Preminuo patrijarh Pavle

недеља, 15. нов 2009, 11:45 -> 12:45
Преминуо патријарх Павле

Поглавар Српске православне цркве преминуо у 95. години, потврдио је митрополит Амфилохије. Патријарх Павле рођен је као Гојко Стојчевић 11. септембра 1914. године у селу Кућанци. Смрт патријарха Павла огроман и ненадокнадив губитак за српски народ, рекао председник Србије Борис Тадић.

Патријарх српски Павле преминуо је јутрос у 95. године, потврдио је за РТС митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Радио телевизија Србије објавила је снимак митрополита, који је уплакан обавестио вернике да је управо сазнао да се "упокојио патријарх".

Са Саборне цркве огласила су се звона поводом смрти патријарха. У Патријаршији је Бети речено да се очекује долазак митрополита Амфилохија и да ће информације у вези са сахраном бити објављене на сајту СПЦ.

Поглавар СПЦ био је на Војно медицинској академији на лечењу од 13. новембра 2007. године.

Његова светост архиепископ пећки митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Павле (световно Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској) у земљорадничкој породици.

Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Рано је остао без родитеља - отац је отишао да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и "вратио се кући да умре" кад су дечаку биле три године, убрзо му је умрла и мајка.

Одгајила га је тетка. Увидевши да је дете „врло слабачко", поштедела га је тешких послова и омогућила му да се школује: иако је мали Гојко био склон „предметима где не мора да меморише, као што су математика и физика", иако је из веронауке имао двојку, утицај родбине је превагнуо и његов коначан избор био је богословија.

После завршене ниже гимназије у Тузли (1925-1929) и богословије у Сарајеву (1930-1936) дошао је у Београд где је уписао Богословски факултет.

Ту је ванредно завршио преостале разреде гимназије да би могао упоредо да упише и Медицински факултет. На Медицинском факултету је стигао до друге године студија, а Богословски је завршио и ту га затиче Други светски рат.

Да би се издржавао радио је на београдским грађевинама, што му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга Јелисеја Поповића одлази у овчарско-кабларске манастире где је провео остатак рата и где почиње свој монашки живот.

Прво је био у манастиру Свете тројице у Овчару а потом вероучитељ деци избеглица у Бањи Ковиљачи. Тада се тешко разболео „на плућима" и лекари су веровали да је то туберкулоза предвиђајући му још три месеца живота.

Извесно време провeo je у манастиру Вујан где се излечио и у знак захвалности је изрезбарио један дрвени крст и поклонио га манастиру. Замонашен je у манастиру Благовештењу 1946. године, када је унапређен у чин јерођакона.

Од 1949. до 1955. био је сабрат у манастиру Рача. Школску годину 1950/51. провео је као учитељ заменик у призренској Богословији св. Кирила и Методија. У чин јеромонаха унапређен је 1954, протосинђел је постао 1954, а архимандрит 1957. Од 1955. до 1957. године био је на постдипломским студијама на Богословском факулету у Атини.

Изабран је за епископа рашко-призренског 29. маја 1957. године, а посвећен је 21. септембра 1957. године, у београдској Саборној цркви. Чин посвећења обавио је патријарх српски Викентије. За епископа рашко-призренског устоличен је 13. октобра 1957. године, у призренској Саборној цркви.

У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и монашиo нове свештенике и монахе. Старао се о Призренској богословији, где је повремено држао и предавања из црквеног певања и црквенословенског језика.

Често је путовао, обилазио своју епархију и служио у свим местима. Са косовским егзодусом, призренска Богословија св. Кирила и Методија је привремено премештена у Ниш, а седиште Рашко-призренске епархије из Пећи у манастир Грачаницу.

Као епископ рашко-призренски сведочио је у Уједињеним нацијама пред многобројним државницима, о страдању српског народа на Косову и Метохији.

Бавио се и научним радом. Објавио је монографију о манастиру Девичу, „Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког" (1989, друго издање 1997).

У Гласнику Српске православне цркве, од 1972. године објављује студије из Литургике у облику питања и одговора, од којих је настало тротомно дело „Да нам буду јаснија нека питања наше вере I, II, III" (1998).

Приређује допуњено издање „Србљака", које је Синод Српске православне цркве издао 1986. године. Такође, приређује „Христијанскије празники" од М. Скабалановича.

Аутор је и издања „Требника", „Молитвеника", „Дополнитељног требника", „Великог типика" и других богослужбених књига у издању Синода. „Питања и одговори чтецу пред преоизводством" објављује 1988. године, а „Молитве и молбе" 1990.

Заслугом патријарха Павла умножен је у 300 примерака „Октоих" из штампарије Ђурђа Црнојевића.

Патријарх Павле дуго година је био председник Kомисије Светог архијерејског синода за превод Новог завета, чији је први превод, који је црква одобрила, објављен 1984. године, а исправљено издање тог превода 1990. године.

Исто тако, био је председник Литургичке комисије при Светом архијерејском синоду, који је припремио и штампао „Службеник" на српском језику.

Oд када је српски патријарх, обновљено је и основано више епархија. Обновљена је Богословија на Цетињу 1992. године. Отворена је 1994. године Духовна академија Светог Василија Острошког у Фочи и Богословија у Крагујевцу 1997. године, као одсек Богословије Светог Саве у Београду.

Основана је и Информативна служба Српске православне цркве.

У Београду је 1993. године почела да ради Академија Српске православне цркве за уметности и консервацију, са неколико одсека (иконопис, фрескопис, конзервација).

Године 2002. настава веронауке је враћена у школе, као и Богословски факултет у оквире Београдског универзитета из кога су га комунистичке власти избациле 1952. године.

Имајући у виду заслуге патријарха српског Павла на научном богословском пољу, Богословски факултет Српске православне цркве у Београду, доделио му је 1988. године звање почасног доктора богословља.

Српски патријарх постао је 1990. године, када је на том месту наследио патријарха Германа. Био је 44. патријарх Српске православне цркве.

са: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/299261/%D0%A3%D0%BC%D1%80%D0%BE+%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85+%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5.html

Вјечнаја Памјат, нашем патријарху...

neka mu je laka crna zemlja...

Neka mu je vječnaja pamjat vo vjeki vjekov. Naša Svetost Patrijarh Srpski g. Pavle je i danas pokazao da je Veličina koja nikad ne umire.
http://rtrs.tv/foto/galerija.php?id=244

У СРБИЈИ ТРОДНЕВНА ЖАЛОСТ, СТИЖУ ТЕЛЕГРАМИ САУЧЕШЋА
Поводом смрти Његове светости патријарха српског Павла, Влада Србије прогласила је данас тродневну жалост.

Инфо
13:58 | 15/11/2009


Извор: РТРС

Влада Србије је на данашњој сједници одредила 16, 17. и 18. новембар за дане жалости у Републици, саопштено је из владине Канцеларије за сарадњу с медијима.
ТАДИЋ: СМРТ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА НЕНАДОКНАДИВ ГУБИТАК ЗА СРПСКИ НАРОД
Предсједник Србије Борис Тадић изјавио је да је смрт Његове светост патријарха српског Павла огроман и ненадокнадив губитак за српски народ.
"Постоје људи који самим чином свог постојања повезују читав народ. Такав је био патријарх Павле", рекао је Тадић, истакавши да је патријархова смрт и његов лични губитак.
Предсједник Србије је навео да се у тешким и комплексним тренуцима кроз које је пролазила Србија увијек консултовао са партијархом и добијао његово мишљење.
"Патријарх Павле имао је огроман углед у читавом хришћанском свету. Уживао је поштовање како московског и васељенског патријарха, тако и римског папе", навео је Тадић.
ЦВЕТКОВИЋ: СМРТ ПАТРИЈАРХА ВЕЛИКИ ГУБИТАК ЗА СРБИЈУ И НАРОД
Предсједник Владе Србије Мирко Цветковић изјавио је да је смрт Његове светости патријарха српског Павла тужан догађај за српски народ и велики губитак за Србију.
"Српска православна црква и српски народ изгубили су мудрог поглавара, који је верницима и свештенству и у најтежим временима за Србију, показивао пут мира, правде и људскости", нагласио је Цветковић.
ПРЕМИЈЕР ДОДИК УПУТИО ТЕЛЕГРАМ САУЧЕШЋА
Поводом смрти Његове светости патријарха српског Павла, предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик упутио је данас телеграм најдубљег саучешћа Светом архијерејском синоду Српске православне цркве, свим архијерејима, свештенству, монаштву и вјерном православном српском народу.
"У име Владе Републике Српске и у своје лично име упућујем изразе најдубљег саучешћа поводом смрти Његове светости патријарха српске Павла, који је у најтежим временима свето и јеванђелски служио Богу, Цркви и народу", истиче се у телеграму саучешћа премијера Српске.
МИЛОВАНОВИЋ: ПРАВИ ЧОВЈЕК У НАЈТЕЖЕ ВРИЈЕМЕ НА ТРОНУ СВЕТОГ САВЕ
Блаженопочивши патријарх српски Павле дошао је као 44. патријарх на трон Светог Саве у најтеже вријеме, али на срећу свих Срба, у то тешко вријеме, дошао је прави човјек, изјавио је бивши министар вјера Србије Војислав Миловановић.
"Бити патријарх у времену у којем је он био, било је изузетно тешко. Било је потребно много мудрости да се прође кроз све те невоље и да се Срби и српски народ и Српска црква проведу кроз то време", рекао је Миловановић за РТС.
Миловановић, који је и протонеимар храма Светог Саве на Врачару, рекао је да ће му патријарх Павле остати у изузетној успомени.
"Мислим да ћу имати најлепшу успомену на њега и никада нећу заборавити наше сусрете суботом. Пословни део смо зваршавали за 10 до 15 минута, а после тога смо остајали и по два сата и причали неке ствари које нису биле пословне, али су биле изузетно корисне за мене, а надам понекад и за патријарха Павла", нагласио је Миловановић.
ПРИНЦ АЛЕКСАНДАР: "ПРЕДАО ДУШУ БОГУ НАКОН ШТО МУ ЈЕ СЛУЖИО ЦИЈЕЛОГ ЖИВОТА "
Престолонасљедник принц Александар Други Карађорђевић, принцеза Катарина, принц-насљедник Петар и краљевићи Филип и Александар упутили су изразе најдубљег саучешћа Српској православној цркви и њеним вјерницима у Србији и широм свијета поводом упокојења Његове светости патријарха српског Павла.
У саопштењу из Канцеларије престолонасљедника је наведено да је патријарх српски предао своју племениту душу Господу након што му је посвећено служио цијелог живота, а посебно након што је био на трону Светог Саве као патријарх СПЦ 19 година, током којих је српски народ пролазио кроз веома тешка искушења.
"Српски народ је остао без побожног духовног вође, нарочито у тренутку када је будућност Косова и Метохије, колевке СПЦ, неизвесна. Моја породица заједно са мном изражава најдубље саучешће СПЦ, њеним верницима у Србији и широм света, читавом народу српском и свим грађанима Србије", наводи се у саопштењу.
Ђ.В.
http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=12095

Vječna mu pamjat i blažen pokoj .

Vjecna mu slava!

Изјава медијима Владике Василија о блаженопочившем Патријарху Павлу
Бијељина, 15.новембар
Пресељење у вјечност јесте природан процес јер када је Бог створио човјека, створио га је од праха земаљскога, и оживиo га је удахнувши у њега Дух Божански. Када кажемо да је неко умро то је онај моменат када се живо одваја од мртвога, када жива и бесмртна душа напушта трулежно и пропадљиво тијело. Сваки истински хришћанин треба да буде срећан ако има рашчишћене рачуне на овоме свијету за одлазак у вјечни свијет, пред лице Господње.

Данас смо добили тужну вијест да се наш Најсветији Патријарх,отац духовни и национални, преселио у вјечност. Ми плачемо као људи по слабости својој али свака суза наша је и радост јер ћемо имати моћног заступника пред пријестолом Свевишњег Господа. Радосни смо и поносни што смо имали таквог духовног родитеља и националног објединитеља који је својим молитвама, својим стремљењима и духовношћу плијенио не само васколики српски православни народ него и оне који су из српскога народа били против Српске Православне Цркве.

Блаженопочивши Патријарх Павле био је личност о којој ће се писати многе књиге. О њему ће писати социолози, философи, књижевници, пјесници и правници, јер све оно што је у једном човјеку сливено а што се добрим зове, налазило се у њему, у нашем Најсветијем Патријарху Павлу.
Гдје год да је ишао, гдје год да се кретао, стално је носио бројаницу, молитвеник и Свето Писмо са собом имајући молитву у срцу и на уснама. Његова реченица одзвањала је у ушима цијелог свијета:"Будимо људи а никада нељуди".

Наша света Црква је ожалошћена јер смо изгубили велики стуб духовни, морални и национални. Изгубили смо личност која плијенила добротом и духовношћу комплетан епископат наше Свете Цркве и који је својим животом усмјеравао и давао примјере свима нама за живот по Христу и у Христу.

За Патријарха Павла можемо рећи оно што је казао свети апостол Павле: „Не живим више ја него Христос у мени“. У њему је заиста сваким дахом живота његовог живио Христос.

Стремио је неуморно за свету цркву да помогне свакоме ко је тражио Бога живога а онима који га нису тражили он је налазио пут и начин да им приђе и да их, тихим ријечима које су биле као мач јаке и оштре, опомене:“Сјети се човјече да имаш тијело које је прах али да имаш и бесмртну душу и зато води рачуна и о једном и о другом. Води рачуна да ти на првом мјесту буде оно што је вјечно а то је душа“.

Ми у Републици Српској се са посебном љубављу сјећамо њега, а вјерујем и православни Срби у Хртватској, како је тешкога и оронулога здравља ишао по беспућима Босне и Херцеговине и Хрватске и позивао народе на мир, слогу и јединство. У току минулог рата на овим просторима обилазећи страдалнике, гледао је рушевине и паљевине, тресао се од муке, јада и бола и молио Бога:“Господе, спаси нас од ове пошасти и помилуј Господе нас грешне“.

Много је патио током свога живота и мислим да је са том раном на души и отишао у вјечност. Патио је због свега онога што се дешавало на просторима Босне и Херцеговине, Хрватске, Косова и Метохије, гдје је био много година епископ. Замислите како је било његовој души, какве је ране доживљавао гледајући како безумници руше многе цркве које је он освештао,гледајући како руше оне храмове које су разрушени за вријеме отоманске империје, који су потом обновљени и он их је освештао, а потом су их безумници поново разрушили. Рана на рани. Данас је то све прах и пепео. Замислите како је било његовој души и срцу када је видио да се у његовом родном мјесту Кућанци у Хрватској, на дан његове интронизације, разара и уништава црква у којој је крштен. Замислите како му је било када је та црква обновљена послије Другог Свјетског рата па је опет разорена од стране безумника.

Безумници овога свијета, на овим просторима гдје живимо, проглашавали су га за подстрекача мржње, подстрекача да рат настане, подстрекача за етничко чишћење, чак су га називали геноцидном личношћу. Какав гријех пред Богом али и пред историјом нашега народа! Он је и тада ћутао и молио се за све.

Тежак живот му није био само за вријеме његове свете службе јер је у дјетињству веома рано остао без родитеља. Већ тада након губитка родитеља знао је да је у Господу сила и снага његова јер мален растом, он је духом био горостас и као ученик гимназије у Тузли, богослов у Сарајеву, вјероучитељ у Бањи Ковиљачи, монах сабрат манастира Раче, Епископ на Косову и Метохији и посебно као наш духовни отац и ујединитељ, као Патријарх српски.

Ко може подучавати и водити вјерни народ на тај начин? Само онај који дише Христом, живи за Христа и љуби ближње јер у свакоме види Христа, тј. лик Божији.

Позвали смо свештенство и монаштво да се у свим црквама, сутра на богослужењу, служи помен, да звона звоне како је то уобичајено, да све црквене заставе буду спуштене на пола копља, да на дан његове сахране у свим црквама звона брује тужно опомињући народ да нам се преселио у вјечност наш најсветији Патријарх, отац наш духовни и национални.

Такође, позивам наш благочестиви народ широм отечества нашег, наше отаџбине Републике Српске и других крајева, да на дан његове сахране организовано аутобусима крену ка прво-пријестолном граду Београду и узму молитвеног учешћа у испраћају у вјечност душе а и земних остатака нашег Патријарха. Свети Архијерејски Синод одлучио је да се опјело Његовој Светости служи у храму Светога Саве док ће земни остаци бити сахрањени 19. новембра у манастиру Раковица.

У недјељу, 22.новембра, поново ће се у свим црквама служити парастос послије литургије за покој његове племените душе. Народе, плачите сузама покајничким и молите се Богу јер смо изгубили један снажан стуб духовни и национални. Молимо се сви Богу али молимо и Патријарха нашега да се помоли Оцу небеском да дође достојан насљедник на свети трон светога Саве, да дође достојан насљедник нашега најсветијег Патријарха и оца Павла.



Епископ зворничко-тузлански Василије
http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/
Jako lijep govor našeg Vladike Vasilija.

http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=12315