Надам се браћо да ћу бити достојан овог часног мјеста и дружења са Вама.
Ево једне пјесме коју шаљем (опростићете ми), прво нашој ......и , а онда свима Вама.
Радовање
Чему се радујете сужњи без невоље,
Срби са фалинком, душе оковане,
уз Немање, Саве, Милоше, Лазаре...
Србкиње ће одсад рађат` још и Радоване!
И кад су нас као јагњад безазлену клали,
и кад су нам со мећали на зјапеће ране,
и тад смо се као ђеца чедна радовали,
зато нам је мјесто мача Бог послао Радоване.
Нема више јама безданки,
све сте их главама Србским са Небом поравнали,
и док сте нас сатирали и затирали...
ми смо се радовали јер смо знали
да мора прво да нам се смрачи
да би могла зора да сване
и да се мора на Крсту мријети
да би сe рађало Радоване!
Ако су помислили да су Те заробили
и жеђ демонску за крвљу Србском
макар на часак утолили,
никада пробали нијесу ухватит` вјетар са Романије,
не знају каквом врелином огњиште Никшићко грије,
ни каква се сила Божанска у сузи ратничкој крије...
Те сузе Отаца наших Аманетом својим нас хране...
и душе лијече грешне жамором исконског Завјета:
"Радуј се Радоване, Твоја је Жртва Света!"