Манастир Дићи - Љиг

Захваљујући Змај Огњеном Вуку:

Zmaj Ognjeni Vuk ::

Претече стећака откривене у Дићима
Приликом недавно завршене заштите и конзервације археолози открили још десетак надгробних плоча око цркве са до сада невиђеним симболима


Крипта с плочама око цркве у Дићима (Фото Жељко Јеж)

Љиг, Ваљево –Корпус од око 200 камених плоча, претеча чувених стећака, сабраних у крипти око мале цркве која потиче с краја 13. и почетка 14. века на арехеолошком локлалитету Дићи код Љига, обгаћен је новим открићем.

Приликом недавно завршене прве фазе заштите и конзервације плоча, испод којих су као код стећака сахрањивани покојници, археолози на челу с руководиоцем овог пројекта професором Баном Савићем пронашли су још десетак нових пред којима су напросто занемели. Изненађење је представљао до тада ретко виђени скуп украсних симбола на њима. Археолог Жељо Јеж из Ваљева, који је деведесетих година прошлог века водио радове на откривању налазишта, сада у улози стручног консултанта, каже за „Политику” да нешто слично не постоји у Србији и на централном Балкану.

– Пре свега, нигде не постоји на једном месту сабран толики број плоча. Некропола у Дићима нуди фасцинантан репертоар орнамената посвећених покојницима, али и времену у којем су живели. То су симболи добра и зла, моћи, таме и светлости, плодности, дана, а на појединим плочама уочљиво је и дрво живота. Сви покојници сахрањени су по хришћанским обичајима, али је крст у комбинацији с кругом. Пажњу привлаче и симболи светог тројства. Овај најновији археолошки блок од изузетног је значаја за струку јер ће представљати путоказ за проучавање наше еткогенезе. Омогућиће нам да дубље сагледамо наше корене и правце одакле смо дошли и пут којим идемо – објашњава овај археолог.

Саговорник „Политике” убеђен је да ће у Дићима приликом неких нових истраживачких послова, првенствено на оближњем тулуму поред цркве из времена праисторије, бити још занимљивих открића и изненађења. Њему је, вели, жао што је пре овог открића послат предлог Унеску да се стећци уврте у светску културну баштину, али исказује оптимизам да ће јединствене плоче из Дића стићи једног дана на ту листу.

Још једна од специфичности археолошког локалитета у селу Дићима јесте његова повезаност „пупчаном врпцом” с мештанима, житељима вароши на Ибарској магистрали. Још пре скоро сто година многи Љижани су га сматрали светим местом чудесне синергије. Иако у то време није било никаквих писаних и других трагова да је црква изгорела у пожару и срушила се 150 година после градње, појединци су слутили да дубоко испод земље на вој локацији она постоји. Људи од струке су то негирали. Мештанка Дара Савић је осамдесетих година прошлог века сама кренула да прикупља новац за трагање за црквом не би ли на тај начин натерала тадашње удружење археолога да отворе радове. И Милован Сајић, који се сам латио крампа и ашова, вршио је притисак на струку. Нешто касније сами археолози су у Дићима отворили шампањац за неочекивана открића. Љижани верују да овај ретки археолошки садржај може вароши и његовим житељима да буде од велике користи.

http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Pretece-stecaka-otkrivene-u-Dicima.sr.html

Zmaj Ognjeni Vuk ::

Епископ шумадијски и администатор жички Јован служио парастос у Дићима код Љига

Петак, 29. Новембар 2013. | Вести
[Верзија за штампу]



Директор Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама др Милета Радојевић са својим сарадницима др Томиславом Бранковићем, начелником и Мирољубом Радосављевићем, сарадником, присуствовао је парастосу челнику Влгдрагу, у монаштву Николају и његовој супрузи Ани и посмртним остацима већег броја људи који су живели у том крају, 29. новембра 2013. године у селу Дићи код Љига.

Парастос је служио Његово Преосвештенство епископ шумадијски и администратор жички господин Јован уз саслужење великог броја свештеника. Помену су присуствовали Мирјана Андрић, директор Републичког завода за заштиту споменика културе, Миодраг Старчевић, председник општине Љиг, Немања Радојичић, директор Завода за заштиту споменика културе Ваљево као и представници локалне самоуправе.

Земни остаци, преко 300 људи, ископани су приликом археолошких истраживања почетком деведесетих година и до сада су се налазили у Ваљевском музеју, да би били пренесени и похрањени на гробљу у Дићима. Реконструише се и црква на гробљу посвећена Светом Јовану Крститељу из 14. века, уз помоћ Министарства привреде Републике Србије, општине Љиг, а под надзором Републичког завода за заштиту споменика културе.





















http://www.vere.gov.rs/cir/Newsview.asp?ID=155

http://www.mramorje.com/images/Zaduzbina%20celnika%20Vlgdara%20ARH.pdf

http://www.mramorje.com/images/Dici-Ljig.pdf

У видеу се ради о свакодневном животу села Дићи, али од 24 минута се говори о поменутој цркви, а снимано је док се још није било кренуло у обнову. Данас је црква скроз обновљена и враћен јој је првобитни изглед. Прије пар дана сам пролазио тим путем,поред ње, али је на жалост, нисам сликао. Споменици су прави стећци, већином у облику плоча, са мало приказа крстова, што потврђује да се ради о предтурском добу, када није било потребе да се наглашава да је неко хришћанин, а не муслиман.

Mr. Majevica ::

Zmaj Ognjeni Vuk ::

Ктиторска плоча са натписом - чува се у Ваљевском музеју.

Натпис гласи:

„У лето шест тисућно и осам стотина и тридесет пете у дане краља Уроша месеца маја у осми дан и Вазнесење Господње на Спасовдан представи се раб Божији монах Никола, а
мирски зван челник Влгдраг, ктитор овога светог места. И овај камен постави раба Божија Ана, мирски звана госпожда Владислава. Богу пак нашем слава у векове. Амин.“

http://eparhija-zicka.rs/obnova-srednjovekovne-crkve-sv-jovana-krstitelja-u-dicima/

Свака част за ове одличне фотографије! Недавно сам туда пролазио, али нажалост не свратих до цркве.
Овај натпис је од изузетне важности, јер видимо да је писан "босанчицом" (које ли небулозе од ових фалсификатора). Интересантан је и садржај, јер поједини фалсификатори говоре како су у средњевијековновној БиХ били неки богумили и ко зна ко( сви сем православних). Ево да упоредимо овај текст из Љига на сред Србије и једног "босанско-богумилског" са наших терена. Ради се о надгробном споменику у цркви у селу Величани у Поповом пољу у Херцеговини.

В ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЈАТАГО ДУХА СЕ ЛЕЖИ РАБА БОЖИЈА ПОЛИХРАНИЈА ЗОВОМ МИРСКИМ ГОСПОЈА РАДАЧА ЖУПАНА НЕНЦА ЧИХОРИЋА КУЧНИЦА И НЕВЈЕСТА ЖУПАНА ВРАТКА И СЛУГЕ ДАБИЖИВА И ТЕПЧИЈЕ (ИНТЕНДАНТА) СТИПКА А КЋИ ЖУПАНА МИЛТЈЕНА ДРАЖИВОЈЕВИЋА А КАЗНЦУ (БЛАГАЈНИКУ) С(А)НКУ СЕСТРА А ПОСТАВИ С БИЉЕГ НЕ С(И)Н ДАБИЖИВ С БОЖИЈОМ ПОМОШТЈУ САМ СВАИМИ ЉУДМИ В ДНИ ГОСПОДИНА КРАЛА ТВРТКА“.

gljeb ::

Свака част за ове одличне фотографије! Недавно сам туда пролазио, али нажалост не свратих до цркве.
Овај натпис је од изузетне важности, јер видимо да је писан "босанчицом" (које ли небулозе од ових фалсификатора). Интересантан је и садржај, јер поједини фалсификатори говоре како су у средњевијековновној БиХ били неки богумили и ко зна ко( сви сем православних). Ево да упоредимо овај текст из Љига на сред Србије и једног "босанско-богумилског" са наших терена. Ради се о надгробном споменику у цркви у селу Величани у Поповом пољу у Херцеговини.

В ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЈАТАГО ДУХА СЕ ЛЕЖИ РАБА БОЖИЈА ПОЛИХРАНИЈА ЗОВОМ МИРСКИМ ГОСПОЈА РАДАЧА ЖУПАНА НЕНЦА ЧИХОРИЋА КУЧНИЦА И НЕВЈЕСТА ЖУПАНА ВРАТКА И СЛУГЕ ДАБИЖИВА И ТЕПЧИЈЕ (ИНТЕНДАНТА) СТИПКА А КЋИ ЖУПАНА МИЛТЈЕНА ДРАЖИВОЈЕВИЋА А КАЗНЦУ (БЛАГАЈНИКУ) С(А)НКУ СЕСТРА А ПОСТАВИ С БИЉЕГ НЕ С(И)Н ДАБИЖИВ С БОЖИЈОМ ПОМОШТЈУ САМ СВАИМИ ЉУДМИ В ДНИ ГОСПОДИНА КРАЛА ТВРТКА“.

јесте, подсјећа на тај, мене и на још један натпис из Херцеговине, из цркве Св. Арханђела Михајла у Аранђелову код Требиња : † M[е]с[е]ца секътебра у трети на дес[е]те дънъ (13.) прћстави се равъ б[о]жи Ђеоргије на  вечерије Х[ристо]ва дне, а именеъ жупанъ Крънћ (Крње, Крња).
Исто тако и сам објекат цркве подсјећа на омање херцеговачке једнобродне цркве, по правилу окружене стећцима,  које је подизао народ и ниже племство у средњем вијеку (иако је увријежено мишљење да је тај облик црквених објеката настао као посљедица утицаја приморских мајстора у Херцеговини)

Апсолутно си у праву. Видимо и да на плочи челника Влгдрага ( ја бих рекао да се ово читало у народу Вукдраг, јер нпр. брат Светога Саве, зетски краљ Вукан је на фрескама и повељама потписан са Влкан или Влк - Вук) се налази розета која је изузетно честа појава на стећцима, као и старим српским манастирима. Чињенице су неумољиве.

Одличне фотографије и поређења кабум и гљеб !

Све је сасвим јасно. Некропола ,,стећака,, са очуваним праволсавним храмом. Иста ситуација и овдје код нас у Босни. Гдје су некрополе стећака у близини су и ,,Црквишта,, само на жалост код нас су не истражена из неких ,,аусто-угарско-бошњачких, разлога ?

Да се надовежемо на тему натписа челника Влгдрага из Дића и ових наших из Ерцеговине са једним изузетним чланком о натписима из манастира Градац у ком је сахрањена српска краљица Јелена Анжујска. Сродности су очигледне, а чињенице поново неумољиве.

http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/Saopstenja/Saopstenje-XXIV-1992/Saopstenje_XXIV_1992_Gradacki_nadgrobni_natpisi.pdf

Ево још једнога прилога горе поменутој теми:

http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/Saopstenja/Saopstenje-XV-1983/Saopstenje_XV_1983_Prilozi_o_spomenicima_Metohije_Novobrdske_Krive_Reke_Sirinicke_i_Niksicke_Zupe.pdf

Само једна исправка, на почетку овог одличног документарца г-ђа Даринка каже да јој се у сну јавио Св. Никола, а не како касније археолог Јеж каже Св. Лука.

Даље сазнајемо да је монашко име челника Влгдрага - Никола, а г-дин Јеж тврди, да испод челникове надгорбне плоче су нађени земни остаци два дјетета, јер је могуће да су мошти монаха Николе постале МИРОТОЧИВЕ па су чуване, вјероватно у манастиру.

И сад веома могуће, (да се вратимо на почетак видеа) г-ђи Даринки можда се главом и брадом јавио сам челник Влгдраг - монах НИКОЛА, а не СВ. Никола ????

Нарочито ми је драго што су приказали овај прелијепи ЉИЉАН - хришћански симбол !

По ко зна који пут браво за Мистера! Коментари и запажања су ти одлични! Поготово за оно јављање Св.Николе овој побожној жени. Значи, може неко да каже знала је она да је ту била црква, читала је ова жена сељанка историјску грађу из 19.вијека итд. и остале атеистичке "аргументе", Али ајде да ми неко докаже да је случајност, да се њој јави Свети Никола, а да касније ископају надгробну плочу једног великаша који се замонашио и баш он да се зове Никола, а не неко друго монашко име? Поготово томе иде у прилог мишљење стручњака да се челник Влгдраг, а у монаштву Никола посветио и да су му мошти из тога разлога извађене из гробнице и вјероватно премјештене, по и данас важећем православном обичају, у посебан кивот (специјални сандук само за мошти светих). Тај кивот се држи доступан свима, како би му се вјерници могли да поклоне и цјеливају.
Љиљан као јасан хришћански, а и владарски симбол је неоспоран. Зна се од давнина шта он представља.
Вјероватно си случајно пропустио да нагласиш и један, за нас са ових простора, веома битан детаљ,а то је онај стилизовани крст сачињен од свастике који се појављује у више наврата док свештеник говори, а посебно око 49.минута када му указују пажњу у емисији. Они ту лутају, па то везују с упливима разних религија, јер не знају да је то чест мотив код нас. Не треба ићи далеко. Само до Прибоја и Ђеруше. Није сличан, већ потпуно је исти. Видим да су готово све слике ове наше некрополе нестале са форума, па једва нађох нешто фотографија.






Да је неким случајем ова црква откопана негдје у БиХ имали би смо помаму запјењених "хисторичара" који би одмах рекли ево доказа да Босна није српска, већ наша! Ту су стећци, ту је и натпис на "босанчици" (погледајте само слова - скроз су иста као на нашим натписима са Мајевице), а тек љиљан, ба! Их! Све се уклапа у аустријско-муслимански фалсификат. Сем најбитније чињенице, а то је да се црква налази у срцу Србије, у сред Шумадије. Тамо гдје Босне (такође наше српске земље) није било ни у назнакама.

Хе хе то сам оставио да мало развучемо тему:

Тако је, Мр. Мајевице! Управо тако!Ови наши стручњаци ништа не раде. Погледај какве паралеле се могу извући само на основу ова два мјеста, а шта би се тек могло постићи детаљним истраживањима на нашим теренима. Једном за свагда би смо зачепили уста "хисторичарима" и њима сличним фалсификаторима.

Драгутинова Србија, преко Дрине.



Држава Немањића, крајем XIII и почетком XIV века: 1. Милутинова територија; 2. Драгутинова држава; 3. Милутинова освајања до 1299. године; 4. Привремени губитак територије у Хуму, почетком XIV века.

Хе хе хе па ево још једне везе са Дићима и Ђерушом хехе

Ово ставрно постаје озбиљно хе хе хе !

Наш, мајевички гост, историчар умјетности, сликар, који редовно гостује у сликарској колонији академског слкикара из Прибоја Миладина Лукића, која је не далеко од некрополе и Црквишта на Ђеруши, Милутин Дедић: