jedna njegova pjesma, preuzeta sa sajta
http://www.poezijascg.com/

OČE...


Oprosti,
što svojom istinom
rušim tvoje istine.
Al` i meni je
neko pravo Bogom dano.
Od iste krvi
isto nam je samo prezime.
Sve ostalo je strano.

Upoznao si me
na dan moga rodjenja.
Vreme je pokazalo;
slučajno.
Ja tebe,
na samrtnom odru.
Više nije bilo prepreke;
namerno.
Odnosiš sobom prošlost svoju
i u prošlost bacaš moju budućnost.
Mačem mukle tišine izbodenu.
U hladnom stisku ruku
nadoknadjujem prazninu,
skoro jednom čitavog zivota.
Osećam bezosećaj.
Obostrani.
Smrskana uteha...
Sreo sam te.
Na jednom istom mestu,
u istom trenu,
prkos i ponos
ništavno vredni.
Tebe nema više...
Ja i dalje siroče...
Eto,
to je moja istina.
Oče...

(C) Goran Todić

Uh, bolje bi bilo da ovo nisam ni procitao.

Pjesma jeste mnogo tuzna, ali je vise nego odlicna!

Jel' to ,,Coco,, - Goran Todic ? ,,

Coco je uvijek od Stojan nikad od Goran

Ond stvarno ne znam, al' sam siguran da se ovaj na kog' ja mislim zvao Goran i da su ga zvali Coco ili Coke ??? Iz Jablanice, al' mozda ih ima josh ? '73. godishte ?

Hm, mozda si u pravu, stvarno ne znam koje godiste je Goran. Znam samo da je objavio dvije zbirke pjesama i da zivi negdje u Svajcarskoj

Ako je taj kojeg ja znam, ond mi je to sasvim neshto novo, poshto sam ,dobro znao tog Gorana ? A opet i taj je u CH..?

Mr. Majevica ::Ako je taj kojeg ja znam, ond mi je to sasvim neshto novo, poshto sam ,dobro znao tog Gorana ? A opet i taj je u CH..?

Da Mr to je taj.. U pravu si ti..!

Da vam pomognem dok niste zaguzvali

Goran Todic

Ma on i glavom i bradom...

A, od kad nisam vidjela tog covjeka.. :D:D

Ko ima priliku da ga pozdravi od mene..?

.............@............ch

E, necu da ga barim, samo pozdravim..

D4 ::E, necu da ga barim, samo pozdravim..

pa pozdravi ga

Pozdravljam gospodina Todic Gorana...
I volila bi znati da li jos uvijek igra poker-aparate..? :D:D

D4 ::Pozdravljam gospodina Todic Gorana...
I volila bi znati da li jos uvijek igra poker-aparate..? :D:D

E to nije lijepo da spominjes.
On je pristojan momak, ozenje, tata, pjesnik, zaboravimo grijehe iz mladosti.

To je bilo... Ne kazem da je tako i danas , mada ipak neznam... Mozda...

Cisto sumljam da se sjeca sa posledicama..

Obrve su njegove, samo je ovaj moj imao chichkavu kosu....
Ma na istog mislimo !

Tad je tako cickavo bilo u modi... :D:D

Znachi ti je taj

Pitaj sebe..!
Nesto se ne sjecam da si nosio suncane..! :D:D

Evo jos jedne lijepe Goranove pjesme, preuzete sa www.poezijascg.com:

PRIZNAĆU TI

Priznaću ti...
Da je uzaludno bilo
što su svitala budna jutra,
rosom umivano lice
i odlazeći koraci,
u koje je stajala sva radost života.

Priznaću ti...
Svu besmislenost
proleća koja nosih u sebi,212
u svim godišnjim dobima oko mene.
Ljubičice ispod santi leda.

Priznaću ti...
Koliko je iluzorno bilo
kucanje dva srca,
a život kao da je jedno
htenje duše da ti se preda.
Priznaću...

Priznaću ti,
samo onda kada me
više ne bude bilo.

Mislim stihovi koji se pisu moraju prvo da se "zive" i potpuno osecaju. I sa takvim nazivima kao sto su OCE ili SINE itd.. to su poezije koje dodiruju coveciju dusu...i pretezno ljude koji su to dozivjeli ili zive prenose pisajuci njihov dozivljaj...

Nadjoh jos jednu fantasticnu Goranovu pjesmu!

NIKADA…

Makar se Sunca morao odreći,
tumarao bespućima slep i proklet,
tražeći senku Tvoju i svoju.
I bio na korak od sudnjega dana,
na pedalj od bezdana…
Ne našao smiraj dok zenice zjape.
Tebe se odreći neću…

Nikada…

Dok gole grudi tkiva još vezu
i srce u grlu tupo dahće,
kao jedino bilo života.
Izdržaću…
Sveto je delo umirati za Te.

Nikada…

I kad zadnje kaplje krvi iskaplju
i oči u tmini beznadja usahnu
i srce iz grudi kad mi isčupaju
i bez opela živog zakopaju.

Ni tada.

Tebe se odreći neću
Kosovo moje

Nikada!

Jos jedna fascinantna pjesma kao pravi lijek za dusu!

Selo

Jos si u mojim ocima,
i suzama koje ih kvase.
I jos si lijepo i milo
k`o tvoje jutarnje rose.

U zracima tudjeg Sunca
sto ovdje stidljivo zivi,
ja trazim sjenku tvoju
da moj nemir smiri.

Ponekad odem u brda
gdje jedan potocic zubori
da vodom ugasim zedj
koja u dusi gori.

I stanem naspram daljina
nadnesem ruku nad celo
i vidim iako je daleko
svoje rodno selo.

Majevica vjecito mlada
u novom proljetnom odijelu.
Vjecitu strazu cuva
mome voljenom selu.

Sarene njive i polja
i ljeto koje dolazi,
bude nespokoj i nadu u meni
koja je vjecna,koja ne prolazi.

Kad bi nebesa mogla
"kad bi bar pokusati htjela",
da me na bijelim krilima svojim
odnesu do mog sela.

I jos jedna rodoljubiva od vjerovatno najboljeg pjesnickog pera Majevice:

SRBSKOM RODU

Zgusnuli se crni oblaci
na srbskom Nebu,
kao da slute Kosovo novo.
Šest stotina
i neki Vidovdan od ljutog boja
a krvnicima nikad dosta srbske krvi.
Poturice od Turaka grdje,
opet djavolje kolo vode.
Srbske bi glave da seku,
kolevke zatiru,
Bogomolje ruše.

Da nam svaki budući Vidovdan
u crno zavijen bude.
Ne daj se srbski rode.
Crpi hrabrost iz krvi
Kosovskih Mučenika,
viteštvo iz mača
čestitoga Cara Lazara
i ne poklekni.

Nepoklekom su i naši preci
izborili put za Carstvo nebesko
i ostavili nam u amanet:
Da čuvamo ovu Svetu Zemlju
natopljenu srbskom krvlju
i budemo verni Gospodu
i pravoslavlju.

NE DAM...

Ne dam…
Tobože se i zver smilovala…
O Svevišnji za pravdom vapijem
i kroz Molitve smerno pitam:
Zašto se ironija s nama poigrala?
Još kapi naše krvi kaplju
iz tih istih razvraćenih čeljusti,
Još opelo čekaju
ko zna kuda rasute kosti,
jedino životom dužnih ljudi.
Ljudi što se zovu Srbi…
Još su nam grobovi miljama daleko
od kućnih ognjišta,
na kojima sem pepela i zgarišta,
nema ništa…
još uvek majke oplakuju sinove…
Jos nam dedovi zamenjuju očeve…
Cvile duše tugom rascepljene.
A zver ne preza od nove obmane…
Nudi nam laži i prevare,
Smišljeno skrojene.
za rad boljeg života, tobože…
Za rad promene…
Da nas iz “tamnice” prevedu u pakao.
U njihovu “zlatnu” uniju…
Naćiće oni već svoga “mesiju”
koji se ničega neće da seća…
Ni okova, ni omči,
ni zuluma, ni bese…
Ni krvavog martovskog proleća
što nam ga Andjeo milosrdni donese…
I dok nam bezdušno kidaju deo po deo duše
i zatiru tragove Iskona.
Na Svetoj Srbskoj Zemlji
sve redje se čuju Zvona
a sve češće Svetinje ruše…
Pa zar sa njima u isto kolo moj rode mili?
Zar smo Amanet Lazarev
smetnuli s uma?
Zaboravili…
Il` smo i sami smeteni u moru laži i prevara
večito gladnih Istoka?
Sada nam pružaju okrvavljene ruke spasa
a izvadili su nam oba oka.
Žedne bi da nas prevedu preko vode
a onda u potiljak pucaju.
Dižem svoj glas protiv
djavoljeg pakta
i države bez vere.
Ne dam svoju Svetosavsku naciju…

Srbine nas s Majevice, svaka ti cast!

,,Дигитализација,, библиотеке у Лопарама и Бијељини омугућила нам је да прошитамо књигу пјесама Горана Тодића
Не копајте душе мртве

http://wvps178-77-68-20.dedicated.hosteurope.de:90/gsdl/cgi-bin/library.cgi?e=d-01000-00---off-0col5--00-1----0-10-0---0---0direct-10---4-------0-1l--11-sr-50---20-about---00-3-1-00-0-0-11-1-0utfZz-8-00&a=d&c=col5&cl=CL1.5&d=HASH0173fedf566019918907e95c.1