На једном средњовјековном споменику у мјесту Тепен код Шековића постоји споменик са сљедећим ћириличним натписом са једне стране:
АСЕ
ПHСА
NHКОЛА
ШЕКО
ВHЧb
А са друге натпис који спомиње Миленко С. Филиповић у Галснике Етнографског музеја у Београду 1940.
Други дио натписа спомиње Миленко С. Филиповић у Гласнику етнографксог музеја - књига 15. из 1940. године:
,,Веома је живо предање да је на месту Црквине у Трнову била црква - манастир Св. Петке и да ј екула Фадилпашића у Трнову била саграђена каменом од те цркве. Према извештају г. С. Савића, сатри Трновци причају да су слушали од својих старих како би се на стотине пушака вешало и уз једну велику крушку на Црквини услањало, кад би народ долазио на збор у цркви. Према народном предању, та цеква није тако давно напуштена. Поред тога, г. Савић износи да на једном надгробном споменику на Тепену, чији се натпис не може у целости да прочита, стоји ,,и бјеше манастир црква Свјате Петке звана Јавор и служи поп Раде."
АСЕ
ПHСА
NHКОЛА
ШЕКО
ВHЧb
А са друге натпис који спомиње Миленко С. Филиповић у Галснике Етнографског музеја у Београду 1940.
Други дио натписа спомиње Миленко С. Филиповић у Гласнику етнографксог музеја - књига 15. из 1940. године:
,,Веома је живо предање да је на месту Црквине у Трнову била црква - манастир Св. Петке и да ј екула Фадилпашића у Трнову била саграђена каменом од те цркве. Према извештају г. С. Савића, сатри Трновци причају да су слушали од својих старих како би се на стотине пушака вешало и уз једну велику крушку на Црквини услањало, кад би народ долазио на збор у цркви. Према народном предању, та цеква није тако давно напуштена. Поред тога, г. Савић износи да на једном надгробном споменику на Тепену, чији се натпис не може у целости да прочита, стоји ,,и бјеше манастир црква Свјате Петке звана Јавор и служи поп Раде."