Икона Богородица са Христом и Јованом Крститељем (сл. VIII), из исте цркве у Сарајеву, такође је примјер рада неуког локалног сликара 18. вијека, који је покушао направити икону какву је видио међу бројним критским иконама доношеним у Босну још од 16. вијека. У свему опонашајући, а у границама својих скромних могућности, неки критски узор, рађен у западној варијанти са Богородицом раствореног мафориона покривеног крупним орнаментима и велом око главе умјесто грчке капе, анонимни иконописац сарајевске иконе показао је величину јаза између онога што се дешавало у још увијек живим центрима поствизантијског сликарства и усамљеног и изолованог православља у Босни.

Бројни примјери оваквих радова неуких домаћих сликара налазе се и на иконостасима босанско-херцеговачких цркава још од 17. вијека. Такав рад показује, на примјер, иконостасна цјелина манастира Завала у Поповом Пољу и фрагменти иконостаса цркве у Мачковцу, сада у Музеју Епархијског двора у Тузли (сл. 50-51),

Манастир Завала са црквом Богородичиног Ваведења у Поповом Пољу (сл. XIII), који је својом сјеверном половином увучен под велику стијену, јединствено је архитектонско рјешење српског манастира у Босни и Херцеговини. Потиче из пред турског времена, а данашња црква је обновљена у 16. вијеку. Осликана је добро очуваним фрескама хиландарског монаха Георгија Митрофановића 1619. године.[70] У цркви су сачувани дијелови оригиналног иконостаса из 17. вијека, рад непознатог, скромног сликара из народа, који је радио и иконостас цркве у Мачковцу, чији се фрагменти налазе у Музеју епархијског двора у Тузли. Од завалског иконостаса сачуване су двери, Деизис са апостолима (сл. 45-48) на темплону и велико Распеће на врху.

Радећи двери мајстор се у цјелини инспирисао схватањем и обрадом орнамената на текстилу.[71] Цијела површина врата покривена је текстилним орнаментом, крстом у медаљону. Правоугаони простори за иконе Благовијести и медаљони са пророцима скоро се губе у великој површини стално понављаног орнамента. Архитравна плоча подијељена је стубићима лучно спојеним бобичастим вијенцем са стилизованим љиљаном и цвјетним украсом између лукова. На њој је плоча са крилатим змајевима дугог репа, доље украшена вријежом из које излази цвјетна розета са љиљаном у средини, а љиљан и крупни грозд на крајевима. Распеће је доста оштећено, изузев што су ликови Богородице и Јована боље очувани. Богато је украшено наставцима стилизованих шишарки.

Сачувани фрагменти темплона цркве у Мачковцу (сл. 50-51), рад истог мајстора, готово су идентични. Мада је обрада рустична и непрецизна, непознати завалски мајстор ипак је успио створити цјелину која је некада, у свом пуном сјају, морала дјеловати складно и декоративно.

mrav ::Crkva u Miladicima? Ima li neko vise informacija?