Малешевци су релативно мало село у саставу општине Угљевик, на лијевој обали рјечице Јање, а на магистралном путу Бијељина – Тузла. Граничи се са Богутовим селом, Тобутом, Пушковцем, Тутњевцем и Горњим Забрђем. Засеоци су Жабари, Горња Махала и Поточари. Брежуљкасто земљиште са питомим воћњацима, испресијецано већим и мањим потоцима уздиже се према пошумљеним висовима Мајевице, од којих доминира Удригово на чијој највишој коти последњих деценија ничу антенски стубови државне и локалних ТВ станица.
Не постоје писани трагови о настанку имена села, а разна усмена предања о вези са средњевијековним племеном Малешевци које потиче из источне Херцеговине нису утемељена, као што се ни легенда о том племену не може научно доказати. Постоје и усмене приче о браћи Богуту и Малешу, који су бјежећи од турског прогона, доселили из Херцеговине и један се настанио на простору данашњег Богутова села, а други на простору данашњих Малешеваца.
Према последњем попису становништва из 1991. године, имали су укупно 602 становника, од чега 593 Срба, 1 Хрват, 1 Југословен и 7 се изјаснило као остали или неопредељени. (Извор: Статистички билтен бр. 234, издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево).

Презимена која се налазе у Малешевцима су Василићи, Ђокићи, Јовићи, Лазићи, Максимовићи, Милутиновићи, Митровићи, Мирковићи, Николићи, Перићи, Петровићи, Поповићи, Радовановићи, Савићи, Седларевићи, Трифковићи

Село нема цркву, некада је припадало парохији у Тутњевцу, а сада Горњем Забрђу. Стара зграда основне школе изграђена је од клесаног камена, након другог свјетског рата, а нова четвороразредна школа почетком овог вијека.
[img][/img]