Захваљујући несебичном залагању и непрестаном трагању за заборављеним оставштинама нашег народа, Пароха осмачког-јереја Жељка Божића, прије неколико дана дошло је до открића остатака порушене цркве изграђене прије турске окупацији Босне. У селу Мраморак, Општина Осмаци, на локалитету, између неколико некропола средњовијековних споменика, званом Црквина, почело је археолошко истраживање, на челу са мр Мирком Бабићем директором ,,Музеја Семберије,,. На основу првих анализа установљено је да је објекат дужине око 20 метара, и да у унутрашњости цркве поред олтара постоји и гробно мјесто. Сама величина објекта, изграђеног у то доба указује да се ради о веома занчајном храму овога краја.
У наредних неколко дана очекују се детаљнија археолошка истраживања овог локалитета.

Неколико налаза:

http://www.spcosmaci.com/index.php?option=com_content&view=article&id=73&Itemid=223

To су те наше вредности,чисте и непролазне,које нас подсећају где припадамо у времену апсолутне подређености стварима и новцу,у времену у коме нестају сви обзири.

Према овим људима,нарочито Јереју Жељку Божићу,човек може да осети само дивљење и захвалност.

Не знам за вас,али ја се осећам посрамљено.Да ли сте свесни да су нам ови људи на готово, на својим длановима донели нашу историју? Ми смо само неми посматрачи који чекају,ишчекују плодове туђег несебичног труда.

Како је ово чудно.Вероватно никада нећу срести све те људе,а имам потребу да им се захвалим,а немам начина,осим овог.Зато,ако неко од вас ово прочита - Xвала Вам.

Сама црква је дужине 20m, а ширине 8m. У висини олтара, са спољне стране налази се озидана гробница, у коју води улаз директно из цркве! Тачније кроз посебна врата. За предпоставити је да је гробница имала улаз и са вањске стране,али то у овој фази истраживања није било назначено као приоритет. Уколико се испостави као тачна ова предпоставка биће ово откриће неслућених размјера, јер је данас позната само још једна црква овога типа међу Србљем,а ради се о манастиру св.Романа удаљеној око 4km од познатог манастира Ђунис код Крушевца. Управо ту се налази гробница са улазом из цркве,као и са спољне стране, а у гробници почивају мошти поменутог св.Романа. Тако да црква у селу Мраморак заслужује велику пажњу у наредном периоду. Према ријечима тима археолога који су радили на овом локалитету, ради се о личности веома високог ранга која је ту сахрањена. У најмању руку епископа или можда обласног господара. Ово би могло имати утемељења јер је Мраморак према првом турском попису 1520. или 1533. био сједиште Бирчанске нахије. Вјероватно је то наслијеђено из предосманског периода у ком је ово могло бити сједиште жупе. Такође, тешко је предпоставити да неко ко није довољно богат може себи да приушти један овакав храм и у његовом саставу себи гробницу.
Археолози су такође потврдили да новооткривене цркве у последње вријеме,а које су они истраживали, као што су црква на Гласинцу код Сокоца и код Рогатице,(које се спомињу на овом форуму), су доста скромније и мањих димензија од цркве у Мраморку код Осмака.

 Хвала Гљеб на овом детаљном опису, сада је много јаснија слика ! Надамо се да ће се истзраживање наставити, а ми ћемо редовно пратити.
Ова вијест треба да буде виђена јер је ово ставрно значајно откриће !

 

Налетјех на мало текстова у којима с еспомиње Мраморак....

Vjerovatno se prvobitno naselje, nalazilo na lokalitetu Gradina (na uzvišenju Kik), iznad današnjeg sela Mramorak. S obzirom na činjenicu da se selo Mramorak razvilo ispod uzvišenja Gradina, gdje se vjerovatno nalazilo predhistorijsko naselje, i u neposrednoj blizini velike srednjevjekovne nekropole stećaka, može se pretpostaviti da se radi o jednom od  najstarijih naselja Gornje Spreče. Do formiranja naselja na mjestu današnjeg Šehera, vjerovatno manje kasabe, došlo je u prvom stoljeću osmanskog prisustva u Bosnu. U opširnom popisu Bosanskog sandžaka iz 1604. godine navedeno je mjesto Mramorak, koje se sastojalo od sela Mramorak i bazara Mramorak......Iznad zaseoka Mramorak, jugozapadno od Gradine, nalazi se nekropola od tridesetak bogato ukrašenih stećaka.

Још један...

Možda je to mjesto Odačka, koje se nalazi u pomenutom popisu Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, i koje sudeći po strukturi popisanih posjednika i veličini njihovih posjeda spada u značajnija naselja u okviru nahije Birče....
Ostaci kaldrme na putu koji vodi od Zvornika, prolazi pored Borogova, Šehera, kroz Cakore, prema Mramorku i Bišini i dalje prema Kladnju i Vlasenici i danas su vidljivi na pojedinim dijelovima. Radi se o srednjevjekovnom putu koji je išao od Zvornika prema centralnim dijelovima bosanske države, i koji je vjerovatno građen u doba Rimljana, tako da su najvjerovatnije neosnovane predaje među hrišćanskim stanovništvom koje ostatke ovog puta zovu Jerininom kaldrmom....

Хвала велико, Мистер! Ово је заиста значајна информација и надам се да ће усмјерити истраживања о овој древној светињи у правом смјеру! Лијепо је прочитати имена наших предака из 1604... Иста су као и данас! Поставља се питање како то да се може заборавити монументална црква и онај ко је подигао? Како то кад је ту у њеној близини живио Вук, Милко, Јован, Вукашин, Радоје, Никола, Михајло, Алекса, Вукосав, Обрад? А и данас ту живе исти такви људи, са истим именима? Кључ се крије у, по Србе, катастрофалним последицама низа Аустријско - турских ратова,који су се десили на овим нашим просторима крајем 17. и почетком 18. вијека. Познате су сеобе под патријарсима Арсенијем III Чарнојевићем и Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом управо из овог времена. Наиме, Срби су стали на страну Аустријанаца, надајући се слободи, али су Турци успјели да сачувају територије у Србији и Босни. Након тога кренули су да се жестоко свете хришћанском становништву, тако да се Срби у огромном броју повлаче за аустријском војском. Очигледан примјер је битка за Зворник 1717.године, када је аустријски војвода Петраш стигао са великом војском у његову околину, и улогорио се у Осмацима, који се управо тада први пут помињу у историји под тим именом. Зворнички Турци су се већ били помирили са поразом, али на њихову срећу, у последњи час на испомоћ им је стигао везир Нуман - паша Ћуприлић. Петраш је био рањен у кољено, а војску су му Турци жестоко разбили и убили по неким изворима 6000, а по другим 10000 војника! Од тога је лично Нуман - паша посјекао (одсјекао главе) 300 заробљених војника! Аустријски двор се жалио директно Порти и султану због овог дивљаштва, јер како како су Аустријанци рекли, никада се није десило да се над заробљеницима неко тако иживљава. Након тога Нуман - паша је "смакнут" из Босне. Ипак, то није зауставило репресалије према православном становништву. Након овог покоља Аустријанаца у Осмацима, порушене су очигледно све цркве у овом крају, међу којима је најпознатији манастир Папраћа. Папраћу су Турци запалили, а монаси су кренули да бјеже, носећи са собом своје светиње и реликвије. Међутим, у оближњем селу Матковцу, Турци их стигну и све покољу, укупно њих око 40. Непознато је какве су светиње носили и шта је са њима било после овог стравичног догађаја. По свему судећи, управо тад је порушена црква у Мраморку, јер од свих археолошких налаза на лицу мјеста највише је пронађено гелера топовске ђулади! и то директним погоцима у олтарски дио цркве, који је највише страдао. Треба напоменути да ова црква није једина у овом крају чији остаци и до данас постоје! У самим Осмацима постоји једна таква, као и у оближњим селима Ракино Брдо, Зоље, те у данас муслиманским селима Хајвази и Кусоње.
Након ових ратова ови крајеви су у потпуности запустјели! Може се рећи да није остало ниједног српског увета! Оваква ситуација се задржала готово 100 година, када поново долази до нових већих миграција народа. На ове просторе се насељавају наши прадједови из Херцеговине и данашње Црне Горе. Управо то је разлог што не постоји директна веза са градитељима старих светиња и њиховим гробљима обиљежњним старим мраморјем. Иако су их очевидно градили Срби, по православним традицијама и наслијеђу, ипак није ријеч о нашим директним прецима. Ово не значи да наши прадједови доселивши се из Херцеговине, нису сматрали ове светиње за своје! Напротив! Уз старе стећке поново ничу нова православна гробља, а стари манастири се обнављају. Тако са својим народом из Херцеговине стижу и свештеници из племена Шаренац, са презименом Поповић. Они нису били у могућности да обнове све порушене цркве, али су се дали у обнову најбоље очуваних зидина тога времена. Тако осмачки свештеник Стефан 1823.покрива манастир Ловницу, а хаџи Захарије Поповић 1853,обнавља манастир Папраћу који је 130 година био без крова,што је довело до пропадања фресака. Сам свештеник Захарије је из Русије донио звоно скривено у бурету меда, и тако га сачувао од Турака.

gljeb ::Хвала велико, Мистер! Ово је заиста значајна информација и надам се да ће усмјерити истраживања о овој древној светињи у правом смјеру! Лијепо је прочитати имена наших предака из 1604... Иста су као и данас! Поставља се питање како то да се може заборавити монументална црква и онај ко је подигао? Како то кад је ту у њеној близини живио Вук, Милко, Јован, Вукашин, Радоје, Никола, Михајло, Алекса, Вукосав, Обрад? А и данас ту живе исти такви људи, са истим именима? Кључ се крије у, по Србе, катастрофалним последицама низа Аустријско - турских ратова,који су се десили на овим нашим просторима крајем 17. и почетком 18. вијека. Познате су сеобе под патријарсима Арсенијем III Чарнојевићем и Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом управо из овог времена. Наиме, Срби су стали на страну Аустријанаца, надајући се слободи, али су Турци успјели да сачувају територије у Србији и Босни. Након тога кренули су да се жестоко свете хришћанском становништву, тако да се Срби у огромном броју повлаче за аустријском војском. Очигледан примјер је битка за Зворник 1717.године, када је аустријски војвода Петраш стигао са великом војском у његову околину, и улогорио се у Осмацима, који се управо тада први пут помињу у историји под тим именом. Зворнички Турци су се већ били помирили са поразом, али на њихову срећу, у последњи час на испомоћ им је стигао везир Нуман - паша Ћуприлић. Петраш је био рањен у кољено, а војску су му Турци жестоко разбили и убили по неким изворима 6000, а по другим 10000 војника! Од тога је лично Нуман - паша посјекао (одсјекао главе) 300 заробљених војника! Аустријски двор се жалио директно Порти и султану због овог дивљаштва, јер како како су Аустријанци рекли, никада се није десило да се над заробљеницима неко тако иживљава. Након тога Нуман - паша је "смакнут" из Босне. Ипак, то није зауставило репресалије према православном становништву. Након овог покоља Аустријанаца у Осмацима, порушене су очигледно све цркве у овом крају, међу којима је најпознатији манастир Папраћа. Папраћу су Турци запалили, а монаси су кренули да бјеже, носећи са собом своје светиње и реликвије. Међутим, у оближњем селу Матковцу, Турци их стигну и све покољу, укупно њих око 40. Непознато је какве су светиње носили и шта је са њима било после овог стравичног догађаја. По свему судећи, управо тад је порушена црква у Мраморку, јер од свих археолошких налаза на лицу мјеста највише је пронађено гелера топовске ђулади! и то директним погоцима у олтарски дио цркве, који је највише страдао. Треба напоменути да ова црква није једина у овом крају чији остаци и до данас постоје! У самим Осмацима постоји једна таква, као и у оближњим селима Ракино Брдо, Зоље, те у данас муслиманским селима Хајвази и Кусоње.
Након ових ратова ови крајеви су у потпуности запустјели! Може се рећи да није остало ниједног српског увета! Оваква ситуација се задржала готово 100 година, када поново долази до нових већих миграција народа. На ове просторе се насељавају наши прадједови из Херцеговине и данашње Црне Горе. Управо то је разлог што не постоји директна веза са градитељима старих светиња и њиховим гробљима обиљежњним старим мраморјем. Иако су их очевидно градили Срби, по православним традицијама и наслијеђу, ипак није ријеч о нашим директним прецима. Ово не значи да наши прадједови доселивши се из Херцеговине, нису сматрали ове светиње за своје! Напротив! Уз старе стећке поново ничу нова православна гробља, а стари манастири се обнављају. Тако са својим народом из Херцеговине стижу и свештеници из племена Шаренац, са презименом Поповић. Они нису били у могућности да обнове све порушене цркве, али су се дали у обнову најбоље очуваних зидина тога времена. Тако осмачки свештеник Стефан 1823.покрива манастир Ловницу, а хаџи Захарије Поповић 1853,обнавља манастир Папраћу који је 130 година био без крова,што је довело до пропадања фресака. Сам свештеник Захарије је из Русије донио звоно скривено у бурету меда, и тако га сачувао од Турака.

  Ово је до сада најдетаљнији опис ситуације из тог времена !   

Можда помогне и ова мапица ?  

 

  Мраморак 1604.  

Ипак, потпуно неочекивано, на простору наше парохије, на свјетло дана је изашла готово непозната стара црква, у забаченом засеоку Мраморак, у ком данас живе свега три старачка домаћинства. Предање о овом храму се сачувало само у њиховом уском кругу, што је највјероватније и помогло да се ова светиња сачува од потпуног уништења, као и неприступачност терена. Само село Мраморак својим именом свједочи о својој древности. И заиста, тужна реалност у ком се село сада налази, сасвим не одговара историјском значају које је оно имало кроз вијекове свог постојања. У непосредној близини поменуте цркве постоје остаци старог града из средњег вијека,а по ријечима археолога мр Мирка Бабића ова тврђава је највјероватније подигнута на темељима праисторијске утврде. На територији читаве парохије се буквално на сваком кораку налазе средњевијековне некрополе, у православним гробљима, оближњим брежуљцима, па чак и у двориштима породичних кућа. Многи од ових старих споменика имају на себи исклесане хришћанске евхаристијске символе као што су винова лоза и грожђе, али и крстове, најчешће византијског типа, са једнаким краковима. Мраморак у овоме није изузетак, напротив. Ту су се можда и најбоље сачували докази веома активног живота у периоду прије доласка Турака на ове просторе, као што су остаци старе тврђаве, некропола, калдрмисаних путева, које је по предању градила проклета Јерина приликом зидања зворничке тврђаве, али и остаци старога храма. Ишавши за трагом који је у својој Монографији општине Осмаци објавио господин Рајко Бошковић, о постојању овог локалитета у засеоку Мраморак, ког не спомиње ни академик Миленко Филиповић, отишли смо на лице мјеста и са домаћином Ратком Видаковићем дошли до поменутог мјеста, гдје смо утврдили да се ради о црквеним остацима. Потврда наших претпоставки је услиједила приликом археолошких радова које је извео тим археолога из Музеја Семберије у Бијељини, на челу са мр. Мирком Бабићем. Том приликом је откривено да је црква димензија 19X11 метара, да постоје очувани зидови висине 1,5 метара, омалтерисани, у самом зиду осим обичног камена има и фино клесаних блокова од седре (сиге). У цркви постоји очуван под, као и врата која воде у посебно озидану гробницу у којој је према ријечима Ратка Видаковића постојала надгробна плоча испод које су биле људске кости, што наводи на закључак да се ради о ктитору високог рода или могуће епископу. Као потврда овоме може да послужи једина таква данас очувана црква, која посједује посебан улаз у гробницу директно из храма, а у питању је манастир Св.Романа, удаљеног 4км од манастира Ђунис код Крушевца, у којој је сахрањен сам Св.Роман. Најчешћи предмети који су пронађени су гелери топовске ђулади, што сведочи о начину на који је црква порушена, вјероватно у вријеме ниже поменутих аустријско – турских ратова. Пронађено је такође и дно кадионице, као и неки други предмети. Даља истраживања би требало да открију истину о овој давно порушеној светињи.

Преузето са : http://namjesnistvotuzlansko.org/index.php/parohija-osmacka

Stanje iz 1882. godine

izvor: Шематизам митрополије дабро-босанске из 1882. године

Одлично! Свака част Змају! Дијаманту!  

Ово је просто невјероватно! Свака ти част Мистер! А изгледа да црква потиче још из рано-византијског периода! Како је дивно у очима нашим кад се открива истина Божија, јер не може се сакрити град, кад на гори стоји.

Има тога још:

На старници www.spcosmaci.com

МРАМОРАК - ФОТОГРАФИЈЕ

Са странице: http://eparhijazvornickotuzlanska.info/index.php/2013-06-17-20-33-21/eparhijske-novosti/1400-osmaci-mramorak-parohija-osmacka



Већ извјестан временски период, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Г.Г. Хризостома, у селу Мраморак код Осмака, Парохија Осмачка, трају археолошка ископавања на локалитету у народу познатом као "Црквине".

Истраживања врше стручњаци Музеја Семберије у Бијељини мр Мирко Бабић, археолог Сњежана Антић, као и мр Љиљана Мандић из Народног музеја у Ужицу. Главни иницијатор и покретач овог подухвата је био парох осмачки јереј Жељко Божић, који је након информације да се у поменутом селу налази, по народном предању, стара црква, отишао на лице мјеста и тамо затекао само густу шуму и на први поглед обично брдо, доста каменито. Ипак, на старом дрвету које је расло у сред камењара, у његовој кори, нечија вриједна рука је урезала крст, јасан знак да наш народ памти и прича, с кољена на кољено. Прича о својој старој цркви, о неким костима које су тамо виђали, о неком мјештанину који је одатле возио камен за своју кућу, а та иста кућа је горела три пута након тога, све док исти тај домаћин није повадио управо тај камен из куће. Управо то је био јасан знак свештенику Жељку Божићу да треба послушати глас предака и вратити се поново овом светом мјесту, али не више самом, већ са подршком младих и вриједних парохијана из засеока Пантелићи и многих других, који су се храбро одазвали позиву да помогну у рашчишћавању терена.
Том приликом се кренуло са копањем гдје се појављује обрађени камен, убрзо затим и зид, а касније и невјероватно добро очуван под. Сви радови су одмах обустављени, како се не би упропастили материјални докази, и обавијештен је надлежни Музеј Семберије у Бијељини. Тако је у организацији оца Жељка и са свесрдном помоћи свих претходно поменутих, а са благословом Преосвећеног Владике Хризостома, кренуло откопавање истине о овој древној светињи наших хришћанских предака. Што се више одмицало у истраживању, то су све више и више испливавали на површину нови докази. Прво су пронађени бројни остаци округлих топовских ђулади, што је била асоцијација на начин рушења храма у жестоким аустро-турским ратовима око 1717. године када се управо у Осмацима водила изузетно крвава битка при покушају аустријског генерала Петраша да заузме Зворник. Налази су указивали на средњи вијек као вријеме подизања цркве, међутим даља ископавања су почела да откривају везу са античким временима, односно Византијом, што је само по себи изузетно откриће. Онда је услиједило велико изненађење проналаском римског надгробног споменика, са натписом и још изузетнијом иконографијом на њему која се ријетко гдје виђа. Споменик потиче из отприлике Христовог времена, највјероватније из II вијека и односи се на период многобоштва. А то је, знамо, предиод прогона хришћана. Временом су у потпуности откопани сви зидови храма димензија 20x11,50m, те је установљено да је првобитна црква била мањих димензија, а да је касније знатно проширена, што свједочи о томе да је јако дуго била у функцији, прије него што је срушена. То потврђују различити нивои градње. Ипак, ових дана, приликом наставка радова, дошло се до потпуно неочекиваног и невјероватног открића колективне старохришћанске гробнице у самом храму, каква се на овим просторима ријетко виђа! Грађена је на полуобличасти свод, а унутра је сахрањивање вршено по древном систему катакомби. У гробници су пронађени скелетни остаци пет особа, чије су кости давно похаране и испревртане. Чини се да су у питању остаци млађих особа јер су зуби јако добро очувани,а има и неких оштећења на костима, што наводи на помисао да су можда у питању мученици над чијим су гробовима по древним хришћанским обичајима прављени храмови. Све ово говори да се истина Божија ничим не може сакрити, ни људским недјелима, ни временом, јер Дух Свети дише тамо гдје Он хоће. Ово може бити и поука свима који се са неозбиљношћу односе према народом памћењу, које траје вијековима, а траје толико јер једино је Бог Истина. Све друго брзо блиједи и лако се заборавља. Нека нас Господ који је једини Истина сачува и покаже достојним наших славних и светих предака, који живјеше и умријеше онда, као и ми што живимо данас, у истој вјери.
(Бојан Милијашевић)

Одлична вијест! Често читамо неке тамо вијести, ко зна одакле, а и у свом дворишту имамо шта да покажемо!

Римљани из зворничког села Мраморак
У селу код Зворника, са само три куће, пронађене су стара средњовековна црква, римска надгробна плоча и ранохришћанска гробница


Зидине некадашње цркве у селу Мраморак (Фото СПЦ)

Урезани крст на старом дрвету био је знак свештенику Жељку Божићу, пароху осмачком, да густа шума и каменито брдо у селу Мраморак код Осмака, недалеко од Зворника, колико год изгледали обично, у ствари, то нису. Убрзо ће открити да прича о старој, средњовековној цркви баш на том месту није само народно предање.

Јереј Жељко Божић прочитао је у једној монографији да се на овом брду налазила стара црква, из средњег века, а онда је и од мештана Мраморка чуо сличне приче као објашњење зашто народ то брдо зове „Црквине”. Са момцима из засеока Пантелић почео је свештеник да раскрчује терен, да би убрзо наишли на нешто што им је изгледало као зидови цркве.

Позвали су стручњаке из Музеја Семберије у Бијељини, а они су с колегама археолозима из Музеја града Ужица почели ископавања. Прво су пронађени остаци топовске ђулади. Претпоставља се да је тако храм пострадао 1717. године када се управо у Осмацима, у аустријско-турском рату, водила жестока битка при покушају аустријског генерала Петраша да заузме Зворник. Радило се у етапама од 2011. године и зидови цркве почели су поново да израњају из заборава.

– Црква за коју се претпоставља да потиче из периода средњег века, односно њени зидови у целости су данас откопани. Она има добро очуван под, а пронађен је и део иконостаса. Међутим, оно што нас је све изненадило јесте откриће још старијег слоја грађе. У непосредној близини цркве пронађена је староримска надгробна плоча са оштећеним натписом на латинском језику који тек треба да буде преведен. Споменик је, претпоставља се, из другог века – прича јереј Жељко Божић.

Он додаје да археолози нису били изненађени открићем средњовековне цркве будући да у самом селу Мраморку, које данас чине свега три домаћинства, постоје остаци средњовековне тврђаве, као и други материјални трагови из овог периода. Изненадило их је да има трагова из римског доба.

Најновије откриће из осмачке парохије је старохришћанска гробница, пронађена у самом храму. Сахрањивање је у њој вршено по древном систему катакомби, а пронађени су посмртни остаци пет особа. Кости су похаране и испревртане, али по очуваности зуба први закључци упућују на то да је реч о млађим особама. Једна од теорија је и да су то можда били хришћански мученици, будући да су по древним хришћанским обичајима над њиховим гробовима грађени храмови.

– Пронађено је и доста предмета, керамике из различитог периода, укључујући и римски, па и један стари бодеж. Све то сада треба да се испита и проучи како бисмо имали јаснију слику о овом открићу – каже осмачки парох.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Rimljani-iz-zvornickog-sela-Mramorak.sr.html

https://www.academia.edu/20145988/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D1%83_%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0

Брате, ово не може да се отвори!

Извињавам се ! Исправљено:

  Ранохришћанска црква у Мраморку код Осмака

Миленко С. Филиповић, 1969. у
,,Прилози етнолошком познавању североисточне Босне,,

спомиње неколико Цквишта у околини Осмака:

Novo prekrajanje historije: Niču “crkvine” po Bosni
| 20. Juni 2015.
09:49
Kalesija Online

Pod patronatom pojedinih zvaničnika Srpske pravoslavne crkve na području sjeveroistočne Bosne već duže vrijeme odvija se aktivnost na prekrajanju historije naših krajeva, ponajviše kroz “otkrivanje” lokaliteta sa ostacima objekata koji se onda proglašavaju “drevnim” crkvama i manastirima, i na kojima se potom pod firmom obnove podižu crkve i manastiri. Kao osnova za ove poduhvate najčešće se koriste mitovi i predanja, kojima srpski narod u Bosni i šire ne oskudijeva, sve bez ikakvog naučnog i historijskog utemeljenja.

Ranije se, zahvaljujući mitologiji, za skoro sve crkve i manastire u Bosni uzimalo da su nastali u doba nemanjićkih vladara u 13. i 14. vijeku, iako njihova vlast nikada nije dosezala tako daleko na zapad. Kada su pitanju manastiri na ovom području, poznati etnolog Milenko Filipović u svojim istraživanjima o manastirima na našem području (Papraća, Lomnica, Tavna, Ozren) dokazao je da su oni izgrađeni polovinom 16. bijeka, dakle u osmanskom periodu Bosne i uz dozvolu osmanskih vlasti.

lokalitet_crkvine

Crkveni zvaničnici pozivaju se najčešće na predanja lokalnog hrišćanskog stanovništva, mada im je dobro poznato da su Milenko Filipović i drugi etnolozi utvrdili da je ovdašnje hrišćansko stanovništvo porijeklom iz istočne Hercegovine i Crne Gore, i da je ovdje doseljeno uglavnom krajem XVIII i početkom XIX vijeka i kao takvo na može biti izvor predanja o ranijim vremenima.

Ove poduhvate počeo je bivši i kontraverzni vladika Kačavenda, koji je prije pet šest godina isforsirao gradnju manastira u Rožnju (opština Sapna) navodno na temeljima manastira iz VIII vijeka, a kojeg nema nigdje u historijskim izvorima.

Najnoviji istraživački poduhvat iz zvorničko – tuzlanske eparhije odnosi se na “veliko otkriće” kod lokaliteta Gradina iznad naselja Mramorak u sadašnjoj opštini Osmaci (do agresije područje opštine Kalesije). Prema vijestima na portalu ove eparhije i vijestima na elektronskim i drugim medijima u RS, radi se o “otkrivanju crkvine”, koja bi po njima po prvim vijestima mogla biti iz doba srednjeg vijeka, a po najnovijim čak iz 2. vijeka nove ere, maltene iz doba Isusa Hrista. Iskopavanja na ovom lokalitetu vodi Muzej Semberije iz Bijeljine, ali već na prvi pogled, dosad objavljene fotografije ne pokazuju da zidine imaju neka bitna obilježja crkava (apsida i dr). Biće zanimljivo vidjeti koliko će stručnjaci angažovani na ovim istraživanjima podleći klimi koju su oko ovog arheološkog lokaliteta po oprobanom receptu već stvorile crkvene vlasti ove eparhije.

iskopine_mramorak

iskopine_mramorak_2

Dostupni historijski izvori ne pominju nikakvu crkvu na tom području. Opširni popis bosanskog sandžaka iz 1604. godine, koji inače pedantno navodi sve one koji su u vrijeme popisa zatečeni na nekom području, ne pominje postojanje popova ni kaluđera niti u Mramorku niti u okolnim naseljima, dok ih u obližnjoj Papraći i naseljima oko manastira Lomnice precizno navodi. Iznad sela Mramorak nalazi se lokalitet Gradina, u čijoj blizini se nalazi i nekropola stećaka. Na Gradini su još do kraja osmanskog perioda živjeli “bezi sa Gradine”, kako ih je zvalo okolno stanovništvo, a njihove posjede sredinom XIX vijeka preuzeli su sarajevski Fadilpašići i u njihovom posjedu su bili Mramorak, Osmaci i mnoga naselja širom istočne Bosne, o čemu svjedoče gruntovne knjige iz austrougarskog perioda. Moguće je da su ove iskopine ostaci objekata koje su oni podigli na Gradini, a koji su vremenom porušeni nakon njihovog odlaska iz ovog područja.

NTV/Novi Zeman

Ево мало да видимо шта друга страна и њихови "хисторичари" у недостатку било каквих доказа и чињеница баљезгају, а све у стилу високообразованих назови интелектуалаца. Када полуписмен човјек чита овај њихов текст можда би и могао да помисли како ту има неке логике, али било ком другом здравомислећем човјеку боду очи многе нелогичности у овој несувислој писанцији. Позивају се на етнографа Миленка Филиповића и његово дјело о сјевероисточној Босни наводећи да се српско становништво у ове крајеве доселило у 18. и 19. вијеку из Херцеговине и Црне Горе. То јесте чињеница да су се наши преци тада досељавали на ове просторе, али то не значи да ту већ није било Срба прије њих. Зар би локални муслимани тако лако допустили да неки тамо Срби из Херцеговине дођу и заузму сва њихова села по цијелој Мајевици, Спречи, Подрињу...??? и то још у доба турске владавине? Па то је заиста сулудо. Срби су се насељавали у села која су и од раније била српска, у којима су живјели други Срби (поприлично расељени због освета након аустријско-турских ратова). У тим селима су биле порушене српске цркве, које су махом остале необновљене, али народ није био луд ни глуп да не зна како се ради о светињама. Тако је помињана Папраћа била више од 100 година у порушеном стању, док је управо осмачки свештеници нису обновили. Овдје видимо да се ради о приказивању полуистина од стране правих фалсификатора, јер се позивају на Миленка Филиповића када мисле да то њима одговара, а када управо он говори о постојању више црквишта у околини Осмака, онда то као последњи људски шљам прећуткују. Власт Немањића није досезала до Бањалуке, али до ових простора сигурно јесте, и то у више наврата, што је непобитна историјска чињеница. По њиховој причи испада да су Турци градили Србима манастире по Босни, а да су угњетавали несрећну потурчену "бошњачку" рају.
Потпуно је несхватљиво из ког разлога им смета црква у Мраморку из 5. или 6. вијека? Да неће да нас убјеђују да је Мухамед умјесто у Меки и Медини почео ислам прво да шири у Босни?? Зна се када је ислам стигао на ове просторе. Битно је значи мрзити све што има било какве везе са Србима. Значи, ако је црква у питању, онда то треба пљувати и оспоравати, без обзира што се, изгледа, ради о византијској, а не српској цркви. То што су они необразовани, па не знају разлику, очигледно није ни битно. На крају извлаче закључке у виду небулоза како нигдје нема апсиде итд. Па ако фотограф то није усликао и објавио не значи да олтара нема. Потрудићемо се да дођемо чим прије до фотографија са апсидом, чисто ради наше потурчене браће. Као да им гробница није довољна, јер сто посто би неко сахранио оца и мајку у својој спаваћој соби. Они су сварно у фазону добре комедије.

Захваљујући Гљеб-у доносимо вам чланак о Мраморку из часописа ,,Братство,, друштва ,,Свети Сава,,

Новооткривена ранохришћанск... by on Scribd

Сличност:



https://chersonesos-sev.ru/?page_id=2232

Баш лијепо, нема шта! Гдје је ово? У питању је класична тробродна базилика, што је честа појава у архитектури до дан данас. Црква у Мраморку је двобродна базилика, што је ријеткост. Мислим да је негдје у околини Сарајева ископавана једна таква за вријеме бивше Југославије.

Овај видео сам објавио у посебној теми о манастиру Самоград између Бијелог Поља и Берана у данашњој Црној Гори. Кога више интересује ова тема може тамо да прочита детаљније. Разлог због ког сам објавио видео и у овој теми је очигледна сличност базилике у Мраморку код Осмака и ове у Црној Гори.
Велика је штета што су многе фотографије из времена истраживања сада недоступне.

https://www.klix.ba/scitech/nauka/ovo-je-deset-najvecih-arheoloskih-otkrica-u-bih-u-posljednjoj-deceniji/210114122