Blagotin, grad dobrih ljudi

„Blagotin, grad dobrih ljudi“ je dokumentarna tv mini-serija od tri epizode reditelja Slobodana Ž. Jovanovića, a u proizvodnji Radio-televizije Srbije, 1993. godine.
Serija otkriva tajnu Blagotina, izuzetno važnog neolitskog nalazišta na Balkanu, u Jugozapadnoj Srbiji, nedaleko od grada Trstenika. Izuzetnog po tome što je arheološka ekipa beogradskog univerziteta koju predvodi dr Svetozar Nani Stanković pronašla prvi zidani hram u istoriji čovečanstva. Hramovi su u Neolitu obično bili deo kuće, ali ovde se hram nalazi u okviru blagotinskog naselja, na trgu prečnika 30 metara, i to u njegovom samom centru, kao zasebna građavina. Hram je zidan 6000 godina pre Hrista. Imao je oltar koji je polu-zidom bio odvojen od profanog prostora oblika presečene pečurke i gde su se nalazila četiri prestola postavljena tako da pokazuju aspolutni sever-jug, a na ovim prostorima po suncu ili po mesecu nikada ne može da se odredi apsolutni sever-jug. U inicijalnom delu oltara , na dubini od 2,5 metra, nalazila se razbijena lobanja jelena sa rogovima postavljenim pod odredjenim uglom, što se prvi put pojavljuje u istoriji čovečanstva. U unutrašnjosti oltara pojavljuje se cik-cak linija koja je usko vezana za kult. U južnom delu hrama nađene su dve skulpture boginje „Velike majke“ okrenute licem ka zapadu. Donji deo skulptura je sa jako naglašenim gluteima, stilizovanim i skraćenim nogama, i predstavlja simbol žene praroditeljice, dok gornji deo figura predstavlja stilizovanu glavu jelena, simbol muškog principa. Ove neobične figure predstavljaju muški princip i ženski princip sjedinjene u jednoj jednostavno napravljenoj skulpturi i ostavština su neolitskog čoveka za budućnost koja u sebi nosi kompletnu filosofiju ljudske vrste. Pored mnogih drugih predmeta nađeni su modeli zrna pšenice od gline koji su donošeni kao darovi u hram, zatim alati, sečiva, igračke i amuleti za zaštitu od zlih duhova. Nađeni su i darovi u obliku nakita čak iz pensilvanijskih Alpi, što znači da je Blagotin bio značajni religijski centar, svetilište gde se u odredjeno doba godine sakupljao narod celog Balkana i Evrope. Utvrđeno je da su se u Blagotinu pravili prvi hlebovi, što za 3000 godina pomera starost prvog hleba, jer se do nalazišta Blagotina smatralo da se prvi hleb pojavio oko 3000 godine p.n.e u gradu Uru. Naselje Blagotin imalo je sve odlike velikog grada. Prostiralo se na jednom hektaru zemlje i imalo je oko 100 stambenih objekata, povezanih ulicama koje su se slivale ka trgu i njegovom centru, tj. hramu. Nažalost do sada je istraženo samo 2,5% nalazišta. Blagotin nije imao bedema i zbog toga je i dobio naziv „Blagotin, grad dobrih ljudi“.
Sa žaljenjem, sa preranom i iznenadnom smrću dr Svetozara Nani Stankovića stalo se sa arheološkim iskopavanjima na lokalitetu Blagotina, a obustavljena je i inovatorska ideja studentskih arheoloških kampova. Doktorat koji je ovaj vrsni pedagog i naučnik napisao na temu arheološkog nalazišta Blagotin nepravedno je zapostavljen i zaboravljen.

http://sr.wikipedia.org/sr/Blagotin,_grad_dobrih_ljudi





Early Neolithic Pottery from Blagotin, Central Serbia: A Use-Alteration Analysis

Non-abrasive Pottery Surface Attrition: Blagotin Evidence

The Blagotin amulets and their place in the early Neolithic of the central Balkans

Blagotin – iskopavanja

Arheološki lokalitet Blagotin nalazi se na brdu Mali Blagotin u selu Poljna, 26 km severoistično od Trstenika. Najstarije, ranoneolitsko naselje na Blagotinu, površine od preko 2 hektara, osnovali su pripadnici starčevačke kulture, odnosno njene najstarije faze-protostarčevo, krajem VII i početkom VI milenijuma p.n.e.

Iako je na Blagotinu istražen samo deo naselja, pokretni arheološki nalazi koji svedoče o načinu života i društvenoj i ekonomskoj organizaciji naselja, svojom brojnošću i raznovrsnošću svrstavaju ga u red najbogatijih i najznačajnijih neolitskih nalazišta na Balkanu. Stanovnici Blagotina su se bavili stočarstvom i zemljoradnjom, o čemu, između ostalog svedoče i keramička zrna pšenice pronađena na lokalitetu. O planskoj organizaciji naselja svedoči simbolična predstava naselja otkrivena na poleđini zrna. Kao dokaz postojanja duhovne kulture pronađene su tzv. venere – stilizovane ženske figure koje predstavljaju simbol plodnosti i rađanja.


Blagotin – iskopavanja

Zahvaljujući arheološkoj ekipi Beogradskog Univerziteta koju je predvodio dr Svetozar Nani Stanković, otkrivena je tajna izuzetno važnog neolitskog nalazišta na Balkanu nedaleko od Trstenika.

Iskopavanja su vršena između 1989. i 1999. godine, kada su zbog opšte političke situacije u zemlji prekinuta.

Arheološka ekipa pronašla je tokom istraživanja prvi zidani hram u istoriji čovečanstva u okviru blagotinskog naselja, na trgu prečnika 30 metara, u njegovom centru kao zasebna građevina. O ovom lokalitetu snimljene su i tri dokumentarne mini serije za program Radio televizije Srbije 1993 godine u režiji Slobodana Ž. Jovanovića. Prema pisanim podacima koje je sačinila ekipa Arheologa i dr Stanković, Hram je zidan 6000 godina pre Hrista imao je polu zid odvojen od profanog prostora oblika presečene pečurke, gde su se nalazila četiri prestola postavljena tako da pokazuju apsolutni sever-jug. U inicijalnom delu oltara na dubini od 2,5 metara, nalazila se razbijena lobanja jelena sa rogovima postavljenim pod određenim uglom što je po prvi put pojava u istoriji čovečanstva. U unutrašnjosti oltara pojavljuje se cik-cak linija koja je usko vezana za kult.


Dr Svetozar Nani Stanković


Figura: Boginja „Velika majka“

Dve skulpture boginje „Velike majke“ (veličine 40 cm) okrenute licem prema zapadu nađene su u južnom delu Hrama. Donji deo skulptura sa jako naglašenim gluteima, stilizovanim, skraćenim nogama, predstavlja simbol žene praroditeljice, dok gornji deo figura predstavlja stilizovanu glavu jelena, simbol muškog principa. Ove figure su ostavština neolitskog čoveka za budućnost, koja u sebi nosi kompletnu filozofiju ljudske vrste.

Pored pronađenih drugih predmeta nađeni su i modeli zrna pšenice od gline (dimenzija od 7-12 cm), koji su donošeni kao darovi u Hram, zatim alati, sečiva, igračke, amuleti za zaštitu od zlih duhova. Pronađeni su i darovi u obliku nakita iz Pensilvanijskih Alpi, što pokazuje da je Blagotin bio značajan religijski centar, svetilište gde se u određeno doba godine sakupljao narod celog Balkana odnosno Evrope.

Na arheološkom nalazištu Blagotin, iz samo jedna sonde (30 m²), pronađeno je oko 16.ooo fragmenata keramike. (NA PRIMER: Na arheološkom nalazištu Bukovačka česma na istraženih 350m² je pronađeno oko 5.ooo fragmenata).

Arheološka ekipa je takođe utvrdila da su se u Blagotinu pravili prvi hlebovi. Ovaj podatak pomera starost prvog hleba za 3000 godina p.n.e u gradu Uru. Naselje Blagotin imalo je sve odlike velikog grada koje se prostiralo na jedan hektar zemlje na kojoj je bilo sagrađeno oko 100 stambenih objekata, povezanih ulicama, koje su se slivale ka trgu, prema centru Hrama. Blagotin nije imao bedema pa je zbog toga dobio naziv „Blagotin, grad dobrih ljudi“. Do sada je istraženo samo 2,5 odsto ovog nalazišta, a posle smrti dr Svetozara Nanija Stankovića, stalo se sa arheološkim istraživanjima na lokalitetu Blagotin, obustavljene su i inovatorske ideje studentskih arheoloških kampova, dok je doktorat vrsnog pedagoga i naučnika dr Stankovića nepravedno zapostavljen i zaboravljen. Meštani ovog kraja Poljne, Velike Drenove, Stragara i okolnih mesta, veruju da će u narednom periodu nastaviti da istražuju stručnjaci-arheolozi, da bi se do kraja otkrila tajna ovog veoma značajnog istorijskog lokaliteta.

http://www.arheo-amateri.rs/2013/07/lokaliteti/blagotin/

Одлично Змаје Огњени Вуче ! Гдје ли само ,,извлачиш,, ове текстове !  

Veruj mi da ne znam. Ceprkam tako, googlam kao i ostali, pa naletim i prenesem. Hvala na pohvali, no ako cemo se hvaliti, tebi onda naklon do zemlje za sve sto si uradio. Tu sam da pomognem a zajedno smo (naj)jaci..

Ту сам да служим !  Јесте, заједно до побједе !  

Благотин: Урбанистички план најстаријег града на свету на зрну пшенице

ТРСТЕНИК – Најстарији урбанистички план на свету, који датира од пре 8.000 година пронађен је на археолошком локалитету код брда Мали Благотин, 26 километара од Трстеника. У овом ранонеолитском насељу чувени српски археолог др Светозар Станковић (1948-1996) пронашао је тај план прецизно угравиран на зрну пшенице!

Драгоцена житарица тренутно се налази у Народном универзитету у Трстенику, одакле са колегама из Туристичке организације покушавају да поново заинтересују јавност за вредно налазиште које сведочи о првим пољопривредницима на Балкану. По смрти др Станковића, нажалост, истраживања стручњака Филозофског факултета у Београду у сарадњи са институцијама у Трстенику и у Крушевцу деведесетих година практично су заборављена.

- Само неколико сати пре него што сам случајно пронашао то зрно пшенице, своје цртаче замолио сам да ураде кроки – приказ целог насеља и светилишта Благотин – испричао је својевремено др Светозар Станковић. – Догодило се да на маленој житарици јасно видим урезан исти приказ! Имао је основе храма и друге објекте.

Др Станковић је био убеђен да је реч о најстаријем урбанистичком плану на свету, позивајући се на чињеницу да је до тада за најстарији важио план Ура (Месопотамија), чија се старина процењивала на око 6.000 година. Благотинско зрно помера ову границу за 2.000 година!
НАСЛЕЂЕ ВРЕДНО налазиште сачували су добрим делом аутори документарне серије јавног сервиса „Благотин, град добрих људи“ (1993). Др Хескел Гринберг са канадског универзитета у Винипегу, који је блиско сарађивао са др Светозаром Станковићем, посведочио је да је благотинско налазиште револуционарно, јер је управо код Трстеника створено семе европске пољопривреде северно од Медитерана.



- Радимо на томе да поново у жижу најпре научне, а потом и шире јавности ставимо комплетан локалитет – износи Јелена Вукчевић, историчарка са Народног универзитета. – У самом Благотину истражен је само део насеља (неких 300 квадрата) од претпостављених шест хектара, а већ покретни налази сведоче о значају. Део благотинске збирке чува се у Београду и покушаћемо да оно што се може у договору са стручњацима вратимо у Трстеник.

Благотин су основали припадници старчевачке културе, односно њене најстарије фазе – протостарчево, крајем седмог и почетком шестог миленијума п.н.е. У Благотину који је представљао јединствено стамбено, плански уређено, економско насеље са улицама и храмом на централном тргу, али је био и религијски центар, живело је око 100 породица, пре свега пољопривредника.

- Права је штета што данас нико не свраћа на налазиште, а у најгоре време санкција ту је врвело од научника, јер је Станковић довео и колеге из света – присећа се за „Новости“ Жика Џекић, секретар МЗ Пољна, у чијем се атару налази јединствен локалитет.

БРАШНО

На локалитету је нађено невероватних 16.000 фрагмената керамике, фигуре, мање богиње, глинени модели зрна пшеница, која указују да је благотински ратар веровао да су она божанског порекла. Откривено је седам полуземуница око трга, где је посебно светилиште са богињом плодности и богињом земље. Нађене су и алатке, садилице, мотике, рала од јелењег рога. На основу ископаних статичних делова жрвњева, закључено је да су Благотинци правили брашно! Открића из деведесетих година тако су указивала и на прву производњу хлеба на свету!

http://www.srbijadanas.net/blagotin-urbanisticki-plan-najstarijeg-grada-na-svetu-na-zrnu-psenice-video/