Ajd' da ja otvorim temu, kad nece Zabrdjac

sa wikipedia



Zabrđe je selo u opštini Ugljevik, Republika Srpska, BiH. Zabrđe je nakon dolaska Austrougarske, postalo centar istoimene opštine. Nakon Drugog svjetskog rata, centar opštine se prenosi u Stari Ugljevik, a poslije toga, 1980. godine u novoizgrađeno naselje Novi Ugljevik. Podjela sela je na Gornje, Srednje i Donje Zabrđe, kao i zaseoke Posavci i Marići.

HVALA

cekaj samo da ja iskopam svoj materijal od pokojnog djeda mice.....

Do izbijanja Drugog svjetskog rata, Zabrđe je bilo i Opstina, Godine 1941. sjedište opštine preneseno je u rudarsko naselje Ugljevik, današnji Stari Ugljevik.
Planovima o izgradnji termoelektrane i proširenjem rudnika radi povećanja proizvodnje uglja za potrebe proizvodnje struje, nazirao se i nestanak Starog Ugljevika.
Samo pet kilometara dalje, u ravnici blizu rijeke Janje, 80-tih godina prošloga vijeka počela je izgradnja novog Ugljevika, gdje su preseljena kompletna sela i zaseoci koji su se nalazili u djelokrugu novog rudnika. Tako je, po treći put, preseljen i administrativni centar opštine.

Pa onda kazu :
Прва школа на простору Угљевика отворена је у Забрђу 1875/76. године. Налазила се на царском друму који је спајао два нахијска центра Бијељину и Корај са Тузлом. Друга школа отворена је у Коренити 1892. Трећа и највећа школа отворена је 1892. године у Угљевику. Због бурних историјских догађаја на овим просторима, због тога што је чак три пута мијењано мјесто општинског центра, данас Општини Угљевик недостају уобичајени стари јавни објекти општине, полиције и сл.

Jedna fotkica



a josh nekoliko mozesh pogledati na : http://klaudija.blogger.ba/

hehehe imam i ja istu jednu ovakvu samo je ova tabla bila malo nize kod onog drveta dole. mama mi je rekla da mi je fotka "prava gastarbajterska" medjutim ja sam ponosan na nju. lijevo od ove table je put kojim se ide u maksimovice odakle je pokojni vojvoda mando. jedna od prvih kuca sa lijeve strane je i kuca poznatog stolara majstora drage radica (lakica)...

>Moj
Zabrđac čini mi se da je to vaša crkva, prva ili druga nisam siguran. Inače mi iz Bobetina brda nemamo daleko do vas. Gledaom vas direkrtno.

eeee rodjak to je upravo nasa donjanska crkva. a jel bobetino brdo ispred nas prema majevidi ili ovamo po strani prema tutnjevcu? siguran sam da mr. majevica ima neku kartu da nam pomogne . u jedan mah pomisli da nisi mislio na gornje zabrdje al vidim nasa donjanska crkva. inace sa donjanskog groblja se vidi citav ugljevik kao na dlanu. boze me oprosti jes groblje ali je pogled odlican. hvala za fotke

Prije godine ili dvije putovao sam po vašem području i tako sam fotografirao najljepše objekte u vašem kraju. Sa Zabrđem smo povezani što moraju naši đaci ići u vašu školu. Prije su školarci išli u Koraj a sada u Zabrđe ili u Čelić. Iako smo blizu nisam bio u vašem kraju do prije godinu dana. Inače moja tetka ili od majke sestra živi u Zabrđu-

Zasboravio sa napisati, da je Bobetino Brdo prije Tutenjevca ako gledamo iz pravca Brčkog. Po mojoj ocjeni jer to negdje oko 8 km BB - Zabrđe. Mi i Tutnjevčani smo bili puno vezani na Koraj ( školstvo, trgovina...)

Mr. Majevica

Koliko vidim si univerzalen tip čovjeka sa veoma velikom širinom znanja u antropološkj, istorijskoj i arheološkoj oblasti onda pođi jednom i u Bobetino brdo biće toga puno zanimljivog.

Hvala zemljak na komplimentima , a chim se ukaze prilika hvatam se puta !

koji si ti kralj mr.majevica pa to je cudo. SVAKA TI CAST! u pravu je moj komsija sv_savus, kad si tako sposoban steta bi bilo da ne obidjes ove nase krajeve

sto se karte tice, ovde vidim samo jedno zabrdje, da li ono podrazumijeva i gornje i donje? tamo sa desne strane pise "marici" odatle je moja baba. oni su u stvari jovanovici ali se u selu zovu marici. to je cesta pojava na ovim krajevima.

moracu doci i u bobetino brdo . jel znas mozda po kome nosi ime to mjesto sv_savus?

ma nishta to nije, mene samo zanimaju ovi nashi krajevi i nishta vishe ! Evo pogledaj ovu fotku, p ami reci koji te dijelovi zanimaju da ti ih uvelicham 1, 2, 3, 4 ili mozda neki koji nisam obiljezio ?

zabrdjac

Bobetino brdo kako kažu stariji ljudi, je dobilo ime po prvom doseljeniku u to selo. Kažu, da mu je bilo ime Bobo i onda pošto je selo brdovito, kao i vaše su ga nazvali Bobetino brdo. Nema nikakvih saznanja, da je bilo života u tom selu prije naših doseljenika, a počeli su dolazit tamo negdje krajem 18. i početkom 19. vijeka. Moja nana (majka) je iz Torlakovića. Za njih kažu, da se je prije više od 200 godina k njima zatekao pravi muškarčina "Hajduk Torlak", koji je bježao od turaka, jer je činio neke zulume. Po njemu su onda nastali Torlakovići, kojih ima sada 1/4 Korenite.

interesantna prica sv_savus. ja mislim da je dosta nasih mjesta dobilo ime po nekom poznatom liku iz tih krajeva. zabrdje je nedvosmisleno dobilo ime po mnogim brdima koja se msjenjuju sve do majevice.

mr. majevca, kako ono da postavim attachment? ova karta je ok, lokalizovao sam tacku koja me interesuje samo je malo dalje od broja 1

Upustvo ti je poslano na p.p. ali tek sutra ti mogu postaviti fotku zeljene oblasti
U nadi da cete me razumjeti...
Vash Mr. Majevica

О историјату српске школе у Забрђу прихваћен је податак да је постојала прије окупације Аустро-Угарске. Сматра се да је ова школа отворена негдје између 1872. и 1875. године. О изгледу првобитне школе нема поузданих података, мада се сматра да је то било у кући неких богатији људи или у неком трошном објекту.
Као и код већине школа тога периода школски програм био је четворогодишњи. Настава се одвијала свакодневно, осим четвртка послијеподне. Школу су похађали искључиво дјечаци и разреди су се налзивали према основним књигама.
Српска школа у Забрђу престаје са радом у љето 1876. године што је у директној вези са тадашњим ратним збивањима, тј. Турци су затворили све школе у бијељинској нахији....

hvala puno mr. majevica. poznato mi je da je zabrdje prednjacilo sto se tice pismenosti u ovom kraju. ovaj dio koji sam oznacio me posebno interesuje. da li imas mozda kartu od tog dijela? interesuje me kako se zaseoci zvanicno zovu

Ево тог дијела Забрђа, не може јасније јер није добро ,,скенирано,, из ,,стаелајта,,

evo jos malo ljepote iz zabrdja


cacanska ljepotica


sterlej u punom rodu. 5 godina stara sljiva


micin potok


stara musmula


sljivik u jovicicima


pogled na nikolice (pravac prema tutnjevcu)

Fotografije su ti prelijepe , kao i Zabrdje nemam rijechi .
Samo imam jednu malu zamjerku , rakija vam je prilochno oslabila , nekad je Zabrdje imalo dobru rakiju , ali od kako vam Pozhegacha sljiva strada nastradashte i sa rakijom , ova od Stelneja i Chachanke vam je prilichno opora , ali i ta je dobra kad nadjesh prvu specijalu , ljudi uglavnom hvataju kominu pa dodaju shecer i prepechu , pa kad se od te rakije napijesh , glava te boli sedamnaest dana . Ne zamjeri , ja ti ovo prijateljski velim , imam ja familije i prijatelja u Zabrdju to je prelijep kraj , ali za rakiju vishe nije ....

mare potpuno se slazem sa tobom. pozegaca je izumrla zbog sarke i ostalih bolesti a ovo je industrijska sljiva koja nema takvu slast, pogotovo sterlej. tvrd je kao orah.
sem toga rakija je industrijalizovana u zabrdju tako da je secer u komini postao nemonovna pojava. medjutim, ti znas da svaki domacin pece i sebi pa ako si dobar gost dobices onu bolju od koje glava ne boli.
ja od svojioh 1200 stabala pecem cistu sljivu i drzim je u bagrenovim i hrastovim buradima koja su stara i po sto godina. jedan manji dio se popije a ostalo dijelim poslovnim partnerima kao poklon.
bolja je od svakog viskija ovde

Dobro , nego reci ti meni chime se ti bavish , ne bi li i ja ushao u krug tvojih poslovnih partnera da probam tu najbolju od koje nema glavobolje .
Ja svoju rakiju drzhim iskljuchivo u staklenoj ambalazhi , hrastovu i dudovu burad sam davno izbacio , zato shto su u periodu slabog prinosa shljive postala neekonomichna . A inache shto se tiche buradi najbolja su bila ona hrastova i to od Hrasta koji raste na visini vecoj od 500 metara iznad mora i koji je stariji od 50 godina .

nemas ti te vode na majevici za posao kojim se ja bavim hehehehe. ja sam u rijecnom brodarstvu, u holandiji. to je samo jedan posao kojim se bavim

pa kako drzis rakiju u staklenkama? ona ostaje friska i blijeda. kao medicinski alkohol. ako imas jos neko bure u ponudi ti javi, ja cu ga preuzeti vrlo rado.

nisam skontao metrazu ali nema veze...

Pa i ja sam kao i mnogi majevichani napustio tradicionalne metode pechenja i chuvanja rakije , i jurisham sa ovim savremenim receptima na evropska i svjetska priznanja. Kad posjetish rodni kraj javi se ako hocesh pa da ti pokazhem kako to radim. A shto se tiche buradi , nisu ona odavno za rakiju , ona manja su sachuvana kao dekoracije dvorishta a ona od shest metara su odavno izlozhena pod kazan .

hehehe izlozena pod kazan, mene to saznanje ipak boli. medjutim bice mi veoma drgao da te upoznam a i da vidim tu savremenu tehnologiju. jel treba gradus da ponesem

ipak ti meni javni ako bude kakvo dobro staro bure na prodaju

Jedan dio iz Knjige Shefika Beshlagica "Stecci Kataloshko-Topografski pregled" .

"Gornje Zabrdje

Selo koje je od Ugljevika udaljeno oko km zrachne linije na sjeverozapadnu stranu .
1- Zajedno sa aktivnim pravoslavnim grobljem , kod Osnovne shkole , nalazi se skupina od jednog sljemenjaka i tri amorfna kamena .
Sljemenjak je vrlo dobro obradjen , djelimichno je oshtecen .
Postavljen je po pravcu z-i .
Sljemenjak je ukrashen motivima dvostruke spirale sa rozetom iznad srednje stabljike .....

to su ovi gornjani :-) oni su blize koraju a to se odmah osjeti po imenu autora

Sa: http://www.srdjevdan.org/cir/prezimena_cir.html

Породице које славе Срђевдан Списак презимена породица које славе Срђевдан састављен је према подацима прикупљених са интернета, из доступне литературе и истраживања појединаца. Позивају се сви да допуне ову својеврсну базу података, односно да унесу измене постојећих података, све у циљу стварања што потпунијег и тачнијег списка.

to su ovi od makivije iz zabrdjskih posavaca

Kao što je već rečeno, Zabrđe je do Drugog svjetskog rata bilo centar opštine. Opština je postala dolaskom Austrougarske 1878. godine. Tadašnjoj opštini Zabrđe, u okviru Bijeljinskog kotara, pripadala su isključivo srpska sela: Zabrđe, Korenita, Tutnjevac, Bogutovo Selo, Mezgraja, Ugljevik, Donji Ugljevik (danas Ugljevička Obrijež) i Srpski Janjari (danas Ravno Polje).

Prvi načelnik opštine bio je Lazar Popović iz Korenite. Za njegovog vakta izgrađena je opštinska zgrada "Sudnica" i žandarmerijska stanica 1880. a iste godine i škola u Zabrđu sa dvije učionice, a zatim su prosječeni makadamski putevi prema Bijeljini, Koraju i Crvenom brdu.

Inače, prema popisu iz 1931. gdine, tadašnja opština Ugljevik (odn. Zabrđe) koju je činilo osam sela - brojala je 8.267 stanovnika, od kojih 8.020 pravoslavne vjere, 184 rimokatolika, 30 muslimana, 24 evangelika.

Razvitkom Ugljevika, tačnije rudarskog naselja Kolona, ako se dobro sjećam, žandarmerijska stanica se seli iz Zabrđa u Ugljevik poslije Prvog svjetskog rata. Narednik, ili kakva je već tada funkcija bila, žandarmerijske stanice u Ugljeviku bio je Đuro Bižić, došljak sa Korduna, kasnije jedan od lidera četničkog pokreta na Majevici.

Početkom rata, glavni baja postaje ustaški "rukovodilac" Stjepan Smodiš, dotadašnji nakupac drvne građe u Ugljeviku (neki govore da je u toj istoj građi, prije rata, slao skrivene izvještaje u Njemačku). (U jednoj knjizi se spominje da je kružila priča da je Smodiš sestrić Ante Pavelića, ali pitanje je koliko to treba ozbiljno shvatiti).
Prva odvođenja ljudi u logore desila su se 2. avgusta (sa područja opštine odvedeno 147 ljudi).
U samom Zabrđu, pored slanja ljudi u Jasenovac i ostalih zločina, Smodiš tjera narod na prisilni rad i počinju radovi na izgradnji ustaškog doma, za kojeg je Smodiš govorio, da će biti građevina kojoj neće biti ravne u okolini. Kamen je dovlačen iz Maleševaca. Njegove planove pojebali su partizani Veljka Lukića Kurjaka, koji su ga prvo ranili u atentatu, a zatim i spalili centar Zabrđa, krajem oktobra 1941. godine). Od tada Smodiš se seli u Ugljevik-Kolonu, a u nazivu službenih akta stavlja "Opštinsko poglavarstvo Zabrđe, sa sjedištem u Ugljeviku".
Materijal dovežen za izgradnju ustaškog doma iskorišten je za izgradnju zgrade zadružnog doma 1948. godine (zgrada još postoji).

Zabrđe, kao rijetko koje selo, ima dvije crkve: jednu u Gornjem Zabrđu, drugu u Donjem.
Zbog činjenice da je centar opštine 3 puta mijenjao lokaciju, i da je svaki put prijethodna lokacija spaljena ili srušena, na području opštine Ugljevik nema puno starih javnih objekata.
Najstariji javni objekat na području opštine je upravo crkva u Gornjem Zabrđu, izgrađena 1913. godine.

Prenosim vam i jedan mit:
"Od brojnih narodnih predanja koja su u poslijednje vrijeme (već i više od 100 godina) dosta promijenjena u smislu školskog tumačenja i sredstava mas-medija, ostalo ipak dosta, ali se mora biti vrlo oprezan šta je od toga izvorno-narodno, a šta je preneseno iz knjigo.
Zadržaćemo se na jednom predanju koje bilježi i zvanična etnologija, a radi se o predanju kako je u Zabrđu na Dragića brdu nekad postojala crkva i kako su došli Cigani kod nje i uveče povješali na nju veš da se suši. Sveta crkva nije to beščašće mogla podnijeti i noću se podigla i pobjegla na drugo pobožnije mjesto, a 'u letu od nje su otpadale daske. Padale su u Tutnjevcu, u Zabrđu i Dragaljevcu. Na tim mestima gde su pale daske bila su u Tutnjevcu i Zabrđu najpre molitvište, a docnije crkve, a u Dragaljevcu su podigli crkvu'.
Dodatnim terenskim radom, a naročito podstaknuti iskazom Alekse Mirkovića, došlo se do sledeće varijante predanja koja je najbliža realnosti (jer kod narodnog predanja ima više nivoa kazivanja, zavisno za koga je ono namijenjeno). Predanje jasno svjedoči da je na Dragića brdu bila crkva brvnara, ali da su je Turci posle nekog incidenta spalili. Jedna grupa Srba noću ostatke dasaka prenesu i bace u šumu u Dragaljevac i Priboj i ispričaju drugima kako su tu našli daske od crkve koje su same odletjele. Isto tako noću prenesu kamenu časnu oltarsku trpezu u groblje u G. Zabrđu, i ispričaju kako je to ona sama učinila. Tada je delegacija Srba upućena Begu sa molbom da ovaj odobri vršenje bogosluženja na novom mjestu trpeze, jer je to Božijim čudom određeno mjesto. Beg ih uputi veziru u Travnik, a ovaj odobri vršenje bogosluženja (jer ni pravi Turci iz državne administracije nisu nikad narod kontrirali ateističkim i materijalističkim realizmom), a u Dragaljevcu i Priboju odobri dizanje crkava (koje jesu najstarije u kraju)."

Što se tiče literature o Zabrđu, dostupne su dvije knjige: "100 godina škole u Zabrđu - monografija" i "Zabrđe spomenar, Ljubo Petrović Sarić".

bravo theminer,svaka cast za ovo

Jel moze nesto da napisete nesto o zabrdjki posavaca, i neka slika ako je u mogucnosti?

Можда овај текст ,,намами, нашег Забрђца да нам ,,дође,, ?

Из ,,Прилози етнолошком познавању Сјевероисточне Босне - М.С. Филиповић,,

Причања о Црквама у Драгаљевцу и Забрђу

Malo ljudi zna da se u porti crkve u G. Zabrdju nalaze ukopani cetnici izginuli u boju na Malesavcima i da je medju ukopanima i Djuro Bizic i njegova zena Anka. Za sada ta masovna grobnica je neobiljezena i nalazi se pet sest metara od istocnog zida crkve citavom duzinom porte.Prema nekim podacima tu ima ukopano oko stotinjak ljudi mahom sa Trebave,Ozrena i dijela posavine oko Samca.Za vrijeme komunizma nije se smjelo obiljezavati takva mjesta tako da je sav narod koji je dolazio na vasar za sv. Iliju bukvalno gazio preko tih grobova i ne znajuci da su tu sto se i sada nazalost desava jer tad se nije smjelo a sad se izgleda nece da oznaci i zagradi ta grobnica.Inace u porti se takodje nalazi jedan od najstarijih hrastova na Majevici cija se starost procjenjuje na preko 350 godina i stvarno izgleda velicanstveno.

dedal ::Malo ljudi zna da se u porti crkve u G. Zabrdju nalaze ukopani cetnici izginuli u boju na Malesavcima i da je medju ukopanima i Djuro Bizic i njegova zena Anka. Za sada ta masovna grobnica je neobiljezena i nalazi se pet sest metara od istocnog zida crkve citavom duzinom porte.Prema nekim podacima tu ima ukopano oko stotinjak ljudi mahom sa Trebave,Ozrena i dijela posavine oko Samca.Za vrijeme komunizma nije se smjelo obiljezavati takva mjesta tako da je sav narod koji je dolazio na vasar za sv. Iliju bukvalno gazio preko tih grobova i ne znajuci da su tu sto se i sada nazalost desava jer tad se nije smjelo a sad se izgleda nece da oznaci i zagradi ta grobnica.Inace u porti se takodje nalazi jedan od najstarijih hrastova na Majevici cija se starost procjenjuje na preko 350 godina i stvarno izgleda velicanstveno.

Spominjali smo sahranjene četnike, vjerovatno će te zanimati, na stranici o Đuri Bižiću: https://majevica.forumakers.com/t879-djuro-bizic

Ovo je crkva u Tutnjavcu

[quote="TheMiner"]

dedal ::Malo ljudi zna da se u porti crkve u G. Zabrdju nalaze ukopani cetnici izginuli u boju na Malesavcima i da je medju ukopanima i Djuro Bizic i njegova zena Anka. Za sada ta masovna grobnica je neobiljezena i nalazi se pet sest metara od istocnog zida crkve citavom duzinom porte.Prema nekim podacima tu ima ukopano oko stotinjak ljudi mahom sa Trebave,Ozrena i dijela posavine oko Samca.Za vrijeme komunizma nije se smjelo obiljezavati takva mjesta tako da je sav narod koji je dolazio na vasar za sv. Iliju bukvalno gazio preko tih grobova i ne znajuci da su tu sto se i sada nazalost desava jer tad se nije smjelo a sad se izgleda nece da oznaci i zagradi ta grobnica.Inace u porti se takodje nalazi jedan od najstarijih hrastova na Majevici cija se starost procjenjuje na preko 350 godina i stvarno izgleda velicanstveno.

Spominjali smo sahranjene četnike, vjerovatno će te zanimati, na stranici o Đuri Bižiću: https://majevica.forumakers.com/t879-djuro-bizic
citao sam to samo hocu da ukazem da je to jedna masovna grobnica Srba i u srpskom mjestu i u crkvenom dvoristu a da nikad niko nije ogradio da se ne gazi po njoj a da ne govorim o dizanju nekog spomenika zaboravljamo da ako gazimo po tudjim kostima neko ce gaziti i po nasim

Kakvi zaprepascujuci podaci, nisam za ovo cula!
Pitam se, kakav je svestenik te Crkve i Crkveni odbor, kako i kakva je ta opstinska vlast, kad se jos niko nije pobrinuo da se masovna grobnica ogradi, ili barem oznaci. Ima li negdje spisak s imenima tih zrtava?

Pa klasicnog spiska zrtava nazalost nema,jer su uglavnom ljudi koji su dosli sa Ozrena,Trebave i Posavine ostali u grobnici jer cetnici koji su bili sa ovog podrucja a izginuli su tada imali su roditelje bracu i ostalu rodbinu koji su ih sahranjivali u svojim mjesnim grobljima mada ima jos i ljudi sa Majevice jer je tada bilo nepopularno biti cetnicka rodbina a izgleda i sada izuzev na nekoim proslavama gdje se jede i pije pa onako pijani pocnu cetnikovati.Znam da ima jedan svrseni svestenik takodje sahranjen a porijeklom je negdje od Samca, napravljen je spomenik na brdu gdje se odigrala ta bitka i sad tu neznam na kiji datum okupljaju se ravnogorci ili ko vec neznam i muzika tresti kao proslavljaju nekakav datum a kosti tih ljudi koji su ucestvovali u toj bitki leze neopojane i danas dan i ljudi prelaze preko njih cak i traktorima posto tu ide precica u neke njive.Mi Srbi smo jako nezgodan narod veoma brzo zaboravljamo istoriju takodje je u Zabrdju 1942.ubijeno oko 160 ljudi u aprilu mjesecu od cega 63 djece od kojih je najmladje bilo u kolijevci a ubili su ih pripadnici ss trupa i handzar divizije u kojoj su bili pojedinci iz Koraja i Celica,grozno je vidjeti spomenik u groblju u Zabrdju gdje pise ovdje lezi otac sa svojom djecom i njih petoro na spisku svi izginuli tada.I sta na sve to reci sem Srbine ludi Srbine samo tebi treba Jugoslavija,samo ti hoces bratstvo i jedinstvo da me neko pogresno ne razumije ne mrzim nikoga nisam nacionalista ali recimo istinu povezimo sva stradanja u jednu cjelinu,iznesimo patnje povratnika u federaciju otvorimo jednom oci i pocnimo cijeniti sebe

Sramne cinjenice!
Ne mogu da shvatim da ne postoji neka organizacija koja se bavi tim pitanjima i ne shvatam ni ja kakav smo mi to narod, kad sami protiv sebe radimo.
Mislim da bi trebalo sakupiti sto je vise moguce takvih podataka o stradanju Srba, ali kako vrijeme odmice, to ce biti sve teze, jer oni koji ta vremena pamte su uveliko pomrli ili su vrlo stari. P.S. Taj spomen na groblju je jedan dokaz za pouku. Trebalo bi ga slikati. A, familije izginulih bi trebale da znaju njihova imena, bar sto se tice onih s Majevice.

Забрђе: монографски приказ: поводом 120 година школе

http://wvps178-77-68-20.dedicated.hosteurope.de:90/gsdl/cgi-bin/library.cgi?e=d-01000-00---off-0col4--00-1----0-10-0---0---0direct-10---4-------0-1l--11-sr-50---20-about---00-3-1-00-0-0-11-1-0utfZz-8-00&a=d&c=col4&cl=CL1.6&d=HASH7de3a907d8b446be89078f.1

Преживјела покољ глумећи да је мртва
УГЉЕВИК - У угљевичком селу Забрђе живи бака Јелка Вуковић која је као 14-годишња дјевојчица преживјела покољ злогласне 13. СС “Ханџар” дивизије захваљујући томе што је пуних пет дана и ноћи промрзла под снијегом лежала заједно са 40 стријељаних, претварајући се да је мртва.

23.02.2012 16:00 | Раде Јелић
И послије скоро седам деценија од зле коби, код ове 82-годишње старице не блиједе слике покоља најмилијих мајке, сестара, брата и свих у селу.

У прољеће 1944. године 13. СС “Ханџар” дивизија извршила је свиреп злочин на просторима сјевероисточне Босне, која је била у саставу НДХ. Ова војна формација била је састављена дијелом од њемачких официра и подофицира те већином од босанских муслимана, усташа који су се заклели да ће убијати и клати све што не носи фес.

Бака Јелка се присјећа да су прво побили сусједну фамилију Бојанић, а затим стигли и до засеока Васковићи, гдје је она живјела. Око 40 сељана, заробљених по кућама, усташе су довеле под оближњу крушку. Њеног оца и још двојицу људи затворили су у магазу, чувајући их за копање ровова и гробница, а осталима наредили да легну, послије чега су почели насумице да пуцају по недужном народу.

Међу њима је било највише жена и дјеце, од којих је најмлађе имало само шест мјесеци. Прије него што је пала, прича, видјела је како јој убијају мајку и двије године млађу сестру. Међу убијенима биле су још њене двије сестре и брат.

- Пала сам на лијеву страну и шакама покрила лице. Послије пуцњаве кренули су ударати ногама стријељане како би провјерили да ли има живих и сјећам се да се једно дијете јавило послије ударца војничком чизмом и молило за живот, али узалуд - присјећа се бака, као и то да је пет дана под снијегом лежала непомично до мртве сестре и мајке.

И ко зна колико би Јелка још лежала и да ли би издржала хладноћу да усташе нису одлучиле да покопају мртве. Ископали су јаму одмах до њених ногу па је дјевојчица била прва на реду.

- Тад сам први пут послије пет дана скинула ручице са лица и молила да ме не убију. Дошао је њемачки официр и наредио да не пуцају у мене и тако сам остала жива. Укочена од промрзлина нисам могла ни да устанем па су ме војници однијели у кућу - прича бака Јелка.

Захваљујући ангажовању њемачког официра примљена је у брчанску болницу, гдје је провела 18 дана. Судбина јој је и тамо била наклоњена па је у болници упознала хуману медицинску сестру Душанку Савић из семберског села Магнојевић која је дјевојчицу усвојила кад је сазнала да се нема гдје вратити.

Бака Јелка, сада Вуковић, и данас живи у дворишту гдје је била кућа из које су у смрт одведени сви њени најмилији. Али живот има и лијепих страна па ова старица опет има најмилије. Од два сина и двије кћерке има осморо унучади, 11 праунучади и једно чукунунуче.

- Остарила сам и болесна. Лијекови су скупи, а ја немам никакве пензије нити помоћи. Ипак, сву горчину живота лакше подносим када знам да је добро моја породица - каже Јелка.

Убијено 214 жртава
За два дана, 17. и 18. марта 1944. године злогласна 13. СС “Ханџар” дивизија убила је само у Забрђу, односно засеоцима Бојанићи, Васковићи и Јелићи 214 недужних цивила од укупно 338 жртава Другог свјетског рата из овог села. Тако су, послије прогона, у овом мјесту оснивана фамилијарна гробља како би сахранили мртве.

Један поглед на РиТЕ из Г. Забрђа: