Hitskin.com
Kako se „trsiti“ srpskog
Azbuka Vuka Karadžića postala je nevažeća u Crnoj Gori pre sedam meseci, proglašenjem Ustava nezavisne Crne Gore, kojim se kao službeni, zvanični jezik uvodi – crnogorski. Dok tim stručnjaka okupljenih u „specijalnom savetu“ 24. januara ove godine uveliko radi na standardizaciji, zatim izradi gramatike „rječnika“ i novih udžbenika iz kojih će deca u crnogorskim školama učiti na „crnogorskom“, na svetlo dana objavljen je „Priručnik za crnogorski jezik“
Mada nije baš uobičajeno da se priručnik za jezik pojavi u javnosti i pre samog jezika, ovo izdanje predstavljeno je nedavno u Podgorici. Kako u ovoj knjizi stoji, crnogorska azbuka će imati trideset tri slova, tako što će postojećoj, Vukovoj azbuci, biti pridodato meko „š„, meko „ž“, kao i meko „z“. Slovo „đ“ će u novom, crnogorskom jeziku dobiti neku vrstu primata, pošto će se zameniti slovo „đ“ u svim onim rečima gde su „d“ i „j“ jedno pored drugog. Primera radi, djed će se pisati i čitati kao đed, ponedjeljak će biti poneđeljak. Kako se na novim slovima u crnogorskom jeziku ne štedi, tako se neki od padeža uveliko redukuju. Tako će lične zamenice - ja, ti, sebe, se u genitivu, akuzativu i vokativu imati nastavak „e“. U nastojanju da se „oslobodi“ srpskog jezika (na crnogorskom - da se „trsi“) Kankarašovu su podržali i recenzenti njenog priručnika, dr Rajko Glušica i Žarko L. Đurović. Prema Đurovićevoj tvrdnji, „priručnik ima značaj u potvrdi nacionalne samobitnosti Crnogoraca“ kojima će „upotreba crnogorskoga jezika omogućiti da kao svi ostali evropejci svojim jezikom i pismom slobodno iskažu pripadnost vlastitoj nacionalnoj zajednici i kulturi“.
Ostaje pitanje hoće li uvođenje crnogorskog jezika postati i novi modus za asimilaciju? Hoće li naterati Srbe u Crnoj Gori da traže da se njihovoj deci omogući specijalna nastava na srpskom? Hoće li srpskom narodu u Crnoj Gori biti nametnuta pozicija manjine? Hoće li ova podela dovesti do dalje i dublje destabilizacije u Crnoj Gori? Ostaje da se vidi. Zasada prenosimo komentare nekih od naših sagovornika.
Ranko Jovović, pesnik
- To su gluposti! To je jedna imbecilna priča koju stvaraju bolesni umovi. To su opšte, antisrpske bolesti u Crnoj Gori koje su se pojavile preko tih partija, DPS-a i SDP-a, koje su na vlasti. Taj, nazovimo, projekat nema nikakvog prirodnog, niti učenog, niti ljudskog osnova. Postoji sad u Crnoj Gori na snazi antisrpski duh koji pokušava da poništi sve temelje srpstva, koje vekovima postoji u Crnoj Gori. Crna Gora je srpska zemlja, srpska iskra. NJegoš je napisao ko su Crnogorci. Crna Gora je bila srpska Sparta. Mnogi srpski pisci su za vreme Petrovića boravili i stvarali u Crnoj Gori, od Laze Kostića, Sime Matavulja... Sad, evo neko doba kako smo mi Srbi ocrnjeni bez ikakvih argumenata, jer smo proglašeni za opasan narod na Balkanu. Sad ova vlast pokušava da stvori novu Crnu Goru, novu istoriju. Crna Gora nikad lošije nije stajala što se tiče etike, a ono što je nekad krasilo Crnu Goru u vreme Marka Miljanova, čojstvo, sad gotovo i ne postoji. Ovde se proganja sve što je srpsko. To je nekakva manija! Čudno je što su svi oni kojima je ovladao taj demonski duh, a koji se dobro drže na vlasti, na te rukovodeće položaje i došli na srpskom talasu. Možda smo mi Srbi ukleti narod. Naročito ovde. Ukleti narodi najviše daju. To su prometejski narodi, oni koji su čovečanstvu dali mnogo, a posebno ovde, na Balkanu. Srbi su dali slobodu i Hrvatima i Slovencima. Da i ne govorim o ovom američkom zlu koje nam otima najsvetije naše, Kosovo.
Na pitanje šta će Srbi u Crnoj Gori dalje preduzeti, Jovović kaže da će pokušati da se preko svojih stranaka izbore za svoj program u školama.
- Teško je pristati na činjenicu da srpski narod, državotvorani narod, u Crnoj Gori postane manjina. To je kompleksna priča. Mi ne možemo da prestanemo da postojimo kao Srbi!
Jovović smatra da će novokomponovani jezik i te kako produbiti jaz između Srba i antisrpski orijentisanih.
- NJegoš piše srpskim jezikom. To je najsrpskiji jezik - kaže naš sagovornik, izrazivši nadu da će „sve ovo otići kad ode ova vlast i kad utihne demonski duh koji je ovladao u Crnoj Gori“.
Miro Vuksanović, književnik, na čelu Matice srpske
- Čuo sam da je Vlada Crne Gore osnovala komisiju za osnivanje svog jezika. Komisija ima trinaest članova. Sigurno će dobiti svoj dan u crkvenom kalendaru Miraša Dedeića. Taj dan će se zvati „trinaest mučenika“.
Radomir Smiljanić, književnik
- Govorim kao osnivač i predsednik Akademije „Ivo Andrić“, a kao što znamo, naš veliki nobelovac je jedan od potpisnika Novosadskog sporazuma o jedinstvenom srpskohrvatskom jeziku sa naglaskom na srpski. A jedan Andrić, a moguće je i svi pisci Srbije, pa i hrvatski i pisci iz Bosne ne mogu da prihvate druge jezike, ni bosanski, ni hrvatski, ni crnogorski. Mi ćemo pokrenuti inicijativu stotinu pisaca Srbije da se srpski jezik zaštiti kao intelektualna svojina, mada je on samim svojim postojanjem zaštićen u Strazburu. A ako neko želi da ga prepisuje, preimenuje u bošnjački, crnogorski, ili bilo koji drugi, neka to učini, pa ćemo onda videti koje su konsekvence. Dosta je krađa i prekrađa! Ne treba da dozvolimo izmišljanje i prekrajanje naše istorije. Najveći srpski pesnik, NJegoš, bio je vladika Srpske pravoslavne crkve. Da nije bio Srbin, to ne bi bilo ni moguće. Ne bi bio ni popa, a kamoli vladika. On je u svom kapitalnom delu „Gorski vijenac“, prevedenom na preko četrdeset svetskih jezika, napisao posvetu „prahu oca Srbije“, Karađorđu. Završio je ovim stihovima: „Zna Dušana silnog rodit Srpka i podojit Obilića“. NJegoš je, pored Andrića, zalog srpstva.
Dragan Nedeljković, književnik, akademik
- Smatram da je ta priča vezana za crnogorski jezik čista glupost i besmislica!
Autor:
Mila Milosavljević
www.glas-javnosti.co.yu
Posle 'hrvatskog' tvrdog i mekog č doslo je i 'crnogorsko' meko „š„, meko „ž“, kao i meko „z“.
Bijedno!
Azbuka Vuka Karadžića postala je nevažeća u Crnoj Gori pre sedam meseci, proglašenjem Ustava nezavisne Crne Gore, kojim se kao službeni, zvanični jezik uvodi – crnogorski. Dok tim stručnjaka okupljenih u „specijalnom savetu“ 24. januara ove godine uveliko radi na standardizaciji, zatim izradi gramatike „rječnika“ i novih udžbenika iz kojih će deca u crnogorskim školama učiti na „crnogorskom“, na svetlo dana objavljen je „Priručnik za crnogorski jezik“
Mada nije baš uobičajeno da se priručnik za jezik pojavi u javnosti i pre samog jezika, ovo izdanje predstavljeno je nedavno u Podgorici. Kako u ovoj knjizi stoji, crnogorska azbuka će imati trideset tri slova, tako što će postojećoj, Vukovoj azbuci, biti pridodato meko „š„, meko „ž“, kao i meko „z“. Slovo „đ“ će u novom, crnogorskom jeziku dobiti neku vrstu primata, pošto će se zameniti slovo „đ“ u svim onim rečima gde su „d“ i „j“ jedno pored drugog. Primera radi, djed će se pisati i čitati kao đed, ponedjeljak će biti poneđeljak. Kako se na novim slovima u crnogorskom jeziku ne štedi, tako se neki od padeža uveliko redukuju. Tako će lične zamenice - ja, ti, sebe, se u genitivu, akuzativu i vokativu imati nastavak „e“. U nastojanju da se „oslobodi“ srpskog jezika (na crnogorskom - da se „trsi“) Kankarašovu su podržali i recenzenti njenog priručnika, dr Rajko Glušica i Žarko L. Đurović. Prema Đurovićevoj tvrdnji, „priručnik ima značaj u potvrdi nacionalne samobitnosti Crnogoraca“ kojima će „upotreba crnogorskoga jezika omogućiti da kao svi ostali evropejci svojim jezikom i pismom slobodno iskažu pripadnost vlastitoj nacionalnoj zajednici i kulturi“.
Ostaje pitanje hoće li uvođenje crnogorskog jezika postati i novi modus za asimilaciju? Hoće li naterati Srbe u Crnoj Gori da traže da se njihovoj deci omogući specijalna nastava na srpskom? Hoće li srpskom narodu u Crnoj Gori biti nametnuta pozicija manjine? Hoće li ova podela dovesti do dalje i dublje destabilizacije u Crnoj Gori? Ostaje da se vidi. Zasada prenosimo komentare nekih od naših sagovornika.
Ranko Jovović, pesnik
- To su gluposti! To je jedna imbecilna priča koju stvaraju bolesni umovi. To su opšte, antisrpske bolesti u Crnoj Gori koje su se pojavile preko tih partija, DPS-a i SDP-a, koje su na vlasti. Taj, nazovimo, projekat nema nikakvog prirodnog, niti učenog, niti ljudskog osnova. Postoji sad u Crnoj Gori na snazi antisrpski duh koji pokušava da poništi sve temelje srpstva, koje vekovima postoji u Crnoj Gori. Crna Gora je srpska zemlja, srpska iskra. NJegoš je napisao ko su Crnogorci. Crna Gora je bila srpska Sparta. Mnogi srpski pisci su za vreme Petrovića boravili i stvarali u Crnoj Gori, od Laze Kostića, Sime Matavulja... Sad, evo neko doba kako smo mi Srbi ocrnjeni bez ikakvih argumenata, jer smo proglašeni za opasan narod na Balkanu. Sad ova vlast pokušava da stvori novu Crnu Goru, novu istoriju. Crna Gora nikad lošije nije stajala što se tiče etike, a ono što je nekad krasilo Crnu Goru u vreme Marka Miljanova, čojstvo, sad gotovo i ne postoji. Ovde se proganja sve što je srpsko. To je nekakva manija! Čudno je što su svi oni kojima je ovladao taj demonski duh, a koji se dobro drže na vlasti, na te rukovodeće položaje i došli na srpskom talasu. Možda smo mi Srbi ukleti narod. Naročito ovde. Ukleti narodi najviše daju. To su prometejski narodi, oni koji su čovečanstvu dali mnogo, a posebno ovde, na Balkanu. Srbi su dali slobodu i Hrvatima i Slovencima. Da i ne govorim o ovom američkom zlu koje nam otima najsvetije naše, Kosovo.
Na pitanje šta će Srbi u Crnoj Gori dalje preduzeti, Jovović kaže da će pokušati da se preko svojih stranaka izbore za svoj program u školama.
- Teško je pristati na činjenicu da srpski narod, državotvorani narod, u Crnoj Gori postane manjina. To je kompleksna priča. Mi ne možemo da prestanemo da postojimo kao Srbi!
Jovović smatra da će novokomponovani jezik i te kako produbiti jaz između Srba i antisrpski orijentisanih.
- NJegoš piše srpskim jezikom. To je najsrpskiji jezik - kaže naš sagovornik, izrazivši nadu da će „sve ovo otići kad ode ova vlast i kad utihne demonski duh koji je ovladao u Crnoj Gori“.
Miro Vuksanović, književnik, na čelu Matice srpske
- Čuo sam da je Vlada Crne Gore osnovala komisiju za osnivanje svog jezika. Komisija ima trinaest članova. Sigurno će dobiti svoj dan u crkvenom kalendaru Miraša Dedeića. Taj dan će se zvati „trinaest mučenika“.
Radomir Smiljanić, književnik
- Govorim kao osnivač i predsednik Akademije „Ivo Andrić“, a kao što znamo, naš veliki nobelovac je jedan od potpisnika Novosadskog sporazuma o jedinstvenom srpskohrvatskom jeziku sa naglaskom na srpski. A jedan Andrić, a moguće je i svi pisci Srbije, pa i hrvatski i pisci iz Bosne ne mogu da prihvate druge jezike, ni bosanski, ni hrvatski, ni crnogorski. Mi ćemo pokrenuti inicijativu stotinu pisaca Srbije da se srpski jezik zaštiti kao intelektualna svojina, mada je on samim svojim postojanjem zaštićen u Strazburu. A ako neko želi da ga prepisuje, preimenuje u bošnjački, crnogorski, ili bilo koji drugi, neka to učini, pa ćemo onda videti koje su konsekvence. Dosta je krađa i prekrađa! Ne treba da dozvolimo izmišljanje i prekrajanje naše istorije. Najveći srpski pesnik, NJegoš, bio je vladika Srpske pravoslavne crkve. Da nije bio Srbin, to ne bi bilo ni moguće. Ne bi bio ni popa, a kamoli vladika. On je u svom kapitalnom delu „Gorski vijenac“, prevedenom na preko četrdeset svetskih jezika, napisao posvetu „prahu oca Srbije“, Karađorđu. Završio je ovim stihovima: „Zna Dušana silnog rodit Srpka i podojit Obilića“. NJegoš je, pored Andrića, zalog srpstva.
Dragan Nedeljković, književnik, akademik
- Smatram da je ta priča vezana za crnogorski jezik čista glupost i besmislica!
Autor:
Mila Milosavljević
www.glas-javnosti.co.yu
Posle 'hrvatskog' tvrdog i mekog č doslo je i 'crnogorsko' meko „š„, meko „ž“, kao i meko „z“.
Bijedno!
Bolje ti je uchi Ruski (tj. ponovi ga) !
