Прузето са: http://mojahercegovina.com/sr/veliko-arheolosko-otkrice-u-ljubinju-crkva-izronila-iz-zemlje/

Велико археолошко откриће у Љубињу: Црква изронила из земље!

Током археолошких радова који се последњих дана обављају унутар цркве Рођења пресвете Богородице у Љубињу, пронађени су занимљиви остаци из прошлости који говоре у прилог претпоставки да је савремена црква изграђена на много старијем локалитету него што се до сада мислило.


Ивана Грујић, археолог из Музеја Херцеговине у Требињу, која са колегицом Љиљаном Парежанин из Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске руководи археолошким ископавањима, ексклузивно за читаоце портала “Моја Херцеговина” говори о прелиминарним резултатима истраживања:


„Видите, ради се о заиста изванредном археолошком локалитету. Мој неки први утисак, после само девет дана истраживања је да су на месту данашње цркве постојале још барем две грађевине. За једну од њих можемо рећи да се радило о цркви чије смо остатке открили крај северног зида. Ради се о брижљиво зиданој структури од које данас видимо део апсиде као и део јужног зида. Могуће је да се ради о цркви споменутој у турским дефтерима 1585. године или пак делу неке друге сакралне грађевине, можда тробродне базилике из из касноантичког периода. За сада немамо довољно покретног археолошког материјала да би извели неки прецизнији закључак. А да је на овом месту постојала грађевина и у време старог Рима, сведочи нам откриће римске керамике, од којих су најинтересантнији делови амфоре, те мноштво парчића римске покровне цигле тегуле, које проналазимо и унутар и око савременог обекта. Што се тиче остатака друге грађевине лоциране испред олтарске преграде, о њима ћемо моћи говорити тек пошто их детаљније испитамо. Врло су интересантни и октагонални стубови искориштени у данашњој, савременој цркви којима је ово вероватно секундарна употреба, што би значило да су они првобитно припадали некој старијој структури. Јако су слични стубовима пронађеним у Завали и имају средњевековне карактеристике. Захваљујући оваквим стубовима намеће се закључак да је некада у средњем веку, овде у Љубињу живела довљно материјално јака заједница, која је могла изградити озбиљну сакралну грађевину, можда и са куполом. Унутар цркве пронашли смо гробове из разних историјских периода. Хронолошки најстарији гробови припадају римском периоду, оријентисани су у правцу север-југ и налазе се у најдубљем слоју. Имамо овде у олтару савремене цркве баш карактеристичан налаз, где изнад римског гроба имамо средњевековни гроб који је оријентисан са благим отклоном према северу у правцу исток-запад. Истраживања се настављају и верујем да ћемо у наредним данима добити јаснију слику овог веома значајног археолошког локалитета.“


Иначе, археолошки радови изводе се у склопу обнове цркве Рођења пресвете Богородице, покренути прошле године, а иницирани су открићем археолошких артефаката приликом израде дренажног система око цркве. Том приликом пронађени су остаци објекта непознате намјене уз јужни зид цркве, као и дјелићи римске и средњевјековне керамике.

Црква Рођења пресвете Богородице саграђена је 1867. године и нема писаних података нити усмених предања да је сазидана на старијој грађевини.

Баш значајно откриће! Нису наши преци били мутави, знали су гдје су биле старе светиње и изнова их обнављали. Нажалост, моноге од ових старих светиња нису никада биле обновљене, јер их је заиста у средњевијековној Босни, а још више у Хуму, било на сваком узвишењу и готово у сваком гробљу.

Radovi na rekonstrukciji crkve Rođenja Presvete Bogorodice u LJubinju, doveli su do značajnih arheoloških otkrića.


Crkva Rođenja Presvete Bogorodice pod kamenim krovom (fotografija iz 1896. godine)

U okviru proslave opštinske slave Male Gospojine, organizovana je prezentacija preliminarnih rezultata arheoloških istraživanja i otvorena izložba fotografija. Osim izložbe, predstavljen je i deo pokretnog arheološkog materijala.

Crkva Rođenja Presvete Bogorodice u LJubinju proglašena je za nacionalni spomenik BiH. Datira iz 1867. godine i bitan je arheološki lokalitet. Istorija ljubinjskog kraja, antička, a posebno srednjovekovna, slabo je istražena, pa je utoliko i značaj otkrića do kojih su arheolozi došli veći.

Ivana Grujić, arheolog - kustos Muzeja Hercegovine u LJubinju, kaže da se tokom prve faze arheoloških istraživanja došlo do izuzetnih rezultata. Otkriveni su temelji dve starije crkvene građevine - jedna srednjovekovna iz 12. i 13. veka i jedna starija iz ranosrednjovekovnog perioda.

- Otkrili smo i kasnoantičku grobnicu. Ona je posebno značajna. To je grobnica na svod koja se nalazi ispod oltarskog dela srednjovekovne crkve. Otkriveno je 27 srednjovekovnih, dva kasnoantička i jedan rimski grob orijentacije sever-jug - rekla je Grujićeva.

Istraživači su pronašli i značajan pokretni arheološki materijal. LJubinci će imati priliku da materijale poput rimskih amfora, opeke i srednjovekovne keramike vide na izložbi u Svetosavskom domu.

- Od sitnog pokretnog materijala, najznačajniji je nalaz minđuše sa jednom jagodom koja je urađena od srebra sa pozlatom. Pretpostavljamo da potiče iz 13. ili 14. veka. Pronašli smo i srebrni dubrovački poludinar, srebrni dinar i ugarski novac iz 17. veka. Dubrovački dinar datira iz 14. veka, tada počinje njihovo kovanje i traje sve do 16, 17. veka - objasnila je Grujićeva.

Iako su ovo tek preliminarni rezultati, arheolozi kažu da su im mnogo pomogli u utvrđivanju starosti građevina koje su pronađene unutar crkve. Utvrđena je i analogija u gradnji srednjovekovnog hrama sa manastirima u Tvrdošu i Zavali.

Grujićeva pojašnjava, da su ovi nalazi doprinijeli preciznijem određivanju vremena nastanka građevina, kao i da će iskopavanje koje će uslediti pokazati prave dimenzije ove dve crkve i samog mesta. Naglasila je da se najverovatnije radi o središtu srednjovekovne župe, na što upućuje monumentalnost građevina i način gradnje, kao i novac koji je uložen u gradnju tih objekata. Tvrdi, da se može reći da je ovo bilo važno sedište u zemlji.

Pošto se u srednjovjekovnom periodu sama crkva nalazila u središtu nekropole, pronađeno je mnogo skeletnih ostataka, koji će biti istraženi da bi se utvrdila njihova starost, a nakon toga biće sahranjeni po pravoslavnim običajima. Arheolozi i dalje nastavljaju sa istraživanjima.

Iskopavanja u samoj crkvi bi trebalo da traju još desetak dana. Crkva na ovim prostorima postoji više od hiljadu godina, što potvrđuju i ranohrišćanske i hrišćanske grobnice, koje su ovde pronađene. Time je potvrđeno i vekovno prisustvo srpskog naroda u ovom kraju.

Izvor: RTRS

Покретни налази из цркве.

Интересантна прича о богослужбеној књизи Служебник из 1580. али и прилика да видимо како изгледа стара црква у Љубињу након завршетка археолошких ископавања и реконструкције. Прави примјер како се све може само кад се хоће.