Б. СУБАШИЋ | 01. јул 2016. 20:00 |

Археолози открили монументалну средњовековну цркву на падинама планине код Аранђеловца. По времену градње ктитори би могли бити краљеви Милутин, Стефан Дечански или сам цар Душан



НЕОЧЕКИВАНО, археолози Народног музеја у Аранђеловцу открили су ових дана монументалну средњовековну цркву на Венчацу, која архитектонски припада истом стилу као задужбине краља Милутина и Цара Душана, Грачаница и Свети архангели!

Музеалци су на локалитету Дворине трагали за остацима двора последњег српског деспота Павла Бакића из 16. века, а нашли рушевине два века старијег храма, с остацима фресака осликаних руком великог мајстора. Археолог, доцент др Дејан Радичевић, са Филозофског факултета у Београду, сматра да је реч о задужбини неког високог племића или самог владара, а по времену градње то би могли бити краљеви Милутин, Стефан Дечански или сам цар Душан.

- Нигде у Шумадији до сада није пронађена овакав монументални храм у српско-византијском стилу - каже Владан Миливојевић, кустос Народног музеја у Аранђеловцу. - По народном предању овде су се налазили двори деспота Бакића, а Народни музеј из Београда је више пута изводио њихова ископавања. Међутим, арехолози тада нису ни слутили да се право откриће крије неколико десетина метара даље у шумском густишу. Међутим, кад је у остацима двора Бакића откривен камен с остатаком фреске, аранђеловачки музеалци су посумњали да потиче из неке оближње цркве.

- Открили смо запис генерала Јована Мишковића, јунака српско-турских ратова и великог истраживача из 19. века, који бележи предање да се на Дворинама налазила црква посвећена Светом Илији - каже.

.jpg" alt=""/>

- Анализирали смо конфигурацију терена и надгробне споменике, међу којима је било много мемерних средњовековних монолита. Почели смо да копамо око њих и наишли на велике зидове и остатке изузетних фресака. Засада се може рећи да је црква била широка најмање 13 метара и дужа од 20 метара, што је чини врло великом за доба средњег века.



Вест о открићу је прострујала кроз Аранђеловац и у помоћ музеалцима су прискочили многи грађани. Археолошки локалитет на Венчацу је посетио и владика шумадијски Јован, а по његовом мишљењу откривена црква била је седиште Венчачко-руднике митрополије у 17. веку.



- Та спонтана помоћ и интересовање показују љубав нашег народа према својој баштини - каже Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу. - У рашчишћавању и уређењу локалитета учествовала су удружења грађана "Павле Бакић" и "Трагови", студенти Високе технолошке школе, фирма "Геопирамида" обавила је геодетска снимања, огромну помоћ дале су фирме "Омиа Венчац" и "Грини" из Орашца. Они тиме раде и за будућност Аранђеловца, јер смо уверени да ће Дворине постати изузетна туристичка дестинација.



ОПУСТЕЛИ ДРЕВНИ ВИНОГРАДИ

ДАНАС изгледа загонетно зашто је тако монуметална црква на Дворинама прављена у шуми, далеко од насеља, али у средњем веку овај простор није изгледао тако.



- Стари мештани Бање сећају се да је још у њиховом детињству простор око Дворина био тересасто уређен и под старим виноградима. У средњем веку ово је био густо насељен крај, а неки извори наводе да је поред Венчаца пролазила важна саобраћајница, Доњобеоградски друм са Рудника - каже Владан Миливојевић.



www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:612887-Otkriven-hram-Nemanjica-na-Vencacu

ВЕЛИКО АРХЕОЛОШКО ОТКРИЋЕ НА ВЕНЧАЦУ



У организацији Народног музеја у Аранђеловцу, под руководством доц. др Дејана Радичевића (Филозофски факултет у Београду), у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе у Крагујевцу, након више година настављена су археолошка истраживања на локалитету Дворине – Маџарско гробље на Венчацу.



Откривени су и делимично испитани остаци велике средњовековне цркве. Црква је била живописана, према прелиминарним проценама, у другој половини 14. века. Реч је о фрескама изузетног квалитета.



Данас су локалитет посетили Његово преосвештенство епископ шумадијски господин Јован, са свештенством, и председник општине Аранђеловац, господин Бојан Радовић.



Према речима шумадијског владике Јована, ово откриће ће променити историју нашег краја…
Извор: Народни музеј Аранђеловац

http://arandjelovacinfo.rs/2016/06/13/veliko-arheolosko-otkrice-na-vencacu/

Одличне вијести, заиста! А нама посебно падају у очи ови монументални надгробни споменици око цркве! На нешто нас подсјећају, зар не? Као да смо их негдје већ видјели?

Венчац крије двор из доба Немањића

Борис Субашић | 17. септембар 2017.

Репортер "Новости" са археолозима на падинама мермерне планине код Аранђеловца, који су на трагу јединственог средњовековног владарског комплекса усред Шумадије



НЕМАЊИЋИ су, судећи по резултатима најновијих археолошких ископавања, на Венчацу саградили не само монументалну мермерну цркву, коју су осликали најбољи мајстори тог доба, већ су крај храма највероватније имали и дворски комплекс.

До ових открића дошли су археолози Народног музеја у Аранђеловцу и Филозофског факултета у Београду, који истражују плато Дворине под венчачким висовима Каменити брег, Градина и Плочник. Они су пре неколико дана открили цео олтарски комплекс и централни комплекс цркве (наос), као и велики број делова фрескосликаног малтера, који показују да је храм био још већи и луксузнији него што се претпостављало. Тако је, неочекивано, отворено потпуно непознато поглавље приче о мермерној планини и Немањићима.



Ово је најсевернији монументални храм немањићке Србије, изграђен у области која се до сада сматрала за пограничну, где је потпуно неуобичајено да се граде овако луксузна здања - каже, за "Новости", доцент др Дејан Радичевић са Филозофског факултета. - То указује на то да се Србија реално простирала много северније него што се претпостављало. Важна специфичност овог храма је што је изграђен у српско-византијском стилу, који је карактеристичан за јужне области. Он се у Србији јавља тек после Милутинових проширења државе на југ. Зато време изградње цркве можемо сместити у период владавине од Милутина, преко Стефана Дечанског и цара Душана, до Уроша.

КАДА СУ пре неколико година скромно почела ископавања на локалитету Маџарско гробље на ободу венчачког села Бање, археолози су претпостављали да ће пронаћи мањи манастир с конаком, каквих има у околини. Међутим, на основу архитектуре, грађевинског материјала, начина његове обраде и изузетног квалитета фресака, сад су сигурни да је реч о владарској задужбини.

ПЛЕМИЋКИ МЕРМЕР

НАУЧНИЦИМА није јасно ко је и како пажљиво скинуо и однео тоне мермера са цркве на Дворинама у време када је најмоћније превозно средство била воловска запрега чија је максимална носивост 500 килограма.

- Да је у близини постојала нека џамија направљена од мермера, одговор би био лак, али овде џамије никад нису забележене - каже кустос Владан Миливојевић.

- Можемо да будемо сигурни само да је однет у неки други луксузни објекат, јер је венчачки мермер увек био високо цењен. То се види и у властелинским црквама на Руднику, где су све ктиторске плоче направљене од овдашњег камена.

- Само владар државе може на њен крајњи север да доведе најбоље мајсторе с југа и за кратко време направи велику цркву - наглашава др Радичевић. - Монументална мермерна црква је саграђена на изузетно видном месту, што је био изазов за сваког нападача, па није логично да је била без заштите. Посматрајући на тај начин, храм сад личи на придворну цркву крај које је постојао цео дворски комплекс. Што више ископавамо, отвара се све више питања. Сматрамо да је непходно да георадаром снимимо цео плато, јер смо већ уочили остатке и других великих здања.

Стручњаци Народног музеја у Аранђеловцу подсећају да се непосредно уз цркву налазе и темељи двоспратне зграде дужине 19 и ширине седам метара, за коју предање наводи да је припадала последњим титуларним српским деспотима Бакићима, али да је она била изграђена кад и црква.

- Ово није уобичајена скривена црквица за испоснике, ископали смо храм чији је олтар био широк 14, а дуг осам метара - каже Владан Миливојевић, кустос Народног музеја у Аранђеловцу. - Отприлике тих димензија био је и наос, централни део храма, али то није цео простор храма. До припрате, која је могла да буде много већа, још нисмо ни стигли. Ипак, највеће изненађење је откриће зидова испод цркве који показују да је на овом месту постојала још старија грађевина.

ПОМОЋ СА СВИХ СТРАНА

ИСКОПАВАЊА на Дворинама привукла су огромну пажњу у Шумадији, па археолозима у помоћ прискачу и локална предузећа, појединци и Српска православна црква.

- Ове године смо, осим средстава која нам је за ископавања дало Министарство културе и информисања, велику помоћ добили и од многих предузећа. Наравно, ту су и средства самог Народног музеја у Аранђеловцу, а црквена општина нам је дала кућу за боравак археолога. То показује колика је љубав према баштини и жеља да сазнамо више о себи, а ископавања на Дворинама су шанса за то - каже Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу.

ПЛАТО на коме се ископава немањићка црква до пре две године био је покривен шумом. Само ретки љубитељи историје и старих предања знали су да је пропланак поштован као култно место и да се народ околних места све до 20. века ту окупљао на ђурђевдански уранак.

Археолошка ископавања показала су да је у легендама сачуван део истине, али да је права прича још необичнија.

- Мермерни монолити су надгробни споменици Срба који су напустили ове крајеве у Великој сеоби, па су касније новодосељени мислили да српски гробови припадају неком другом народу - објашњава др Радичевић. - Утврдили смо да је гробље настало у време кад је црква већ била срушена, а то је најкасније 15. век, вероватно у доба пада деспотовине.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:686202-Vencac-krije-dvor-iz-doba-Nemanjica-Foto

_620x0.jpg" alt=""/>