У древном сједишту Митрополије дабробосанске пронађено археолошко благо

У порти манастира Светог Николе Дабарског у Прибојској Бањи у току су археолошка истраживања која су на свјетло дана из њедара земље изнијела вијековима скривене тајне.



Иако је непознато када је подигнут, према историјским изворима, манастир Светог Николе Дабарског постојао је у XII вијеку када се његов игуман помиње у Студеничком типику као један од оних који учествују у избору студеничког игумана.

Од 1219. године постаје сједиште Дабарске епископије, а касније, када је Свети Сава основао митрополију Дабробосанску, манастир Бања постаје њено сједиште.

Оваj древни манастир, био је у саставу дабробосанске митрополије од њеног оснивања па све до 1992. године, када су црквене власти од дијела митрополије на србијанској територији, формирале епархију Милешевску.



Историјско благо са тих простора, које се махом чува у музејима у Прибоју, Сарајеву и Добруну, ових дана допуњено је новим открићима.

Ископавања су открила основу велике бранич-куле која потиче из XIV вијека, зидане од правилних блокова сиге, својевремено висине до 22 метра. Пронађене су и двије епископске гробнице и бројни предмети из XIII вијека, који показују да је овај манастир био епископско сједиште од 1219. године, када је српска црква стекла самосаталност. Тренутно се истражује југоисточни дио манастирске трпезарије, која је обновљена на темељима византијског обзиђа у вриjеме владавине краља Стефана Дечанског, почетком XIV вијека. Пронађено је посуђе и неколико објеката из времена патријарха Макарија Соколовића.



Посебно су значајни оловни печат манастира и 140 сребрних талира, кованих у бројним европским градовима који потичу из скривене манастирске ризнице из раздобља када је Бања страдала у аустро-турским борбама. Пронађен је и дивит, односно прибор за писање одличне израде, бројни предмети од печене земље и керамички лонци с краја 15. вијека, када је манастир био запаљен, саопштила је археолог Марина Бунарџић.

Ови налази ће бити конзервирани и укључени у прибојску средњевјековну збирку и изложени у Завичајном музеју у оквиру сталне поставке. Стручњаци из Централног института за конзервацију из Београда почели су истраживања ових биљега на локацији Побрежје, који потичу од XIII до XVII вијека, а многи су уништени приликом изградње болнице и фабрике Полиестер. Претходном анализом 2007. и 2008. године откривена су 43 гроба у некрополи, која представља једно од ријетких систематски истражених средњевјековних гробаља у Србији.

Са: http://frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=45175