19.07.2013 23:10

Током археолошких истраживања, која су почела 1. јула на локалитету Црквина у Гласиначком пољу код Сокоца, откривено је више детаља о средњовјековној цркви која је постојала на овом локалитету прије доласка Турака.



Истраживања финансира општина Соколац, с циљем да се заштите остаци темеља те цркве и дијелови некрополе стећака, која се, такође, налази на локалитету Црквина, узвишењу поред магистралног пута Подроманија - Рогатица.

Открили смо темеље цркве, која је грађена крајем 14. и почетком 15. вијека. Интересантно је да смо пронашли уломке фресака, што значи да је црква била фрескописана. Грађена је од седре и камена, а имала је дрвени кров. Око цркве су гробнице, које су уклесаване у „живу стијену“, а покојници су полагани у дрвене сандуке. Од прилога нашли смо сребрени дубровачки новац, а у једној гробници и остатке златовеза и тканине, рекао Александар Јашаревић, кустос археолог Музеја у Добоју, који, заједно са Сњежаном Антић, археологом Музеја Семберије, ради на истраживању у Гласиначком пољу.

Локалитет у Гласиначком пољу, на коме се врше археолошка истраживања, данас су посјетили начелник општине Соколац Милован Бјелица и соколачки свештеник Златко Богдановић, како би се на лицу мјеста упознали са током радова.

Постојала је иницијатива 2008. године да се на овим темељима гради црква. Нажалост, било је и оних који су се неодговорно односили према овом значајном дијелу нашег културног насљеђа и изазвали оштећења ових споменика. Одлучили смо да, упркос нашим скромним могућностима, финансирамо ово истраживање и да заштитимо овај вриједан археолошки локалитет. Циљ нам је да ове године конзервирамо темеље цркве, а потом би приступили и изради пројекта за њену обнову. Вјерујем да ће ово бити значајна туристичка дестинација у општини Соколац. Наравно, у реализацији тог пројекта очекујем подршку људи добре воље и Републичког завода за заштиту културно-историјског насљеђа, као и помоћ међународних организација. Желим да се захвалим младим археолозима који врше ово истраживање, као и заводу који је дао сагласност за ове радове, рекао је начелник Бјелица.

Свештеник Златко Богдановић подсјетио је да у сјећању српског народа посебно мјесто заузимају цркве и манастири који су порушени и нестали.

Народ се са пијететом окупљао на црквиштима, палио свијеће на тим мјестима, чувајући своју духовност. На неким од тих мјеста су, чак, служена и богослужења. Дошло је вријеме да се те светиње обнављају. Народ је знао за постојање и ове цркве, долазио овдје и Богу се молио, гајећи наду да ће она бити обновљена и да ће са овог узвишења у Гласиначком пољу да шаље благослов према гласиначким селима и путницима који буду овуда пролазили, вршећи тако своју духовну мисију, истакао је свештеник Богдановић.

Археолошко истраживање у Гласиначком пољу трајаће до 31. јула. Планирано је да, након тога, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, у сарадњи са археолозима, предузме све што је потребно како би се заштитили, како темељи средњевјековне цркве на Гласинцу, тако и велика некропола стећака на овом локалитету.

Занимљиво је да се за постојање средњовјековне цркве, на чијим темељима се, ових дана, врше археолошка истраживања, веже и поријекло имена Гласинац. Наиме, у једном од дубровачких списа, наведено је да је неки дубровачки трговац требало да пребаци робу „до цркве на гласу“, гдје се наплаћивала путарина. И тако је, према том тумачењу, по „цркви на гласу“, ова висораван добила име Гласинац.

Извор: Фронтал рс

Arheolozi završili svoj deo posla na temeljima srednjovjekovne crkve kod Sokoca

Sokolac - Arheolozi su završili svoj deo posla na lokalitetu Crkvina u Glasinačkom polju kod Sokoca. Istraživanjima, koja su trajala od početka jula, potvrđeno je da je na ovom lokalitetu postojala srednjovjekovna crkva.

- Potvrdili smo da su ovo ostaci crkve iz druge polovine 14. veka i da su oko nje grobovi iz 14. i 15. veka, koji sadrže priloge, pomoću kojih smo delimično datovali crkvu. Od priloga našli smo srebrni dubrovački novac, ostatke tkanine u zlatovezu, kao i delove srebrne nošnje i pojasnih kopči – rekao je Aleksandar Jašarević, arheolog Muzeja u Doboju, koji je, zajedno sa Snežanom Antić, arheologom Muzeja Semberije, radio na istraživanju u Glasinačkom polju.

SLJEDI ZAŠTITA I OBNOVA VREDNOG ARHEOLOŠKOG NALAZIŠTA

Prema njegovim rečima, nakon ovog zaštitnog arheološkog istraživanja na potezu je Republički zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa Republike Srpske, koji treba da propiše uslove za konzervaciju i restauraciju objekta.

Arheolozi podsećaju i na činjenicu da je čitav Glasinac veliko arheološko nalazište. Najznačajniji su spomenici iz praistorijskog perioda, ali su veoma interesantne i nekropole stećaka, od kojih je najveća upravo ova koja se nalazi pored ostataka srednjovjekovne crkve u Glasinačkom polju.

- Danas imamo vidljivih oko 350 stećaka na ovom mestu. Njihov broj je bio daleko veći, ali ih je dosta tokom vremena uništeno. Treba raditi i na sanaciji ove nekropole stećaka – istakao je Jašarević.

Prema rečima sokolačkog sveštenika Zlatka Bogdanovića, ovim istraživanjem je potvrđeno da je ovo bila srpska pravoslavna crkva.

- Stećci oko crkve su nadgrobni spomenici pravoslavaca, a i materijalni ostaci govore da su ovde sahranjivani pravoslavni hrišćani. To potvrđuje i položaj stećaka i ornamentika na njima – naglasio je Bogdanović.


Istraživanje je finansirala opština Sokolac, čije rukovodstvo namjerava da, u saradnji sa nadležnim institucijama, obnovi crkvu u Glasinačkom polju.

- Čekamo projekat od Republičkog zavoda za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa Republike Srpske, na osnovu koga će se znati od kakvog materijala i u kom obliku treba graditi crkvu na ovom mestu. Postajala je ideje i želja jednog meštanina koji je, nažalost, preminuo da se obnovi crkva. Njegova porodica želi da realizuje tu ideju i da pomogne u sanaciji temelja. Imali smo ranije grupu neodgovornih ljudi koja je ušla ovde sa bagerom, ali je sprečeno da naprave veću štetu. Ovo je posao koji treba nastaviti i, nadam se, u dogledno vreme privesti kraju. Imaćemo i geodetske snimke podloge, koji će biti predočeni arheolozima - rekao je Milovan Bjelica, načelnik opštine Sokolac.


Prema njegovim rečima, projekat će biti prosleđen i međunarodnoj organizaciji UNESCO, od koje se očekuje da svojim preporukama i donatorima pomogne da se uredi ovaj arheološki lokalitet.

U obnovi crkve svakako će pomoći rezultati arheoloških istraživanja, a pored ostalog i pronađeni ulomci fresaka, što znači da je crkva bila freskopisana. Arheolozi su, takođe, došli i do saznanja da je građena od sedre i kamena, a da je imala drveni krov.

Autor teksta: B. Gajević

Преузето са: http://www.spc.rs/sr/srednjovekovna_crkva_u_glasinachkom_polju_kod_sokoca









На локалитету Црквина у Гласиначком пољу код Сокоца, од 1. до 31. јула вршена су археолошка истраживања током којих је потврђено народно предање да је на овом мјесту била средњовјековна црква, изграђена прије отоманског освајања, те откривено више детаља о њеном постојању.

Истраживања је финансирала општина Соколац, с циљем да се остаци темеља цркве заштите, као и да се сачува некропола стећака поред некадашње цркве.

Истраживања су вршили кустос археолог Музеја у Добоју Александар Јашаревић и Сњежана Антић, археолог Музеја Семберије, уз консултације са проф. др Ђорђем Јанковићем из Београда.

Током истраживања откривени су темељи цркве која је, према процјенама, грађена крајем 14. и почетком 15. вијека, а интересантно је да су пронађени и уломци фресака, што значи да је црква била фрескописана.

„Црква је грађена од седре и камена, а имала је дрвени кров. Око цркве су гробнице, које су уклесаване у „живу стијену“, а покојници су полагани у дрвене сандуке. Од прилога нашли смо сребрни дубровачки новац, а у једној гробници и остатке златовеза и тканине, као и дијелове сребрне ношње и појасних копчи,“ нагласио је Јашаревић.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је да је Општина, упркос скромним могућностима, донијела одлуку о финансирању истраживања, како би се заштитио овај вриједан археолошки локалитет и додао да је циљ да се у овој години конзервирају темељи цркве, а потом би се приступило изради пројекта за њену евентуалну обнову.

„Вјерујем да ће ово бити значајна туристичка дестинација у општини Соколац. Наравно, у реализацији тог пројекта очекујем подршку људи добре воље и Републичког завода за заштиту културно-историјског насљеђа, као и помоћ међународних организација. Желим да се захвалим младим археолозима који врше ово истраживање, као и заводу који је дао сагласност за ове радове,“ рекао је Бјелица.

Надлежни парох јереј Златко Богдановић подсјетио је да у сјећању српског народа посебно мјесто заузимају цркве и манастири који су порушени и нестали.

„Народ се са пијететом окупљао на црквиштима, палио свијеће на тим мјестима, чувајући своју духовност. На неким од тих мјеста су, чак, служена и богослужења. Дошло је вријеме да се те светиње обнављају. Народ је знао за постојање и ове цркве, долазио овдје и Богу се молио, гајећи наду да ће она бити обновљена и да ће са овог узвишења у Гласиначком пољу да шаље благослов према гласиначким селима и путницима који буду овуда пролазили, вршећи тако своју духовну мисију,“ истакао је свештеник Богдановић.

Отац Златко је истакао да је овим истраживањем потврђено да је ово била православна црква, да су стећци око цркве надгробни споменици православних Срба, што потврђује и положај стећака и орнаментика на њима, те да и материјални остаци у гробовима говоре да су овдје сахрањивани православни хришћани.

Археолози, који су завршили свој дио посла, истакли су да је даљи рад на локалитету у надлежности Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, који треба да пропише услове за конзервацију и рестаурацију објекта.

Они подсјећају и на чињеницу да је читав Гласинац велико археолошко налазиште, гдје су смјештени многи стари споменици, али су најинтересантније су некрополе стећака, од којих је највећа управо она која се налази поред остатака средњовјековне цркве на Црквини, са око 350 стећака.

Занимљиво је народно предање које поријекло имена Гласинац веже за постојање средњовјековне цркве. Наиме, у једном дубровачком спису је наведено да је неки дубровачки трговац требало да пребаци робу „до цркве на гласу“, гдје се наплаћивала путарина. Према том тумачењу, по „цркви на гласу“, ова висораван добила име Гласинац.

Извор: Митрополија дабробосанска

Iz referata Amera Sulejmanagica, ''Grb Pavlovica'' : Amer Sulejmanagić - Grb Pavlovica

''Pavlovići su kao i Kosače bili sljedbenici Crkve bosanske i ostali su joj privrženi sve do svoga kraja.
Prema Lukareviću uticaj Crk ve bosanske je zahvatio Sandalja Hranića i Radoslava Pavlovića te su “slijedili Nestorijeve zablude i nisu se htjeli odvojiti od mišljenja svojih otaca.”.
Crkva bosanska je nakon osamostaljivanja rusaške gospode ostala organizacijski najsnažnija na području
kraljeve zemlje, zemalja Pavlovića i Kosača.
Ivaniš je u jeku katoličke ofenzive prišao katoličkoj crkvi, pa se opet vratio u okrilje Crkve bosanske, kao središte katolicizma u njegovoj zemlji figurira Olovo, a Glasinac je to bio za Crkvu bosansku.''

Sta li bi Amer konstatovao da vidi temelje ove crkve koji poticu iz perioda vladavine porodice Pavlovic tim krajem?

Мислим да овдје треба обратити пажњу на једну веома важну чињеницу, која се тиче породице Павловић, а намјерно се изгледа прећуткује. Обратимо пажњу на њихова имена! За писталице богумилске цркве босанске се каже да су били поборници словенске идеје и националне цркве, те су зато носили словенска имена и презирали хришћанска, односно грчка имена. Тако се за Павловиће говори да су били велики заштитници јеретика богумила! и да су им пружали уточиште у својим земљама. Звучи заиста увјерљиво! Али мало сутра! Имена: Павле, Петар, Иваниш (Иван), Никола...
Баш богумили, зар не?   
Истина, штитили су они шизматике, али ти шизматици су православни хришћани, које је прогонио Ватикан! Као што их прогони и данас.

Зашто се стално везују ти ,,богумили,, са ,,црквом босанском,,. То није исто. И то је доказ да благе везе немају и да само измишљају и калеме неспојиво само да објасне неке своје глупости.

Baš tako! A i ta odrednica bosanska je dosta upitna. U kom smislu se to uopšte koristilo? Ovaj sadašnji naziv Srpska pravoslavna Crkva datira tek od 1920.godine! A prije se zvala Žička arhiepiskopija, pa Pećka patrijaršija, Karlovačka mitropolija... Pećki patrijarh se potpisivao kao: srpskih i pomorskih zemalja patrijarh. Kao prvo vidimo da su srpske zemlje u množini, tj.nije jedna srpska zemlja u pitanju. Kao drugo u pomorskim zemljama sigurno ne žive Kinezi, već Srbi. Pomorje nije nikakva posebna zemlja i nikakv narod Pomoraca ne postoji. To je samo teritorija.

Управо тако. ,,Босанска,, је територијална одредница, а не нека посебна вјерска. Недоумице нема ко је живио овдје у средњем вијеку прије најзде турака ! Ја сам за пријатеље у Србији ,,боске,,   

Сигурно је да смо ми босанци по свом географском одредишту, исто као и мајевичани! Ја никако нисам србијанац! Али јесам Србин, православне вјере!
Познати су босански митрополити кроз средњевијековну историју Босне. и данас носе титулу Дабробосански!

http://www.scribd.com/doc/75674083/Glasnik-Zemaljskog-Muzeja-1891-god-3-knj-4

Glasinac u srednjem veku, GZM 1892 Konstantin Jirecek



1426. 30. decembra Dubravac Milicevic Vlah, covek vojvode Radoslava Pavlovica ce preneti 9 tovara sukna(salmas novem pannorum) ''usque ad ecclesiam in Glasinac in Bosniam'' (do crkve u Glasincu u Bosni).

Dubrovacki novci stizu karavanima iz Dubrovnika.

Iz knjige: Шематизам митрополије дабро-босанске из 1882. године

Истраживања на Црквини до 23. јула
Објављено: 18. јул 2014. године

Археолошка ископавања на локалитету Црквина код Сокоца трајаће до 23. јула, а до сада су на том мјесту пронађени некропола, темељи цркве и новац из 14. и 17. вијека, рекла је археолог Сњежана Антић.


На овом археолошком налазишту ове године пронађен је турски новац - акча, који вјероватно потиче из 17. вијека. Новац је откривен у једном гробу.

Археолошка ископавања на Црквинама врше се већ другу годину заредом и у том периоду пронађена је некропола са око 400 споменика. Антићева, археолог Музеја Семберија из Бијељине, каже да су прошле године откопани и темељи цркве која вјероватно потиче из средине 14. вијека.

Према њеним ријечима, у гробовима око цркве пронађен је дубровачки новац из друге половине 14. вијека, али и сребрни новац, као и дијелови ношње са златорезом.

Антићева је навела да све што је до сада пронађено указује да је ту било гробље.

Археолошко истраживање врши Музеј из Добоја у сарадњи са Музејом Семберија из Бијељине. Сви до сада пронађени предмети на локалитету Црквине биће похрањени у добојском Музеју.

(www.opstinasokolac.net / СРНА)

preporucujemo za pogledati! vezano je za crkvu dosta.

Nastavak

Свака част Гљеб ! Мораћу ово на тенане да погледам ! Гдје ли ово ископа !

Mislim da ni arheolozi sto su vrsili iskopavanja ne znaju za ovo!)))