Šta su pjevale cure s Majevice

Evo nekih stihova za početak:
"Duga Bosna i široka,
tražiću ja sebi dragog.
Il ga naći il ne naći,
kako ću ga prepoznati.
Kad ja ne znam
đe će biti.
Ja ću biti u đul bašči,
bosiljak ću zaljevati.
Bosiljak će mirisati,
po mirisu mi dođi."
Nekad je svaka kuća na Majevici tako reći sijala ljekoviti bosiljak (Ocimum basilicum) za svoje potrebe. A da bi bio kićeni bosiljak, tj. razgranat i u ćumama sijao se iz usta, na Đurđevdan prije sunca. Inače Bosiljak traži da se redovno zaljeva. E sad ovo uzimanje sjemena u usta i pljuckanje mi nije baš jasno. Ali je zasnovano na autentičnom svjedočenju jedne sada stare bake.

"Kako ću ga prepoznati,
kad se rđa preođela
oj, u tuđemu odijelu
oj,ružo rumena, vodo studena."
A tad je bilo sveprisutno siromaštvo, pa su mnogi momci uzimali tuđa odijela, da bi osvojili srca djevojaka kad su išli na sijela, vašere i druga okupljanja.
"Mila majko premila,
nešto bi te molila
ženi se dragi na jesen
ne išćem ti Bog zna šta
sedam osam ćilima
tri četiri šarenice
orman i stolice"
Hehehe. Ne išće Bog zna šta a praktično traži sve. Jer je ovo i bilo tada sve.
"U Milana četir konja uvezana
dva su tuđa,
dva njegova nisu
a i kola su,
sam ne znam čija."
Hoće da kaže da je Milan siroma i da nema ništa.

"Drago moje sjeme od salate
sve se cure otimaju za te,
a ja te ne dam dok očima gledam."

"Zmaj preleće preko Majevice
i pronese pod krilom đevojke,
pod krilom đevojke"

"Konja kuje Sarajlija Jovo
konja kuje mojmore
konja kuje do zore,
Ne kuje ga mojmore
već ga kuje meni u svatove
ili meni ili bratu mome,
bolje meni nego bratu mome."

"Peljavka sam, Peljavski se nosim
i opet se u Peljave prosim."
"Peljavka sam, Peljavski se vladam
i opet se u Peljave nadam."