Neoosmanizam - povratak Turske na Balkan

Неоосманизам: Упознати и разоткрити
Политика 03.02.2010 13:230


Када нас је министар вањских послова Турске Ахмет Давутоглу у октобру шокирао тезама да су "Отоманска стољећа Балкана успјешна прича" и да их поврх свега сада треба обновити, српски политичари су још једном имали прилику да искажу своје неразумијевање политичке ситуације.

Немушто су правили аналогије у стилу: Како би данашњи Бошњаци реаговали да тако нешто изјави предсједник Србије?; Тиме не само да Турској дају за право у ономе што желе на Балкану, већ стављају знак једнакости између страви које ни по чему нису за поређење.

Пише: Марко Шикуљак

Давутоглуа не би смјели заборавити, јер у његовим изјавама нема ничег новог, сем наставка политике неоосманизма. А један од ријетких који је одмах након спорних изјава знао шта је неоосманизам је и професор др Дарко Танасковић, српски оријентолог и некадашњи амбасадор Србије у Анкари.

Професор Танасковић јуче је у Бијељини одржао предавање "Неоосманизам - повратак Турске на Балкан", на коме је био у прилици да окупљенима појасни корјене и циљеве овог главног именитеља турске спољне политике.

Танасковић је присутне на самом почетку имао, само на први поглед, изненађујућу поставку: "То што је Давутоглу изјавио тако отворено је добро. Сад нико од турских званичника не може правити замјене теза и играти се глувих телефона говорећи да неоосманизам не постоји. На нама је да са схватимо шта је то, упознамо га, и одлучимо како најбоље да се поставимо. По мени, Давутоглуова процена да Турска има и снагу, ветар у леђа, и распоред снага који јој одговара, па да може да говори овако отворено османнистички, потпуно је погрешна".

Главни протагонисти неоосманизма су турски политичари који не припадају неком урбаном, цариградском миљеу, већ су поријеклом из Анадолије; они су конзервативци, исламисти, а њихов расадник је Бијкент универзитету, гдје је шеф одсјека за међународне односе био лик са почетка приче, Давутоглу. Главни "приручник" турске спољне политике је управо његова књига, Стратегијска дубина. Интересантно је да ова књига тек недавно преведена на енглески, иако је издата 2001. а и много мање значајне књиге турске спољне политике се врло брзо преводе на енглески.

-Она је практично била ван оптицаја изван Турске, и очигледно је требала да послужи за припрему јавног мнијења, нарочито у кругу политичког естаблишмента партије Тајипа Ердогана, а да се свет са њеним тезама не упозна одмах. А то су да Турска као наследница Отоманске империје не може бити епизодиста, већ протагониста на међународној сцени, и да поседује неке компаративне предности у односу на остале, а то је њен поливалентан карактер у културном, економском, геоплитичком смислу. Он је креирао појам стратегијске дубине, коју он дефинише као географску и историјску дубину. Док је први појам, као и географски положај Турске, познат, осврнућу се на појам историјске дубине. Историјска дубина се састоји у томе што је Турска баштиник свих векова османске прошлости, током које су постављене трајне основе у историјском, економском и менталном погледу, да Турска и данас има могућност и право да на тим просторима игра посебну улогу – каже Танасковић.

Турска је присутна и има утицај на Балкану, и то није ништа само по себи лоше, каже Танасковић, који тврди да Турци према нама немају формирана предубјеђења као ми о њима. Другим ријечима, не мрзе нас, али желе да оставре своје интересе, и једини проблем представља начин на који до њих долази, и како се то одражава по српске интересе.



Предрасуда је да су Турци (и даље) пуки извршиоци америчких налога, као најистуренији члан НАТО пакта према Русији. Турци користе свој положај чворишта и воде све више независну политику.

Све је више примјера када су заболи прст у око САД: Договорили су са Русима око Јужног тока и његовог преласка преко турске територије, Давутоглу даје изјаве како нико не може заустављати ирански нуклеарни програм у коме нема ништа лоше, а у својој помиритељској улози на Блиском Истоку у сукобу између Израела и Палестине су се одрекли доброг пријатељства са Израелцима и приклонили Палестинцима.

-Немојте мислити да је случајно када Израелци кажу да главни центар исламског тероризма није Блиски исток, већ Балкан. Данас смо били сведоци покушаја обрачуна са делом таквих фактора у БиХ. Турци су се окренули од сарадње са америчким савезником Израелом, приближавају се арапском, исламском свету, и Израел је одмах реаговао - каже Танасковић.

Иако играју све самосталније, на Балкану се њихови интереси још увијек нису сукобили, па повратак Великог брата (како Турци однедавно сами себи тепају, описујући улогу на Балкану) на ово подручје Американци гледају благонаклоно.



Међутим, не иде све идеално по Турску. Приближавање једној од сукобљених страна изазива тензије оне друге. Све су бољи са Сиријом и Ираком, али су због Руса пружили руку Јерменима, што су њихова браћа из Азербејџана доживјели као издају.

Са друге стране, колико год се приближавали конзервативнијим исламским земљама, Турци су за САД прихватљиви као савезник на Балкану, јер њихов ислам по њима није толико опасан као вехабистички.



Танасковић додаје да је ова реакција (са краја снимка) људска, али опасна, јер на њу рачунају они који спроводе ову политику. тврди да је он превара, или избор између два зла. Као примјер наводи новог предсједника Парламентарне скупштине вијећа Европе, Мевлута Чавушоглуа, који је одмах по сједању на функцију изјавио како Турска тежи уласку у ЕУ, али да су јој потребне промјене устава.

-Пазите то, Чавушоглу се из европских институција залаже за промјене устава своје земље. Да појасним, у том уставу се увек преносила одредба Кемала паше Ататурка, да турску секуларизам и републику на крају брани војска, па се сећате силних војних удара када исламисти сувише ојачају. Али Чаву оглу истиче да и у БиХ треба мењати устав, јер постоје проблеми које треба решавати, а можемо предпоставити шта он види као проблем.

На крају, Танкосић је истакао и српске адуте. Српска позиција је много боља него што је била почетком 90-их, мада је далеко од идеалне. Најјачи адут би требало бит јединство свих политичких фактора и јединствен циљ, а са државном политиком се не смије играти у вријеме предизборних игара. Брине свакако ћутање оних који су у истој ситуацији као Срби, а то су Грчка и Бугарска. Али Танкосић исказује нада да ће Русија чврсто стати иза српских интереса, јер има све разлоге за то. Турци и онако буде све више подозрења код многих у свијету.


http://www.frontal.rs/cyrl/?page=3&kat=2&vijest=37634&title=%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC:_%D0%A3%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8_%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8
[b]