Дoњe Црквинe y ceлy Kaмeницa, Kpaгyjeвaц

Имена цара Уроша и кнеза Лазара на истом споменику

На обронцима Рудника пронађен добро очуван надгробни споменик са натписом из 1369–1371. године







Почетком маја ове године, на локалитету Доње Црквине у селу Каменица код Крагујевца, на источним обронцима планине Рудник, пронађен је надгробни споменик из времена цара Уроша и кнеза Лазара.

Реч је о локалитету на којем су стручњаци Завода за заштиту споменика из Крагујевца током 2015. године довршили заштитна ископавања и конзервацију остатака средњовековне цркве коју је на свом земљишту открио Миомир Пљакић из Крагујевца.

Археолошка истраживања највећим делом финансирали су господин Пљакић и његова фирма „Флорес”. Мајске кише покренуле су тло изнад налазишта, те је Пљакић предузео радове да потпорним зидом заштити налазиште – а онда је на том месту из земље „изашао” драгоцени надгробни споменик из 14. века.

О налазу је обавештен регионални Завод за заштиту споменика, а недавно су на терен изашли и налаз прегледали др Срђан Пириватрић, научни сарадник Византолошког института САНУ, и доцент др Виктор Савић са Филолошког факултета у Београду.

На основу прелиминарног проучавања делимично сачуваног текста писаног ћирилицом који је рашчитао Виктор Савић, може се донети неколико поузданих закључака. Срђан Пириватрић каже да налаз представља надгробни споменик извесног монаха Стипана, а да монументалне димензије споменика (175 х 56 х 21 цм), свечани карактер и украс натписа сугеришу да се радило о значајној личности, која се, попут многих других у то време, замонашила. Монах Стипан преминуо је у кратком периоду када се Рудник налазио у области („држави”) кнеза Лазара, а за живота цара Уроша, чију је власт признавао. У обзир, дакле, долази период од краја 1369. до краја 1371. године, када је цар Урош преминуо и када је Рудник поново припао жупану Николи Алтомановићу.

Иначе, село Каменица је из каснијих извора познато као баштински посед Радича Поступовића, великог челника у време српске деспотовине. Овај моћни властелин је, по мишљењу Стојана Новаковића, у епској поезији запамћен као Облачић или Облачина Раде.

Виктор Савић тврди да облик слова уклесаних на натпису у потпуности одговара до сада познатим налазима с краја треће четвртине 14. века. Такође каже да је реч о ретком примеру нашег старијег глагољско-ћирилског правописа у последњим годинама државе Немањића, занимљивом и због својих језичких одлика (икавизми попут „Стипан“ и „билиг“), чије даље истраживање треба да покаже да ли се ради о локалним или увезеним језичким цртама. Натпис започиње арханђелским крстом и речима које у преводу на савремени српски језик гласе: „Ово је почивалиште (’се покојиште’) раба Божија Стипана...”, а затим иде део оштећеног натписа који ће се тек рашчитавати. Наиме, види се да је поред монашког било уклесано и Стипаново „световно“ име, сада највећим делом нечитљиво). Текст се завршава важним подацима: „погибе у дане цара Уроша, а у држави кнеза (Лаза)ра. А постави овај белег Војихна, братучед му. А то писа поп Митко, амин.”

У слободном пољу на врху натписа друга клесарска рука је касније, вероватно почетком 15. века, додала још неколико редова. Ради се о облицима слова веома сличним једном ранијем налазу са истог локалитета који се чува у крагујевачком музеју, откривеном још 1953. године, који у преводу гласи: „Ово је почивалиште (’сије покојиште’) Радока, сестрића Басила Златоноса.”

Овај надгробни споменик обогаћује доказе српског присуства на овом подручју, будући да је из 14. века, а гробље још старије – из 13. века. Анализа костију са истог места изотопом угљеника показује да су неки остаци из периода 1254–1275. године.

Најновији налаз је још један показатељ археолошког потенцијала околине села Каменица и планине Рудник уопште.

Наше тумачење:


upload the photo

Зашто се о оваквим налазима код нас ћути? или тек по нешто исплива на површину, више случајно и срећно, него нашом памећу. На први поглед лијеп натпис, уобичајен... али када се мало дубље упусти у анализу текста у очи упада превише детаља да би били случајни! Текст почиње ријечима: А се покоиште... Ајде то што почиње идентично натписима на стећцима, већ је почетак индентичан натпису на мрамору из Пипера који описује наш поштовани професор Немања Миловановић у свом чланку у часопису који је наведен у теми изнад ове. Видимо и карактеристично слово "Д" на фотографијама, које срамотно покушавају да припишу некаквој "босанчици". Видимо и име Стипан и билиг, што јасно казује да су Срби причали икавски дијалекат, а никако Хрвати (друга је ствар што су то сада Срби католици, веће усташе од правих Хрвата). Једино не знам на основу чега закључују да је ријеч о монаху? колико видим јасно пише протопрезвитер (данас би рекли протојереј) што је чин мирског свештенства. Монашки би био јеромонах. Истина тамо пише и мирским зовом...што је стварно занимљиво, јер постоје такве формулације на натписима из Херцеговине. Мислим да би Горан Комар детаљније и правилније ишчитао овај текст, јер видим да има пропуста. Питање је како читају слово Ч и нека друга слова. Том човјеку треба за живота подићи споменик, јер се слабо ко од " стручњака" са дипломама из те области усудио да мрдне своју задњицу из удобних фотеља и обиђе терен, ради нашег заједничког, али и националног интереса.

Поред сличног садржаја и облика ћириличних слова, примјећујем и украсе ,,спирале,, које се вјероватно ишле ивицом око споменика. И наравно Голготски Крст којим почиње главни текст. Овакав облик крста је инспирисао дијака који је урезивао слово Ч У презимену ,,МЛАДИНА АНИЧИЋА,, у Пиперима.