika prema centralnim dijelovima bosanske države, i koji je vjerovatno građen u doba Rimljana, tako da su najvjerovatnije neosnovane predaje među hrišćanskim stanovništvom koje ostatke ovog puta zovu Jerininom kaldrmom....
gljeb ::Хвала велико, Мистер! Ово је заиста значајна информација и надам се да ће усмјерити истраживања о овој древној светињи у правом смјеру! Лијепо је прочитати имена наших предака из 1604... Иста су као и данас! Поставља се питање како то да се може заборавити монументална црква и онај ко је подигао? Како то кад је ту у њеној близини живио Вук, Милко, Јован, Вукашин, Радоје, Никола, Михајло, Алекса, Вукосав, Обрад? А и данас ту живе исти такви људи, са истим именима? Кључ се крије у, по Србе, катастрофалним последицама низа Аустријско - турских ратова,који су се десили на овим нашим просторима крајем 17. и почетком 18. вијека. Познате су сеобе под патријарсима Арсенијем III Чарнојевићем и Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом управо из овог времена. Наиме, Срби су стали на страну Аустријанаца, надајући се слободи, али су Турци успјели да сачувају територије у Србији и Босни. Након тога кренули су да се жестоко свете хришћанском становништву, тако да се Срби у огромном броју повлаче за аустријском војском. Очигледан примјер је битка за Зворник 1717.године, када је аустријски војвода Петраш стигао са великом војском у његову околину, и улогорио се у Осмацима, који се управо тада први пут помињу у историји под тим именом. Зворнички Турци су се већ били помирили са поразом, али на њихову срећу, у последњи час на испомоћ им је стигао везир Нуман - паша Ћуприлић. Петраш је био рањен у кољено, а војску су му Турци жестоко разбили и убили по неким изворима 6000, а по другим 10000 војника! Од тога је лично Нуман - паша посјекао (одсјекао главе) 300 заробљених војника! Аустријски двор се жалио директно Порти и султану због овог дивљаштва, јер како како су Аустријанци рекли, никада се није десило да се над заробљеницима неко тако иживљава. Након тога Нуман - паша је "смакнут" из Босне. Ипак, то није зауставило репресалије према православном становништву. Након овог покоља Аустријанаца у Осмацима, порушене су очигледно све цркве у овом крају, међу којима је најпознатији манастир Папраћа. Папраћу су Турци запалили, а монаси су кренули да бјеже, носећи са собом своје светиње и реликвије. Међутим, у оближњем селу Матковцу, Турци их стигну и све покољу, укупно њих око 40. Непознато је какве су светиње носили и шта је са њима било после овог стравичног догађаја. По свему судећи, управо тад је порушена црква у Мраморку, јер од свих археолошких налаза на лицу мјеста највише је пронађено гелера топовске ђулади! и то директним погоцима у олтарски дио цркве, који је највише страдао. Треба напоменути да ова црква није једина у овом крају чији остаци и до данас постоје! У самим Осмацима постоји једна таква, као и у оближњим селима Ракино Брдо, Зоље, те у данас муслиманским селима Хајвази и Кусоње.
Након ових ратова ови крајеви су у потпуности запустјели! Може се рећи да није остало ниједног српског увета! Оваква ситуација се задржала готово 100 година, када поново долази до нових већих миграција народа. На ове просторе се насељавају наши прадједови из Херцеговине и данашње Црне Горе. Управо то је разлог што не постоји директна веза са градитељима старих светиња и њиховим гробљима обиљежњним старим мраморјем. Иако су их очевидно градили Срби, по православним традицијама и наслијеђу, ипак није ријеч о нашим директним прецима. Ово не значи да наши прадједови доселивши се из Херцеговине, нису сматрали ове светиње за своје! Напротив! Уз старе стећке поново ничу нова православна гробља, а стари манастири се обнављају. Тако са својим народом из Херцеговине стижу и свештеници из племена Шаренац, са презименом Поповић. Они нису били у могућности да обнове све порушене цркве, али су се дали у обнову најбоље очуваних зидина тога времена. Тако осмачки свештеник Стефан 1823.покрива манастир Ловницу, а хаџи Захарије Поповић 1853,обнавља манастир Папраћу који је 130 година био без крова,што је довело до пропадања фресака. Сам свештеник Захарије је из Русије донио звоно скривено у бурету меда, и тако га сачувао од Турака.
Новооткривена ранохришћанск... by on Scribd
|
|