Јасеница

На сјеверо-западним обронцима Мајевице у близини Сребреника и Тиње налази се старо српско село Јасеница. Највјероватније је било једно од већих центара и прије турске окупације Босне, јер се спомиње у турским списима као ,,нахија,, још 1533. са селима Горња, Средња, Доња Јасеница, Оборница (вјероватно Ободница) Подрећ (Подпећ), Драгоља (Драгуња), Морача...

Данас, на жалост, попаљена, а народ српски бо бијеломе свијету.

Положај Јасенице

Храм Св. апостола Петра и Павла, послије 2. Свјетског рата опустошена и данас изгледа овако:



Са: http://www.namjesnistvotuzlansko.org/index.php/jasenica

Citat :

ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЈАСЕНИЦА


Храм Светих апостола Петра и Павла је днобродна грађевина. Градња храма је почела 6.јуна 1986. године према пројекту храма у Становима код Добоја, а исте године темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Г.Василије. Храм је грађен од ситне цигле, димензија 16 х 8 m, покривен бакром и има звоник са једним звоном. Храм је осветио 24.јула 1988. године Епископ Василије.

Постоји и храм Светих апостола Петра и Павла у Пољу који је освећен 1900. године, али је у рушевном стању.

Црквена умјетност: Живописана је половина храма у византијском стилу, а живопис је радио Зоран Макевић од 2006. до 2009. године. Иконостас од храстовог дрвета је израдио Никола Бјеловић из Срница. Иконе је осликао Димитрије Риђички из Новога Сада.

Матичне књиге: Остављене су испод часне трпезе напочеткурата 1992. Године којима се губи сваки тра након рата. Матичне књиге су датирале од 1945.до 1992. године.

Гробље: Гробља се налазе у Пољима, Турсуновићима (три гробља) и Средњој Драгуњи.

Спомен-плоча погинулим борцима из Одбрамбено-отаџбинског рата с еналази у храму, а постављена је 2012. Године..

Најзначајнији добротвори су: +Васо Петровић, +Марко, +Митар и Илија Митровић, +Саво и +Богољуб Гајић, Милан Мирковић, Остоја Јовић, Мићо и Спасоје Мићић.
Парох при храму службије јереј Драган Павловић

Налетјех на једној страници један текст о овом храму :

Са: http://www.srebrenik.net/arhiva-slika/reportaze/reportaze-2004/stara-crkva/

Citat :

Jasenica je nekad bio srez, i pod Turskom vladavinom vazila je za srediste regije. Kasnije je to bilo Podorasje, a u danasnje doba to je Srebrenik. Mislim da su ceste igrale veliku ulogu. Austrougari su nekad davno napravili cestu, koja je isla otprilike kroz Spionicu, iznad Jezinca, Gornji Srebrenik, Straze, pa se spustala prema Breziku, Podorasju, prema Previlama i dalje za Tuzlu. Vjerovatno preko Bresaka. Dijelovi te ceste su i dan danas kaldrmisani. U pola njive se naidje na poplocane dijelove. Zato su ta gornja mjesta bila vazna. Kasnije je prosla pruga i magistrala, a centri politicki i religijski su se pomaknuli kraj tih objekata. U danadjnje doba Srebrenik i Tinja su bolja mjesta, a Brezik i Jasenica su negdje sa strane i djeluju kao da su manje vaznosti. Prije je bilo obrnuto.

Ako je vjerovati mome djedu crkva je sagradjena 1920. godine. On kaze dvije godine nakon zavrsetka Prvog svjetskog rata. Tad jos nije bilo ni pruge ni magistrale. Crkva je takticki sagradjena na pola puta izmedju Jasenice, Tinje i Potpeca, na neutralnom tlu, na vrh brda. Opsluzivala je pravoslavne vjernike ovih mjesta dugi niz godina. Otprilike je svima podjednako bila udaljena. I nalazila se (i nalazi se) kraj spomenute austrougarske ceste. To je vjerovatno dodatni razlog njene u sadasnje doba cudne lokacije.

To je bilo srediste svih zbivanja. Kraj crkve se nalazila i skola, cetverogodisnja. To bi bilo kao da je sad Gimnazija. Bila je tu i popova kuca, tu su se odrzavali veliki sajmovi i teferici. Kazu da prije, kad stanes kod crkve, vidis iz svakog sela kako idu kolone stanovnika ka i od crkve. Sve seoske ceste su nekako tuda prolazile. Tu je radio jedan ucitelj, kasnije ga je naslijedila zena, sve do smrti. Lokalno stanovnistvo ih jos pamti kao prve koji su u ovom kraju ucili citati i pisati.

Malo je poznao ali krst na vrhu crkve je donesen iz samog Jerusalema. Adrijanin pradjed je isao po njega. Oko crkve se nalazi oko 10 lipa, posadjenih u krug, vjerovatno kada je crkva tek izgradjena. Lipe su sada ogromne. Ispod su do prije par godina bile klupe, i mjesto je moglo posluziti kao prvorazredno izletiste. Klupe su nestale bez traga.

Nakon drugog svjetskog rata crkva je napustena, i polako tonula u zaborav. Vjerovatno se politika umjesala u to. Dosla je pruga, dosta stanovnistva se preselilo kraj pruge. Kasnije je dosla magistrala. Srebrenik je posao opstina, Podorasje je zaboravljeno. Stara cesta se prestala korisiti, priroda je ucinila ostalo. Devedesetih kada su crkve opet postale popularne, svako selo koje je koristilo ovu crkvu je napravilo za sebe po jednu posebnu. Ova je osudjena na propast.

Crkva u sadasnjem stanju je totalno oronila. Fasada je spala davno. Malter skoro svugdje. Treba jos par godina i pasce njen istocni zid. Vec ga nedostaje pola. Za njime pada krov, pa ostali zidovi. Zvonik ce vjerovatno pasti zadnji. Steta. Gradjena je dobro. 1 metarski kameni zidovi, sa nateznim zeljeznim polugama. Zvonik je od sitne cigle. Od stare skole se ne vide ni temelji. Popova kuca kao da nikad nije tu ni bila. Sve je nestalo ili polako nestaje. I fizicki i iz sjecanja.

Lokacija za crkvu je kao predvidjena za izlet. Najbliza kuca je 2 brda daleko na bilo koju stranu. Ima oko 2 kilometra preko njiva do najblizih kuca. Pogled je prekrasan. Na sve strane su livade i poneka suma. Put, onaj austrougarski, je jos uvjek u poprilicno dobrom stanju. Vjerovatno bi se do nje moglo doci i sa autom, preko Podorasja. Mi smo dosli biciklima / pjeske, pravolinijski, od Brezika preko njiva.

Izmedju Jasenice, Crkve i Straze nalazi se jedno prelijepo brdo, oko 200 metara od crkve. Brdo je od posebe vrste tvrdog krecnjaka. Ingram je vec dobio koncesiju za njega. Ako krene gradnja koridora 5C, cijelo brdo ce biti samljeveno i prevezeno da bude podloga novom auto putu. Ako krene posao velika vjerovatnoca je da ce se kamenolom prosiriti i na brdo gdje je i sama crkva.

Da li bi se to moglo popraviti? Pa moglo bi, ako bi se krenulo odmah, ili za godinu. Uobicajeno pravilo je da se crkva kad dozivi 100. rodjendan proglasi manastirom, i da drzava preuze brigu o njenom odrzavaju. To bi bilo nacionalo blago. Ovo crkva ce tesko dozivjeti 100 rodjendan. Napustena je i od vjernika i od drzave i od crkve. A steta, ovo je veliko istorijsko nasledje.

Uglavnom, veci putevi se grade manji se zaboravljaju, kao i sva mjesta oko njih. Koridor 5C nece proci nasim kantonom. Kolika je vjerovatnoca da se istorija ne ponovi? Hoce li i Tuzanski kanton biti zaboravljen, manje vazan, manje atraktivan? Hoce li i Srebrenik biti neko mjesto Bogu iza nogu, napusteno, sa oronulim zgradama?

А захваљујући, коме другом него нашем Гљебу стигли смо и до ових докумената.
Ради се о оригиналним, историјским документима приказаним на изложби архивских докумената:
,,Митрополија зворничко-тузланска уочи и за вријеме Првог свјетског рата (1891-1918),, која се одржала у Двору Епархије зворничко-тузланске у Тузли, 16. октобра 2014.

Да нема фотографија ни тема не би била потпуна.

Светих апостола Петра и Павла

Црвено Брдо


Дабојевићи


Драпинићи


Јасенициа - панорама

Шајиновићи

А сад занимљив топоним: Црквице. Гљеб мислиш ли што и ја мислим ?

Црквице

Хах, добро си примијетио Мистер! У попису који си поменуо из 1533.године се помиње црква у Јасеници. Она је била зидана и сматра се за други по реду најстарији познати зидани објекат на територији општине Сребреник, после тврђаве у старом граду Сребренику која се помиње 1333.године у повељи бана Стефана II Котроманића. Пошто из тог периода постоје пописи католичких цркава у том крају, а у њима се не спомиње ова у Јасеници, историчари се слажу да је у питању православна црква. Самим тим, уз попис православних житеља овог села из поменуте године, ово је од огромног значаја за српско православно становништво Мајевице, које је ту доказано живјело у та давна времена.
Што се тиче ове друге двије цркве, извршићу малу корекцију. Наиме, прва, старија, која је у руинираном стању, је освештана 1900.године, а посвећена је Св.апостолима Петру и Павлу, док је друга из 1989. подигнута на другој локацији, посвећена Св. Великомученику Пантелејмону.

Хвала на исправци.

Х ех тако је чим Црквице нема у попису фра Андрије Зидрума, онда нам је све јасно !

Захваљујући једном пријатељу из Јасенице постављам вам фотографије његових прађедова Захарије и Миће Мићића. Фотографисано је крајем 19. вијека.

http://www.majevicaonline.com/2016/05/srebrenik-crkva-u-jasenici-prepustena-zubu-vremena/

SREBRENIK: Crkva u Jasenici prepuštena zubu vremena



Još u 17. vijeku pominjalo se ime sela Jasenica kod Srebrenika, što je Tuzlak Dragiša Trifković opisao u svojim knjigama Tuzlanski vremeplov i Tuzla i njena okolina u 17. vijeku.

U selu se nalaze dvije pravoslavne crkve. Nova, posvećena Svetom Pantelejmonu je tokom rata potpuno devastirana, ali je obnovljena odmah poslije rata zalaganjem svih mještana.

Druga crkva, posvećena Svetom Petru i Pavlu stara više od 120 godina je prepuštena zubu vremena.



Crkva je taktički sagrađena na pola puta između Jasenice, Tinje i Potpeća, na neutralnom tlu, na vrh brda. Opsluživala je pravoslavne vjernike ovih mjesta dugi niz godina. Otprilike je svima podjednako bila udaljena. To je vjerovatno dodatni razlog njene u sadašnje doba čudne lokacije. Nakon Drugog svjetskog rata crkva je napuštena, i polako tone u zaborav.

– Danas, na žalost, nema pristupa ovome hramu koji je u ruševnom stanju. Nemamo puta i trebalo bi jedno dva kilometra da se hoda pješke. Postoje svjedočanstva da je ovaj hram osvećen 1890. godine, kao i to da je posvećen Svetom Petru i Pavlu. To je zapravo najstariji hram koji obuhvata ova parohija, kazao je Spasoja Radovanović, paroh špioničke-jaseničke parohije.

Avanturistima iz Tuzle je bila izazov za fotografisanje pa je naš Tuzlak Samir Zahirović zabilježio lijepe fotografije ove crkve. Za nju je zasigurno potrebno mnogo više sredstava da bi se obnovila, a u nekim izvorima se navodi da bi u budućnosti mogla da postane manastir.

Jasenica je nekada bila bogato selo sa velikom teritorijom na kojoj su se nalazili brojni voćnjaci, šume i plodna zemlja. Prije rata je imala više od 3.000 stanovnika, a veliki broj mještana je živio i radio u zapadnoj Evropi. Početkom rata većina mještana srpske nacionalnosti je napustila svoje ognjišta, a do danas se vratio mali broj nekadašnjih stanovnika. Tek 20 porodica danas živi u ovom mjestu.

Izvor: Tuzlarije.net