Koje sve vrste voca na Majevici imamo? Dopunite moju listu!

Sljive: pozegace, bardaklije, bjelosljive, turgulje
Jabuke: petrovace, delise, ljutace, divljake
Kruske: zimnjace, ranke, zavitke, takise, cope, lubenicke, psenicnjace
Tresnje: djurdjevke, hrskavac, bijele
Grozdje: crno (maveno ) i bijelo (zeleno)
visnje, lubenice, dinje, dunje, breskve, kajsije, jagode, kupine, maline, dzanarike, musmule, orasi
Od sumskog voca: sipak, trnine, drijenjak, ljesnik

A ima li borovnica i ribizli?
Znam da ima jos jedna vrsta sljiva, nema sanse da se sjetim kako se zove, ali je na slovo j i ima raznih jabuka, ali ne znam im vise ime.

Imaju shljive Stenlejke, one velike. Ribizli ima al' domacih, oko kuca..... A ima i ogrozd (da nisu to ribizle) ?

Niko se nije sjetio sljive trnovace
Od krusaka ima jos: jeribasma, ilinjaca.
Nemojte zaboravit na oskruse pa dud, bijeli i crni (mrki) a orasa ima isto vise vrsta... ja se sjecam da smo ispod kuce imali jedan, sto se no kaze normalni i u krcevini je bio jedan koga smo zvali morgonja
Orasi su bili malte ne ko jaja, to je bilo milina igrat snjima kole

Jel' dok ih led nije polup'o ?
A bile su i one krushke crvene iznutra k'o lubenica ?

Kako se pravilno kaze dzanarike ili dzenerike?

Dzanarike ! A kod nas ,oni slastichari su ih zvali : ,,dzanaringe,, !

Sad se sjetih i jabuka koje se zovu ,,Bjeline,,

lija ::Koje sve vrste voca na Majevici imamo? Dopunite moju listu!

Sljive: pozegace, bardaklije, bjelosljive, turgulje

Kruske: zimnjace, ranke, zavitke, takise, cope, lubenicke, psenicnjace

Sljive: mrkosljive

Kruske: jeribasme, kanjuske, evenjke, jecmanjke, dinjke, pranjkuse, jagodnjace.


------------------------

Jabuke : Petrovace , Sarije , DJulabije ,
Kruske : Ilinjace , Begovace , Gospoinjace ,
Tresnje : DJurdjevke (rane ) , Mrkice (crne) , Dubrovkinje (krupne)
Dudovi :Crni (od koga djeca ostaju mrljava par dana ) i bijeli.

a mene nisu smjeli vodit, kod strine nikad,jer se uvjek vracam kuci musavog lica i isflekanih majica od duda...bio sam pomor za njega, a crn bio ....

Kyme, svaka ti cast na podsjecanju, nikako se tih vrsta koje sam nekad znala nisam mogla da sjetim, a najzalosnije je sto sam zaboravila i kakva je koja, sad ne bih znala reci to je ta da ih vidim.
A tek sljive mrkosljive sad sam totalno zbunjena, ne sjecam se razlike izmedju mrkosljiva i turgulja.
Jabuke: jelife
Orasi: sitni okrugli sa glatkom ljuskom, sitni malo izduzeni sa hrapavom ljuskom i oni skroz krupni hrapavi-tzv. moraci odlicni za gadjanje kad se igra "kuca" ili "kole".

A, imal' razlike izmedju dunje i tunje?

A, imal' razlike izmedju dunje i tunje?

Da ti tvoj Mr.Majevica pomogne Ima al' u D i T

Nego evo malo Kozjachkih malina :

Drijenjak,dud,musmula

Dzanarika

Ne sjecam se kad sam vidjela ovakvu dzanariku i jela, jos sa ovim svijetlim tackicama!
Slike su ti super, posebno ona s dudovima, ali ja bi se zaklela da su ono tresnje a ne drijenjci.

Jesu treshnje....! Nema veze dobre su i one...

U pravu ste,ovo je ili tresnja ili visnja,nisam sigurna.Omaskom je zalutala medju ove,a drijenjak izgleda ovako:


Jeste li jeli marmeladu od drijenjka?Ako niste,steta!

Eve drenjka ! Jupiiiii ! I dzem i sok ,jojjj jes' dobar bio, al' ga valja natrest'...
Mi ga kupili u Potoku gore kod fabrika ga je bilo dosta....

e,kad vidjeh ove maline... nešto mi se prijedoše kupine...otkad ih nisam jela...otkako iskrčiše obale,nigdje kupine...dajte makar koju sliku...

još jedno pitanje...ima li limunova na majevici ?

Ima, al samo kad ti dodjes!

lija ::Ima, al samo kad ti dodjes!

onda mi morate podesiti klimu,da ne uvenem...

Nema sanse da uvenes u onakvoj prirodi sa cistim vazduhom i pojem ptica.
Jos da nadjes adekvatnog bastovana, ma ima da ti bude ko u raju

lija ::Nema sanse da uvenes u onakvoj prirodi sa cistim vazduhom i pojem ptica.
Jos da nadjes adekvatnog bastovana, ma ima da ti bude ko u raju

ma,nešto mi nikako ne leže tamnošnji baštovani...

Nemoj da zafrkavas, ima na Majevici super bastovana
Nego da ti ne trazis mandarinca?

U tzv. ,,Pribojskoj,, prodavnici ,dole kod obdanishta u Loparama uspjeshno je uzgajan Limun..Moj komshija u stanu takodje ima limun koji radja ,mi smo takodje u sksij imali okalemljen limun ,al' nikad nije rodio ? Eto Limun, vidish da ti nije potrebna nikakva ,,tropska,, klima ! Obichno se voce mora prilagoditi klima, ali ,,majevichka,, klima se prilagodjava vocu !

limun ::

lija ::Nema sanse da uvenes u onakvoj prirodi sa cistim vazduhom i pojem ptica.
Jos da nadjes adekvatnog bastovana, ma ima da ti bude ko u raju

ma,nešto mi nikako ne leže tamnošnji baštovani...

Ovdje moram da napravim digresiju sa teme da limunu nesto pojasnim, znam da ovo ne zna, a i ja sam skoro cula.
Slusaj limune pazljivo:
Ima vise vrsta bastovana i vocara na Majevici. Imaju oni koji se opure i oni koji se spure kad piju vrelu kafu. E, ako si upoznala te sto se opure, imaj u vidu da su ovi sto se spure daleko bolji , a to sve ima veze sa nekom teritorijalnom granicom kako sam ja cula.

Jabuke - kisele ???

Mare svaka cast za kratak opis crnog duda. To mu je zaista najkarakteristicnija osobina.
Nego kad vec vidjeh drenjak da pitam vas momke da li je neko pio drenovu rakiju.
U Krajini je cesto ljudi prave. Otkida!

Kleka?Spada li u voce ?Pitam zato sto sam pio rakiju od kleke.

I ? Jesi li se napio ? Ako nisi, onda k'o da nisi ni prob'o !

Sljokno sam samo jednu casicu

KLEKA (Juniperus sp.) je jedan od cetinara sa najvecim brojem raznovrsnih formi. Zbog toga je gotovo nemoguce oblikovati vrt bez ovog zimzelenog rastinja. Odlicno se "slaze" sa drugim cetinarima, kao i sa jarkim bojama jednogodisnjeg cveca i trajnica.

Zelena boja kleka ukrasava vrt i zimi, mada tada nije toliko intenzivna. Ovu svoju manu dopunjava zanimljivim oblicima, kako formi, tak i osnovnih vrsta.

Uvek se moze naci ona forma koja odgovara svakom ukusu i svakoj velicini vrta. Postoje polegle forme, forme srednje velicine, ali i stabla velicine i do 15 m. Najpopularnije su spororastuce. Patuljasti oblici se moogu uspesno odgajati i u posudama na terasi.

Da ne duzim :

BOBICE KAO ZACIN

Plodovi i cetine skoro svih vrsta kleke SU OTROVNI!

Medjutim, tamno - plave bobice oobicne kleke. (Juniperus communis) su izuzetak. one imaju opor ukus i visestruku primenu.
Koriste se ka dodatak za aromu kiselog kupusa, kao kvalitetan zacin za jela od divljaci i ribe, a takodje u proizvodnji krepkih napitaka - dzina, likera i drugih alkoholnih pica. U medicini se bobice kleke koriste kao efikasno diureticko i dezinfekciono sredstvo.

ovo na fotografiji je ,nasha,, smreka !

Mi smo dimili suvo meso, sa smrekom....a mirisheeeeee, a, obavezno se ishlo brati bobice za chaj, koji je takodje lijepog mirisa i ukusa !

[quote="lija"]Koje sve vrste voca na Majevici imamo? Dopunite moju listu!

Sljive: pozegace, bardaklije, bjelosljive, turgulje
Ima osim Stenlejke i Čačanka rodna, ali to su industrijske forme, koje polako potiskuju naš Majevički identitet Požegaču, koja je neprevaziđena po kvalitetu. Pod Međednikom na Majevici i još nekim selima ima starih stabala ove najkvalitetnije šljive, starih i preko četrdesetak godina, koja još uvjek obilno rađaju i ne znaju šta je Šarka i druge bolesti. Loparska opština je nekada bila poznata po šljivi Požegači širom zapadne Evrope i svijeta (oko 2 miliona stabala), a sada ostaci ostataka reliquie reliquiorum.

Mr. Majevica ::

KLEKA (Juniperus sp.) je jedan od cetinara sa najvecim brojem raznovrsnih formi. Zbog toga je gotovo nemoguce oblikovati vrt bez ovog zimzelenog rastinja. Odlicno se "slaze" sa drugim cetinarima, kao i sa jarkim bojama jednogodisnjeg cveca i trajnica.

Zelena boja kleka ukrasava vrt i zimi, mada tada nije toliko intenzivna. Ovu svoju manu dopunjava zanimljivim oblicima, kako formi, tak i osnovnih vrsta.

Uvek se moze naci ona forma koja odgovara svakom ukusu i svakoj velicini vrta. Postoje polegle forme, forme srednje velicine, ali i stabla velicine i do 15 m. Najpopularnije su spororastuce. Patuljasti oblici se moogu uspesno odgajati i u posudama na terasi.

Da ne duzim :

BOBICE KAO ZACIN

Plodovi i cetine skoro svih vrsta kleke SU OTROVNI!

Medjutim, tamno - plave bobice oobicne kleke. (Juniperus communis) su izuzetak. one imaju opor ukus i visestruku primenu.
Koriste se ka dodatak za aromu kiselog kupusa, kao kvalitetan zacin za jela od divljaci i ribe, a takodje u proizvodnji krepkih napitaka - dzina, likera i drugih alkoholnih pica. U medicini se bobice kleke koriste kao efikasno diureticko i dezinfekciono sredstvo.

ovo na fotografiji je ,nasha,, smreka !

Mi smo dimili suvo meso, sa smrekom....a mirisheeeeee, a, obavezno se ishlo brati bobice za chaj, koji je takodje lijepog mirisa i ukusa !

Bravo Mr.Majevico dosta si već rekao o ovom vrlo moćnom antioksidansu, antimikrobnom i antivirusnom sredstvu njenom veličanstvu Kleki, Venji, Smreki i dr. lat.Juniperus communis. Za razliku od Njenog srodnika Juniperus sabina (vrlo otrovan ukrasni grm) naša Smreka je ljekovita od glave do pete. Koristi se i njen mladi korijen, iglice ili četine, mlade grančice sa četinama a najviše i najčešće njene ljekovite bobice tj.plodovi koji postaju zreli tek druge godine svog razvoja i to na izmaku ljeta tj. početkom jeseni kada se i beru. Beru se tako što se ispod prostre neka prostirka ili kakav veći sud, grana sa plodovima se savije i polako motkom otresaju zreli plodovi. Bobice se se ne smiju trošiti u većim količinama dnevno uzeti 5 bobica, drugi dan 6, treći dan 7 i tako do 15 ili 20 komada. Pa onda polako svaki dan smanjivati količinu za po jednu bobicu dok se ne dođe do broja 5. To smiju koristiti samo osobe koje imaju zdrave bubrege u protivnom dolazi do pojave krvi u mokraći. Koristeći ovu terapiju preporodićemo naš organizam, kako kaže naš čuveni Vaso Pelagić koji preporučuje i kiselenje ovih bobica u buretu umjesto kupusa,zajedno sa divljim kruškama. Na taj način se proizvodi Smrekovac koji kako se pije tako dosipaš novu količinu vode u bure. Vrlo je značajno reći da je smreka bir lijek za disajne organe, začepljene sinuse, pa čak i za TBC.

Kad god imam tu čast da se nađem pored njenog veličanstva Kleke ili Venje ili Smreke (Juniperus communis) obavezno uberem do desetak najplavljih i najkrupnijih bobica. Sve ih stavim u usta i dugo žvaćem i prevrćem u ustima, polako isisavajući njihov ljekoviti sadržaj. One košpice ili sjemenke obavezno dobro isitnim zubima(pretvorim ih u prah) i tada osjetim kako ispuštaju ljekovito etarsko ulje koje se polako rasplinjuje u ustima i prodire kroz nepce prema sinusima. Na kraju sve to s apetitom progutam. Rezultat svega toga je: Imam osvježen dah, neprijatni zadah više ne postoji, mnogo lakše i punijim plućima udišem čisti planinski zrak, sve bacile i bakterije u ustima sam uništio. Vjerovali ili ne ali nakon izvjesnog vremena povećava se i izmokravanje jer je smreka odličan diuretik i antiseptik, što znači da sam izvršio i dezinfekciju mokraćnih kanala. Moj organizam je dobio i određenu količinu potrebnih mineralnih materija. Ako sam slučajno imao začepljene sinuse oni se nakon dan dva sami otpuše i lako izbacim njihov sadržaj. Pošto je smreka jedan od moćnih antioksidansa ojačao sam znači i svoj imunitet itd.itd.
Poštovani forumaši ovo što napisah nećete pronaći ni u jednoj stručnoj knjizi o ljekovitom bilju jer ovo je moje iskustvo koje toplo preporučujem i vama. Nećete se pokajati pod uslovom da imate zdrave bubrege.

,,Mi,, smo jedno vrijem, redovno brali smrekove bobice, al' je to zeznut' posao...koristili za chaj, a i poneko stablo smo donosili, pa u shusharu, da da miris mesu koje se sushi....

To za sušaru je tradicionalno kod nas Majevičana, a u nekim selima stavljaju i u kiseli kupus što je po meni VRLO PAMETNO.

Dzanarika ,,divljaka,, :

kol'ka je k'o oras

Grozdje :

Jabuke :

Jabuke :

A mušmule ?

Majevička tamjanika .

Mr. Majevica ::Jel' dok ih led nije polup'o ?
A bile su i one krushke crvene iznutra k'o lubenica ?

Da. Upravo tako. Te kruške ja najviše cijenim od svih postojećih. Smatram da je to jedna od najljekovitijih sorti naših domaćih krušaka, koje bi se trebale svakodnevno konzumirati, sve dok ih ima. Upravo su počele prije nekoliko dana postepeno da zriju.

Bili smo nekad poznati i priznati voćarski kraj, baš kad je šljiva u pitanju (naša čuvena Požegača). Danas je ta najkvalitetnija (za mene lično) sorta šljive tako reći iskorijenjena, ustupivši mjesto Čačanki rodnoj i Stenlejki.

Volim ja i izdašnu zlatnu jesen u dobroj mjeri.

Купине. Већ им је прош'о воз.



Лимун фотогеафисан напољу у доворишту. Јабланица. Гдје ли је Лабуд да види...

Bogato je krenula, dali će i ostati ???