Pčelarski kutak !!!

Hvala vam na iskrenoj podršci.

Definitivno, ova prestupna 2o16.je jedna od lošijih pčelarskih godina za nas MAJEVIČANE. Ni moj optimizam nije pomogao protiv katastrofalnih klimatskih promjena. Prosjek prinosa meda po košnici je jedva nekih 5 kg. Na nekim pčelinjacima čak i mnogo manje ili ništa. Dakle ovogodišnjeg meda će biti samo za lijeka i lične porodične potrebe. Da nam julske pčele ne bi gladovale hitno pristupiti vještačkom prihranjivanju, jer one odgajaju avgustovsko leglo koje nam daje zimske tzv. dugovječne pčelice. Tu je i vječita borba protiv varooze. Ove godine smo podobro u gubitku. Ali šta je tu je, krivci nismo ni mi pčelari, niti naša krilata stada, već "kišovite" ćudi majke prirode.

OBAVJEŠTENJE ZA PČELARE !!!
Bilo ne bilo meda, ima i biće druzenja. Pčelari iz udruzenja  "ZLATNA KOŠNICA" LOPARE tradicionalno svake godine, prve nedjelje u avgustu mjesecu, organizuju skromno druzenje svojih članova uz jelo,piće i muziku. A sve to o vlastitom trošku. Ove godine fešta će biti u velelepnom svadbenom salonu "OMS" u Loparama, sa početkom u 16,00 časova. Kotizacija učešća je samo 10 KM po jednom učesniku. Pozivaju se svi pčelari da dodju na druzenje. Oni članovi koji nisu uplatili članarinu za ovu godinu mogu to učiniti na samoj fešti i ujedno i podići nove članske karte SUPRS (Savez udruzenja pčelara Republike Srpske). Javite se tom prilikom lično sekretaru udruzenja. Dodjimo na naše male MEDNE razgovore, nećemo se nimalo pokajati.  

Skromna I PO SVEMU MEDNA pčelarska feštica sa skromnim brojem učesnika (mnogo pozvanih a malo odazvanih), proteče u najboljem redu u prelijepom svadbenom salonu OMS u Loparama. Odazvaše se kao gosti samo velepčelari Brčkog i Ugljevika na čemu smo im veoma zahvalni. Posebno nama dragom i cijenjenom gostu Velimiru, koji uze i mikrofon u ruke i zapjeva svojim kolegama.

Svaku vrstu ljekovite divlje nane (rod mentha) pčele vole i rado ih posjećuju.  

I ljekovitu, sočno mesnatu Debelu koku ( Sedum spectabile) pčele svakodnevno posjećuju.

Свака част пчелари ! Ви сте озбиљно удружење !

Mr. Majevica ::

Свака част пчелари ! Ви сте озбиљно удружење !

Jesmo Maestro imali ozbiljnu namjeru i ideje, ali nikakve pomoći sem pustih obećanja aktuelnog načelnika iz LOPARSKE lokalne sds vlasti od samog osnivanja nismo dobili. Tako da sam lično digao ruke i podnio neopozivu ostavku na funkciju sekretara udruzenja.

Ima kod nas i ova vrsta Debele koke sa šatiranim listovima.






I osim pčela opsjedaju je i bumbari.

Видим Лопарац у Брчком неки дан скуп пчелара. Да ли си и ти био тамо ?

Mr. Majevica ::

Видим Лопарац у Брчком неки дан скуп пчелара. Да ли си и ти био тамо ?

Nisam jbg, bio sam zauzet. Ali sledeće godine bićemo na jednom od štandova garant.

Како да разликујете прави мед од лажног
Нажалост, живимо у таквом свијету гдје је многима зарада на првом мјесту па их није брига како доћи до више новца уз мање труда и улагања. Тако је и код трговине медом.
 

Стручњаци кажу како прави, природни мед није љепљив. Значи, као га размажете прстима, не смије се лијепити јер то показује како у себи има шећера или вјештачких заслађивача.

Ево још неколико начина како провјерити имате ли у рукама чист пчелињи мед.

Можете да га тестирате и са водом - ставите кашику меда у воду. Уколико се спусти на дно и тамо остане, тада је с њим све у реду. Лажни мед ће почети одмах да се отапа, односно мијеша са водом.

Прави мед се након неког времена кристализује.

Намочите мало вате у мед и запалите - гореће ако је мед прави.

Ставите кап меда на прст - Прави, чисти мед остаће на једном мјесту док ће лажни брзо почети да цури по прсту.

Загрејте мало меда у микроталасној, на високој температури - природни мед ће се карамелизовати а лажни ће бити пун мехурића.

Ставите ли прави мед пред мраве неће га пипнути - не воле га.

Извор: Танјуг

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=225026
Vrlo korisni savjeti, za neke priznajem i ja po prvi put čujem.

PČELE I PROTOPOP NEDJELJKO

Zujkale su pčele uljanikom

Oko trmke, oko svoje crkve,

Ka da zbore tajne razgovore.

Slušao ih protopop Nedjeljko;

Tri godine razumo ih nije,

Dve j’ godine gađo i nagađo,

Šeste sjeo, brižan, nevjeseo,

Što ne može da ih razumije.

Tadaj pade jedna pčelka zlatna

Na srebrnu bradu Nedjeljkovu,

Bradu ljubi, razgovorno zbori:

“Umorniče, stari duhovniče,

Ti nijesi od ovog svijeta,

Mada ti je na zemlji kol’jevka,

Ni mi n’jesmo od sv’jeta ovoga,

U raju je pčelinja kol’jevka

Bog nas zove svojijem pticama;

Ne šalje nas za naše medanje,

Već nas poslo ljudma na gledanje.

Tvoja jeste na zemlji kol’jevka,

Bog ti dao pak si protovao,

Svjetlao  si činom i načinom,

Hitao si sjeme u vrijeme,

Sjeme čeka dažda božijega,

Iza dažda sunca božijega,

Čekaće ga i dočekaće ga;

Tebe čeka u raju veselje.

Sklopi oči duhovniče stari,

Sklopi oči, vr’jeme ti je poći!”

Sklopi oči protopop Nedjeljko,

Tiho poje a s dušom se d’jeli -

Nije znao kad je umirao.

Kad se duša otrže od t’jela,

Pred njom prha zlaćena pčelica

Da joj kaže pute u nebesa,

U naselje raja božijega



Jovan Jovanović Zmaj

(1833-1904)

Nove košnice DB-12 i DB nukleusi i naravno nove pčele na pčelinjaku pčelara Lukić Nedeljka iz Tobuta. Pa nek mu je sa srećom i NOVA MEDNA SEZONA !!!

Pčelinjak u Milinom selu. Sve košnice i pčelice na broju. Tihe grabeži nema ni u tragovima. Prosto rečeno ne postoji. Nema je ni na mom urbanom pčelinjaku u Loparama. Kod drugih pčelara je ima u većoj ili manjoj mjeri. Danas kod jednog pčelara je stradalo 12 košnica, jer se tiha grabež otela kontroli zbog bolesti pčelara. Osim ljudskog faktora koji je najčešće i glavni uzrok ovoj pljački košnica od strane samih pčela, postoji po mojoj tvrdnji i jedan drugi sasvim prirodni faktor a to je najezda osa, prirodnih neprijatelja naših pčela. Ovih toplih oktobarskih i novembarskih dana ima ih u neuobičajeno velikom broju na području Lopara. Dok ih u reonu Milinog sela ima vrlo malo ili sporadično,što je u granicama normale, pa se  pčelinja društva lako i sama od njih odbrane. Vjerujem čvrsto da bi i moj pčelinjak u Loparama  postao žrtva tihe grabeži, da ja nisam tu tako reći svakodnevno i da fizički ne uništavam tu gamad na raznorazne načine. Praksa i nauka u pčelarstvu su dokazale da su bezmatična društva po pravilu prva na udaru i predmet napada pčela tzv.tuđica i da prva stradaju što je sasvim tačno. Ali moja zapažanju su i da bilo koje društvo na pčelinjaku može postati predmetom tihe grabeži ako na njega nezaštićenog navale ose, naročito  u hladnijem periodu dana, tokom hladnih noći kad su pčele u klubetu i ne štite med sa strane klubeta. Krećući se velikom brzinom "brzim koracima" po saću sa pčelama, tražeći ćelije s medom ose pokušavaju ubosti ili ubadaju svaku pčelu na koju nalete ili ona sama naiđe sasvim slučajno presijecajući joj put. Tako VJERUJEM da nastrada i sama MATICA, nakon čega društvo gubi njen zaštitnički feromon i ubrzo postaje predmetom novog napada od strane drugih pčela tuđica. Upravo ovih dana znao sam ubiti i po 200 osa za nepuna 2-3 sata dežuranja na samom pčelinjaku. Taman pomislim nema ih više kad u drugom dijelu dana opet ista slika i tako svaki naredni dan. Ose su neumorni pljačkaši košnice iznoseći sve do čega dođu, bolji su i brži letači, brže se kreću po saću od pčela. Bolje podnose nižu temperaturu zraka. Imaju jače vilice i često prepolove pčelu napola, što su se mnogi pčelari mogli i sami uvjeriti kada vide još uvjek živu pčelu kako se kreće bez abdomena po košnici ili van nje. Nalazio sam vrlo često stotine otkinutih pčelinjih nogu na podnjači ispod mreže gdje se ose često zavlače i vjerujem da su one isključivi krivci tog masakra. Moj savjet je u vrijeme najezde osa da se košnice štite potpunim zatvaranjem leta u hladnijem periodu dana a kada otopli i pčele napuste klube otvarati i leta i puštati pčele van košnice. Nekim košnicama sam zatvarao leta komadićem spužve, ali sam se iznenadio kad sam vidjeo juče da su mi sjenice otvorile čak deset košnica, da bi došle do mrtvih pčela kojima se hrane dobrim dijelom godine. O njima ćemo neki drugi put.

Има ли какве ,,хемије,, против оса, а да не науди пчелама ? Шта мислиш неком жицом-мрежом, заштитити кошнице ???

Mr. Majevica ::

Има ли какве ,,хемије,, против оса, а да не науди пчелама ? Шта мислиш неком жицом-мрежом, заштитити кошнице ???

Ima dosta raznih mamaca i klopki za lov osa i druge gamadi koja šteti pčelama, a hemije ne bih rekao da ima, mada ne isključujem da će je u budućnosti biti. Ose inače optužuju da prenose neke viruse i smatraju ih glavnim krivcem pomora pčela na Havajima. Češljeve na leta treba staviti i po potrebi otvaraj-zatvaraj.
   

NOVA PRETNJA PO PČELE STIŽE SA HAVAJA?

Datum objavljivanja vesti: 16. novembar 2016.
Broj pregleda: 1.773

Nedavna studija, objavljena u časopisu „Scientific Reports“, predstavlja nam novoidentifikovani virus nazvan „Moku“, po havajskom ostrvu na kome je prvi put izolovan, iz invazivne ose Vespula pensylvanica. Studija upozorava i na vrlo brz i lak način prenošenja  „Moku“ virusa, zbog povećanja populacije pomenutih invazivnih osa, pa je cela priča predstavljena kao nova pretnja za polinatore širom sveta.

Purnima Pahori, sa Instituta Irlam, bila je vođa tima koji je vršio analizu, identifikaciju i karakterizaciju novog virusa, koji posebno ugrožava medonosne pčele. Ona navodi kako je upotreba nove, odnosno usavršene tehnike genetskog sekvenciranja, dovela do učestalog otkrivanja novih sojeva virusa, a da poslednja u nizu sprovedenih studija samo dokazuje značaj novih tehnologija u predviđanju posledica koje neka sasvim nova biološka invazija može da izazove.


Vespula pensylvanica

Naime, zaključak studije upućuje na činjenicu da je „Moku“ virus aktuelno prisutan u manjem, ali postojanom broju slučajeva u određenim oblastima na Havajima, te da verovato postoji veza između pomenute virusne infekcije i povećanog broja gubitaka pčelinjih zajednica, pa će dalja istraživanja biti usmerena u pravcu detaljnije evaluacije zaraženih zajednica.

U principu, izazovi u budućnosti koja nam donosi sve razvijeniju tehnologiju i olakšava rad biologa, biće samo procena biološke relevantnosti novootkrivenih patogena i ispitivanje uloge koju određeni patogen ima u ekologiji svog domaćina. Na konkretnom primeru, odlično znamo kakvu štetu pčelinjoj zajednici pričinjava varoa, ali sa otkrićem novog patogena kao što je „Moku“ virus, moraju se uložiti veliki napori kako bi se došlo do konkretnih činjenica o štetnosti po domaćina, u ovom slučaju po medonosne pčele.

Nova saznanja nas takođe podsećaju da je borba protiv osa na pčelinjaku važan deo svakodnevnih obaveza pčelara. Jer, pretnji je sve više…

Hawaii

Pčelarstvo na Havajima suočeno sa novom pretnjom

Priredio: Milan S. Matejić
http://spos.info/nova-pretnja-po-pcele-stize-sa-havaja/

Još samo da uništimo ostatke zimske varoe oksalnom kiselinom, a to će biti ovih narednih dana i možemo mirno čekati proljeće.

Opet jedna loša vijest. Naime čuo sam od komšija da je još jednom starijem i iskusnijem pčelaru iz Vukosavaca ovih dana, stradao skoro čitav pčelinjak od grabeži. Ubijeđen sam da su glavni krivci izazivanja ove kasne jesenje grabeži samo insekti iz porodice Vespida tj. Osa.

Stari pčelari vele "Zima s ledom, proljeće s medom". Nadajmo se da će nam se to i obistiniti.

Napokon više od mjesec "pravih ledenih dana", dođe danas i pročisni izlet naših pčela iz svih košnica.

 

https://ibb.co/nuDL1R
https://ibb.co/ixpM86
https://ibb.co/n3ysFm

Ove sezone nam nije uspio pokušaj proizvodnje meda u saću direktno u teglama, ali biće valjda i dobrih pčelarskih godina.
   

Koliko kg meda proizvodis godisnje?

Uglavnom trocifrene količine u kg, zbog ekstremno loših klimatskih prilika zadnjih godina. Ali biće bolje,pa se nadamo ubuduće i ponekoj toni meda.

Svaka cast!

Браво за саћ у теглама ! Усавршио си технику ! Јеси лу ,,ушушкао,, кошнице ?

Tehnike su najmanji problem Maestro i to se lako riješi, ali ćudi prirode su velik i bojim se nerješiv problem. A što se tiče naših pčelica, zima je mogla početi odmah početkom septembra.