Дјела нашег књижевника ускоро и на њемачком језику !
Ajduk na nemačkom jeziku
Odavno se nije dogodilo da delo srpskog pisca bude prevedeno na nemački i objavljeno u Švajcarskoj, ako se naravno izuzme David Albahari, koji je iako Jeverin daleko veči Srbin i bolji čovek od onih koji nas u dve poslednje decenije predstavljaju u literaturi na nemačkom jeziku. Ajduk Miodraga Lukića je sve samo ne roman kao što su romani „naprednih“ pisaca koji su nekim čudom prevedeni na nemački jezik iako za njih nema čitalaca.
Ajduk je triler koji svojom porukom upozorava, tera na budjenje, medijima i lažima uspavano čovečanostvo i zato je uz orginal srpski naslov; Ajduk dodato na nemačkom „die Angst vor dem Erwachen“ - strah od budjenja.
Koga u stvari budi ovaj roman kroz koji autor secira kako Srbe, tako i čitav svet? Svet koji odavno zatvara oči pred činjenicom da odavno „neko“ vuče konce iz pozadine i survava u provaliju svet u kome živimo.
Sve one koji ne žele da prihvate crno-belu sliku sveta koju nam serviraju „nezavisni“ mediji, a takvih je iako se čini da je premalo, ipak dovoljno, da razumiju poruku koju autor šalje, a možda i da se suprostave porobljavljanju sveta koji je više nego izvesno iako to ne vidimo, često zato što ne možemo, a čepšće zato što nećemo..
Roman Ajduk počinje rečenicom:
„Nikad se nije dogodilo da čovjek koji donosi onespokojavajuće vijesti bude dočekan raširenih ruku. Najčešće se dogadja da oni koji upozoravaju na opasnosti i time narušavaju ustaljeni red, budu proglašeni ludacima i izopšteni iz zajednice.“
Autor nas je ovim upozorio da on, ili u najmanju ruku protogonisti njegovog romana mogu da nas onespokoje i trgnu iz sna u kome možda dremuckamo, slepi i gluvi za ono što se oko nas dešava, a dešava se toliko toga, da budjenje mora biti bolno za sve one koji su predugo držali glavu u pesku. Verovatno takvi neće ni čitati roman Ajduk, a i ako pročitaju proglasiće autora ludakom kao što govori uvodna rečenica o ljudima koji upozoravaju na opasnosti dok su one još daleko na horizontu i nevidljive za običnog čoveka.
Ajduk je deveti roman srpskog romansijera i dramskog pisca Miodraga Lukića.Iako triler čija se radnja odvija vrtoglavom brzinom, Ajduk je duboka socijal-psihološka priča koja se odvija na više nivoa, u različitim vremenima i društvenim uredjenjima. Kao i u prethodnim romanima Lukić je radnju ove knjige smestio u Cirih, najveći grad Švajcarske i mesto gde se sureću ljudi različitih nacionalnosti i prožimaju raznovrsne kulture, ali takodje grad u kome se dešavaju misteriozna ubistva.
Rodonačelnik porodice Ajduk, surovi razbojnik Nikola je jedini preživeo epidemiju kuge na celoj planini sakrivši se u pećini u koju se ulazi iz jezera. Pred kraj života, kada je odlučio da se smiri i prestane da ajdukuje otkupio je zemlju od turskog bega i podijelio kmetovima doseljenim iz Hercegovine. Umesto zahvalnosti dobio je otrov u vinu…
Potomci, poslednji izdanci porodice Ajduk žive u Cirihu. Braća; Nikola, Stevan i narator Nenad, svaki na svoj način pokušavaju da nadju svoj put u vremenu koje njima, kao pripadnicima prokazanog srpskog naroda, nije uvek lako.
Posledice podela u srpskom narodu možda se najbolje ogledaju u razmišljanjima najmladjeg Ajduka:
„Imam dva brata. Živimo u istom gradu, sa jednim dijelim stan, a sa drugim se vidjam povremeno, ali nikad se sve trojica ne susrećemo, čak ni u crkvi jer Nikola je, mada nisam baš uvjeren da je vjernik, ostao vjeran crkvi Svete Trojice, a Stevan crkvi Uspenja Presvete Bogorodice. Ja ne pripadam nigdje, niti želim baš zbog moje braće koja su otišli u svakom pogledu na suprotne polove svijeta. Dok se Stevan iz vatrenog patriote pretvorio u razočaranog patriotu, ali zato suludo vatrenog antiglobalistu, Nikola se od prokomunistički orijentisanog jugonostalgičara pretvorio u ultraliberalnog globalistu. Možda se oni nisu ni promjenili, to jest, možda su se samo razvili u onom pravcu koji im je davno bio predodredjen. Bilo kako bilo, moja dva brata bi se bolje slagali sa Eskimima, Samojedima i Bušmanina da su ih susretali, nego jedan sa drugim.“
U jednoj hladnoj decembarskoj noći provaljeno je u stan bivše supruge Stevana Ajduka, pri čemu je ona povredjena i zbog povrede glave pala u komu. Odnešen je njen kompjuter i četredeset godina star rukopis scenarija Olimpljani, koji je na prevodjenje dobila od Francuskinje Natali Keler…
Sumnja je pala na bivšeg muža Stevana koji je iste noći nestao.
Policija privodi najmladjeg Ajduka, Nenada naratora ove priče…
Jasnim jezikom, precizno i bez preterano likovnih opisa, autor nas vodi kroz različite svetove koji se u toku par vekova medjusobno prožimaju. Izdavačka kuća IL- Verlag će početkom 2013 godine objaviti roman Ajduk na nemačkom jeziku. Nakon ravno trinaest godina uzaludnih pokušaja da svoja dela plasira na nemačko tržište Lukić je konačno uspeo. Istina, imao je i ranije prilika da njegova dela budu objavljena na stranim jezicima, ali pod uslovom da piše kako nalaže trend, odnosno da bude malo manje Srbin. Nije pristao.
Miodrag Lukić je iz Lopara – Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, živi i stvara u Švajcarskoj.
Piše romane, drame, pripovjetke i filmske scenarije.
Romani: Ludi Vjetar – Serbian Gigolo, Studio Evropa, Ranjeni Vuk, Sudbine, Hijene, Ranjeni vuk II, Meso, Foka, Ajduk, Probisvijet i Protiv Sudbine
Drame: Bankarka ili laž naša nasušna, Kruna kraljice lepote, Pečat jezika, Vidovnjak Đoka i paraziti, Pedestitis, I da sam pametan poludeo bih, Odlaganje života, Gastarbajter, Ajnštajnova žena, Edukovana žena, Zvezde dna, Gospodar nikako da dodje…
Sva pomenuta dramska djela autor je i režirao u Srpsko-švajcarskom Pozorištu Duga u Švajcarskoj čiji je i osnivač.
Milly D.
Hitskin.com
Зашто ? Ко је још ,,попљуван,, ? 
Књига је код мене ! 
Једноставно, а све речено !
