Илустрација на основу предања из књиге:

Манастир Возућа у Босни

Скопље, 1940.

Миленко С. Филиповић

У казивању о бежању калуђера (од турака око 1690.) ја сам забележио и један занимљив детаљ: кад су се спремали за бекство, један од калуђера је направио крила од дасака премазаних и улепљених воском и летео помоћу њих. Али је пао, набио се на неко дрво и тако издахнуо. То се место зове сада Столоваш (неки веле да му је ту испао сто који је носио). Где му је испао крст, место се зове Крст. То је сада шума, а некада је то место обрађивано и до њега је ишла литија, крст, док су у Возућој били калуђери (и отуда му стварно име).