Камен меље брашно, а храни нам и душу

Божидар Милошевић | 27. април 2014. 09:33

Анђелко Делић (60), на рукавцу речице Јање поред магистралног пута Београд - Тузла, живи и ужива у старој воденици. На манифестацијама освојио много награда за своје специјалитете од брашна



КАО у Ћопићевим причама о "хајдучији" и безбрижности старих добрих времена која су одавно иза нас, Анђелко Делић (60) из Прибоја, на рукавцу речице Јање, поред магистралног пута Београд - Тузла, живи свој живот и ужива у старој воденици. Друштво му прави стари мачак Гвидо и много радозналих путника намерника, који сврате да се одморе, почасте врућим уштипцима, али и да понесу здравог пшеничног и кукурузног брашна које Анђелко свакодневно меље...

- Још од 1750. године моји далеки преци, а после и прадеда Гавро, деда Гајо, отац Мишко били су воденичари, па шта друго ја да будем, него да мељем жито и ове земне дане проводим у воденици - прича Анђелко. - Моја супруга Тривуна је професор физике, Богосав и Иван, деветнаестогодишњи синови близанци студирају рударство, а ја сам до последњег рата био на "државном" послу, али воденички камен ми је "млео" душу и звао назад, на мајевичке потоке и речице... Воденица је моја судбина...

Потврдило се то и прошле године приликом посете Хиландару. Сви туристи су кренули у једном правцу, само он, не знајући зашто, у другом. И на том путељку је пронашао шта друго него - воденички камен...

- Врата моје воденице су отворена за све добре људе, свих вера и занимања. Ја волим људе, па сам у знак поштовања према свим посетиоцима, од магистрале до воденичког улаза поставио црвени тепих. Овде мељу и Срби и муслимани, по брашно наврате естрадне звезде, недалеко одавде је и атеље професора Миладина Лукића, академског сликара. Ако га здравље послужи, на лето ће ми у госте и рођак "по бабине линије" чувени сликар Љуба Поповић, из Париза - радује се Анђелко.

Радује Анђелка и то што ће и Лопаре коначно добити туристичку агенцију, па ће све ове лепоте туристима бити доступне сваког момента..

- Америка има кока-колу, Французи вино, Мексико текилу, па зашто и ми не бисмо направили српски бренд, од наше здраве проје и уштипака од воденичког брашна - пита се Анђелко. - Мора се држава мало потрудити, да сачува неке вредности, умне људе, језик али и традицију и обичаје...

Годинама уназад, Анђелко је учесник свих туристичких манифестација, добитник бројних награда за своје специјалитете од брашна, који се нуде гостима у ресторанима који држе до здраве хране. Често овде наврате и они што остадоше жељни родног краја, одморе душу крај речице, узму брашно и назад у Швајцарску, Немачку, Америку...

И док априлско сунце полагано залази за мајевичке висове Златово и Бусију, Анђелко из врелог тигања вади румене уштипке за дружину која стиже у воденицу.

- Да се мало провеселимо, пријављује се тек придошли Боћа са шаргијом. Ускоро ће и Мићо свирач са хармоником, виолинисти Станко из Веселиновца и Буза из Лопара... Биће весеља до зоре...

Ускоро ће кроз ноћ, уз жубор речице Јање, из воденице да крене стара мајевичка "Чобанице лепотице, ајмо у планину..."



ЧУВАР ТАЈНИ

ВОДЕНИЦЕ, којих је по попису Краљевине Југославије из 1923. године, само у Босни било 9.612, одувек су биле помало мистична и тајанствена места, али и свратишта свих "сорти" људи - и преварених и остављених, и лопова и жандара, и богатих и сиротиње... Ту је почињао живот, ту се трговало, ту су уговаране удаје и женидбе, а сви важнији догађаји, причани су и препричавани код воденице... Воденички камен је најбоље знао да сачува све тајне...

Citat :

ВЕРОВАЊА
АКО мало дете не проговори на време, испече му се колач од брашна са воденичког чекетала. Недељом и црквеним празницима, доста људи дође на воденицу да узме тог брашна. На воденицу долазе и снаше, кад примете да им мужеви скитају. Верује се да вода испод воденичког точка неверника брзо враћа назад кући...

Са: http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0.652.html:489112-Kamen-melje-brasno-a-hrani-nam-i-dusu