Bijela rada

Lekovitost bele rade

U zvaničnu plejadu biljaka sa lekovitim svojstvima svrstala se i bela rada (Bellis perennis). Za ovu trajnu poljsku biljku, u narodu poznatu i kao gusja ružica, katarinčica, margetica ili ovčica, stručnjaci kažu da je postala pravi hit u farmaceutskoj industriji, iako joj donedavno nisu pripisivana lekovita svojstva. Bela rada raste svuda – na pašnjacima, livadama i tratinama. Iznad zemlje obrazuje lisnu rozetu sa obrnuto jajastim i testerastim listovima. Cvetna peteljka visoka je od tri do petnaest centimetara, u zavisnosti od staništa i godišnjeg doba kada se javlja.

Belu radu svako može da ima na trpezi ili u kućnoj apoteci, jer cveta tokom cele godine, od ranog proleća do zime. Bela rada i kamilica nemaju nikakvo srodno lekovito dejstvo, naglašavaju farmaceuti. Osim po izgledu, svaka sličnost sa kamilicom je pobijena. Ekstrakt bele rade vrlo uspešno uklanja pege i fleke sa kože, bez ikakvih neželjenih pojava. Ekstrakt se dobija iz cvasti bele rade, i to u punom cvetu, odnosno pre nego što precveta.

Za razliku od zvanične, u narodnoj medicini odavno se zna da ova biljka ima lekovita svojstva. Osim cvetova, lekoviti su i njeni listovi, pogotovo mladi jer sadrže belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamin C i karotin. Sadrži i jabučnu, sirćetnu i oksalnu kiselinu, kao i saponin, tanin, smole, eterično ulje i gorke materije. Listovi se jedu sirovi ili prokuvani, najviše u proleće i početkom leta, ali i u jesen. Ukus im je kiselkast, malo gorak i lagano opor.

Salata od listova bele rade ukusnija je ukoliko se ostavi da odstoji začinjena od jedan do dva sata. Listovi mogu da se kombinuju sa salatom od krompira, ali i sa drugim povrćem. Posebno su ukusni usitnjeni listovi izmešani sa mladim sirom, koji ovako pripremljeni predstavljaju savršeni čistač krvi. Listovi mogu da se mešaju i sa ostalim varivima ili da se stavljaju u supu.

Nemci, na primer, beru još tvrde i zelene pupoljke bele rade, zatim ih mariniraju i koriste kao začin umesto kapra. Za razliku od Nemaca, Španci i Italijani u ishrani najviše koriste korenje bele rade. Inače, cela biljka je hranljiva, ali male kalorijske vrednosti, jer u sto grama ima samo 35 kalorija.

MAST ZA BOLNE ZGLOBOVE

Za bolne zglobove dobro je pripremiti mast sa belom radom. Mast se dobija tako što se listovi bele rade zgnječe. Ovako zgnječenoj masi dodaje se polovina količine listova crnog sleza (Malva silvestris), zatim se sve pomeša i dobro proprži na neslanom maslacu. Još vruću mast procediti kroz krpu, u posudu određenu za čuvanje. Ovom mašću trljaju se bolni zglobovi dva do tri puta dnevno.

Dobar je i sok od bele rade koji se dobija ceđenjem iz cele biljke. Najbolje je piti sveže pripremljen sok, jednom dnevno, tako što se jedna do tri pune supene kašike razmute u jedan decilitar vode. Sveži sok od bele rade koristi se i za masažu, ali i za obloge kod povreda i gnojnih rana. Kod otoka izazvanih upalama i upaljenih rana, stavljaju se sveže ubrani listovi bele rade koji smiruju bolove i leče bolna mesta.

Čaj od bele rade takođe je delotvoran. Njegovo dejstvo posebno je efikasno kod lečenja prehlade, katara sluznice, crevnih grčeva, smetnji u radu jetre, kao i kod bolesti bubrega. Ispijanjem čaja poboljšava se apetit i varenje, a otklanja i prolećni umor. Istovremeno jača organizam u celosti i podstiče bolji metabolizam. Komprese natopljene čajem potvrdile su delotvornost i u lečenju bubuljica i osipa. Na ovaj način podstiče se i brže zarastanje rana.
Čaj se priprema tako što se jedna do dve kašičice sušenih cvetova bele rade prelije sa šoljom prokuvane vode zapremine dvesta mililitara. Pije se čim se malo prohladi.

Izvor: Herbateka

Da. Dosta toga je u potpunosti tačno za malu, a moćnu Bellis Perennis. Ima je posvuda oko nas, a mi jedva da je i primjećujemo, a još rjeđe primjenjujemo. I ja je sasvim rijetko koristim, moram to priznati. Ponekad u rano proljeće iskopam tu i tamo po koji lijep busenčić te majušne ljepotice zajedno sa nježnim žiličicama, koji isperem dobro na česmi i dodam svojim svježim čajnim kombinacijama za čišćenje i pročišćavanje zimske ustajale i osiromašene krvi. To najčešće radim posle proljetnih kišica, kad je zemlja vlažna i kad ju je lako rukom iščupati. U svakoj literaturi o ljekovitom bilju je inače i opisana kao jedan od poznatih i priznatih čistača krvi. Osim što je lijek istovremeno i hrana je. Treba brati i više koristiti onu osunčanu Bijelu radu, naročito onu čije su bijele latice po obodu dobile finu ružičastu boju. To vam je pun pogodak iskonske stopostotne ljekovitosti.