Код Рудника откривени остаци манастира из 16. века
У селу Манојловци на источним падинама Рудника пронађени су остаци једнобродне цркве и већег објекта за који се верује да је манастирски конак, саопштили су археолози са Филозофског факултета у Београду.
Тиме је потврђено народно предање да се ту некада налазио манастир, као и записи Турака који у 16. веку бележе „манастир код Јарменоваца“.
Како је за агенцију Бета изјавио Дејан Радичевић, доцент на Фолозофском факултету, руководилац истраживачког тима, дефинисане су димензије и основа цркве која је зидана од ломљеног камена и кречног малтера.
„На метар од цркве налазе се остаци великог манастирског конака где се уочавају преграде на више просторија у којима је пронађено доста предмета за свакодневну употребу што потиче из 16. и 17. века“, појаснио је Радичевић.
У турским дефтерима из 1528/30. године налазе се подаци да се манастир зове Свети Никола и да су у њему два калуђера, а у чијем поседу су виногради које обрађују становници Рудника.
Истраживаци истичу да је унутрашњост цркве фрескодекорисана и изненађење је да су остале очуване на зидовима, док су на зиду олтарског простора сачуване фигуре архијереја.
Радичевић је додао да су та ископавања само почетак детаљних истраживања средњовековних цркава које представљају изузетно сведочанство духовне и материјалне културе средњовековне Србије и некадашњег сјаја Рудника.
Истраживања организује Народни музеј у Аранђеловцу уз финансијску подршку Министарства културе и општина Аранђеловац и Топола.
Аутор: Бета
У селу Манојловци на источним падинама Рудника пронађени су остаци једнобродне цркве и већег објекта за који се верује да је манастирски конак, саопштили су археолози са Филозофског факултета у Београду.
Тиме је потврђено народно предање да се ту некада налазио манастир, као и записи Турака који у 16. веку бележе „манастир код Јарменоваца“.
Како је за агенцију Бета изјавио Дејан Радичевић, доцент на Фолозофском факултету, руководилац истраживачког тима, дефинисане су димензије и основа цркве која је зидана од ломљеног камена и кречног малтера.
„На метар од цркве налазе се остаци великог манастирског конака где се уочавају преграде на више просторија у којима је пронађено доста предмета за свакодневну употребу што потиче из 16. и 17. века“, појаснио је Радичевић.
У турским дефтерима из 1528/30. године налазе се подаци да се манастир зове Свети Никола и да су у њему два калуђера, а у чијем поседу су виногради које обрађују становници Рудника.
Истраживаци истичу да је унутрашњост цркве фрескодекорисана и изненађење је да су остале очуване на зидовима, док су на зиду олтарског простора сачуване фигуре архијереја.
Радичевић је додао да су та ископавања само почетак детаљних истраживања средњовековних цркава које представљају изузетно сведочанство духовне и материјалне културе средњовековне Србије и некадашњег сјаја Рудника.
Истраживања организује Народни музеј у Аранђеловцу уз финансијску подршку Министарства културе и општина Аранђеловац и Топола.
Аутор: Бета