Manastir Svetog Georgija - Mazici

Srbi postavili temelj svetske medicine?

Istorijska nalazišta na iskopinama manastira Svetog Georgija u selu Mažići kod Priboja govore da su Srbi još u 12. i 13. veku radili najsloženije operacije na ljudskoj lobanji i to vrlo uspešno



PRIBOJ - Istorijska nalazišta na iskopinama manastira Svetog Georgija u selu Mažići kod Priboja, prema onome što je do sada pronađeno i otkriveno i sudeći po tvrdnjama stručnjaka, govore da su Srbi još u 12. i 13. veku radili najsloženije operacije na ljudskoj lobanji i to vrlo uspešno.


Saznanja govore da su Srbi mnogo pre Nemaca, savremenije i uspešnije lečili ljude, a dokazano je i da je u manastiru Svetog Nikole Dabarskog, koji se nalazi u Pribojskoj Banji, takode postojalo lečilište.

Arheolog i direktor Zavičajnog muzeja u Priboju Savo Derikonjić rekao je Tanjugu da je ono što je otkriveno zaista epohalno - u manastiru je postojala bolnica, a u njoj medicinski instrumenti, koji se ne razlikuju mnogo od današnjih.

Donedavno se mislilo da je čuveni turski putopisac Evlija Čelebija, koji je boravio u manastiru u selu Mažići 1620. godine, preterivao u opisu onoga što je video i zatekao, ali arheološki nalazi to sve potvrduju.

"Ovaj starinski manastir leži na visokom bregu koji okružuje reka Lim. U njemu ima više od pet stotina kaluđera, a okolni stanovnici su Srbi i Bugari. Ušao sam u ovaj divni manastir da bih ga mogao pažljivo razgledati i razgledao sam ga. U njemu ima jedna ćelija u koju sam takođe želeo da udem, ali mi, siromahu, jedan mladi duhovnik ne dade da udem", napisao je Čelebija u svom putopisu o boravku u manastiru Mažići kod Priboja.

Više je nego jasno i zašto kaluderi nisu dozvolili Turskom putopiscu da udJe u jednu posebnu ćeliju.

"To je u stvari bio ulaz u manastirsku bolnicu, koja je brižljivo čuvana od radoznalaca. A Evlija Čelebija bio je i turski špijun, koji je davao obilje podataka svojoj carevini koja je u to vreme vladala ovim prostorima", objašnjava Savo Derikonjić, arheolog i direktor Zavičajnog muzeja u Priboju.

"Ono što smo otkrili zaista je epohalno. Uz medicinske instrumente, preteče današnjih hirurških instrumenata koji se mnogo ni danas ne razlikuju od ovih savremenih, pronašli smo ostatke pokojnika istražujući do sada 165 grobova srednjovekovne nekropole i jasno utvrdili da su kod desetina njih vršeni u 12. i 13. veku, ali i kasnije, sve do 18. veka i paljevine manastira, vrlo složeni hirurški zahvati, poput vrlo složenih operacija na ljudskoj lobanji. Neki su lečeni, a nekima su vidane rane nakon teških bitaka i ranjavanja. Imamo dokaze da su mnogi od njih živeli nakon operacija još godinama. Prema našim procenama, oko manastirskog kompleksa je najmanje dve hiljade skeleta, a reč je uglavnom o onima koji su tu lečeni i operisani", naveo je Derikonjić u izjavi Tanjugu.

Samo na prostoru jedne sonde registrovano je više od sto skeleta različite starosti i pola. Na tim ostacima, posebno lobanjama pokojnika, vidljive su operacije, kod jednog je pronađeno liveno bronzano dugme koje najverovatnije pripada 12. veku, kao i dva dubrovačka denara iz sredine 13. veka.

"Pronašli smo instrument za izvlačenje metaka sa svrdlom, koji potiče oko 1520. godine, ovaj instrument iz manastira Svetog Georgija je sedam milimetara duži od sačuvanog analognog primerka koji se nalazi u Germanskom nacionalnom muzeju u Nirnbergu. Zatim, mali hirurški šestar iz 15. veka, i viljušku za amputaciju iz 16. veka. Ono što je za nas bilo zaista začudujuće i epohalan pronalazak su naočare lenonke, kakve je nosio čuveni Bitls Džon Lenon. Ove naočare, kao funkcionalno pomagalo u operacijama, potiču iz 15. veka, sa okvirima od profilisanog bakra i malim elipsoidnim alkama za prihvatanje. Očigledno da je reč o najstarijim naočarama lenonkama", ističe Derikonjić.

On kaže da su u poslednje vreme, nakon obnove manastira Mažići, na žalost, stala istraživanja manastirske bolnice. A stalo se zbog srpskog posla, pošto jedan meštanin na čijem je imanju jednim delom manastirski kompleks traži velike pare i stanove za decu da bi ustupio to parče zemlje arheolozima radi prekopavanja i istraživanja.

Inače, i svet je već pokazao veliko interesovanje za epohalna medicinska otkrića u manastiru Mažići, bila je planirana čak i izložba pronadJenih predmeta i medicinskih instrumenata u Budimpešti, ali što zbog nedostatka para, ali i zastoja u nastavku istraživanja, ova otkrića koja menjaju istoriju medicine i u Evropi, ali i u svetu, ostaće još neko vreme tajna.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:456683-Srbi-postavili-temelj-svetske-medicine

Obnovljeni manastir Svetog Georgija u Mažićima iz dvanaestog veka
Lečilište za dušu i telo

Među sedam manastira i osamnaest crkava koje je u Mileševskoj eparhiji poslednjih godina obnovio ili iznova sagradio Episkop mileševski Filaret, naći će se i manastir Svetog Georgija u Mažićima, koji se gotovo dva veka nalazio u ruševinama. Ova drevna bogomolja, koja se u istorijskim izvorima pominje još u dvanaestom veku, obnovljena je tako što je u njene zidove uglavnom ponovo uzidan kamen od koga je prvobitno bila zidana. Ima onakav izgled kakav je imala polovinom trinaestog veka kada ju je obnovio kralj Milutin. Ovako obnovljeni manastir biće osvećen 2. juna ove godine.
Manastir Svetog Georgija smešten je u najlepšem delu prostranog strmog živopisnog terasastog predela na kome se smestilo naselje Mažići, na levoj obali Lima, oko 14 kilometara severozapadno od Priboja. Za ruševine ovog manastira, ako se izuzmu stručnjaci koji se bave srpskim srednjim vekom, u široj javnosti nije se znalo. Na zidine manastira, koje su praktično bile na privatnom posedu, samo su dolazili seljaci iz okolnih naselja. Tek 1999. godine ovamo su stigli arheolozi i posle obimnih višegodišnjih istraživanja sačinjen je projekat rekonstrukcije crkve koji je uradio Blagota Pešić, stručnjak Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije.



Na strmom zemljištu naselja Mažići, na šta nam je skrenuo pažnju arheolog Savo Derikonjić, direktor Zavičajnog muzeja u Priboju, često se javljaju klizišta. Jedino mesto gde nema klizišta je prostor na kome je podignut manastir Svetoga Georgija. I što je još izuzetno zanimljivo, na mestu gde je podignut manastir otkriveni su ostaci neznabožačkog kultnog mesta iz ranog bronzanog doba, 1900 godina pre Hrista. Arheolozi su pored praistorijskih nalaza na ovom mestu otkrili i jedan rimski nadgrobni spomenik iz trećeg veka posle Hristovog rođenja. Ima dosta grobova iz jedanaestoga i dvanaestoga veka, što sve ukazuje na to da je i pre dvanaestoga veka ovde postojala bogomolja. Crkva, što su potvrdili arheološki nalazi, koju je na njenim prvobitnim temeljima obnovio kralj Milutin dozidavši joj pripratu, bila je spolja živopisana.

PRVI POMEN U DVANAESTOM VEKU
Jednobrodna građevina sa karakterističnim okruglim kubetom predstavlja jednu od najstarijih bogomolja u ovim predelima. Po svojim arhitektonskim karakteristikama slična je obližnjem, nedavno obnovljenom manastiru Pustinji, Crkvi Svetog Ilije u Pribojskoj Banji, Žitinu, Kumanici... Što bi sve moglo da znači da je ona predstavljala „graditeljski uzor mnogih bogomolja“, neku vrstu obrasca za gradnju kasnije podignutih crkava u ovim predelima koje nose poseban pečat crkvenog graditeljstva starog raškog, ili limsko - drinskog sliva. Sada se ta bogomolja ponovo uspravila, na doskorašnjim ruševinama uzdigla se jednobrodna građevina dužine 16, širine šest metara, sa krstom koji se uzdiže na vrh kupole na visini većoj od 12 metara.



Ova bogomolja, čije se mesto gradnje u izvorima javlja pod tri imena Dabar, Orahovica i Mažići, svrstavala se, o čemu svedoči Studenički tipik, sredinom dvanaestog veka među šest najznačajnijih srpskih manastira. Studeničkim tipikom bilo je propisano da izboru studeničkog igumana prisustvuju igumani Đurđevih Stupova, Svetog Nikole u Toplici, Svete Bogorodice Gradačke, Svetog Nikole Končulskog, Svetog Nikole u Dabru (Pribojskoj Banji) i Svetog Đorđa iz Orahovice (Mažića) na Limu. Manastir je postradao, po svoj prilici, posle 1240. godine. Poharali su ga Kumani u svom pohodu na Balkan. Obnovio ga je, o čemu svedoči Danilo Drugi, kralj Milutin. Svi manastiri koje je tada obnavljao ili podizao kralj Milutin, na šta upozorava arheolog Savo Derikonjić, uglavnom su se nalazili južno od linije Kosovo polje-Kosovska Mitrovica. Mora da je postojao jak razlog što se Milutin odlučio da obnovi i ovaj manastir na Ibru.

JEVANĐELjE UKRAŠENO DRAGULjIMA
Manastir Svetog Georgija u Mažićima imao je velike posede, sve što pogled obuhvata naokolo bilo je manastirsko. Bio je čuven po svom bogatstvu, o čemu svedoči i Evlija Čelebija koji ga je posetio 1664. godine. Manastir je na svom prostranom posedu tada imao oko pet stotina monaha. Svojim kupolama prekrivenim olovom, bogatstvom i redom koji je u njemu vladao, na Evliju je ostavio snažan utisak: „Manastir je bio ukrašen zlatnim i srebrenim kandilima, krstovima i umjetnički lijepo izrađenim skupocjenim lusterima. (...) Na jednom tronožnom krstu stoji Evanđelje. Okolo je tako ukrašeno raznovrsnim draguljima, da se sija kao svijetnjak, a vrijedi preko pedeset hiljada groša. U njemu (manastiru, prim. J. B.) ima, dalje, jedna ćelija, u koju sam takođe želio da uđem i da je razgledam, ali mi siromahu, jedan mladi duhovnik ne dade da uđem.“
Poslednje razaranje manastir je doživeo sredinom osamnaestog veka o čemu je svedočenje ostavio Dionisije Popović - Vranešević, iguman manastira Svetog Nikole u Pribojskoj Banji, koji navodi kako su domaći Turci opljačkali ovaj manastir, a od zlatnih i srebrenih crkvenih sasuda lili su narukvice i pavte svojim ženama i rahte (ukrase) na konjskoj opremi. I pored svih tih pljački i razaranja sačuvalo se dosta knjiga sa zapisima, ikona i sasuda iz ovog manastira. Ima ih u Manastiru Svete Trojice u Pljevljima, u Sarajevskoj crkvi, u pravoslavnoj crkvi u Goraždu, u manastiru Krki... Jedan deo dragocenosti iz riznica ovog manastira, o čemu svedoče originalne priznanice u Zadarskom arhivu, bio je založen Mlečanima za neku novčanu pozajmicu. Tim dragocenostima se gubi trag.



U okolini manastira, a i u samoj crkvi i uz njene spoljne zidove, otkriveno je na stotine skeleta, što je najbolji dokaz da je bratstvo u ovom bogatom manastiru vekovima bilo brojno, a monasi su na manastirskom groblju nalazili svoj počinak. Moguće je da su u ovim grobljima sahranjivani i bolesnici koji su umirali u manastirskoj bolnici. I u samoj crkvi ispod amvona nađena su tri skeleta, a na ovom mestu sahranjuju se samo izuzetno važne ličnosti vladarskog roda. Nije isključeno da su pokojnici koji počivaju u ovom grobu bili razlog što je kralj Milutin obnovio ovu crkvu.

OTKRIVENA SREDNjOVEKOVNA BOLNICA
Manastir Svetog Georigija u Mažićima, što se ranije nije znalo, imao je bolnicu. Arheolozi su istražili deo zgrade na jugozapadnoj strani crkve, u kojoj je bila bolnica. U istraženom delu bolničkog zdanja, koji se posle otkopavanja urušio i do danas nije prepravljan ni diran, drugi deo zgrade je na privatnom posedu i imovinski odnosi još nisu rešeni. Otkopane su prizemne prostorije zgrade koja je imala i sprat. Ta prostorija je ćerpičom bila podeljena na tri dela, jedna veća i dve manje prostorije u koje je mogao stati po jedan ležaj. Veća prostorija mogla je služiti za lekarske intervencije. Nađeni su i delovi maltera sa tih zidova na kome su pismeni bolesnici, pre lekarskih intervencija, oštrim predmetima zapisivali molitve: Bože pomozi! Iznad te prizemne prostorije nalazio se sprat gde je bila velika zidana peć koja se urušila. Nađeni su još neki delovi plastike.
Od izuzetnog je značaja što su u istraženom delu bolnice nađeni srednjovekovni hirurški instrumenti kojima su se služili tadašnji lekari, verovatno monasi, obavljajući i složenije hirurške zahvate. Neki od tih instrumenata, gledano u evropskim okvirima, prava su retkost. Nađen je jedan instrumenat za vađenje stranih tela iz rana (metala, drveta), ali je mogao da posluži i za otvaranje lobanja i intervencije na mozgu. Samo još dva takva instrumenta čuvaju se u evropskim muzejima. Pronađen je i skalpel za sečenje dugih kostiju, zatim, što je izuzetno zanimljivo, jedna vrsta okvira za naočare gde se uočljivi urezi u kojima je bilo staklo, što je navodi na pomisao da su se lekari služili uveličavajućim staklima kako bi što bolje osmotrili mesta na kojima je bila rana, ali možda i za neku vrstu lečenja vida. U ovom delu bolnice otkrivena su i dva svećnjaka iz trinaestog ili četrnaestog veka izrađena od studeničkog mermera. Oni su verovatno služili u terapiji. Nedaleko od bolnice otkrivena je jedna lobanja na kojoj su vidljivi tragovi hirurške intervencije koja je bila urađena, a zatim je sečena kost počela da zarasta, tako da bolesnik nije umro neposredno posle lekarske intervencije.
Ukoliko bi arheolozi istražili i drugi deo bolničkog zdanja, novi nalazi bi, kao retko gde ranije, pružili mogućnost da se rekonstruiše cela bolnica čime bi se upotpunile predstave o srednjovekovnom bolničkom lečenju i lekarima, što bi predstavljao očigledni doprinos poznavanja našeg srednjovekovnog zdravstva, ali i manastirskog života.
Jovo Bajić

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/965/tekst/leciliste-za-dusu-i-telo/print/lat

Ovo bi, po lokaciji, trebao biti istraženi deo bolnice. Sada je provizorno zaštićen, verovatno do nastavka istraživanja.


Instrumenti pronadjeni ovde su za sada smešteni u manastiru Banja u Pribojskoj Banji.



Preuzeto sa: http://www.vojvodinacafe.rs/forum/kulturna-bastina/manastiri-srbije-660/strana9.html

Enciklopedija za radoznale.  Beli most i druge priče
Jedan deo emisije je posvecen manastiru Mazici

Srbi – preteče u svetskoj medicini

Goran Otašević, glavni i odgovorni urednik časopisa „Priča“ i Savo Derikonjić direktor Zavičajnog muzeja u PribojuU manastiru Sveti Georgije u Mažićima kod Priboja pronađeni medicinski instrumenti sa početka srednjeg veka vrlo slični današnjim. U manastirskoj bolnici radilo nekoliko stotina kaludjera medicinara, koji su uspešno operisavali i lečili na hiljade ljudi. Za prezentaciju epohalnih otkrića iz medicine u Budimpešti nije bilo para.

Dejan Raković Časopis “Priča” – Priboj

Priboj – Iako se do sada verovalo da su Nemci preteče u savremenoj Evropskoj i svetskoj medicini, posebno hirurgiji, istorijska nalazišta na iskopinama manastira Svetog Georgija u selu Mažići kod Priboja, barem po rečima stručnjaka, potiru tu istorijsku tezu. Epohalna otkrića kod Priboja govore da su Srbi još u 12. i 13. veku u okviru svojih manastirskih svetinja vršili najsloženije oparacije na čovečjoj lobanji i to – vrlo uspešno.

Dosadašnja saznanja kažu da su to Srbi i njihovi monasi radili mnogo pre Nemaca, savremenije, stručnije i – uspešnije. Na osnovu velikog broja očuvanih istorijskih izvora, ima ih preko 25, manastir je rađen početkom 12. veka u prednemanjićko doba. Prema podacima sa kojima se sada raspolaže, kralj Milutin je od temelja obnovio bogomolju, koja je postala i najveća srpska srednjovekovna – bolnica. Dokazano je da je u manastiru Svetog Nikole Dabarskog, koji se nalazi u Pribojskoj Banji, i koji je udaljen par kilometara od ovog manastira, takođe, postojalo lečilište.

Do nedavno se mislilo da je čuveni Turski putopisac Evlija Čelebija, koji je boravio u manastiru u selu Mažićima 1620. godine, preterivao u onome što je video i zatekao, pre svega u njegovoj raskoši i boravku u njemu preko 500 kaluđera. Međutim, dosadašnji arheološki nalazi potvrđuju, u celosti, ono što je Čelebija video u manastiru Sveti Georgije u Mažićima kod Priboja.

Ovaj starinski manastir leži na visokom bregu koji okružuje reka Lim. To je uredan manastir četvorougaonog oblika sa raznovrsnim kupolama kao kakav grad, a sav je pokriven čistim olovom. U njemu ima preko pet stotina kaluđera, a okolni stanovnici su Srbi i Bugari. Kaluđeri poslužuju goste od sveg srca. Ne daju im ni da skinu pokrivače i torbe svojim konjima i sami ih timare. Konjima daju hranu, a ljudima čiste papuče i dan-noć stoje na usluzi. Svakom donose jelo i piće po tri puta dnevno. Kaluđeri ovog manastira su za Gazi Hudavendigarovih vremena pokorili Carstvu i tu ostali. Manastir ima mnogo zadužbina. Ovamo dolaze svi oni koji su se zavetovali i, kako kažu, »za ljubav Isusove vere« besplatno poslužuju goste hranom i čine im uslugu im brokatne, svilene i pozlaćene jorgane i krasne presvlake.

Ušao sam u ovaj divni manastir da bih ga mogao pažljivo razgledati i razgledao sam ga. Manastir je bio ukrašen zlatnim i srebrnim kandilima, krstovima i umetnički lepo izrađenim skupocenim lusterima, a miris mošusa, sveže ambre alojeva drveta i tamjana, opija čoveku mozak. Na jednom tronožnom krstu stoji Evanđelje. Okolo je tako ukrašeno raznovrsnim draguljima da se sija kao svećnjak, a vredi preko pedeset hiljada groša.

U njemu ima, dalje, jedna ćelija u koju sam takođe želeo da uđem i da je razgledam, ali mi, siromahu, jedan mladi duhovnik ne dade da uđem, napisao je Evlija Čelebija u svom putopisu – Sejahatnami, o svojoj poseti manastiru u selu Mažići kod Priboja.

- Više je nego jasno zašto kaluđeri nisu dozvolili Turskom putopiscu da uđe u jednu posebnu ćeliju, jer je to bio u stvari ulaz u manastirsku bolnicu, koja je brižljivo čuvana od radoznalaca. A Evlija Čelebija, iako zaista veliki putopisac, bio je i Turski špijun, koji je davao obilje podataka svojoj carevini koja je u to vreme vladala ovim prostorima, kaže nam Savo Derikonjić, arheolog i direktor Zavičajnog muzeja u Priboju.

- Iako nisu do kraja završena ispitivanja na manastirskoj bolnici, bilo je zapelo zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa sa mesnim stanovništvom i zbog nedostatka para, ono što smo otkrili je zaista epohalno. Uz medicinske instrumente, preteče današnjih hirurških instrumenata koji se mnogo ni danas ne razlikuju, pronašli smo ostatke pokojnika istražujući do sada 165 grobova srednjovekovne nekropole i jasno utvrdili da su kod desetina njih vršeni u 12. i 13. veku, ali i kasnije sve do 18. veka i paljevine manastira, vrlo složeni hirurški zahvati, neki su lečeni, a nekim su vidane rane nakon teških bitaka i ranjavanja. Imamo dokaze da su mnogi od njih živeli nakon operacija još godinama. Po našim procenama oko manastirskog kompleksa je najmanje dve hiljade skeleta, a reč je uglavnom o onima koji su tu lečeni i operisani, kaže Derikonjić.

Samo na prostoru jedne sonde registrovano je preko sto skeleta različite starosti i pola. Na skeletu, posebno lobanjama pokojnika vidljive su operacije, kod jednog je pronađeno liveno bronzano dugme koje najverovatnije pripada 12. veku, kao i dva dubrovačka denara iz sredine 13. veka. On ističe »da je sve ono što je do sada pronađeno u bolnici manastira Svetog Georgija u Mažićima kod Priboja ozbiljno uzdrmana teza da su Nemci bili preteča u medicinskim saznanjima iz hirurgije«.

- Tako smo pronašli instrument za izvlačenje metaka sa svrdlom koji potiče oko 1520. godine, ovaj instrument iz manastira Svetog Georgija je 7 milimetara duži od sačuvanog analognog primerka koji se nalazi u Germanskom nacionalnom muzeju u Nirnbergu. Zatim mali hirurški šestar iz 15. veka korišten u operacijama, pa hirurški nož takodje iz 15. veka, viljuška za amputaciju iz 16. veka. Ono što je za nas bilo zaista začuđujući i epohalan pronalazak su naočare »Lenonke«, kakve je nosio čuveni Bitlis Džon Lenon i koje su i danas hit među mladima u celom svetu. Ove naočare, kao funkcionalno pomagalo u operacijama, potiču iz 15. veka, sa okvirima od profilisanog bakra, i malim elipsoidnim alkama za prihvatanje. Napravljene su iz jedne profilisane trake, tako da oštri deo ide na gore. Tu su još trakaste makaze, razna sečiva u obliku noževa, satara, sečki i sekira, pa igle, šila, većina ih je iz 14. i 15. veka, kaže Derikonjić.

Derikonjić kaže da je nakon vesti o epohalnim otkrićima na lokalitetu bolnice pri manastiru Sveti Georgije u Mažićima kod Priboja, bilo ponuda da se u Budimpešti organizuje izložba pronađenih predmeta, ali obzirom da se radi o osetljivim i oko 4 tone teškim predmetima, to bez posebnih uslova i značajnih sredstava nije bilo moguće organizovati ovu izložbu, koja bi bila prezentacija Evropi ono do čega se došlo i što se saznalo u istraživanjima ovog kultnog manastira.

Inače, nakon jednogodišnje pauze letos je nastavljena obnova manastirskog zdanja postavljanjem krova i uređenjem samog manastira u kome će moći da se vrši Božija služba već ove godine. Iako bi bilo izuzetno značajno da se svetu pokaže da je u ranom srednjem veku Srbija bila preteča u medicinskim naukama, neizvesno je hoće li biti para i iduće godine da se ta otkrića dopune i prezentiraju Evropi, kako reče jedan od stručnjaka koji se bavi istraživanjima u Mažićima, »koja nas još neće u Evropske integracione procese, a za koju su Srbi bili preteče u medicini«!

Po narodnom verovanju, manastir u Mažićima su zapalili Turci koji su se prezivali Gavrani, pa su radi tog velikog greha skoro izumrli. Ovdašnji meštani misle da još neko od njih postoji i to ženski potomak koje živi u Nemačkoj. Stariji se sećaju da su ti Gavrani, dok ih je bilo, uvek na velike praznike dolazili na zidine manastira i palili sveće da bi im Bog oprostio grehe.

Dejan Raković Časopis “Priča” – Priboj

Датум: 10.12.2007.

Nasa sredstva javnog informisanja kasne nekih 6 godina u objavljivanju ove vesti..

http://www.novinar.de/2007/12/10/srbi-%E2%80%93-pretece-u-svetskoj-medicini.html