Посљедњи мјесец дана актуелна је прича о овом вирусу а за којег мислим да је направљем у неком лабораторију од стране невидљивих структура моћи и да има одређену сврху ( неби сада о томе). Сви о њему причају од укућана па до Трампа и Путина. Непрестано нас о њему "бомбардују" преко медија, мада дневно више људи погине у саобраћајним несрећама но што умре од овог вируса. У мом мјесту Пелагићеву је било дана када је дневно умирало и по четверо људи, а одкад поче прича о овом вирусу ( Богу драгом хвала) прође три седмице а не умрије нико.

Можда би и нешто написано прије више од 150 година могло да буде корисно људима:
„Раскољников је одлежао у болници цео крај поста и велику недељу. Кад је оздрављао већ, сети се својих снова још из оног времена, док је лежао у грозници и бунилу. Сањао је у болести, да је цео свет осуђен за жртву некој страшној, нечувеној и невиђеној куги, што долази из крила Азије у Европу. Сви морају пасти, осим неколико, јако ретких, одабраних. Јавиле су се неке нове трихине, микроскопска бића, што се настањују у човечијем телу. Али та су бића дуси, обдарени умом и вољом. Људи, који их примише у себе, постадоше одмах бесомучници и лудаци. Али никада, никада нису људи сматрали себе тако умним и непоколебљивим у истини, као што себе сматрају ови заражени људи. Никада нису сматрали таквим ни своје пресуде, своје научне изводе, своја морална начела и веровања. Цела се села, цели градови и народи заражавају и силазе с памети. Сви су се узбунили и један другога не разумеју, свако мисли, да је у њему једином истина, па му је мука гледати друге, ударају се у груди, плачу и машу рукама. Не знају, кога би и како судили, не могу да се сложе, шта би сматрали злом, а шта добрим. Не знају, кога би кривили, кога би оправдали. Људи убијају људе у некој бесмисленој мржњи. Дижу се људи на људе у читавим војскама, али војске се већ при походу почињу распадати, редови се осипају, војници лете један на другог, боду се и секу, гризу и прождиру. По градовима цео дан позивају на узбуну, сазивају све, али ко зове и зашто зове, нико не зна и сви су усплахирени. Оставили су своје занате, јер свако нуди своје мисли, своје исправке, и не могу да се сложе; престала и земљорадња. Понегде се људи скупљају, постављају нешто, куну се, да се неће разићи, али одмах започињу нешто сасвим друго, него што су малочас мислили сами, стају кривити један другог, туку се и кољу се. Настају пожари, настаје глад. Сви гину и све је горе. Куга напредује и шири се све даље и даље. На целом свету се успело спасити само неколико људи; то су чисти и одабрани, одређени да започну нови род људски и нови живот, да обнове и очисте земљу, али нико никада није видео те људе, нико им није чуо реч и глас.“ Ф.М.Достојевски (Злочин и казна, 1866.)

Достојевски као и увијек на врхунцу мисли. Није ова идеја непозната. Најављена је још у Библији. Они који су вјерни знају ко су ти невидљиви људи што мисле да су посебни и одабрани.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ БРАТЕ ГЉЕБЕ !

Господ рече да пратимо знаке, а мени се чини да је ово један од знакова. Да је неко прије четири мјесеца говорио шта ће се дешавати ових дана прогласили би га у најмању руку чудаком. А како нисмо знали прије четири- пет мјесеци за ово данас тако данас незнамо знати шта ће бити наредних мјесеци, а камоли да знамо шта ће бити нередних година.

Ваистину Васкрсе! Срећан Празник теби, твојима и свом роду православном!

Да, заиста је тако, али мислим да сва суштина и јесте у томе да не знамо шта ће бити у будућности. И не треба да знамо. Ко се занима таквим стварима? Чији је то посао? Дух погађачки, дух обмане, дух лажи... да му не помињем погано име. Ко сије зло, страх и смрт? Сада конкретно кроз корону. Сигурно то није Бог. Наше је да чекамо Васкрслог Господа и да будемо приправни, јер ће Он доћи свакога момента и неће закаснити да свима да по дјелима њиховим. Онако како заслужујемо. Тим прије не можемо ни да претпоставимо шта очекује оне који служе сину погибли ширећи у његово име ова зла међу људима. Јер наш Бог је Бог љубави, смирења и вјечнога живота! Зато радујмо се овом дану кога створи Господ! Обрадујмо се и веселимо му се!

Не би ни вољео знати шта ће бити у будућности, али само једно знам: сви ће мо ми на Истину пред лице Господње. Вјеруј да се томе радујем и баш зато сам према овој корони савршено равнодушан ( што се мене лично тиче) а такав ћу бити ма каква се можебит' чудеса у будућности догађала на овоме свијету. Под условом да то доживим, јер незнам  оћу ли дочекати и сутрашњи дан.